Mehanizam je ponovo pokrenut: Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacija

7. avgust 2020.

KLJMP-vizualOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je u junu program pod nazivom „Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacijaˮ.

Proces koji je odlučno započeo prošle godine, nastavlja korak dalje ka osnaživanju organizacija mladih i za mlade za prepoznavanje potencijala koji imaju mehanizmi Ujedinjenih nacija. U planu je nastavak poduhvata osnaživanja organizacija mladih i za mlade za kreiranje prvog alternativnog izveštaja o ljudskim pravima mladih iz Republike Srbije pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija.

Mladi u Srbiji danas, izloženi su mnogim problemima koji ih sprečavaju da ostvare svoje elementarne i razvojne potrebe. Kroz činjenice da je duplo više mladih nezaposleno u odnosu na opštu populaciju, kao i to da je stopa odlaska mladih iz zemlje na godišnjem nivou jako visoka ili da je njihova zastupljenost u medijima daleko od dovoljne, jasno je da je ostvarivanje ljudskih prava mladih poseban izazov, pa je sveprisutniji trend diskusije o ljudskim pravima mladih (eng. youth rights) i o tzv. omladinskoj perspektivi ljudskih prava. 

Program „Mladi i ljudska prava 2.0“ trajaće pet meseci tokom kojih će biti realizovan niz aktivnosti u Beogradu i drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Kroz treninge, radionice, panel diskusije i zagovaranja za bolji položaj mladih, želimo da mladima približimo ljudska prava, da ih osnažimo da ih ostvare, i na kraju osvoje.

Treninzi za predstavnike/ce organizacija mladih i za mlade, razgovori sa mladima, panel diskusije i zagovaranja za bolji položaj mladih samo su neke od aktivnosti koje vas očekuju u okviru programa „Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacijaˮ. Posebni fokus ovog programa biće teme vezane za ekonomska, socijalna i kulturna prava mladih.

Partner na programu je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Program se finansira iz budžeta Republike Srbije – Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao deo programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2020. godinu“.

Revidirani Opšti komentar broj 37 Komiteta za ljudska prava: Sloboda okupljanja

5. avgust 2020.

U sredu, 29. jula 2020. godine, Komitet za ljudska prava je objavio revidiran Opšti komentar br. 37, koji se odnosi na slobodu mirnog okupljanja garantovanu članom 21 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. 

Opšti komentar je interpretativni dokument u vezi sa samim pravom koje se garantuje, ugovornim obavezama država potpisnica, kao i prikaz relevantne prakse Komiteta u vezi sa pregledima periodičnih izveštaja koje šalju države, ali i odluka Komiteta u predmetima po predstavkama pojedinaca.

Revidirani Opšti komentar br. 37 sadrži značajnu višestranu praksu i međunarodne standarde koje su uspostavili npr. Savete Evrope i Evropski sud za ljudska prava, OEBS i Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda. Naročito je bitno da Opšti komentar drži korak sa vremenom i na autoritativan način tumači odnos novih tehnologija i slobode mirnog okupljanja. 

Značajan je i trenutak kada se pojavljuje revidirani Opšti komentar br. 37 – vreme koje odlikuje mnoštvo protesta širom sveta, na nezavidnom broju kojih su vlasti upotrebile prekomernu silu, a podudara se i sa novonastalim okolnostima u vezi sa pandemijom.

Opšti komentar nedvosmisleno potvrđuje da je sloboda mirnog okupljanja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje omogućava pojedincima da se izraze kolektivno i da učestvuju u oblikovanju svojih društava (tačka 1). Sloboda mirnog okupljanja je zaštićena gde god da se odvija: na otvorenom, u zatvorenom ili na internetu (tačka 6). Nije dozvoljeno zabraniti ili raspustiti okupljanje zbog nekoliko nasilnih pojedinaca, ili čak zbog agenata provokatora (tačka 18), a novinari i predstavnici organizacija civilnog društva koji nadgledaju i prate skup uživaju zaštitu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (tačka 30). Država ima obavezu da poštuje pravo na privatnost svih na skupu, a ukoliko prikuplja podatke to mora biti strogo u skladu sa zakonom i jasnim ciljem (tačka 61). Dozvoljena je upotreba samo minimuma sile od strane organa reda i to pod obavezom poštovanja standarda međunarodnog prava ljudskih prava (tačke 74-95)

Opšti komentar na engleskom jeziku je dostupan OVDE,

Novi kvartalni izveštaj agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA o migracijama

31. jul 2020.

