SUSRETI – O interkulturalnosti i zajedništvu – naš poslednji događaj u 2021. godini

30. децембра 2021.

polet-1

Ovu izazovnu, ali produktivnu, emocijama nabijenu godinu uspešno smo zaokružili događajem SUSRETI – O interkulturalnosti i zajedništvu održanom 28. decembra u klubu Polet u Beogradu.

Ovaj interaktivan susret nam je dao prostor da sretnemo jedni druge, povežemo se i zajedno donesemo novogodišnje odluke o susretima u 2022. godini!

Iskoristili smo priliku da razgovaramo o tome kako izgledaju interkulturalni susret i komunikacija, zašto se ljudi plaše nepoznatog, koliko im je potrebno da se otvore i upoznaju sa novim kulturama, novim ljudima, da se susretnu sa nečim što predstavlja izlazak iz zone komfora i ulazak u zonu učenja.   

Tokom SUSRETA u klubu Polet predstavili smo i novu brošuru Beogradskog centra za ljudska prava „SUSRETI – kratki vodič o interkulturalnosti, prihvatanju i zajedništvu“.

Brošura je dostupna OVDE.

Želimo svima zdravu i srećnu Novu godinu, punu otvorenosti i novih susreta.

Polet-7-300x199 Polet-13-300x200

 

 

 

 

 

 

 

Polet-11-300x199 Polet-3-300x199

Šta se menja u Ustavu?

29. децембра 2021.

medija-centar-ustav-referednum

Predstavnici civilnog društva specilaizovani za pitanja ljudskih prava i borbe protiv korupcije – YUCOM, Transparentnost Srbije i Beogradski centar za ljudska prava odraži su u utorak 28. decembra konferenciju za medije u Medija centru kako bi građanima približili sadržaj ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, a uoči referenduma koji je zakazan za 16. januar.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava istakla je da amandmani predviđaju znatno smanjenje uloge Narodne skupštine u procesu izbora sudija i tužilaca.

– Prema postojećem Ustavu, poslanici skupštine biraju sudije i zamenike javnih tužilaca na probni, trogodišnji mandat. Ova odredba, koja je za struku bila nedopustiva, ukida se Aktom o promeni Ustava. Takođe, izmenama Ustava se dodatno umanjuje uloga skupštine, pa se izbor javnih tužilaca i predsednika sudova takođe izmešta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, navela je ona i dodala da je skupštini i dalje ostavljeno da bira Vrhovnog javnog tužioca.

Skupštini je takođe ostavljena nadležnost da bira “istaknute pravnike” koji će čini deo budućih pravosudnih saveta, ali su amandmani ostali nedorečeni u pogledu kvalifikacija istaknutih pravnika, gde je samo definisano da oni moraju da imaju deset godina iskustva u pravnoj struci i da ne smeju da budu članovi političkih stranaka.

– Ono što je problematično u Aktu o promeni Ustava je rešenje koje je predviđeno ukoliko skupština ne uspe da izabere istaknute pravnike. Naime, amandmani određuju da je za izbor istaknutih pravnika potrebno najmanje 167 glasova narodnih poslanika. Primera radi, sudije Ustavnog suda se biraju sa manje glasova. Takva većina će u parlamentu u kojem bude više partija zahtevati konsenzus, a ukoliko do njega ne dođe, proces izbora se prebacuje petočlanoj komisiji koja će faktički imati sudbinu pravosuđa u svojim rukama, navodi Golubović.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija je naglasio da je odabran najgori mogući trenutak za održavanje referenduma, nekoliko meseci pre održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora. On je izrazio žaljenje što građanima nije ponuđena mogućnost da biraju između pojedinih odredbi, pa da onda neke prihvate, a neke druge odbace.

Prema njegovim rečima, značajna je promena koja ukida naziv zamenici tužilaca, dajući postupajućim tužiocima više samostalnosti u radu nego što je do sada bio slučaj.

