Odgovor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o prisustvu korona virusa u ustanovama u okviru Uprave

23. decembar 2020.

Na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Beogradskog centra za ljudska prava, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila je informacije o testiranim, zaraženim i preminulim licima od zarazne bolesti COVID-19 koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija (osuđena lica, pritvorena lica i lica koja izdržavaju mere bezbednosti).

Prema dostavljenim podacima, u novembru mesecu na prisustvo korona virusa bilo je testirano 1.570 lica, prisustvo virusa potvrđeno je kod 81 lica, dok je jedno lice kod kojeg je prethodno bilo utvrđeno prisustvo virusa preminulo. Prisustvo virusa u novembru bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Beogradu, Okružnom zatvoru u Negotinu, Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Nisu dostavljene informacije o broju testiranih, zaraženih i preminulih u svakoj od ustanova.

Uprava je dostavila informacije i o prvih sedam dana decembra kada su testirana 842 lica, od kojih je kod 142 lica utvrđeno prisustvo korona virusa. Prisustvo virusa u prvih sedam dana decembra bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravnom zavodu u Ćurpiji, Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Kraljevu, Kazneno-popravnom zavodu u Pančevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. (više…)

Predlog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika ne predviđa rešenje za atmosferu linča u Narodnoj skupštini

Capture KLJP logoPovodom inicijative za usvajanje Predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, u nedostatku adekvatne javne rasprave, kao i predstavnika opozicionih političkih stranaka u trenutnom sazivu Narodne skupštine, ukazujemo da postojeći Predlog Kodeksa ne rešava suštinske probleme koji postoje u najvišem predstavničkom telu. Vreme koje poslanici imaju za raspravu o pojedinim predlozima zakona se učestalo koristi da bi se pojedini predstavnici pravosuđa, medija, civilnog sektora, kulture i umetnosti, a koji nisu narodni poslanici, vređali i omalovažavali, što predstavlja zloupotrebu prava i Poslovnika.

Odsustvo pluralizma u Narodnoj skupštini i nepostojanje mogućnosti da se lica na koja se napadi odnose obrate bilo kom državnom organu i/ili instituciji za zaštitu ljudskih prava, zbog postojanja imuniteta narodnih poslanika, zahteva da se u Kodeksu ponašanja nađe mogućnost da se obrate Narodnoj skupštini, koja bi se sa etičkog stanovišta bavila napadima. Dakle, postojeći Predlog Kodeksa je neophodno povući iz procedure i izraditi novi tekst, koji mora da predvidi mehanizam obraćanja građanina koji je bio predmet skupštinske rasprave, kako bi se raspravilo da li je poslanik u odnosu na nju ili njega povredio etičke principe.

Promena etičkog ponašanja narodnih poslanika neophodna je radi razvijanja kritičkog mišljenja i poštovanja slobode izražavanja van Skupštine, koji su u svakom demokratskom društvu osnovni element društvenog dijaloga, kao i konačnog zaustavljanja atmosfere linča stvorene prema pojedincima koji kritikuju ili imaju drugačije stavove od onih koje čujemo iz Narodne skupštine i od izvršne vlasti.

Kuću ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Saopštenje povodom zastoja evropskih integracija Republike Srbije u 2020. godini

16. decembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava zajedno sa 74 organizacije civilnog društva izražava nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.

Godina za nama ostaće zabeležena po najvećem globalnom izazovu sa kojim se suočila naša generacija. Pandemija Kovid-19 je na okrutan način pokazala koliko smo ranjivi, koje su granice sposobnosti vlasti i poverenja građana u institucije. Neozbiljnost iskazana u inicijalnoj fazi pandemije, neodgovornost u periodu izbora, nesrazmerna upotreba sile nad građanima koji su protestovali u julu, napadi na neistomišljenike, organizacije civilnog društva i medije, dovela je do gubitka poverenja koje može imati ozbiljne posledice po društvo i živote građana. Pandemija je ogolila nefunkcionalnost političkog poretka, a rezultati Vlade Srbije u 2020. godini u ključnim oblastima za napredak u procesu pristupanja EU, ukazuju na nedostatak iskrene političke volje da se sprovedu neophodne promene.

