Predstavljen izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“

15. april 2021.

DSC_8953Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 15. aprila na online događaju novi godišnji izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“

Izveštaj pokazuje da su se mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u pravu na rad, na obrazovanje, slobodi kretanja, informisanosti, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije virusa korona. Paradoksalno, u 2020. godini koju je obeležila COVID-19 kriza, ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od virusa korona u Srbiji iako je godina protekla, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih kao glavnih odgovornih za širenje epidemije. 

DSC_8980„Ni ‘Batut’ ni Ministarstvo zdravlja nisu mogli da nam daju podatke o broju mladih koji su testirani na korona virus, koji su zaraženi ili su se nalazili na bolničkom ili kućnom lečenju u prošloj godini, rekla je koordinatorka Omladinskog programa i jedna od autorki izveštaja Nevena Nikolić. Ona je istakla da su ti podaci jako važni za upravljenje odgovorima u vreme pandemije gde postoje stalne oscilacije u merama koje se propisuju.

„To dodatno komplikuje situaciju ako imamo u vidu da su u medijima mladi targeritani kao ključni prenosioci zaraze. I prema našoj analizi medijskih objava u 2020. godini, Krizni štab je prednjačio u broju izjava koje se odnose na to da su mladi krivi za širenje zaraze“, navela je Nevena Nikolić. 

DSC_9053U toku 2020, u kontekstu epidemije, za uživanje slobode kretanja mladih najbitnije su bile mere ‘policijskog časa’, karantina i zabrane napuštanja i ulaska u zemlju.

Dugi periodi zabrane izlaska iz kuće uz zabranu kretanja u parkovima i na drugim površinama koje su namenjene za rekreaciju imale su negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje mladih. Podaci pokazuju da je čak trećina prekršajnih kazni za kršenje ‘policijskog časa’ izrečena mladim osobama kao i da su mladima (licima od 18 do 30 godina) u proseku izricane nešto više kazne u odnosu na ostale.

DSC_9035Prošla godina pokazala je da su izazovi u oblasti zaštite životne sredine od ključnog su značaja za mlade, budući da je reč o izazovima čije će se rešavanje dugoročno odraziti na njihov kvalitet života.

Procene su da makar 44% mladih, među različitim temama iz političkog života, zanimaju teme koje su vezane za mere zaštite životne sredine, kao i da mladi zaštitu životne sredine ocenjuju kao najvažniju vrednost za društvo. U gradovima i opštinama u Srbiji sa prekomernim zagađenjem vazduha živi oko 1.250.000 mladih.

DSC_9081Pandemija je dodatno uticala na nivo zaposlenosti mladih – tek polovina onih  starosti 20–29 godina u Srbiji je zaposlena u odnosu na blizu dve trećine njihovih vršnjaka i vršnjakinja u zemljama EU. 

Veliki broj mladih čija je priroda posla rad od kuće, odnosno na daljinu, kao i mladi koje poslove obavljaju kao frilenseri (tzv. radnici i radnice na internetu) nisu dovoljno edukovani na koji se način zakonito odvija rad od kuće, odnosno na daljinu, kao ni koje su obaveze poslodavca. 

DSC_8928Kada je reč o pravu na obrazovanje, mera zatvaranja škola i obrazovnih ustanova negativno se odrazila na siromašne mlade i one iz ruralnih područja bez pristupa internetu, računaru i drugim sredstvima neophodnim za komunikaciju, informisanje i učenje na daljinu. 

Mladi pripadnici romske populacije su se u 2020. godini susreli sa više izazova tokom pandemije od svojih vršnjaka, a naročito imajući u vidu da većina romske populacije nije mogla da ispuni kriterijume za poštovanje epidemioloških mera jer veliki broj romskih naselja nema pristup čistoj vodi, kanalizacionoj mreži i struji. Mladi Romi su dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju jer nemaju  tehničke preduslove za praćenje nastave (struja, internet, kompjuteri, tableti, pametni telefoni). 

DSC_8929Posebno pogođena grupa mladih tokom pandemije zasigurno su mladi sa invaliditetom koji nisu samostalni i žive sa roditeljima koji imaju preko 65 godina, te mladi koji imaju HIV infekciju ili neku drugu hroničnu ili sistemsku bolest. Pandemija je donela izazove u oblasti obrazovanja mladih sa invaliditetom poput nepostojanja jasnih procedura, procene potreba i dodatne podrške za realizaciju inkluzivnog obrazovanja. 

