Sporna odluka Ustavnog suda o obustavljanju postupka ocene ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja u vreme vanrednog stanja i Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja

21. oktobar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na spornu odluku Ustavnog suda Srbije, IUo-45/2020, o obustavljanju postupka za ocenu ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. U navedenoj odluci, po oceni Centra, Ustavni sud je neubedljivim argumentima stao na stanovište da Naredba i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja nisu (bile) suprotne Ustavu. 

Ispitujući ustavnost osporenih članova 2. i 3. pomenute uredbe kojima je Vlada, uz supotpis predsednika Republike, dala ovlašćenje MUP-u da samostalno (član 3) i uz saglasnost Ministarstva zdravlja (član 2) propiše mere odstupanja od Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana (prava na slobodu i bezbednost ličnosti i slobode kretanja), Ustavni sud je uvažio argumentaciju Vlade da je “svaka mera doneta od strane ministra unutrašnjih poslova faktički doneta uz prethodnu saglasnost Vlade, jer su svi predlozi [...] mera bili predmet razmatranja na sednicama Vlade i donošeni tek nakon dobijene saglasnosti”, da Naredba “suštinski predstavlja odgovarajući sprovedbeni akt koji sam po sebi ne predstavlja vid izvornog i samostalnog odlučivanja”, odnosno da “ne predstavlja odluku u supstancijalnom smislu”, kao i da Vlada može da “konkretizaciju određenih odluka koje je ona suštinski donela [...] stavi u zadatak određenom ministru koji je u njenom sastavu”. Drugim rečima, Ustavni sud je smatrao da je Vlada, uz supotpis predsednika Republike, Uredbom propisala mere odstupanja od ljudskih prava samim davanjem ovlašćenja MUP-u da donese opšte akte o ograničenju i zabrani kretanja licima na javnim mestima, a da je određivanje trajanja zabrana kretanja, svih mesta na kojima zabrane važe, građana na koje se odnose, izuzetaka od zabrane itd., učinjeno od strane MUP-a, predstavljalo samo čin “konkretizacije”, “aktiviranja” i “operativne primene” ranije propisanih mera odstupanja od ljudskih prava.

Ustavni sud je takođe zauzeo stanovište da se mere drastičnog ograničenja kretanja za građane starije od 65 i 70 godina, izbeglice i migrante za vreme vanrednog stanja ne mogu smatrati merama lišenja slobode zbog toga što svrha (zaštita od zarazne bolesti) i sadržina tih mera (koja je poistovećena sa svrhom) na to ne ukazuju. Ustavni sud se tako nije ni osvrnuo na činjenicu da je građanima starijim od 65 i 70 godina od 18. do 22. marta bio potpuno zabranjen izlazak iz stanova, da im je narednih 30 dana bilo dozvoljeno da napuštaju stanove samo u ranim jutarnjim satima (od 3 do 8, a potom od 4 do 7) – koje se vreme najčešće koristilo za kupovinu namirnica, a da su tek od 21. imali pravo da tri puta nedeljno napuštaju stanove na po 30 minuta u krugu od 600 metara, odnosno da svakog dana izlaze iz stanova na po jedan sat posle 25. aprila.

Trajanje navedenih mera, stepen ograničenja kretanja i socijalnih kontakata nametnut najstarijima u vreme vanrednog stanja, uporediv je sa stepenom ograničenja slobode kod kućnog zatvora i kućnog pritvora, koji se smatraju merama lišenja slobode. Zaključku da se radilo o kolektivnoj meri lišenja slobode najstarijih građana doprinosi i činjenica da je nadzor nad pridržavanjem ovih mera bio kontinuirano vršen od strane MUP-a i da je nepridržavanje merama bilo krivično (zatvorom do tri godina) i prekršajno (novčanom kaznom do 150 hiljada dinara) kažnjivo. Razlozi za davanje individualnih dozvola za kretanje od strane MUP-a nisu bili propisani, pa stoga ni predvidljivi, a građanima su od najviših predstavnika vlasti slate poruke da će se dozvole davati samo u izuzetnim (naročito opravdanim) situacijama. 

U sličnom režimu su se nalazile izbeglice i migranti, koji su u kontinuitetu bili zatvoreni u centrima za azil i prihvatnim centrima od 16. marta do 14. maja 2020. godine, sa mogućnošću izlaska u situacijama u kojima se i licima na izdržavanju kućnog zatvora i kućnog pritvora dozvoljava da napuste stan.