Potpisnici izražavaju svoje nezadovoljstvo nedovoljnim napretkom u ispunjavanju obaveza u okviru pregovora o pristupanju EU. EU nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom tokom 2020, a tokom 2019. je otvorila samo 2. Izvesno je da ovakva odluka Saveta Evropske Unije proizilazi između ostalog iz negativnih izveštaja Evropske Komisije i drugih relevantnih međunarodnih organizacija koje dovode u pitanje stanje demokratije u našoj zemlji. Odluka je prevashodno posledica realnog pogoršanja stanja vladavine prava, kao i manjka političke volje Vlade Srbije da učini ozbiljne napore da sprovede neophodne reforme, obezbedi nezavisnost pravosuđa, suzbije korupciju, omogući izražavanje i ispoljavanje političkog i svakog drugog mišljenja, obezbedi uslove za slobodu medija, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela od političkog pritiska. Ovakvo stanje je neprihvatljivo imajući u vidu sve resurse kojima raspolaže Vlada, njenu deklarativnu posvećenost članstvu u EU, kao i tehničku i finansijsku podršku EU.

U klimi nametnutih društvenih podela, veliki broj građana Srbije se oseća isključeno i nezastupljeno u političkom životu Srbije. Sastav Narodne skupštine nakon izbora koji su zbog neravnopravnih uslova bojkotovani od strane dela opozicionih stranaka, ne odslikava realno politički pluralizam u Srbiji. To je opasno za stanje ionako urušene demokratije. Zloupotreba skupštinske govornice za iznošenje optužbi protiv pojedinaca, medija i organizacija koji nisu prisutni u skupštinskoj sali, niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava pred sudom zbog poslaničkog imuniteta, predstavljaju opasnost za njihovu bezbednost. Bez javne osude i adekvatnog sankcionisanja govora mržnje neće biti moguće uspostaviti elementarne uslove za otpočinjanje iskrenog dijaloga sa neistomišljenicima. Vlada Srbije i politički lideri vladajuće koalicije imaju najveću odgovornost za ovakvo stanje.

Poverenje u institucije je narušeno, i na Vladi Srbije je da pronađe način i pokuša da ga povrati. Za to će biti potrebno vreme. Potpisnici su spremni da nastave da učestvuju i pomognu u promenama koje su neophodne za pristupanje Srbije EU. Posedujemo stručno znanje i entuzijazam koji bi Vlada koja je istinski opredeljena za ubrzanje evropskih integracija trebalo da ceni. Želimo konkretne promene i vidljive rezultate u ključnim oblastima koji će nas uveriti da je Vlada iskreno posvećena i reformama i procesu evropskih integracija. Nema povratka poverenja bez suštinskih, vidljivih rezultata.

Potpisnici su otvoreni za iskren dijalog, ali neće prihvatiti da učestvuju u kreiranju privida dijaloga i obezbeđivanju legitimiteta simuliranim reformama. U narednih godinu dana pažljivo ćemo pratiti i redovno izveštavati javnost o rezultatima, prevashodno u oblasti vladavine prava i funkcionalnosti demokratskih institucija, na osnovu čega ćemo u cilju očuvanja vlastitog integriteta, razmatrati svrsishodnost saradnje sa državnim organima i organizacijama.

Pozivamo Vladu Srbije da izvuče pouke iz odluke Saveta EU da ove godine ne otvori nijedno pregovaračko poglavlje. U trenutku kada EU počinje da razmatra svoju stratešku budućnost i ulogu u novim globalnim okvirima, a među građanima Srbije raste broj skeptika prema članstvu u Uniji, Vlada ima posebnu odgovornost da objasni građanima zašto je važno da Srbija ubrza neophodne promene u cilju pristupanja EU. Ove poruke moraju biti nedvosmislene i zasnovane na činjenicama o mestu Srbije u Evropi i njenom strateškom opredeljenju.