Na predstavljanju izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“ govorili su Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Snežana Klašnja, savetnica ministra za omladinsku politiku u Ministarstvu omladine i sporta, Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori i auotorke izveštaja Nevena Nikolić, Goran Sandić, Luka Mihajlović i Marina Simeunović

Capture Izvestaj mladi naslovnaIzveštaj obuhvata analizu u odnosu na građanska, politička, ekonomska, kulturna i socijalna prava mladih. Izveštaj analizira 15 prava i sloboda, stanje ljudskih prava mladih sa invaliditetom i položaj mladih Roma i Romkinja. Istraživanje, prevod i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

Izveštaj „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini“ možete pročitati OVDE.

Pogledajte video sa online predstavljanja godišnjeg izveštaja o ljudskim pravima mladih u Srbiji u prošloj godini.

 

 

Finansijska kontrola CEPRIS-a je nastavak kampanje zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog društva

12. april 2021.

Logo beli 1Organizacije civilnog društva zahtevaju od nadležnih organa da hitno obustave pritisak na CEPRIS i da obustave sve radnje koje za cilj imaju ugrožavanje sloboda udruživanja i izražavanja, kao i onemogućavanje normalnog funkcionisanja organizacija civilnog društva.

Potpisnice ovog saopštenja izražavaju duboku zabrinutost zbog informacije o finansijskoj kontroli koja se već mesec dana po nalogu tužilaštva sprovodi nad Centrom za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a koju je sudija Miodrag Majić izneo u jučerašnjem “Utisku nedelje”. U kontekstu prethodnih napada na civilno društvo, očigledno je da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora.

Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara[1]. Prava namera iza ove provere postala je evidentna nakon skorašnjih napada na Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), od strane šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića. Podaci koje je izneo su poznati samo CRTA-i, donatoru, banci i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Cilj ovakvog institucionalnog delovanja nije stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, tim pre što se finansiranje civilnog društva može smatrati jednim od najtransparentnijih, već blokiranje normalnog rada ovog udruženja i njegovih članova. Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda.

Ovakvi postupci ne smeju da prođu bez konsekvenci. Zahtevamo od organa koji vrše sve brojnije i sve neopravdanije kontrole organizacija civilnog društva da, kada utvrde da nije bilo nikakvih nepravilnosti, tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli.

Potpisnice:

  1. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  2. Asocijacija DUGA
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  4. Beogradski centar za ljudska prava
  5. BIRN
  6. Biro za društvena istraživanja (BIRODI)
  7. CANVAS
  8. Centar za evropske poslove (CEP)
  9. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
  10. Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
  11. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  12. Centar za praktičnu politiku
  13. Centar za ženske studije
  14. Civil Rights Defenders
  15. Evropski pokret u Srbiji
  16. Fond za humanitarno pravo
  17. Fondacija Iskorak
  18. Fondacija Sloboda štampe
  19. Građanske inicijative
  20. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  21. Inicijativa mladih za ljudska prava
  22. Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar
  23. Južne vesti
  24. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  25. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  26. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
  27. Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV)
  28. Novosadska novinarska škola
  29. Organizacija aktivista REFORMA
  30. Res Publika
  31. Slavko Ćuruvija fondacija
  32. Trag fondacija
  33. Vojvođanski građanski centar

[1] U zvaničnom postupku koje su Specijalne procedure Ujedinjenih nacija pokrenule povodom ovog slučaja, Međudržavno telo za sprečavanje pranja novca (FATF) je stalo na stanovište da  je Srbija u ovom slučaju prekršila preporuke ovog tela u pogledu ovlašćenja finansijskih obaveštajnih službi, a Specijalni izvestioci UN su zaključili da je Vlada Srbije “zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti”.

Pravna podrška žrtvama policijskog zlostavljanja na julskim protestima 2020. godine i analiza sudske i tužilačke prakse u oblasti zabrane zlostavljanja od januara 2018. do juna 2020.

7. april 2021.

Donator: ECNL – European Center for Not-for-Profit Law
Trajanje: 1. januar – 15. jun 2021.

ECNL (Evropski centar za neprofitno pravo) pruža podršku Beogradskom centru za ljudska prava za realizaciju aktivnosti koje se odnose na:

  • Pravnu podršku za 18 žrtava policijskog zlostavljanja tokom protesta održanih u julu 2020;
  • Istraživanje javnog mnjenja o obaveštenosti građana o ljudskim pravima u slučaju hapšenja i zlostavljanja od strane javnih službenika i o njihovim stavovima o efektima policijske brutalnosti tokom julskih protesta na ostvarivanje slobode okupljanja;
  • Pripremu analize postupanja nadležnih organa (javnih tužilaštava, policije, Zaštitnika građana i dr.) po navodima građana da su bili izloženi policijskom zlostavljanju tokom protesta u julu 2020. godine, sa stanovišta temeljnosti, hitnosti i nepristrasnosti istrage;
  • Pripremu analize tužilačke i sudske prakse u slučajevima zlostavljanja i mučenja od početka 2018. godine do kraja prve polovine 2020. godine;
  • Izradu edukativnih materijala za građane o dokumentovanju mučenja i zlostavljanja i ostvarivanju prava tokom lišenja slobode, koji će biti objavljeni i predstavljeni na društvenim mrežama, novinama i internet-portalima);
  • Formulisanje zakonskih preporuka i inicijativa za izmenu postojećeg pravnog okvira, koje će biti upućene nadležnim organima i javnosti;
  • Izradu publikacije sa sumiranim rezutlatima projekta.