Usled navedenog rezonovanja Ustavnog suda, pitanje srazmernosti propisanih mera ograničenja slobode kretanja za vreme vanrednog stanja nije ni dotaknuto. Na tvrdnje inicijatora postupaka da su građani stariji od 65 i 70 godina bili diskriminisani gore navedenim merama, Ustavni sud je naveo da „za mere odstupanja važi poseban režim zabrane diskriminacije koji je utvrđen članom 202. stav 2. Ustava, a ne članom 21. Ustava“ – u kojem starost nije navedena kao lično svojstvo, za razliku od člana 21. u kojem jeste. 

Podsećamo da prema ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, za ocenu da li se radi o lišenju slobode ili ograničenju slobode kretanja svrha ograničenja nije presudna, pa će se raditi o lišenju slobode i u slučaju kada je cilj vlasti bio da pomogne podnosiocu predstavke i osigura njegovu bezbednost (Khlaifia and Others v. Italy, br. predstavke 16483/12, § 71). Razlika između ograničenja kretanja i lišenja slobode određena je stepenom i intenzitetom ograničenja (vremenskim trajanjem ograničenja, socijalnim efektima, stepenom nadzora, posledicama kršenja i sl.), a ne njenom prirodom, razlozima ograničenja i klasifikacijom u domaćem poretku (Guzzardi v. Italy, br. predstavke 7367/76, § 93). 

Navedena odluka Ustavnog suda Srbije je dostupna ovde. 

25 godina Beogradskog centra za ljudska prava

17. oktobar 2020.


Beogradski centar za ljudska prava obeležava 25 godina postojanja.

Od svog osnivanja 1995. godine do danas, Centar predstavlja jednu od najznačajnijih nevladinih organizacija u Srbiji koja nastoji da podigne svest građana o značaju i dometima ideje ljudskih prava i individulanih sloboda, i stvori klimu za njihovo puno uvažavanje.

Za Beogradski centar vezani su ljudi različitih profesija i profila – pravnici i advokati, politikolozi, sociolozi, ekonomisti, književnici, profesori, studenti i poslovni ljudi. Svi oni svojim znanjem i entuzijazmom doprinose ostvarivanju ciljeva kojima Centar teži. Njihove priče imaćete prilike da vidite i čujete u narednim nedeljama kroz seriju videa o 25 godina Beogradskog centra za ljudska prava. 

 

 

“Mladi su budni” i “Tačka susreta” emisije novog podkasta našeg Omladinskog programa

16. oktobar 2020.

mladi su budni

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je podkast Mladi Bg Centar sa emisijama “Mladi su budni” i “Tačka susreta” kao još jedan kanal kroz koji mladima u Srbiji i regionu predstavlja i približava priče i teme vezane za ljudska prava.

Mladi su budni” istražuje aktuelne i društveno angažovane teme relevantne mladim ljudima. Ova emisija nastoji da osvetli kako žive mladi u Srbiji, o čemu razmišljaju, šta ih muči i šta ih to sprečava da ostvare svoje elementarne i razvojne potrebe. Fokus su ljudska prava mladih, rečena i ispričana jezikom mladih i u koreliraciji sa njihovom svakodnevicom. Podkast vodi Mina Vasović saradnica Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

Podkast emisija “Mladi su budni” realizuje se u okviru projekta “Mladi i ljudska prava 2.0 – Korak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacija” u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava.

Capture Tacka susreta

Tačka susreta”  istražuje i targetira regionalne izazove mladih iz oblasti ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na teme vezane za pravo na rad, stanovanje i obrazovanje. Kako žive, razmišljaju, rade i uče mladi ljudi u regionu? Da li žele da ostanu ili da odu negde ‘preko’? Kroz razgovore sa različitim donosiocima odluka, ekspertima i ekspertkinjama i mladim ljudima iz regiona, pokušaćemo da razumemo složenost i nijanse vremena u kom živimo, kao i kakva nas to budućnost čeka iza ugla. Podkast vodi Uroš Ranković, producent Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

Podkast emisija “Tačka susreta” sprovodi se u okviru regionalnog projekta “Dijalog za budućnost” u kojem učestvuju Beogradski centar za ljudska prava, NVO Juventus iz Podgorice i Helsinški odbor za ljudska prava iz Bijeljine.

Podkast emisije “Mladi su budni” i “Tačka susreta” možete slušati na kanalu Mladi BG Centar https://www.mixcloud.com/mladibgcentar2020/

Najave novih epizoda pratite na Fejsbuk i Instagram nalozima našeg Omladinskog programa kao i na Fejsbuk, Instagram i Tviter nalozima Beogradskog centra za ljudska prava.

Saopštenje povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti azila i migracija

14. oktobar 2020.