Naglašavamo da smo veoma svesni brojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava i spremni smo kao i do sada, da budemo partneri u skladu da našim mogućnostima. Međutim, na Vladi je da obezbedi uslove za nastavak saradnje.

Dvadeset godina nakon demokratskih promena, kojima je jasno stavila do znanja da želi da ide putem demokratskih vrednosti ka članstvu u EU, Srbija se udaljava od tih ciljeva. Potpisnici će zbog toga nastaviti da prate, izveštavaju i daju preporuke kako da se ubrza proces pristupanja EU i da insistiraju na poštovanju vladavine prava, demokratskih institucija, ljudskih prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i prava svakog građanina da javno i bez straha iznese svoje mišljenje jer time branimo vrednosti i slobodu građana, Ustav i zakone Srbije.

Potpisnici: 

  1. Beogradski centar za bezbednosnu politiku- članica NKEU
  2. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM- članica NKEU
  3. Građanske inicijative- članica NKEU
  4. Centar za evropske politike- članica NKEU
  5. “GLAS” Bosilegrad
  6. A 11 – Inicijativa za ekonoska i socijalna prava
  7. A1 Novi Pazar
  8. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
  9. Asocijacija DUGA Šabac
  10. ASTRA
  11. Beogradska otvorena škola
  12. Beogradski centar za ljudska prava
  13. Beogradski fond za političku izuzetnost
  14. BETA
  15. BIRODI
  16. Centar modernih veština – članica NKEU
  17. Centar savremene politike
  18. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  19. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK
  20. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA “
  21. Centar za praktičnu politiku
  22. Centar za razvoj lokalnih medija
  23. Centar za razvoj lokalnih sredina -CRLS – članica NKEU
  24. Centar za socijalne inovacije i integracije
  25. Drug Policy Network South East Europe (DPNSEE)
  26. Društvo Stara Planina
  27. E- sigurnost
  28. Ekološko udruženje “Rzav”
  29. Europolis
  30. Evropski pokret u Srbiji – članica NKEU
  31. Fond za humanitarno pravo
  32. Fondacija Centar za demokratiju
  33. Forum civilne akcije – FORCA
  34. Geten- članica NKEU
  35. Građanska čitaonica “Libergraf”
  36. Humanitarno udruženje Romsko srce
  37. Inicijativa mladih za ljudska prava
  38. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom- MDRI-S- članica NKEU
  39. Inženjeri zaštite životne sredine
  40. ISAC Fond – članica NKEU
  41. Koalicija prEUgovor
  42. Kragujevac slobodno
  43. Libek
  44. Link plus
  45. Lokalna Kuća Razvoja Brus
  46. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  47. Mreža SOS Vojvodina
  48. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  49. Nepušački Edukativni Centar – RP
  50. Nova Naša reč
  51. Novi Optimizam
  52. NUNS
  53. Odbor za ljudska prava Niš
  54. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
  55. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
  56. Praxis- članica NKEU
  57. Proaktiv
  58. PROTECTA
  59. Regionalni centar ” Mobing ” Niš
  60. Res Publica Kragujevac
  61. Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije
  62. Skupština slobodne Srbije
  63. Slavko Ćurvija Fondacija
  64. org portal
  65. Trag fondacija
  66. Udruženje ” Česi jugoistoka Srbije “
  67. Udruženje Fenomena
  68. Udruženje Lilit
  69. Udruženje za zaštitu šuma
  70. UG “RROMA ROTA”
  71. Urban-in
  72. Užički centar za prava deteta
  73. Vojvođanski građanski centar
  74. Žene u crnom
  75. Žene za mir

Istraživanje: Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije u 2020. godini

9. decembar 2020.

pravo na zdravljeUoči 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava javnosti predstavlja istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije”.

Ovu godinu u Srbiji obeležila su brojna ograničenja i derogacije ljudskih prava grantovanih Ustavom i međunarodnim dokumentima koja su kulminirala tokom vanrednog stanja koje je trajalo od 15. marta do 6. maja. Iz ugla građana Srbije, 2020. godina donela je nove izazove u ostvarivanju ljudskih prava u poređenju sa prethodnom godinom, što je i očekivano u uslovima pandemije COVID-19.

