evropski parlamentEvropski parlament je predstavničko telo oko 500 miliona građana Unije. Poslanike biraju građani država članica na neposrednim izborima i to je jedini organ EU čiji članovi su direktno izabrani.  Glasanje se odvija svakih pet godina (sledeći izbori su ove, 2014, godine). Sistem nije jedinstven, već svaka zemlja izbore organizuje u skladu sa svojim izbornim zakonima. Poslanici u Evropskom parlamentu predstavljaju samo građane koji su ih birali; oni ne sede u državnim delegacijama, već u političkim grupama, formiranim na osnovu zajedničkih političkih načela za koje se izabrani poslanici zalažu (npr. zeleni, socijalisti, liberali, demohrišćani, itd.). Da bi se napravila politička grupa (danas ih ima 7) potrebno je najmanje 25 poslanika koji moraju biti iz najmanje 7 zemalja. Poslanici ne moraju pripadati nijednoj grupi ali ne mogu biti članovi više od jedne grupe. Parlament ima 766 poslanika, s tim što (posle ovogodišnjih izbora) nijedna zemlja, bez obzira na veličinu i broj stanovnika, ne može imati više od 96 članova niti manje od 6. Običaj je da države pre nego što postanu punopravne članice Unije delegiraju jedan broj posmatrača u Evropski parlament. Pristupanje novih država dovešće do toga da će sadašnje članice izgubiti određeni broj poslanika da bi imalo mesta za poslanike novih država.

Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu, gradu koji je simbol pomirenja Francuske i Nemačke posle Drugog svetskog rata i sedište već pomenute važne evropske organizacije, Saveta Evrope. Ovo često dovodi do zabune i mešanja institucija Evropske unije i Saveta Evrope. Tako npr. i Savet Evrope ima predstavničko telo, Parlamentarnu skupštinu, ali predstavnike u ovu skupštinu biraju parlamenti država članica (a ne građani neposredno), i oni su grupisani po državnim delegacijama. Dodatnu zabunu pravi i činjenica da poslanici Evropskog parlamenta u stvari rade u Briselu (u zgradi pod nazivom Parlamentarium) gde se u pojedinačnim odborima obavlja većina posla dok se samo plenarne sesije, na kojima se glasa i raspravlja o pripremljenim izveštajima, održavaju u Strazburu (jednom mesečno u trajanju od 4 dana). Skupštinska dokumenta objavljuju se na svim zvaničnim jezicima država članica, a svaki poslanik ima pravo da govori na bilo kom zvaničnom jeziku. 

Evropska unija

Savet Evrope

   

Evropski parlament   

Parlamentarna skupština

sedište Strazbur 

sedište Strazbur

poslanike biraju građani na direktnim izborima 

poslanike delegiraju parlamenti država članica

poslanici sede prema političkoj orijentaciji- zeleni, socijaldemokrate, liberali, itd.

poslanici sede po abecednom redu

Osnovne funkcije Evropskog, kao i svakog drugog, parlamenta su zakonodavna, budžetska i nadzorna.

1. Zakonodavna funkcija – Na početku, Ugovorom iz Rima 1957, Parlament je imao samo savetodavnu ulogu – Komisija je predlagala zakone, a Savet usvajao. Posle 1986, ugovorima iz Mastrihta, Amsterdama, Nice i Lisabona, uloga i značaj Parlamenta značajno je promenjena – Savet danas može da usvaja zakonske predloge tek pošto se o njima Parlament izjasnio. Ukratko, Evropski parlament (zajedno sa Savetom EU) razmatra i usvaja predloge Evropske komisije, usvaja većinu zakonskih predloga u oblastima za koje je Unija nadležna – od toga kakva moraju biti zdravstvena upozorenja na cigaretama do regulisanja prenosa fudbalskih utakmica. Sam postupak donošenja propisa je komplikovan i zasniva se na postizanju konsenzusa. Posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, Parlament ima sve značajniju ulogu i u formulisanju spoljne i odbrambene politike Unije. Naime, novina je sam postupak zajedničkog rada i odlučivanja Parlamenta i Saveta ministara u donošenju zakona u zajedničkim oblastima kao što su politika slobode, migracija, pravde i sigurnosti. Nova je i mogućnost data nacionalnim parlamentima da iznesu svoje mišljenje o predloženim Evropskim zakonima, čime države članice mogu da ocene da li neki predlog zadire u njihove već utvrđene nadležnosti.

2. Nadzorna funkcija – Parlament vrši nadzor ne samo nad budžetom već i nad delovanjem drugih organa (pre svega Evropske komisije) kao i nad sprovođenjem zakona EU. Parlament bira predsenika Komisije, odnosno izjašnjava se za i protiv kandidata, drži posebne sednice komiteta povodom izbora pojedinih članova Komisije i može glasati o poverenju Komisiji. Predsednik Parlamenta ima pravo da govori na početku svakog sastanka Saveta i prenese stav Parlamenta, a posle svakog sastanka na vrhu, predsednik Saveta podnosi izveštaj Parlamentu. Svoju nadzornu funkciju Parlament vrši i osnivanjem posebnih organa, poput Evropske kancelarije protiv prevara (OLAF) ili Evropskog ombudsmana (zaštitnika prava građana).

 3. Budžetska funkcija – Parlament i Savet dele i budžetsku funkciju – svake godine odlučuju o tome koliko i na šta će se trošiti novac iz budžeta. Naime, svakih 7 godina usvaja se Višegodišnji finansijski okvir koji sadrži godišnji plan prihoda i rashoda za taj period. Kad je budžet usvojen, Evropska komisija je odgovorna za sprovođenje dogovorenog, a Parlament kontroliše da li se sredstva poreskih obveznika troše pravilno. Na kraju budžetske godine, parlamentarni Odbor za kontrolu budžeta pažljivo pregleda godišnji finansijski izveštaj Komisije, posle čega Parlament odlučuje da li da izveštaj prihvati, odloži ili odbije.