Evropska komisija je u najnovijem Izveštaju o napretku ocenila da Srbija u okviru Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost) u kojem se nalaze oblasti azila i migracija ostvarila „određeni nivo pripremljenosti“ i da kao tranzitna zemlja, ima konstruktivnu ulogu i značajno doprinosi u upravljanju migracijama prema Evropskoj uniji. Komisija u Izveštaju potvrđuje da na zapadnobalkanskoj ruti funkcioniše veoma aktivna krijumčarska mreža i navodi da borba protiv ovog vida kriminala mora biti ojačana.

U Izveštaju se konstatuje da je većina migranata u Srbiji smeštena u privremenim smeštajnim kapacitetima i da nemaju nikakav pravni status, ali ocenjuje napore koji se preduzimaju kao dovoljne da zadovolje osnovne potrebe osoba koje prolaze ili ostaju na teritoriji Srbije u uslovima pojačanog priliva i mešovitih migracija. Ocenjeno je da je pravni okvir Srbije u oblasti azila usklađen sa acquis u velikoj meri, ali se ističe da Srbija mora dodatno da unapredi zakonodavstvo u odnosu na pristup postupku azila, drugostepenom postupku, besplatnoj pravnoj pomoći i primeni koncepta sigurne treće zemlje. Takođe se napominje da se pristup informacijama o postupku azila mora poboljšati na svim nivoima, posebno na Aerodromu Nikola Tesla. Aerodrom se ocenjuje kao problematičan zbog nepostojanja adekvatnih uslova prihvata, pristupa pravnom savetovanju, sprovođenju postupka na granici i u tranzitnom prostoru, na šta je Beogradski centar za ljudska prava godinama ukazivao.

Evropska komisija se u Izveštaju nije osvrnula na činjenicu da je Srbija postavila žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom, kao i da je potpisala ’tehnički sporazum’ o primeni Sporazuma o readmisiji sa Austrijom. Komisija nije ulazila u probleme koji se odnose na primenu sporazuma o readmisiji koji ne finkcionišu ili funkcionišu na minimalnom nivou. Ukazano je da nedostatak sporazuma o readmisiji sa trećim državama uključujući Avganistan, Pakistan i Iran predstavlja prepreku za prinudno vraćanje.

U oblasti integacije navodi se da je pravni okvir usvojen, ali da je neophodno pojačati saradnju sa različitim sektorima, i uskladiti zakonodavni okvir Srbije sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti kako bi se postigao efikasan pristup socijalnim i ekonomskim pravima izbeglica. Evropska komisija u Izveštaju skreće pažnju na dugogodišnji problem u Srbiji u vezi sa neizdavanjem putnih isprava osobama kojima je odobren azil.

Počele prijave za godišnju Školu ljudskih prava Vojin Dimitrijević

8. oktobar 2020.

 

Ovogodišnja Škola ljudskih prava Vojin Dimitrijević održaće se u Beogradu od 16. novembra do 29. novembra 2020. godine. Škola ljudskih prava Vojin Dimitrijević je intenzivan i sveobuhvatan kurs o ljudskim pravima, namenjen prvenstveno studentima završnih godina ili poslediplomskih studija prava i drugih društvenih nauka, ali i svima onima koji žele više da saznaju, angažuju se i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji.

Formular za prijavu možete naći na linku: https://forms.gle/cKYBsGCGk7JeFTpYA

Preliminarni program Škole biće objavljen uskoro. 

Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije ili imate neko pitanje, možete nam se obratiti na e-mail adresu skola@bgcentar.org.rs 

*u skladu sa epidemiloškom situacijom, deo predavanja i/ili celokupna Škola će se realizovati online, o čemu će primljeni polaznici biti na vreme obavešteni. 

Održano Memorijalno predavanje posvećeno prof. dr Vojinu Dimitrijeviću

6. oktobar 2020.


Memorijalno predavanje posvećeno prof. dr Vojinu Dimitrijeviću, profesoru prava, intelektualcu, jednom od osnivača i dugogodišnjem direktoru Beogradskog centra za ljudska prava održano je 2. oktobra 2020. godine putem Zoom platforme. 

Predavanje u čast Vojina Dimitrijevića održao je Žarko Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu u penziji. Vojin Dimitrijević preminuo je 5. oktobra 2012. godine u Beogradu. Tokom predavanja ukazano je kako je prošlo već 8 godina otkako Vojinov glas, glas razuma i tolerancije nedostaje u našem društvu i u našem javnom životu.
 
Snimak predavanja profesora Puhovskog pod nazivom „Idiotizam ljudskih prava“ možete pogledati na našem youtube kanalu