Prema stavovima ispitanika, najugroženija prava u 2020. godini bila su pravo na zdravlje (18%), sloboda kretanja (18%) i sloboda medija (16%), za razliku od prethodne godine kada su građani kao najugroženija prava smatrali pravo na rad, slobodu govora/medija i pravo na dostojanstven život. Dok je percepcija prava na zdravlje kao najugroženijeg ljudskog prava u 2020. godini sasvim očekivana u uslovima globalne borbe sa koronavirusom, rangiranje drugih ljudskih prava kao najugroženija po stavovima građana varira u zavisnosti od obrazovanja i uzrasta ispitanika. Tako je sloboda kretanja bila najugroženija ispitanicima između 18 i 29 i između 30 i 44 godina starosti, sloboda medija visokoobrazovanim i ispitanicima između 30 i 44 godina, sloboda okupljanja mlađim ispitanicima – između 18 i 29 godina starosti, dok su pravo na rad kao najugroženije videli slabije obrazovani i ispitanici između 45 i 49 godina starosti.

Istraživanje je pokazalo i da je u odnosu na prošlu godinu porastao procenat građana koji bi se za povredu nekog ljudskog prava obratili Zaštitniku građana, nevladinim organizacijama i predsedniku Republike, dok je opao procenta građana koji bi se zbog toga obratili policiji i sudovima.

I ove godine je evidentno veliko nepoverenje građana u sudove. Čak 64% ispitanika smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu. Imajući u vidu da su upravo sudovi najznačajniji organi u zaštiti ljudskih prava na domaćem nivou, gotovo dvotrećinsko nepoverenje ispitanika u njihov rad ukazuje i na beznadežnost situacije građana koji smatraju da su njihova prava ugrožena ili povređena. Oko 45% ispitanika je pozitivno ocenilo rad policije, dok je 29% ispitanika, uglavnom mlađe životne dobi, nezadovoljno postupanjem policije u 2020. godini. To pokazuje da se dešavanja za vreme vanrednog stanja, kao i ona tokom julskih protesta koja su obeležila policijska brutalnost i nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima nisu negativno odrazila na ocenu rada policije.  

Rezultati istraživanja svedoče i o dubokoj polarizaciji srpskog društva u pogledu percepcije medijskih sloboda i prava na informisanje. Tako 49% ispitanika, u najvećoj meri stariji od 60 godina i niže obrazovani, smatra da su mediji sa nacionalnom frekvencijom istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavali građane o pitanjima od javnog značaja. S druge strane, identičan udeo ispitanika (49%) koji su pretežno bili uzrasta između 18 i 44 godine, kao i oni koji su visokoobrazovani, ocenilo je da mediji nisu istinito, potpuno i blagovremeno izveštavali javnost. RTS je medijska kuća preko koje se tokom 2020. godine najčešće informisala većina građana, a zatim slede televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Prva i kablovska televizija N1.

Stavovi građana o ulozi organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i dalje su podeljeni. Identičan udeo ispitanika – po 26% – ima pozitivan, odnosno negativan stav o radu ovih udruženja građana. Ovako podeljen stav građana nije iznenađujući, imajući u vidu brojne aktivnosti nosilaca izvršne vlasti koje su usmerene na sužavanje prostora za rad organizacija civilnog društva, ali i etiketiranja ovih udruženja u javnom prostoru kao „stranih plaćenika i grupa koje rade na destabilizaciji države“. U 2020. godini najviše odjeka je imala zloupotreba mehanizma za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija. Ipak, primetno je i da je 37% ispitanika izrazilo neutralan stav o ulozi i aktivnostima nevladinih organizacija.