– Sami tužioci smatraju da je u pitanju značajno rešenje i da će to doprineti samostalnosti, ali i odgovornosti tužlaca za postupanje, odnosno nepostupanje, navodi Nenadić i dodaje da je potrebno vreme kako bi se videlo kako će to izgledati u praksi. Izmene predviđaju i zabranu neprimerenog uticaja na tužilaštvo, ali je pitanje šta će se pravosudnim zakonima definisati kao nedozvoljen pritisak, a šta kao opravdana kritika.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava govorila je o genezi ustavnih amandmana i istakla da je Venecijanska komisija imala zamerke na deo Ustava koji se tiče pravosuđe, od momenta kada su one i usvojene 2006. godine. Ona je podsetila da je izmena Ustava predviđena Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Održan završni događaj ‘Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji, sa osvrtom na (visoko) obrazovanje’

27. децембра 2021.

IMG_8424

U četvrtak, 23. decembra u Kući ljudskih prava održali smo godišnji završni događaj Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji, sa osvrtom na (visoko) obrazovanje. Beogradski centar za ljudska prava tradicionalno organizuje završni događaj krajem godine o pitanjima od značaja za uključivanje izbeglica u naše društvo.

IMG_8496Organizovanje ovog događaja bila je prilika da pokrene diskusija na temu procesa integracije izbeglica u Srbiji, razmene iskustva, uspešne prakse i mapiraju problemi, i ujedno posebno osvrne na uspešne modele integracije izbeglica kroz pristup visokom obrazovanju. Govorilo se o izazovima u praksi tokom prvih koraka pristupa visokom obrazovanju, mogućnostima za stipendije i saradnje sa državnim institucijama, a predstavljena je i uspšena praksa Italije u ovoj oblasti.

Događaj je moderirala Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije, a tokom prve sesije govorilo se o izazovima u praksi integracije izbeglica u Srbiji, sa posebnim osvrtom na pristup visokom obrazovanju. U razgovoru su učestvovali Dragana Rajić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, Ivana Jelić i Ksenija Papazoglu ispred UNHCR tima za trajna rešenja, Časlav Mitrović iz Agencije za kvalifikacije i Jelena Ilić viša savetnica za integraciju Beogradskog centra za ljudska prava predstaviti praksu integracionog tima. 

IMG_8494Michele Telaro ispred tima za trajna rešenja kancelarije UNHCR u Italiji uključio se u drugu sesiju putem ZOOM platforme i na taj način predstavio je rad kancelarije kroz primere prakse na temu pristupa visokom obrazovanju izbeglica. 

Između dve sesije Nina Miholjčić, savetnica za integraciju Beogradskog centra za ljudska prava predstavila je rezultate istraživanja stavova građana Srbije o izbeglicama / migrantima.

Događaj je održan u hibridnom formatu gde su panelisti bili prisutni na lokaciji u Kući ljudskih prava dok su ostali učesnici događaj pratili putem ZOOM platforme ili putem našeg youtube kanala i fejsbuk profila na kojem se događaj takođe uživo prenosio.

Kako je bilo na završnom događaju Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji, sa osvrtom na (visoko) obrazovanje pogledajte na ovom linku.

Završena 26. Škola ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“

1

Predavanjem o tome šta su nevladine organizacije i zašto su važne, u sredu 15. decembra još jedna generacija studenata i mladih profesionalaca uspešno je završila Školu ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“. Ove godine održana je 26. po redu Škola ljudskih prava koja je u skladu sa epidemiološkom situacijom usled pandemije COVID-19, u potpunosti održana u online formi, putem ZOOM platforme. 

2

Ove godine je 32 polaznika i polaznica iz cele Srbije imalo priliku da prođe kroz intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima i njihovoj zaštiti. Tokom predavanja upoznali su se sa čak 45 tema, a naročito sa razvojem i izvorima prava ljudskih prava, kao i temama koje se odnose na pravo na život, zabranu diskriminacije, zabranu torture, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, pravo na slobodu i bezbednost, slobodu izražavanja, medije i ljudska prava, zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, međunarodno humanitarno pravo i mnoge druge.

