Beogradski centar za ljudska prava i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava predstaviće u utorak 31. maja novi godišnji izveštaj Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2021. godini.

Izveštaj će biti predstavljen od 11 do 13 časova na ZOOM platformi.

Pozivamo zainteresovane za ovaj online događaj da se prijave preko ovog linka za registraciju: https://undp.zoom.us/meeting/register/tZEsfuqoqz8vH9R_H3NSQVG1E_sF8ry6ayZT

Zvanični jezik događaja je srpski, a obezbeđen je i simultani prevod na engleski jezik i tumačenje na srpskom znakovnom jeziku.

„Oceni svoja prava i uključi se!“ novi je projekat koji će u narednih godinu dana sprovoditi Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Cilj projekta je unapređenje ljudskih prava građana kroz njihovo aktivno uključivanje u dva procesa koja se odnose na izradu politika u oblasti ljudskih prava.

Jedan proces odnosi se na praćenje izrade Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine što će biti strateški dokument Vlade Srbije koji na sveobuhvatan način analizira stanje ljudskih prava, razmatra pravac njihovog unapređenja i izradu konkretnih aktivnosti.

Drugi proces se odnosi na pripremu alternativnog  Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) od strane Platforme – posebnog mehanizam zaštite ljudskih prava Ujedinjenih nacija koji je poveren Savetu za ljudska prava, sa ciljem da se kroz analizu i ocenu stanja ljudskih prava u zemljama članicama UN formulišu preporuke koje se upućuju državi.

„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Pre više od dva meseca, Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo je postupke za utvrđivanje kršenja i zaštutu prava Milice Filipović iz Šapca, povodom njenih navoda o nehumanom postupanju za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u GAK „Narodni front“. Do danas, nismo upoznati o preduzetim radnjama u ovim postupcima niti njihovim ishodima, osim što je zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja, postupajući po inicijativi Centra za vršenje inspekcijskog nadzora, na osnovu pisanih izjava zdravstvenih radnika i medicinske dokumentacije našla da nije bilo propusta tokom zbrinjavanja Milice Filipović u GAK „Narodni front“.

Podsetimo da je početkom godine Milica Filipović u medijima javno iznela svoje traumatično iskustvo iz porodilišta „Narodni front“ od januara 2021. godine. Ona, kao ni očevici ovog događaja, još uvek nisu saslušani od strane nadležnog tužilaštva. GAK „Narodni front“ je odbio da po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dostavi kopiju Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u ovoj ustanovi, navodeći kao razlog to što je pokrenut krivični postupak i ocenjujući da bi se davanjem tražene informacije „dovelo u pitanje dalje sprovođenje postupka po podnetoj krivičnoj prijavi“. GAK je u pisanom odgovoru naveo i da navedena procedura predstavlja „stručno i metodološko uputstvo namenjeno medicinskim radnicima koji je primenjuju, tako da njeno tumačenje od strane lica koja nemaju odgovarajuće obrazovanje nije ni moguće“. Zbog nedostavljanja kopije traženog dokumenta, Centar je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o kojoj još uvek nije doneta odluka.

Beogradski centar za ljudska prava je od Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS u Višegradskoj pribavio kopiju akta Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u toj ustanovi. U ovom aktu, pored ostalog, stoji da „prekide trudnoće može da obavlja samo za to obučen tim zdravstvenih radnika, s tim da je isti dužan da obezbedi kvalitetnu, efikasnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu žena uz poštovanje njihovog dostojanstva, individualnosti i prava na izbor vrste postupka“. Dalje je navedeno da prekidu trudnoće obavezno prisustvuju lekar i medicinska sestra – babica, da zbrinjavanje posle prekida vrši lekar specijalista ginekolog – akušer, takođe uz asistenciju medicinske sestre – babice, i lekara anesteziologa. Identična ili slična procedura prekida trudnoće bi morala važiti i u GAK „Narodni front“, a koja u slučaju prekida trudnoće Milice Filipović nije ispoštovana u gore navedenim aspektima.

Aprila 2022. godine Centar je otpočeo kampanju za prikupljanje sredstava potrebnih za dalje vođenje postupaka i zaštitu prava Milice Filipović, kao i za realizaciju aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje položaja pacijentkinja tokom postupka prekida trudnoće, kroz unapređivanje njihovih znanja o pravima koja imaju, unapređivanje procedura za prekid trudnoće i jačanje odgovornosti zdravstvenih radnika.

Centar poziva javnost da podrži borbu Milice Filipović i da doprinese našim naporima da se slučajevi poput Miličinog više nikada ne ponove.

 Za uplate iz Srbije (samo u dinarima):

• Primalac: Beogradski centar za ljudska prava, Kneza Miloša 4, 11000 Beograd, Srbija
• Svrha uplate: DONACIJA
• Broj računa: 325-9500500005830-69

 Za uplate iz inostranstva (samo devizne uplate):

• putem PayPal-a, instrukcije videti ovde.

 Hvala svima koji podržavaju naš rad i našu borbu za unapređenjeprocedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji!

#pomozi i #doniraj

Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije predstavili su danas na konferenciji za medije u beogradskom Medija centru publikaciju Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19: Heroji ili zanemarene žrtve.