Srbija je i dalje društvo u kojem se pravi razika prema drugima i drugačijima, gde građani smatraju da je diskriminacija široko rasprostranjena. Čak četvrtina ispitanika je istakla da su u 2020. godini bili žrtve nekog oblika diskriminacije, a gotovo polovina ispitanika (oko 46%) ocenilo je da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce. Diskriminacija žena u Srbiji je prilično raširena, a naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu. Rezultati istraživanja pokazuju da su građani svesni brojnih problema u ovoj oblasti, naročito onih u pogledu rodne nejednakosti na tržištu rada.

Istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije” sprovedeno je po drugi put u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom tokom novembra 2020. godine. Cilj istraživanja je da se uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava sagleda trenutna percepcija građana Srbije o stanju ljudskih prava.

Deseti decembar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava po datumu usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Ove godine se 10. decembar obeležava u senci pandemije zarazne bolesti COVID-19, čije se širenje, posledice i napori država da je suzbiju najdirektnije reflektuju na ostvarivanje i uživanje brojnih ljudskih prava i sloboda.

U pripremi je novi godišnji izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u 2020. godinu, koji će na sveobuhvatan način prikazati položaj i ostvarivanje ljudskih prava u Srbiji i izazove koje je u ovoj oblasti donela pandemija COVID-19.

Rezultate istraživanja možete preuzeti ovde.

Osuda govora mržnje u Skupštini Srbije

3. decembar 2020.

Mi, organizacije civilnog društva i predstavnici medija, oštro osuđujemo govor mržnje uperen prema televiziji N1 i Nova S od strane narodnih poslanika, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije u sredu, 2. decembra. 

Narodna poslanica Skupštine Srbije Biljana Pantić Pilja je u svom izlaganju označila ove dve kablovske televizije kao „antisrpske“ i da se mogu opisati rečima „strani plaćenik, domaći izdajnik“.

Ovo je samo još jedan u nizu postupaka koji od Narodne skupština pravi poligon za plasiranje neutemeljenih optužbi i napada na nezavisne medije, istaknute pojedince i sve one koji imaju kritički odnos prema društvu u Srbiji danas, umesto da bude mesto koje treba da služi za primer građanima Srbije po načinu vođenja otvorene i tolerantne diskusije o pitanjima koja su najvažnija za njihov život. 

Ranije odsustvo osude govora mržnje izrečenog od strane narodnih poslanika vladajućih stranaka, čije su mete bile istaknute javne ličnosti, kao što je Jelisaveta Seka Sablić, ovu vrstu govora preti da „normalizuje“ čineći je društveno prihvatljivom. Targetiranje medija, novinara i ostalih javnih ličnosti u Nacionalnom parlamentu koji se emituju uživo putem RTS -a kreira neprijateljsko okruženje koje u krajnjim slučajevima dovodi do pretnji smrću i fizičkim napadima. O tome svedoči broj incidenata učinjen na štetu novinara u 2020. godini zabeležen u bazi napada i pritisaka na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (27 fizičkih napada, 47 pretni, 10 napada na imovinu i 83 pritiska). Time Srbija ide prečicom ka krajnje netoleratnom i polarizovanom društvu sa nesagledivim posledicama.

Napominjemo da se sve ovo dešava u danu kome su članovi Radne grupe za izradu Akcionog plana za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period od 2020. do 2025. godine predali taj dokument predsednici Vlade Ani Brnabić, koja je najavila i formiranje nove radne grupa za bezbednost i zaštitu novinara ističući da je bezbednost novinara crvena linija koju Vlada Srbije neće tolerisati.

Iz tog razloga pozivamo Narodnu skupštinu Srbije, a pre svega predsednika Skupštine Srbije, predsednicu Vlade Srbije i predstavnike stranaka u Skupštini da osude govor mržnje svojih poslanika i da istrajno rade na unapređivanju kulture dijaloga u Skupštini kao najvišem predstavničkom organu. 

O ovom i sličnim incidentima obavestićemo međunarodne organizacije i institucije koje se bave zaštitom slobode izražavanja.