3 (1)

Preko 50 sati predavanja na Školi ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“ obuhvatalo je i pravo na privatnost i ljudska prava u digitalnom dobu, slobodu udruživanja i slobodu javnog okupljanja, ekonomska i socijalna prava, azil i migracije, prava deteta, prava nacionalnih manjima i prava LGBT osoba. Polaznici su takođe pratili i predavanja koja su se odnosila na Poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, nezavisnost sudija, zaštitu ljudskih prava pred sudovima u Srbiji i pravično suđenje, međunarodne krivične sudove, Evropski sud za ljudska prava, Evropsku uniju i ljudska prava i zaštitu ljudskih prava pred UN telima. Predavanja su se odnosila i na sve aktuelnije teme odnosa biznisa i ljudskih prava i pravo na zdravu životnu sredinu.  

4 (2)

Polaznici 26. Škole ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“ su u najvećem broju studenti završnih godina ili poslediplomskih studija prava, političkih nauka i drugih društvenih nauka, a ove godine među polaznicima je bilo i filologa i biologa. Sve ih je okupila želja da saznaju više o ljudskim pravima kako bi u budućnosti mogli da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji.

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu i kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice u Beogradu.

Šta nas čeka u procesu izveštavanja Srbije o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

22. децембра 2021.

c6CnOcuuCVKonferencija_za_novinare_Platforme_organizacija_za_saradnju_sa_mehanizmima_UN_za_ljudska_prava

Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava održala je 22. decembra 2021. godine konferenciju za medije u Medija centru u Beogradu na kojoj je govorila o  predstojećem ciklusu izveštavanja pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava kao i druge organizacije civilnog društva koje su bile uključene u ovaj proces, predstavile su ključne nalaze svog “izveštaja iz senke” o stanju u oblasti zaštite ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji.

Na konferenciji su govorili: 

  • Dušan Pokuševski, koordinator Platforme, Beogradski centar za ljudska  prava;
  • Danilo Ćurčić, koordinator radne grupe za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Platforme, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava;
  • Jelena Ilić, Beogradski centar za ljudska prava.

Na konferenciji su predstavljene detaljne informacije o listi pitanja o kojima će Srbija voditi dijalog sa Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava, osnovni nalazi udruženja građana o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i očekivanja od ovog procesa i njegovog uticaja na unapređenje zaštite i ostvarivanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u Srbiji.

Platformu organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava osnovalo je 17 organizacija civilnog društva u Srbiji koje imaju iskustvo i prepoznaju potrebu i značaj kontinuiranog i  na dokazima zasnovanog procesa izveštavanja UN tela, kao i praćenje primene preporuka koje mehanizmi UN za ljudska prava upućuju Republici Srbiji. Rad Platforme koordinira Beogradski centar za ljudska prava kroz osam tematskih radnih grupe koje se kontinuirano i intenzivno bave aktivnostima  vezano za određenu tematsku oblast, grupu nosilaca prava, određeni ugovor ili mehanizam Ujedinjenih nacija.  

Kako je bilo na događaju ‘Šta nas čeka u procesu izveštavanja Srbije o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima’ pogledajte na ovom linku:

Održan seminar za advokate: „Borba protiv nekažnjivosti službenika za dela mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja“

slika Seminar

U utorak 21. decembra 2021. godine održan je ovogodišnji seminar za advokate: „Borba protiv nekažnjivosti službenika za dela mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja“.

Na seminaru koji je održan putem ZOOM platforme govorili su:

  • Jugoslav Tintor, advokat
  • Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda
  • Đorđe Alempijević, profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (2011-2021)
  • Vladica Ilić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava.

Razgovarali smo o važećim međunarodnim standardima u oblasti zabrane mučenja (torture) i drugih oblika zlostavljanja, kao i o praktičnom sagledavanju ovih standarda, kroz analizu položaja, procesnih ovlašćenja i dužnosti advokata – punomoćnika oštećenog koji je pretrpeo zlostavljanje, javnih tužilaštava i sudova pred kojima su iznete tvrdnje o zlostavljanju, kao i kroz sagledavanje značaja (sudsko) medicinske dokumentacije u dokazivanju ovih dela.