Jedna od autorki publikacije, advokatica Marina Mijatović tom prilikom je istakla da je u svakom segmentu tokom trajanja pandemije COVID-19 bilo i da ima kršenja prava zdravstvenih radnika. Kako je navela, najviše su kršena prava iz radnog odnosa. Naredbe i instrukcije nadležnih koje su upućivane zdravstvenim radnicima nisu bile precizne već često konfuzne, dok lekari ni u jednom segmentu nisu dobijali tačne i pouzdane informacije ili ih uopšte nisu dobijali.

„Praksa je pokazala da pravo na bezbednost i zdrave uslove rada nije uopšte poštovano“, rekla je Mijatović i dodala da nije bilo obezbeđno dovoljno zaštitne opreme. Ona je navela da nije bilo psihološke zdravstvene zaštite, da dnevni i nedeljni odmori zdravstvenih radnika nisu bili poštovani u potpunosti i da oni često nisu znali tačan raspored radnog vremena.

Mijatović je dodala da je zdravstveni sistem generalno bio loše organizovan u pogledu zaštite prava zdravstvenih radnika, kojima je bilo zabranjeno da iznose podatke o stanju u zdravstvenom sistemu. Kako je icenila, trebalo bi hitno da se preduzmu mere da se ta kršenja eliminišu ili makar umanje.

Članica Sindkata lekara i farmaceuta i jedna od autorki publikacije doktorka Gorica Đokić ocenila je da su „zdravstveni radnici u Srbiji i heroji i bespotrebne žrtve“.

Ona je predstavila rezultate istraživanja stavova zdravstvenih radnika o poštovanju i kršenju njihovih prava tokom pandemije koji su pokazali da 91,4 % zdravstvenih radnika nije pitano da li imaju maloletnu decu i da li su samohrani roditelji pre nego što su bili upućivani u kovid sistem, kao i da 84 % zdravstvenih radnika nije pitano da li želi ili da li može da radi u kovid sistemu.

Doktorka Đokić je dodala da skoro 32 % zdravstvenih radnika ima hronične bolesti koje se smatraju faktorom rizika za težak oblik COVID-19 infekcije, a da pre upućivanja u kovid sistem čak 90 % zdravstveih radnika nije pitano da li boluje od hroničnih bolesti.

„Četrdeset odsto nije imalo dovoljno zaštitne opreme što je šokantan podatak, a 60 odsto zdravstvenih radnika u kovid sistemu radilo je u smenama koje su više od osam sati u punoj zaštitnoj opremi kada je bilo. Preko 50 odsto nije imalo pravo na pauzu ili je eventualno imalo retku mogućnost da napravi pauzu“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, 62 % zdravstvenih radnika je u kovid sistem upućivano na osnovu usmenog naređenja, a 81 % nije znalo na koji period su upućivani u kovid sistem. Ona je istakla i da 55 % zdravstvenih radnika nije imalo mogućnost niti smelo da iznese svoje mišljenje u vezi sa organizacijom rada u kovid sistemu, a da je 10 % zbog toga eksplicitno kažnjeno. Kako je istakla, 14,5 % zdravstvenih radnika u Srbiji nije dobilo nikakvu novčanu nagradu za rad u kovid sistemu.

„Uprkos svemu tome, skoro 97 odsto zdravstvenih radnika nije odbilo da radi u kovid sistemu“, rekla je ona.

Publikacija Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19: Heroji ili zanemarene žrtve dostupna je OVDE.

Prilikom predstavljanja publikace u Medija centru prikazan je i video svedočenja zdravstvenih radnika o kršenju njihovih prava tokom COVID-19.

Publikacija o pravima zadravstvenih radnika u Srbiji za vreme pandemije bolesti COVID-19 nastala je kao deo istraživanja u okviru projekta „Zaštita prava zdravstvenih radnika“ koji su u prethodnih godinu dana sproveli Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i famraceuta. Projekat je finansiran od strane Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD i USAID. U okviru projekta tokom 2021. godine sprovedeno je i istraživanje na temu poštovanja ljudskih prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19. Više informacija o tome možete naći OVDE.

Konferenciju za medije u beogradskom Medija centru možete pogledati ovde:

Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“ koje je predstavljeno na događaju našeg Omladinskog programa Kako do manje #fejka u digitalnim medijima.

„Mladi i pravo na informisanost“ skreće pažnju na to kako se mladi informišu u digitalnom prostoru, gde nalaze informacije, kome i čemu veruju, kako se nose sa lažnim vestima, da li ih prepoznaju i razlikuju…

Prema rezultatima istraživanja koje smo sporeveli u saradnji sa Oblakoder magazinom, mladi se većinski informišu putem mobilinih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instagram a od aplikacija za komuniciranje Viber. TikTok koristi nešto više od trećine mladih u Srbiji (porast sa 23,3% u 2020. godini na 35% u 2021. godini) dok je upotreba Fejsbuka u opadanju (sa 92,1% u 2020. godini na 86,6% u 2021. godini). Među onima koji se informišu online postoje tri glavna izvora informacija:

1. sajtovi tradiconalnih medija 35%,
2. društvene mreže 32%,
3. televizija 30%.  

Prema rezultatima istraživanja mlade zanimaju političke teme, žele da vide debate, više izveštaja o događajima za mlade, ali i da saznaju o ekologiji, zdravlju, ekonomiji i drugim različitim oblastima. Istraživači projekta saglasni su da je medijska pismenost jako važna u obrazovanju mladih i da su oni sve svesniji da prema svakoj vesti treba da iskažu određenu dozu sumnje i probaju da je provere.