Izjave najviših državnih funkcionera direktno krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti

20. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog izjave državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića kojom se na najdirektniji način krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. Centar upozorava javnost na ozbiljnost posledica do kojih ova, kao i nedavna izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, može dovesti. Ovakve izjave predstavljaju najavu rušenja samih temelja ustavnog poretka i uspostavljanje ustavno-političkog sistema organizacije vlasti u kojoj će izvršna vlast i formalno imati prevagu nad zakonodavnom i sudskom granom vlasti. 

Gostujući na televiziji Prva 19. januara 2020. godine državni sekretar Radomir Ilić je, između ostalog, rekao da su „…sudstvo i tužilaštvo postali neodgovorna grana vlasti, zatvoren sistem koji niko ne kontroliše eksterno…i umesto da predsednik Vučić (po ugledu na „francuski“ model) postavlja sudije ovde imamo (slučaj) da sudije i tužioci sede sa kriminalcima…“. Takođe, državni sekretar je rekao da je od političkog pritiska napravljena fama i da je neophodno promeniti Ustav kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu. 

Ova izjava visokog predstavnika izvršne vlasti usledila je samo par dana nakon izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojom je osudio odluku tužilaštva u jednom predmetu o obustavi istrage, čime je direktno narušio Ustavom garantovano načelo o samostalnosti javnog tužilaštva, kao i načelo presumpcije nevinosti lica protiv koga je vođena istraga. 

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na sve nosioce funkcija izvršne vlasti da prestanu sa ugrožavanjem nezavisnosti sudske vlasti i poziva Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da stanu u njegovu odbranu. Populističku retoriku kojom preko individualnih slučajeva najviši državni funkcioneri nastoje da diskredituju nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija treba posmatrati kroz prizmu procesa pripreme ustavnih amandmana koji je započeo još 2017. godine.  

Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno je da će Republika Srbija izmeniti Ustav i pravosudne zakone kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca. Tokom 2017. i 2018. godine Ministarstvo pravde je organizovalo proces pripreme nacrta amandmana za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Podsećamo da je sam proces konsultacija bio organizovan na način koji je izazivao najozbiljnije sumnje u iskrenost vlasti da se kroz ustavne reforme onemogući uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe. Sredinom 2019. godine Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije usvojio je predlog Vlade da se uđe u ustavne promene u oblasti pravosuđa, a rešenja koja sadrži poslednja verzija teksta predloga ustavnih amandmana sa kojom je javnost imala prilike da se upozna ne odgovaraju ciljevima iz Akcionog plana za Poglavlje 23, već u određenoj meri predstavljaju i korak unazad u odnosu na važeće odredbe Ustava. 

U zemlji već urušenih institucija da li je suvišno postaviti pitanje gde je i šta radi Republički javni tužilac?

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme”

17. januar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme” i iskreno se nada da će ovo Ministarstvo ubuduće isto tako brzo i prilježno nastaviti da reaguje na pisanja i objave svih ostalih medija, a posebno tabloida koji su do sada, kako potvrđuju brojne odluke Saveta za štampu, više puta prekršili novinarsku etiku i Zakon o javnom informisanju i medijima.  (više…)

Podneta inicijativa za nadzor nad radom Opšte bolnice u Požarevcu

14. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava podneo je inicijativu za vršenje inspekcijskog nadzora nad radom Opšte bolnice u Požarevcu koja je odbila da dozvoli pristup i preda telo mrtvorođenog deteta njegovim roditeljima. Centar je inicijativu za nadzor nad radom požarevačke bolnice kao i za razmatranjem pokretanja prekršajnog postupka podneo zajedno sa Komitetom pravnika za ljudska prava YUCOM i Inicijativom za ekonomska i socijalna prava – A11. (više…)

Podneta krivična prijava protiv NN lica iz tužilaštva i MUP-a zbog sumnje da su tabloidima neovlašćeno otkrili iskaz Ninoslava Jovanovića

11. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava je 11. januara 2020. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu i/ili policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog postojanja osnova sumnje da su novinarima dnevnih listova Srpski telegraf, Informer, Alo i internet-portala republika.rs neovlašćeno otkrili sadržinu iskaza osumnjičenog Ninoslava Jovanovića iz Malče, datog pred višim javnim tužiocem u Nišu početkom januara 2020. godine, u kojem se navode detaljni podaci o načinu izvršenja teških krivičnih dela nad maloletnom žrtvom, ostvarujući na taj način obeležja krivičnih dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (povrede tajnosti postupka iz čl. 337. Krivičnog zakonika, zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359. Krivičnog zakonika i/ili kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika). (više…)