Capture FRAAgencija Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je 3. periodični izveštaj u 2020. godini - Migracije: glavni izazovi u oblasti osnovnih prava, za period od 1. aprila do 30. juna 2020. godine. Izveštaj objedinjuje podatke o poštovanju osnovnih prava osoba koje dolaze u Evropsku uniju (EU) ukazujući na najvažnije tendencije u oblasti azila i migracija. Pored situacije u zemljama EU, izveštaj obuhvata i analize trendova u Republici Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Ovaj periodični izveštaj posebno naglašava izazove u oblasti migracija u kontekstu pandemije COVID-19 uključujući izmene zakonodavnog okvira, ograničenje kretanja, otežan pristup postupku azila, prenaseljenost smeštajnih kapaciteta, zaštitu dece kao i govor mržnje i nasilje. Izveštaj ukazuje na smanjen broj tražilaca azila s obzirom na preventivne zdravstvene mere i ograničene mogućnosti za putovanje bez obzira što je u ovom kvartalu došlo do izvesnog popuštanja mera.

Za potrebe izveštaja, analizu stanja u Republici Srbiji izradio je Beogradski centar za ljudska prava. Izveštaj ističe da je Kancelarija za azil ponovo započela procesne radnje kao i ukidanje Odluke Vlade Srbije o zatvaranju graničnih prelaza u maju i otvaranju graničnih prelaza i komercijalnih letova. Izveštaj se osvrće i na incident u Centru za azil Bogovađa kada su pripadnici privatnog obezbeđenja fizički zlostavljali decu bez pratnje kao i Odluku Ministarstva zdravlja o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji, od 7. maja.

 

 

Civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju

28. jul 2020.

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka. Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg urušavanja vladavine prava u Srbiji.

Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.

Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu.

Potpisnici saopštenja:

(lista se redovno ažurira novim potpisima)

  1. A1 Novi Pazar
  2. Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava
  3. Akademija ženskog liderstva
  4. Alternativni centar za devojke
  5. Anđa Jočić
  6. Anja Anđušić, FM
  7. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
  8. Asocijacija Duga
  9. Asocijacija medija
  10. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM
  11. Asocijacija online medija
  12. ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima
  13. Autonomni ženski centar
  14. BalkanIDEA Novi Sad
  15. Bečejsko Udruženje Mladih
  16. BeFem
  17. Beograd Prajd
  18. Beogradska otvorena škola
  19. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  20. Beogradski centar za ljudska prava
  21. Beogradski fond za političku izuzetnost
  22. Biber tim
  23. Biljana Stepanović
  24. BIRN
  25. BIRODI
  26. Boom93
  27. Borivoj Stajić
  28. Branko Vučković, novinar iz Kragujevca
  29. Business Info Group
  30. CANVAS
  31. Centar “Srce”, Novi Sad
  32. Centar “Zvezda”, Beograd
  33. Centar modernih veština
  34. Centar savremene politike
  35. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  36. Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative- CDDRI
  37. Centar za evropske politike
  38. Centar za integritet, Niš
  39. CENTAR za istraživanje javnih politika
  40. Centar za istraživanje u politici Argument
  41. Centar za mame, Beograd
  42. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  43. Centar za nenasilnu akciju
  44. Centar za nove medije kuda.org, Novi Sad
  45. Centar za praktičnu politiku
  46. Centar za prava deteta
  47. Centar za primenjenu psihologiju
  48. Centar za razvoj lokalnih medija
  49. Centar za razvoj Srbije
  50. Centar za regionalizam Novi Sad
  51. Centar za samostalni život OSI Srbije
  52. Centar za socijalnu politiku, Beograd
  53. Centar za unapređenje društva
  54. Centar za vladavinu prava
  55. Centar za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park
  56. Centar za ženske studije
  57. Centar Živeti uspravno
  58. CeSID
  59. CINS
  60. City radio
  61. Civil Rights Defenders
  62. CK13
  63. CRTA
  64. Da se zna!
  65. Daca Jović, aktivistkinja
  66. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)
  67. Danas
  68. Dijalog.net Valjevo
  69. Đorđe Popović, FMO
  70. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja
  71. Dr Ljubomir Jacić
  72. Dr Milorad Đurić, politikolog
  73. Dr Sonja Avlijaš, FzK
  74. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)
  75. Dragan Srećković
  76. Društvo za obrazovanje odraslih
  77. Džedajski pokret, Niš
  78. Edukativni centar Kruševac
  79. EPuS Leskovac
  80. Evrokontakt, Kruševac
  81. Evropski pokret u Srbiji
  82. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)
  83. FemPlatz
  84. Fond B92
  85. Fond za humanitarno pravo
  86. Fondacija “Mesečina”, Subotica
  87. Fondacija Ana i Vlade Divac
  88. Fondacija Catalyst Balkans
  89. Fondacija Centar za demokratiju
  90. Fondacija Jelena Šantić
  91. Fondacija Pons Niš
  92. Fondacija Propulsion fond
  93. Fondacija Tijana Jurić
  94. Fondacija za mlade Obrenovca
  95. Fondacija za otvoreno društvo
  96. Fondacija za slobodu štampe- Senta
  97. Forca Požega
  98. Goran Cetinic, član FMO
  99. Građanska akcija Pančevo
  100. Građanske inicijative
  101. Građanski Savet Grada Kraljeva
  102. Građanski stav
  103. Grupa Izađi
  104. Grupa za konceptualnu politiku iz Novog Sada
  105. Hartefakt Fond
  106. Helsinški odbor za ljudska prava
  107. Humani centar Mitrovica
  108. Igor Mihaljević, novinar
  109. Impuls – Tutin
  110. InfoVranjske
  111. Inicijativa A11
  112. Inicijativa mladih za ljudska prava
  113. Inicijativa za Požegu
  114. Institut za evropske poslove
  115. InTER
  116. Internet portal “Medijska kutija”, Niš
  117. Inženjeri zaštite životne sredine
  118. ISAC Fond
  119. Ivan Medenica, FzK
  120. Ivan Ninić
  121. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji (FM)
  122. Iz kruga – Vojvodina
  123. Jasmina Borojević
  124. Jelena Erdeljan FzK
  125. Južne vesti
  126. KC Grad, Beograd
  127. Klub za osnaživanje mladih 018
  128. Koalicija PreUgovor
  129. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije
  130. Kolubarske.rs
  131. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM
  132. Konsultacije za lezbejke
  133. Kragujevačke novine
  134. KRIK
  135. Krovna organizacija mladih Srbije
  136. Libek
  137. Link plus
  138. Media i reform centar Nis
  139. Milan Antonijević
  140. Milena Dragićević Šešić (FzK)
  141. Milena Stefanovic Evropski fond za Balkan
  142. Milivoj Bešlin, FMO
  143. MillenniuM
  144. Mladi istraživači Srbije
  145. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji
  146. Mreža Nove solidarnosti
  147. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  148. Mreža za politike prema drogama u jugoističnoj Evropi
  149. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  150. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji
  151. Narodni parlament Leskovac
  152. Ne davimo Beograd
  153. Nedim Sejdinović, novinar
  154. Neformalno udruženje “Za naš kej”, Beograd
  155. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD
  156. New Social Initiative – NSI
  157. Nezavisna kulturna scena Srbije – NKSS
  158. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
  159. NON-ALIGNED FILMS
  160. Nova Ekonomija
  161. Novi optimizam
  162. Novine ”Grad” , Kruševac
  163. Novinska agencija Beta
  164. Novosadska novinarska škola
  165. Novosadski humanitarni centar
  166. NUNS
  167. NVO Aktiv
  168. NVO Centar za razvoj liberalizma
  169. Odbor za ljudska prava Negotin
  170. Odbor za ljudska prava Niš
  171. Odbor za ljudska prava Valjevo
  172. Optimist, Bosilegrad
  173. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA
  174. Otvoreni klub Novi Sad
  175. Pakt Loznica
  176. Partneri Srbija
  177. PATOS, Smederevo
  178. Peščanik
  179. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
  180. ‘Podrinske” Šabac
  181. Pokret gorana Novog Sada
  182. Portal Kruševacgrad
  183. Portal za kulturu SEEcult.org
  184. Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ”Lokal pres”
  185. Proaktiv
  186. Prof. dr. Vojin Rakić
  187. Protecta
  188. Radio Sto Plus Novi Pazar
  189. Radio Zlatousti
  190. Regionalna informativna agencija JUGpress
  191. Rekonstrukcija Ženski fond
  192. Re-Kraft
  193. Remark DPCM
  194. RERI
  195. Res Publica Kragujevac
  196. Resurs centar Majdanpek
  197. Roma Centar Kragujevac
  198. Roma World, Niš
  199. Romani Cikna
  200. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  201. Sanja Ivačić, FMO
  202. Slavica Milojević
  203. Slavica Ranisavljev Kovačev, Novi Sad
  204. Slavica Stojanović
  205. Slavko Ćuruvija Fondacija
  206. Slobodan Georgiev
  207. Smart kolektiv
  208. SOinfo.org
  209. SOS Ženski centar Novi Sad
  210. Strahinja Brajušković, Senior konsultant i član RG NKEU za Poglavlje 23
  211. Students for Liberty – Srbija
  212. Tamara Spasojević
  213. Tim za razvoj i integracije Vranje
  214. Timočki omladinski centar – TOC, Zaječar
  215. Trag fondacija
  216. Transparentnost Srbija
  217. Udruženi sindikati Srbije Sloga
  218. Udruženja Film klub Prokuplje
  219. Udruženje “Kutija”, Niš
  220. Udruženje Ekogeneza
  221. Udruženje Fenomena
  222. Udruženje Glas građana Šumadije, Kragujevac
  223. Udruženje građana AIM Centar
  224. Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Pančevo
  225. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”
  226. Udruženje građana”NE-BO” , Negotin
  227. Udruženje Naš svet, naša pravila
  228. Udruženje Nepušački EDukativni Centar _ RP
  229. Udruženje roditelja i dece Brodić Parkić
  230. Udruženje Stara planina Pirot
  231. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama “Biser” opštine Srbobran
  232. Udruženje za zaštitu prava potrošača “Prosperitet” – Novi Sad
  233. Udruženje žena Peščanik Kruševac
  234. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice
  235. UG Kreni-Promeni
  236. UG Ravangrad
  237. Ulice za bicikliste, Beograd
  238. Urban In – Novi Pazar
  239. USOP – Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV/AIDS-om
  240. Užički centar za demokratiju i ljudska prava
  241. Užički centar za prava deteta
  242. Vega omladinski centar
  243. Vesna Perić
  244. Viktimološko društvo Srbije
  245. Vladan Jovanović – nezavisni regionalni konsultant u oblasti socijalne zaštite, prava deteta, ljudskih i manjinskih prava
  246. Vojvođanski građanski centar
  247. Vojvodina recommended
  248. Vukašin Obradović
  249. Zaječarska inicijativa
  250. Zelena mreža Vojvodine
  251. Žene u crnom
  252. Žene za mir Leskovac
  253. Žensko udruženje kolubarskog okruga

Podrška civilnog društva inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“

24. jul 2020.

Beogradski centar za ljudska prava pridružuje se pozivu organizacija RERI i Yucom i daje punu podršku inicijativi „Ujedinjeni protiv Kovida“ i pravu zdravstvenih radnika da slobodno iznose svoje mišljenje.

Zahtevamo od organa javnih vlasti i direktora zdravstvenih ustanova da se uzdrže od bilo kakvih mera i postupaka koje ugrožavaju slobodu govora, pravo na rad i dostojanstvo lekara i zdravstvenih radnika. Lekari, potpisnici inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“ postupili su kao branitelji i braniteljke ljudskih prava i zbog iznetog mišljenja ne smeju da trpe nikakve posledice.

Najoštrije osuđujemo nastupe nosilaca javnih funkcija kojima se ugrožava sloboda mišljenja, kao i pritiske na lekare da povuku svoj potpis.

Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Krizni štab, kao i sve druge javne institucije koje su uključene u borbu protiv virusa COVID-19, dužne su da uzmu u obzir i razmotre svaku inicijativu i kritiku, a posebno one koje dolaze od strane lekara, kako se zdravstveni sistem ne bi urušio, što bi imalo nesagledive posledice.

Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je istakla ulogu branitelja i braniteljki ljudskih prava u umanjenju posledica epidemije: „Branitelji i braniteljke ljudskih prava rade ključni posao u podržavanju napora na sprečavanju širenja virusa, zaštiti ranjivih ljudi i identifikovanju uticaja pandemije na život i sredstva neophodna za život ljudi. Države treba da javno priznaju doprinose civilnog društva, uključujući i doprinose braniteljki i branitelja ljudskih prava, medijskih radnika i radnica, nezavisnih državnih institucija u deljenju dobrih praksi, rasvetljavanju nedostataka u odgovorima institucija i obrazovanju stanovništva u pogledu javnog zdravlja“.

Pozivamo sve kolege iz civilnog sektora da pruže podršku zaštiti elementarnih ljudskih prava lekara potpisnika inicijative “Ujedinjeni protiv Kovida“.

Podneta inicijativa MUP-u Srbije za izradu nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji

22. jul 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas inicijativu Ministarstvu unutrašnjih poslova da u što skorijem roku pristupi izradi nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.

Prvu polovinu jula 2020. godine obeležili su mnogobrojni slučajevi policijskog zlostavljanja građana na protestima održanim u Beogradu, Novom Sadu, Кragujevcu i drugim gradovima u Srbiji. Više desetina policijskih službenika je bez ikakvog povoda primenjivalo silu prema građanima – udarali su ih službenim palicama u glavu, leđa i druge delove tela, šutirali ih, gazili, gađali suzavcima u telo, obarali sa bicikala itd., čime je pred domaćom i svetskom javnosti teško narušen ugled srpske policije.

Stanje ljudskih prava u oblasti zabrane zlostavljanja je u prethodnih nekoliko godina ocenjivano kao nezadovoljavajuće od strane međunarodnih nadzornih tela, naročito u oblasti rada policije. Raširenu praksu policijskog zlostavljanja u Srbiji prati i visoka stopa nekažnjivosti državnih službenika za ta dela. Uvidom u spise javnotužilačkih i sudskih predmeta koji su u poslednjih 10 godina vođeni protiv službenika zbog sumnje da su učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja i krivično delo iznuđivanja iskaza može se pronaći nemali broj onih – među kojima prevladavaju policijski službenici, koji su plaćanjem određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe ili nastupanjem apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja izbegli utvrđivanje krivične odgovornosti. U gotovo svim slučajevima u kojima je doneta osuđujuća presuda protiv javnih službenika za učinjeno krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza izricane su uslovne osude, kojima se obično utvrđivala kazna zatvora do šest meseci.

Jedna od posledica opisane prakse ogleda se u tome što je najveći broj službenika za koje su postojali osnovi sumnje da su učinili dela zlostavljanja ostajao na radu u službi za vreme trajanja postupaka, čak i nakon pravnosnažnog utvrđivanja njihove krivične odgovornosti. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi više puta istakao da državni službenik protiv kojeg se vodi postupak zbog sumnje da je izvršio akt zlostavljanja mora biti privremeno udaljen iz službe za vreme trajanja istrage i suđenja, ali i otpušten ako dođe do osude, što je od velike važnosti za održavanje poverenja građana u rad državnih organa.

Stoga je dopunama Zakona o policiji neophodno propisati obavezno udaljenje iz službe (suspenziju) zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je namerno upotrebio neosnovanu fizičku ili psihičku prinudu prema građaninu ili/i krivični postupak zbog sumnje da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza. Predloženo je i propisivanje mogućnosti privremenog udaljenja iz službe zaposlenog u Ministarstvu na zahtev javnog tužioca, ako i pre pokretanja krivičnog postupka za navedena krivična dela u redovnom ili skraćenom postupku postoje potkrepljive ili uverljive tvrdnje ili drugi dokazi o tome da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza.

Mere privremenog udaljenja sa rada službenika Ministarstva trebalo bi da traju do pravnosnažnog okončanja postupaka za utvrđivanje krivične ili/i disciplinske odgovornosti, a u slučaju pravnosnažne osude za navedena krivična dela ili pravnosnažne odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti za namernu upotrebu neosnovane fizičke ili psihičke prinude prema građanima, zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova bi po sili zakona trebalo da prestane radni odnos u Ministarstvu. Na ovaj način bi se ispoštovali gore navedeni zahtevi koji proizlaze iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava stoje na raspolaganju Ministarstvu unutrašnjih poslova za svaku vrstu pomoći u pripremi navedenog nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.

Tekst inicijative možete pročitati ovde.