Oceni svoja prava i uključi se!

24. maj 2022.

 

Donator: Vlada Švajcarske – „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”
Trajanje projekta: maj 2022 – maj 2023
Nosilac projekta: Beogradski centar za ljudska prava

Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava sprovodi projekat „Oceni svoja prava i uključi se!“ čiji je osnovni cilj unapređenje ljudskih prava građana kroz njihovo aktivno uključivanje u dva procesa koja se odnose na izradu politika u oblasti ljudskih prava.

Prvi deo projekta se koncentriše na praćenje izrade prve Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine koja predstavlja strateški dokument Vlade koji teži da na sveobuhvatan način analizira stanje ljudskih prava, razmatra pravac njihovog unapređenja i izradu konkretnih aktivnosti.

Drugi deo projekta se odnosi na pripremu alternativnog  Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) od strane Platforme – posebnog mehanizam zaštite ljudskih prava Ujedinjenih nacija koji je poveren Savetu za ljudska prava, sa ciljem da se kroz analizu i ocenu stanja ljudskih prava u zemljama članicama UN formulišu preporuke koje se upućuju državi.

Očekivani rezultati projekta su uključivanje ekspertskih komentara Platforme i stavova građana u prvi strateški dokument koji se bavi ljudskim pravima u Srbiji, kao i podnošenje alternativnog UPR izveštaj Savetu za ljudska prava koji sadrži stavove građana i doprinose organizacija civilnog društva sa lokala.

„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2021. godini“ u utorak 31. maja od 11 do 13 časova na ZOOM-u

Za sajt_izvestaj vizual

Beogradski centar za ljudska prava i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava predstaviće u utorak 31. maja novi godišnji izveštaj Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2021. godini.

Izveštaj će biti predstavljen od 11 do 13 časova na ZOOM platformi.

Pozivamo zainteresovane za ovaj online događaj da se prijave preko ovog linka za registraciju: https://undp.zoom.us/meeting/register/tZEsfuqoqz8vH9R_H3NSQVG1E_sF8ry6ayZT

Zvanični jezik događaja je srpski, a obezbeđen je i simultani prevod na engleski jezik i tumačenje na srpskom znakovnom jeziku.

Detaljnu agendu događaja možete pronaći OVDE.

„Oceni svoja prava i uključi se!“ novi projekat u cilju unapređenja ljudskih prava

23. maj 2022.

DEKI9923

„Oceni svoja prava i uključi se!“ novi je projekat koji će u narednih godinu dana sprovoditi Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Cilj projekta je unapređenje ljudskih prava građana kroz njihovo aktivno uključivanje u dva procesa koja se odnose na izradu politika u oblasti ljudskih prava.

Jedan proces odnosi se na praćenje izrade Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine što će biti strateški dokument Vlade Srbije koji na sveobuhvatan način analizira stanje ljudskih prava, razmatra pravac njihovog unapređenja i izradu konkretnih aktivnosti.

DEKI9920

Drugi proces se odnosi na pripremu alternativnog  Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) od strane Platforme – posebnog mehanizam zaštite ljudskih prava Ujedinjenih nacija koji je poveren Savetu za ljudska prava, sa ciljem da se kroz analizu i ocenu stanja ljudskih prava u zemljama članicama UN formulišu preporuke koje se upućuju državi.

„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Podržite aktivnosti radi poboljšanja položaja pacijentkinja tokom postupka prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama i zastupanja žrtve nehumanog postupanja od strane zaposlenih u GAK ‘Narodni front’

17. maj 2022.

4

Pre više od dva meseca, Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo je postupke za utvrđivanje kršenja i zaštutu prava Milice Filipović iz Šapca, povodom njenih navoda o nehumanom postupanju za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u GAK „Narodni front“. Do danas, nismo upoznati o preduzetim radnjama u ovim postupcima niti njihovim ishodima, osim što je zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja, postupajući po inicijativi Centra za vršenje inspekcijskog nadzora, na osnovu pisanih izjava zdravstvenih radnika i medicinske dokumentacije našla da nije bilo propusta tokom zbrinjavanja Milice Filipović u GAK „Narodni front“.