Potpisnici:
1. Asocijacija online medija
2. Beogradski centar za bezbednosnu politku
3. Beogradski centar za ljudska prava
4. Biro za društvena istraživanja
5. Business Info Group
6. CANVAS
7. Centar za evropske politike
8. Centar za praktičnu politiku
9. Centar za vladavinu prava
10. Evropski pokret u Srbiji
11. Fond za humanitarno pravo
12. Građanske inicijative
13. Helsinški odbor za ljudska prava
14. Inicijativa mladih za ljudska prava
15. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
16. KRIK
17. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
18. Nezavisno udruženje novinara Srbije
19. Protekta
20. Vojvođanski građanski centar

Inicijativa za donošenje zakona o amnestiji u hitnom postupku

26. novembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava je svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, kao i Vladi Srbije, podneo inicijativu za pripremu i donošenje zakona o amnestiji, u okviru borbe protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji.

Centar je od lica lišenih slobode koja izdržavaju kazne zatvora u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i članova njihovih porodica došao do informacije da se broj osuđenika zaraženih korona virusom u ovim ustanovama kontinuirano povećava. U prethodnih nekoliko godina evidentirana je prenaseljenost u pojedinim ustanovama unutar zatvorskog sistema Srbije, na šta je u svojim izveštajima Vladi Srbije ukazivao Evropski komitet za prevenciju torture, Specijalni izvestilac UN za torturu, a takođe je o tom problemu Narodna skupština više puta obaveštavana od strane Zaštitnika građana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Usled takve situacije u pojedinim zavodima nerealno je očekivati da se mere prevencije u njima efikasno sprovode. S druge strane, poznato je da svaki vid kolektivnog smeštanja nosi i povećani rizik od nekontrolisanog širenja zaraznih bolesti.

Imajući u vidu epidemiološku situaciju bolesti COVID-19 u Srbiji, koja se trenutno nalazi na vrhuncu od njenog izbijanja u martu ove godine, lekarske prognoze da će epidemija ove bolesti izvesno potrajati još nekoliko meseci, ali i nedavne informacije zvaničnika da su zdravstveni kapaciteti za zbrinjavanje i lečenje pacijenata obolelih od COVID-19 „prenapregnuti”, smatramo da je neophodno da se u cilju ispunjenja obaveze države da omogući delotvorno ostvarivanje zdravstvene zaštite građana na svojoj teritoriji, i obaveze da se stara o zdravstvenom stanju građana koji su u njenoj neposrednoj vlasti, odnosno lišeni slobode, neodložno, tj. u hitnoj proceduri pristupi razmatranju, pripremi i donošenju zakona o amnestiji.

Imajući u vidu trenutnu brojnost i strukturu zavodske populacije s obzirom na visine izrečenih kazni zatvora, Centar je narodnim poslanicima i Vladi Srbije predložio da posebno razmotre:

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora dužu od tri godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od tri meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora dužu od tri godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od tri meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora između jedne i po i tri godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od dva meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora između jedne i po i tri godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od dva meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova;

 - oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora do jedne i po godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od jednog meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora do jedne i po godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od jednog meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova.

Prihvatanje navedenih kriterijuma za davanje amnestije bi u većoj meri rasteretilo zavode u kojima se izdržavaju kazne za lakša krivična dela i time omogućilo da se postojeći zavodski kapaciteti adekvatnije iskoriste za smeštaj osuđenih iz većih i opterećenijih zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.

Podsećamo da je 20. marta 2020. godine Evropski komitet za sprečavanje mučenja, nečovečnih i ponižavajućih kazni ili postupaka Saveta Evrope preporučio državama da, naročito u slučajevima prenaseljenosti ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, primenjuju mere koje predstavljaju alternative zatvaranju, ali i one koje vode skraćivanju zatvorskih kazni ili njihovoj zameni lakšim kaznama, prevremenom otpuštanju sa izdržavanja kazni i uslovnom kažnjavanju i da se suzdržavaju, u najvećoj mogućoj meri, od lišavanja slobode migranata. Slične preporuke je 25. marta ove godine državama uputio i Potkomitet za sprečavanje mučenja, nečovečnih i ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija.