Beogradski centar za ljudska prava na prvom Regionalnom forumu ‘Biznis i ljudska prava u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji’

23. novembar 2020.

Capture Biznis i ljudska pravaBeogradski centar za ljudska prava učestvuje na prvom Regionalnom forumu ‘Biznis i ljudska prava u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji’ koji se održava od 23. do 25. novembra u onlajn formi. 

Prvi Regionalni forum organizuju UNDP Istanbul & Bangkok Regionalni centar i Radna grupa za biznis i ljudska prava Ujedinjenih nacija. Kao vitalna platforma za razmenu novih praksi u zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije i šire, Forum ima za cilj da omogući razmenu, konstruktivan dijalog i edukaciju između učesnika iz međunarodnih organizacija, nacionalnih vlada, poslovnog sveta i sindikata, nacionalnih insitucija za ljudska prava i organizacija civilnog društva.

Kao jedina organizacija iz Srbije koja učestvuje na ovom skupu koji okuplja predstavnike velikog broja zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, Beogradski centar za ljudska prava u okviru Foruma organizuje prateći onlajn događaj „Od voluntarizma do obaveza: biznis i ljudska prava u Jugoistočnoj Evropi“ 24. novembra od 13.00 – 14.30 časova.

Rukovodeća načela Ujedinjenih nacija o biznisu i ljudskim pravima (United Nations Guiding Principles on Business and Human Rights – UNGP) jedan su od najuspešnijih okvira u kom se već skoro deceniju vodi intenzivan dijalog o sprečavanju kršenja ljudskih prava i njihovom unapređenju. Rukovodećim načelima,  koje je Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio 2011. godine regulisani su kako korporativna obaveza poštovanja ljudskih prava, tako i  obaveza država da ljudskih prava zaštite.

Širom sveta, a naročito u Evropi, efektivnost Rukovodećih načela dovela je do zamaha inicijativa koje stvaraju uslove i kreiraju mehanizme za ostvarivanje trajnog poštovanja ljudskih prava. O tome svedoči najnovija inicijativa Evropske komisije o usvajanju propisa po kojima će kompanije u Evropskoj uniji od sledeće godine biti u obavezi da preduzimaju svestranu procenu rizika (due dilligence) koje njihovo poslovanje poredstavlja za ljudska prava i zaštitu živote sredine.

Ovaj pozitivni trend je, međutim, uglavnom do sada zaobišao Jugoistočnu Evropu. Samo je Slovenija usvojila Nacionalni akcioni plan o biznisu i ljudskim pravima. U odnosu na države, ova činjenica ukazuje na vrlo sporo prihvatanje ove teme u regionu, posebno jer se potreba privlačenja stranih direktnih investicija koristi kao opravdanje za smanjenje zaštite ljudskih prava i životne sredine. U odnosu na kompanije, ukazuje na preovlađujući stav kompanija iz kojeg izostaje osećaj o obavezi poštovanja prava kao i nedsotatak razumavanja širine njihovog uticaja.

Međutim, u praksi je  došlo i do pomaka, za koje su mahom zaslužne organizacije civilnog društva, kao i socijalni preduzetnici i ostali predani pojedinci. Tokom panela koji u okviru prvog Regionalnog foruma o biznisu i ljudskim pravima organizuje Beogradski centar za ljudska prava tema su upravo ti početni napori u Jugoistočnoj Evropi, mogućnosti kako podstaći kompanije da pređu sa etike društveno odgovornog poslovanja, koju odlikuju volonterstvo i filantropija, na etiku koju donose Rukovodeća načela, gde obaveza poštovanja međunarodno priznatih ljudskih prava vodi smanjenju rizika i preuzimanju sveobuhvatne odgovornosti.

Regionalni forum o biznisu i ljudskim pravima možete pratiti na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=aw9M_hOO2Ic

Počela Škola ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“

20. novembar 2020.

Skola ljudskih prava sajtPočela je nova 25. po redu Škola ljudskih prava „Vojin Dimitirjević“.

U godini u kojoj Beogradski centar za ljudska prava obeležava 25 godina postojanja, nova jubilarna 25. generacija polaznika Škole ljudskih prava okupila se na Zoom platformi kako bi se međusobno upoznala i krenula u novu intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima.

Među 32 polaznika iz cele Srbije najviše je studenata završnih godina ili poslediplomskih studija prava, zatim političkih nauka, ali među polazinicima ima i psihologa, filologa, biologa i medicinara koji žele da saznaju više o ljudskim pravima, da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji. Na početku Škole ljudskih prava polaznici su posebno bili intrigirani izazovima koje zdravstvena situacija u svetu i Srbiji usled korona virusa ima po poštovanje, uvažavanje i ostvarivanje ljudskih prava.

U skladu sa epidemiloškom situacijom usled pandemije COVID-19 ove godine se Škola ljudskih prava u potpunosti održava u online formi. 

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Beogradski centar za ljudska prava nekad i sad

16. novembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava osnovan je 1995. godine kao udruženje građana zainteresovanih za unapređenje teorije i prakse ljudskih prava. Osnivači Beogradskog centra su, radeći ranije u drugim nevladinim organizacijama, zaključili da je neophodno osnovati organizaciju koja bi se prvenstveno bavila obrazovanjem u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava.

Sistematsko podučavanje i literatura na srpskom jeziku bili su potrebni pre svega samim aktivistima u nevladinim organizacijama i osobama najodgovornijim za unapređivanje i poštovanje ljudskih prava (pripadnicima organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, novinarima, nastavnicima svih obrazovnih ustanova, itd). Tokom više od dve decenije postojanja oblasti i polja rada Centra su se menjala, proširivala i prilagođavala, dok je delatnost Centra sve vreme usmerena ka unapređenju ljudskih prava u cilju uvažavanja same ideje ljudskih prava, podizanju svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava i individulanih sloboda, pokretanju javnog mnenja u prilogu njihovog punog poštovanja i zaštite.

Obeležavanje 25 godina rada bio je povod da sa kolegama, prijateljima, saradnicima, saborcima i partnerima razgovaramo o ulozi Beogradskog centra za ljudska prava nekad i sad.

HUB DIVAN – mesto okupljanja, komunikacije i razmene za ljude koji rade na socijalnoj promeni u zajednici

10. novembar 2020.

HUB Divan VAHA OAZABeogradski centar za ljudska prava zajedno sa organizacijama ArtAparat i Philopolitcs počinje sa svojim HUB DIVAN-om. 

HUB DIVAN okuplja radnike/ce u kulturi i zajednici, umetnike i umetnice, omladinske radnike i radnice, trenere i trenerice i sve one koji rade na socijalnoj promeni u zajednici, dajući im kompetencije za korišćenje umetnosti u svom radu, kako bi adresirali bitne socijalne probleme i stvarali programe za rad u zajednici koji su kreirani u odnosu na potrebe određenih grupa u zajednici.  

Naš hub će aktivno komunicirati sa širom zajednicom, prikupljajući informacije o socijalnim problemima i potrebama putem radionica, mini istraživanja i drugih alata, i ponudiće rešenja za mapirane probleme. 

HUB DIVAN je deo programa VAHA (značenje na turskom: „oaza“) koje je dvogodišnji program namenjen osnaživanju nezavisnih umetničkih i kulturnih prostora, zagovaranju javne diskusije i dijaloga u gradovima širom Turske, Evrope i zemalja u regionu. 

VAHA je inicijativa koja dolazi od strane  Anadolu Kültür and MitOst e.V., i finansiran je od Stiftung Mercator i  European Cultural Foundation

Za više informacija o radionicama i akcijama koje slede, pratite nas na našim profilima na društvenim mrežama i na sajtu. 

Pravo na azil u Republici Srbiji – Izveštaj za period jul-septembar 2020.

9. novembar 2020.

Capture izvestaj azil jul - septembarTim Beogradskog centra za ljudska prava je sastavio izveštaj o pravu na azil u Republici Srbiji koji se odnosi na period od jula do septembra 2020. godine.

Autori izveštaja su analizirali pristup postupku tražilaca azila tokom izveštajnog perioda, sa posebnim osvrtom na analizu odluka nadležnih organa. Takođe, u izveštaju su opisani glavni izazovi u ostvarivanju osnovnih prava tražilaca azila i izbeglica kada je reč o integraciji u srpsko društvo.

S tim u vezi, autori su nastojali da ukažu na primere dobre prakse, ali i na određene nedostatke u propisima i u radu nadležnih organa. Cilj takvog pristupa jeste da Republika Srbija razvije funkcionalniji sistem azila. U tom smislu, tim BCLJP-а je ponudio preporuke za unapređenje postojećih rešenja.

Izveštaj možete preuzeti ovde.

Najvažniji delovi izveštaja Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture o policijskoj brutalnosti tokom julskih protesta

7. novembar 2020.

Logo beli 1Beogradski centar za ljudska prava predstavlja najvažnije delove izveštaja Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana koji je sastavljen o julskim protestima u Beogradu, koje je obeležila policijska brutalnost i nesrazmerna upotreba sile zabeležena na velikom broju snimaka medija i građana. 

Najvažniji delovi tematskog izveštaja „Postupanje policije prema licima lišenim slobode tokom javnih okupljanja u Beogradu“ su:

1. većina građana koji su vođeni pred prekršajni sud se požalila da im nije bilo omogućeno da pozovu branioce jer se sudijama „žurilo“ da okončaju postupke;

2. više građana se žalilo da nisu imali mogućnost da se konsultuju sa braniocima, to jest da su davali izjave policiji bez prisustva branioca, a u jednom slučaju uhapšenom licu je određen branilac po službenoj dužnosti iako je tražilo da pozove svog (izabranog) branioca;

3. više građana je iznelo da nisu imali mogućnost da o svom hapšenju u policiji obaveste članove svojih porodica, već da su to mogli učiniti tek po dolasku u Kazneno-popravni zavod/Okružni zatvor; policija je tvrdila da najveći broj uhapšenih nije želeo/tražio da obavesti članove porodica o lišenju slobode;

4. lekarski pregledi uhapšenih u policijskim stanicama su po pravilu vršeni u prisustvu policijskih službenika iako, po tvrdnjama uhapšenih, lekari nisu tražili njihovo prisustvo iz bezbednosnih razloga;

5. lekari su u izveštajima o pregledima uhapšenih u policiji navodili da su uočene povrede zadobijene od „nepoznatih osoba“, iako su im uhapšeni iznosili tvrdnje da su povrede zadobili od policijskih službenika;

6. u policijskim spisima je uglavnom bilo konstatovano da uhapšeni nemaju vidljive telesne povrede; međutim, bilo je slučajeva u kojima su policijski službenici priznali timu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture da su neka lica bila dovedena sa vidnim povredama, koje nisu konstatovane u zapisniku o zadržavanju;

7. u Okružnom zatvoru u Beogradu su zabeleženi navodi uhapšenih da su povrede zadobili od policijskih službenika tokom hapšenja; povrede su fotografisane, detaljno opisane i o tome je obavešteno tužilaštvo; u Kazneno-popravnom zavodu u Padinskoj Skeli nisu beleženi detaljni navodi uhapšenih o povređivanju niti su povrede fotografisane;

8. čak 17 od 28 lica, sa kojima je Nacionalni mehanizam za prevenciju torture razgovarao, žalilo se na loše postupanje policije prilikom hapšenja; mnogi od njih su imali vidljive povrede koje su, prema mišljenjima lekara, mogle nastati na način na koji su to tvrdila uhapšena lica;

9. u pojedinim slučajevima koji su zabeleženi video snimcima Nacionalni mehanizam za prevenciju torture smatra da se radi o nasilju policije koje ima karakter zlostavljanja (upotreba palice prema licima koja sede na klupi, šutiranje lica koje leži na kolovozu, šutiranje i udaranje u glavu lica koje ne pruža otpor);

10. više građana je iznelo da su ih uhapsila lica u civilu koja se nisu predstavila kao policajci; Nacionalni mehanizam za prevenciju torture zahteva od MUP-a Srbije da svi policisjki službenici moraju imati vidno istaknuta obeležja policije i oznake na osnovu kojih se može identifikovati svaki službenik koji primenjuje ovlašćenja.

U narednim danima se očekuje odgovor MUP-a Srbije na ovaj izveštaj Zaštitnika građana. Beogradski centar za ljudska prava insistiraće da se u svim slučajevima utvrdi individualna odgovornost policijskih službenika za zlostavljanje građana, kao i odgovornost njihovih starešina za prikrivanje ovih dela.

Kompletan izveštaj možete pogledati ovde.