Podsetimo da je početkom godine Milica Filipović u medijima javno iznela svoje traumatično iskustvo iz porodilišta „Narodni front“ od januara 2021. godine. Ona, kao ni očevici ovog događaja, još uvek nisu saslušani od strane nadležnog tužilaštva. GAK „Narodni front“ je odbio da po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dostavi kopiju Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u ovoj ustanovi, navodeći kao razlog to što je pokrenut krivični postupak i ocenjujući da bi se davanjem tražene informacije „dovelo u pitanje dalje sprovođenje postupka po podnetoj krivičnoj prijavi“. GAK je u pisanom odgovoru naveo i da navedena procedura predstavlja „stručno i metodološko uputstvo namenjeno medicinskim radnicima koji je primenjuju, tako da njeno tumačenje od strane lica koja nemaju odgovarajuće obrazovanje nije ni moguće“. Zbog nedostavljanja kopije traženog dokumenta, Centar je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o kojoj još uvek nije doneta odluka.

Beogradski centar za ljudska prava je od Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS u Višegradskoj pribavio kopiju akta Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u toj ustanovi. U ovom aktu, pored ostalog, stoji da „prekide trudnoće može da obavlja samo za to obučen tim zdravstvenih radnika, s tim da je isti dužan da obezbedi kvalitetnu, efikasnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu žena uz poštovanje njihovog dostojanstva, individualnosti i prava na izbor vrste postupka“. Dalje je navedeno da prekidu trudnoće obavezno prisustvuju lekar i medicinska sestra – babica, da zbrinjavanje posle prekida vrši lekar specijalista ginekolog – akušer, takođe uz asistenciju medicinske sestre – babice, i lekara anesteziologa. Identična ili slična procedura prekida trudnoće bi morala važiti i u GAK „Narodni front“, a koja u slučaju prekida trudnoće Milice Filipović nije ispoštovana u gore navedenim aspektima.

Aprila 2022. godine Centar je otpočeo kampanju za prikupljanje sredstava potrebnih za dalje vođenje postupaka i zaštitu prava Milice Filipović, kao i za realizaciju aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje položaja pacijentkinja tokom postupka prekida trudnoće, kroz unapređivanje njihovih znanja o pravima koja imaju, unapređivanje procedura za prekid trudnoće i jačanje odgovornosti zdravstvenih radnika.

Centar poziva javnost da podrži borbu Milice Filipović i da doprinese našim naporima da se slučajevi poput Miličinog više nikada ne ponove.

 Za uplate iz Srbije (samo u dinarima):

  • Primalac: Beogradski centar za ljudska prava, Kneza Miloša 4, 11000 Beograd, Srbija
  • Svrha uplate: DONACIJA
  • Broj računa: 325-9500500005830-69

 Za uplate iz inostranstva (samo devizne uplate):

  • putem PayPal-a, instrukcije videti ovde.

 Hvala svima koji podržavaju naš rad i našu borbu za unapređenjeprocedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji!

#pomozi i #doniraj

 

 

 

Ekstradicija stranaca iz Srbije od 2017. do 2021. i princip zabrane proterivanja (non- refoulement)

9. maj 2022.

Donator: Civil Rights Defenders
Trajanje projekta: april – decembar 2022.
Nosilac projekta: Beogradski centar za ljudska prava

Cilj projekta je da se sagleda petogodišnja praksa nadležnih organa Republike Srbije u ekstradicionim postupcima od 2017. do 2021. godine sa stanovišta poštovanja principa zabrane proterivanja (non-refoulement). Osnovne aktivnosti projekta usmerene su na prikupljanje dokumentacije iz ekstradicionih postupaka, njihovu detaljnu analizu, formulisanje preporuka za unapređenje pravnog okvira i prakse u ovoj oblasti, informisanje domaće i međunarodne javnosti o rezultatima analize i organizovanje obuka sudija, javnih tužioca i advokata.

Rezultati projekta biće korišćeni za izveštavanje međunarodnih tela koja nadziru poštovanje ljudskih prava u Srbiji, za iniciranje postupaka za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i za zagovaranje unapređenja pravnog okvira u pitanjima ekstradicije i proterivanja stranaca sa teritorije Republike Srbije.

Saopštenje za javnost organizacija civilnog društva: Pet godina bez podrške za projekte pružanja pomoći žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći

5. maj 2022.

bg cent 1

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, smatramo poražavajućim da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja u 2022. godini[1], nijedan nije namenjen pružanju pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela niti pružanju besplatne pravne pomoći i podrške. Kao i prethodnih godina, manje od 5% sredstava[2] će biti dodeljeno projektima udruženja građana, dok će preko 4.000.000 evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite za potrebe renoviranja i opremanja, za koje su sredstva trebala biti obezbeđena u budžetu.

