Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2018″ i „Pravo na azilu Republici Srbiji 2018″

22. februar 2019.

Juče smo u Medija centru predstavili dva godišnja izveštaja: „Ljudska prava u Srbiji 2018″ i „Pravo na azil u Republici Srbiji 2018″.

Na prvom delu konferencije, posvećenom opštem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji, predstavljeni su najznačajniji zaključci u četiri oblasti: poštovanje ekonomskih i socijalnih prava, poštovanje prava na privatnost, položaj medija u Srbiji, i rad nezavisnih institucija.

Vesna Petrović, urednica izveštaja, navela je da je stanje ljudskih prava u Srbiji loše, između ostalog i jer su se potpuno razgradile institucije koje bi trebale da štite ljudska prava. Ovo je potvrdio i istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić, koji je istakao da se u 2018. godini nastavio trend od prethodnih godina: da su nezavisne institucije sve manje nezavisne, a da vlast ne prepoznaje njihovu ulogu i važnost.

Kada je reč o pravu na privatnost, Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava je istakao da je ovo pravo potpuno zanemareno, ukoliko se izuzme rad Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, naglasio je da je nejasno zašto je ponovo izostavljen iz novog zakona video nadzor kao način obrade podataka, imajući u vidu koliko je on zastupljen. 

Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava, govorivši o ekonomskim i socijalnim pravima, istakla je da u ekstremnom siromaštvu živi oko pola miliona ljudi, te da minimalna zarada koja iznosi oko 27.000,00 dinara ne može da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja je oko 36.000,00 dinara. 

Novinar Ivan Protić ocenio je da je položaj medija u Srbiji najgori od 1998. godine, a da vlast pokušava da preuzme potpunu kontrolu nad njima: “Sad imate situaciju da su sve četiri privatne TV stanice sa nacionalnim pokrivanjem, formalno to nisu, praktično jesu pod kontrolom vlasti. Dalje, kupovinom kablovskih operatera od Telekoma, to su sitniji, ali se sistematski radi, potvrđuje bojazan da vlast nastoji da pod svoju kontrolu sad stavi i kablovske televizije“, rekao je Ivan Protić.

Na drugom delu konferencije, predstavljen je sedmi po redu godišnji izveštaj o stanju u oblasti azila u Srbiji. Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, istakla je da najznačajniju novinu u 2018. godini u oblasti upravljanja migracijama svakako predstavlja usvajanje i početak primene novih zakona – Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Zakona o strancima i Zakona o graničnoj kontroli. 

Kada govorimo o statističkim podacima, u prvih jedanaest meseci 2018. godine, 292 lica su podnela zahtev za azil, a najviše njih bilo je iz Irana (159), Avganistana (27), Pakistana (25) i Iraka (18). U istom periodu, Kancelarija za azil je 151 lice saslušala u postupku azila. Usvojena su 24 zahteva za azil, dok je 38 zahteva za 45 lica odbačeno, a 20 zahteva za 21 lice je odbijeno. Postupci su obustavljeni u 126 predmeta za 176 osoba, jer su, najčešće, tražioci azila napustili Srbiju ili mesto boravka. Od 24 usvojena zahteva u 10 slučajeva je doneta odluka kojom se dodeljuje utočište, a u 14 slučajeva odluka kojom se dodeljuje supsidijarna zaštita. Utočišta su dodeljena licima koja su državljani Avganistana (5) i Irana (5). Supsidijarna zaštita dodeljena je državljanima Libije (10), Bangladeša (1), Pakistana (1), Sirije (1) i Somalije (1). Najviše odbačenih zahteva bilo je za državljane Pakistana (14) i Gane (7), a najviše odbijenih za državljane Avganistana (6) i Pakistana (5). Jedna od karakteristika izbegličke populacije koja se u 2018. godini kretala kroz Srbiju je veliki broj žena i dece, a naročito dece bez pratnje roditelja ili staratelja. Broj dece među tražiocima azila je i dalje izrazito nizak u poređenju sa brojem dece koja su boravila u Srbiji bez regulisanog pravnog statusa, pokušavajući i po nekoliko puta da ilegalno pređu granicu i nastave ka nekoj od država Zapadne Evrope.

Izveštaje možete preuzeti na našem sajtu: http://www.bgcentar.org.rs/izvestaji/

ljudskaprava_07

 ljudskaprava_15ljudskaprava_09

Uključivanje uživo 2.0: Ka nacionalnom danu inkluzivne omladinske politike

31. januar 2019.

Koji su izazovi za razvoj inkluzivnih praksi u lokalnim zajednicama? Da li postoji međusektorska saradnja kad je u pitanju socijalna inkluzija? Koja je uloga sektora socijalne zaštite? Da li mladi iz osetljivih grupa prepoznaju KZM i OCD kao priliku za razvoj svojih kapaciteta? Ova i mnoga druga bitna pitanja koja se tiču inkluzije i mladih smo otvorili na  konferenciji „Uključivanje uživo 2.0 – Ka nacionalnom danu inkluzivne omladinske politike“. Konferencija je održana u Fabrika Event Space-u, i okupila je više od 80 ljudi različitih profila – predstavnike KZM i OCD, predstavnike institucija, eksperte u oblasti ljudskih prava, omladinske radnice, kao i mnoge druge. (više…)

Bosanskohercegovačka premijera predstave „The Game“: Prvo izvođenje predstave Beogradskog centra za ljudska prava u Sarajevu

26. januar 2019.

U četvrtak 24. januara je u Sarajevu održana bosanskohercegovačka premijera predstave „The Game“ Beogradskog centra za ljudska prava.

“The Game” je predstava koja se bavi izbegličkim iskustvom kroz prizmu aktuelne izbegličke krize i ličnih priča ljudi iz različitih zemalja bliskog istoka koji su bili prinuđeni da napusute svoje domove i krenu u potragu za novim životom u Evropi. Tema je analizirana iz ugla mladih ljudi koji su stereoptino prikazani i koji se prvi put lično susreću sa životima izbeglica. Dečija radnoznalost i naivnost boje priču o mladima koji otrivaju istinu o životima o kojima malo znaju, te se u predstavi prepliću različiti motivi kao što su predrasude, odrastanje, nerazumevanje, kulturne razlike, premošćavanje, razumevanje, društveni uticaji, medijski prikazi, unutrašnji sukobi, suočavanje sa nepoznatim, prihvatanje i saosećanje. (više…)