Dobitnik nagrade Konstantin Obradović za unapređenje kulture ljudskih prava za 2002. godinu je dr Milivoj Despot, sudija Vrhovnog vojnog suda u penziji i poznati stručnjak za humanitarno pravo. Nagradu je uspostavio Beogradski centar za ljudska prava da bi obeležio uspomenu na svog osnivača i dugogodišnjeg zamenika direktora, profesora dr Konstantina Obradovića, jednog od najvećih jugoslovenskih i međunarodnih stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo i aktivnog borca za ljudska prava. Konstantin Obradović je umro 10. marta 2000. godine. Dosadašnji dobitnici nagrade su Predrag Koraksić (2000) i Svetlana Lukić i Svetlana Vuković (2001).
(више…)

Beogradski centar za ljudska prava drži da pokušaj Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za potpisivanjem posebnih sporazuma sa zemljama potpisnicama Rimskog statuta može da ugrozi predmet ovog ugovora i svrhu osnivanja Stalnog međunarodnog krivičnog suda. Kako Bečka konvencija o ugovornom pravu obavezuje državu da se uzdrži od akata koji bi lišili ugovor koji je potpisala njegovog predmeta i svrhe, zemlje ugovornice Rimskog Statuta prekršile bi predmet ugovora – ustanovljavanje individualne krivične odgovornosti za međunarodne zločine – prihvatanjem sporazuma kakav SAD nudi. Povrh toga ugovornice bi prekršile i svrhu Rimskog statuta koja je oličena u ideji da jedan stalni međunarodni sud sudi osumnjičenima za najteže zločine i da nadgleda suđenja pred domaćim sudovima država ugovornica.
(више…)

Beogradski centar za ljudska prava izražava zabrinutost zbog pozivanja novinara na informativne razgovore. U četvrtak 11. jula su novinar radija Slobodna Evropa i dnevnog lista Danas, Nataša Odalović, i urednik magazina Reporter, Vladimir Radomirović, primili naloge koje je izdao okružni javni tužilac, Rade Terzić, da se jave na informativne razgovore u SUP Beograd. U oba slučaja policija je želela da ispita navode iz tekstova koje su objavili ovi novinari. Beogradski centar podseća na slično ponašanje istražnih organa u prošlogodišnjem slučaju objavljivanja navodnog spiska osumnjičenih policajaca pred Haškim tribunalom u listovima Blic i Reporter.

(више…)

Beogradski centar za ljudska prava protestuje zbog učestalih ogrešenja o načelo nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa u Srbiji. Ovi napadi ozbiljno dovode u sumnju iskrenost zalaganja za stvarne reforme i uspostavljanje nezavisnog sudstva. Zalaganje Vlade i njenog prvog čoveka za razrešenje sudija koji su se ogrešili o profesiju, ubrzavanje postupaka, kažnjavanje čelnika bivšeg režima i efikasniji rad u uobičajenim postupcima je opravdano. Međutim, zabrinjava način na koji je ovaj legitiman stav iznet i neprimeren nastup premijera i ministra pravde u obračunu s navodnim neradom i sporošću u  reformi u pravosuđu.
(више…)

Savet i Senat Kentskog univerziteta u Kenterberiju (Velika Britanija) dodelili su profesoru Vojinu Dimitrijeviću, direktoru Beogradskog centra za ljudska prava, titulu počasnog doktora prava. Diploma će mu biti uručena na svečanosti u kenterberijskoj katedrali, 10. jula 2002. Istom prilikom će počasnim doktorima biti proglašene Tarja Halonen, predsednica Finske, i baronesa Grinfild, professor farmakologije na Univerzitetu u Oksfordu, poznata po svom radu na lečenju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Jedanaestog aprila će, u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, svečano biti deponovane rafitikacije Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda. Deponovanjem 60. ratifikacije formalno će se uspostaviti Stalni međunarodni krivični sud.  Kao član koalicije za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na značaj stvaranja stalnog međunarodnog tela pred kojim će se suditi pojedincima odgovornim za teške međunarodne zločine.
(више…)