Iako je 2020. godine usvojena Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka, Vlada Srbije, svojim upornim odbijanjem da omogući veću dostupnost usluga za žrtve, na žalost potvrđuje da je usvajanje Strategije bilo samo deklarativno, a ne suštinsko opredeljenje države da unapredi položaj žrtava.

Rezultati konkursa pokazuju i da se ni na koji način ne vrednuje ni rad udruženja građana koja pružaju besplatnu pravnu pomoc građankama i građanima Srbije, iako podaci Ministarstva pravde pokazuju da je u 2020. godini 11 udruženja pružilo skoro istovetan broj usluga besplatne pravne pomoći kao i 103 opštine u Srbiji[3].

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku[4], institut odlaganja krivičnog gonjenja je u 2020. godini bio primenjen 10.945 puta, najviše u slučajevima sumnje na krivična dela protiv bezbednost javnog saobraćaja (4435), zdravlja ljudi (2044) i imovine (1532), ali i u slučajevima sumnje na krivična dela protiv polne slobode (16), među kojima i za delo silovanje (1), nedozvoljene polne radnje (3) i seksualno uznemiravanje (12), krivična dela protiv braka i porodice (393), među kojima i za dela nasilje u porodici (93) i nedavanja izdržavanja (267), kao i u slučajevima sumnje na krivična dela laka telesna povreda (169), teška telesna povreda (75), ubistvo (2), ugrožavanje sigurnosti (252), proganjanje (42), zlostavljanje i mučenje (23) i dr.

U svim tim postupcima tužilaštva nisu imala obavezu da traže mišljenje žrtve pre nego što su odlučili o primeni ovog instituta, nisu imala obavezu da obaveste žrtvu da su ga primenili, niti su žrtve imale pravo na izjavljivanje prigovora.

Zbog svega navedenog, poražavajuće je da se sredstva prikupljena primenom ovog instituta ne usmeravaju i na besplatnu pravnu pomoć i na usluge podrške namenjene žrtvama, koje, ni ne znajući, suštinski omogućavaju prikupljanje ovih sredstava. Jer da nema žrtava/oštećenih krivičnim delom, ne bi bilo ni primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Saopštenje potpisuju:

  1. Autonomni ženski centar
  2. Astra
  3. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  4. Centar za mame
  5. Udruženje Roma Novi Bečej
  6. YUCOM
  7. Pravni centar Niš
  8. Da se zna!
  9. OAZA SIGURNOSTI
  10. Mreža žene protiv nasilja – MŽPN
  11. Centar za ljudska prava – Niš
  12. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
  13. Centar za primenjene evropske studije – CPES
  14. Građanske inicijative
  15. Beogradski centar za ljudska prava
  16. Centar za istraživanja migracija
  17. Res Publika Kragujevac
  18. Centar “Živeti uspravno”
  19. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  20. Fondacija Centar za demokratiju
  21. Asocijacija DUGA
  22. Evropski pokret u Srbiji
  23. Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi
  24. PROTECTA
  25. NVO Re Generacija
  26. Viktimološko društvo Srbije-VDS
  27. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  28. Odbor za ljudska prava Vranje
  29. Žene za mir Leskovac
  30. SOS Vlasotince
  31. Labris- organizacija za lezbejska ljudska prava
  32. Užički centar za prava deteta
  33. Forum žena Prijepolja
  34. FemPlatz
  35. Koalicija Otvoreno o konkursima- OKO
  36. Udruženje žena Peščanik
  37. PrEUgovor koalicija
  38. Romski centar za žene i decu DAJE

Preuzmite Saopštenje

[1] Vest Ministarstva pravde od 27.4.2022., https://www.mpravde.gov.rs/sr/vest/36446/pola-milijarde-dinara-za-projekte-od-javnog-interesa.php

[2] 21.753.318,00 din. od ukupno 500.000.000,00 din.

[3] https://preugovor.org/Infografici/1669/Uloga-udruzenja-gradjana-u-pruzanju-besplatne.shtml

[4] Bilten ’’Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2020’’, objavljena 24. decembra 2021., dostupan na https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215677.pdf, str. 14-25. Zvanični statistički podaci nisu razvrstani prema sedam vrsta obaveza koje mogu biti naložene odlaganjem krivičnog gonjenja (čl. 283. ZKP). Na osnovu iznosa sredstava dodeljenih putem ovog javnog poziva može se zaključiti da uplata u Fond Ministarstva pravde dominira kao naložena obaveza.