Zajedničko saopštenje organizacija civilnog društva: Utvrditi odgovornost za dopremanje publikacije “Srebrenica – službena laž jedne epohe” u kovid bolnicu u “Štark areni”

Capture publikacija SrebrenicaZahtevamo od Ministarstva zdravlja i Ministarstva odbrane da utvrde ko je omogućio dopremanje velikog broja primeraka publikacije “Srebrenica – službena laž jedne epohe” u privremenu kovid bolnicu u beogradskoj “Štark areni”. Takođe, zahtevamo da se ova publikacija neodložno povuče iz pomenute kovid bolnice, kao i svih drugih javnih/državnih mesta na kojima je izložena.

Podsetimo, u tekstu “Trovačka literatura za obolele” autorke Une Sabljaković, objavljenom u nedeljniku “Vreme”, navodi se da su kovid pacijentima u Areni dostupne tri publikacije “Pečata”, među kojima i “Srebrenica – službena laž jedne epohe”. U publikaciji piše da je brojka od 8.000 žrtva “napabirčena” uz osporavanje dokaza, iskaza svedoka i forenzičkih nalaza Međunarodnog krivčnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).

Država Srbija je prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zato što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ipak ništa nisu učinili da spreče genocid u Srebrenici.

Presudama pred MKTJ dokazana je individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u cilju ostvarenja “Velike Srbije”, a genocid u Srebrenici bio je deo tog projekta.

Ako državne institucije Srbije ćute na propagandu čiji je cilj poricanje genocida u Srebrenici, to će biti znak više da su i danas na strani politike režima Slobodana Miloševića. 

Saopštenje potpisuju:  

  • Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija)
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 
  • Centar za praktičnu politiku
  • Centar za primenjenu istoriju (CPI)
  • Žene u crnom
  • Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda 
  • Vojvođanski građanski centar
  • Građanska akcija Pančevo
  • Fond za humanitarno pravo

Online savetovalište sa specijalističkim timom Studentske poliklinike u Beogradu

5. april 2021.
Dan studenataPovodom 4. aprila Dana studenata Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava održao je online događaj ‘Saznaj-razaznaj – besplatno online savetovalište sa specijalističkim timom Studentske poliklinike u Beogradu’.
 
Na onlajn savetovalištu učesnici su razgovarali o zdravstvenim aktuelnostima – vakcini i vakcinaciji, novim sojevima korona virusa, o mentalnom zdravlju mladih u vreme pandemije. 
 
Mnogi mladi zanemaruju svoje redovne zdravstvene preglede i kontrole zbog ove krizne situacije koja će, po svemu sudeći, nastaviti da traje, te je zato online savetovalište poslužilo kao podrška i savet u vremenu kada je važno imati prave informacije stručnih lica i u skladu sa njima raditi na održanju dobrog mentalnog i fizičkog zdravlje. 
 
Ceo razgovor možete pogledati na našem kanalu na Youtube na ovom linku:

Zabrinjavajuća ocena ministra Ružića – brojni problemi u obrazovanju dece tokom pandemije su naša realnost

1. april 2021.

bg cent 1Organizacije civilnog društva izražavaju veliku zabrinutost zbog ocene ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Ružića, da je obrazovanje u Srbiji tokom vanrednog stanja i dok traje pandemija virusa korona “istog kvaliteta za svako dete”.

Izjava ministra Ružića na konferenciji UNESKO o obrazovanju u doba korone od 29. marta 2021. godine, implicira da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u potpunosti zadovoljno nivoom pruženog obrazovanja, uprkos jasnim poteškoćama sa kojima se učenici, studenti i nastavnici suočavaju. 

Pandemija virusa korona duboko je uticala na sisteme obrazovanja u celom svetu, pa i u Srbiji. I pored objektivnih poteškoća i isprva relativno brze reakcije Ministarstva prosvete po proglašenju vanrednog stanja, smatramo da je primereno bilo da se ministar osvrne i na brojne izazove u dostupnosti i organizaciji obrazovanja, koji su i dalje aktuelni.

Jednu od najznačajnijih prepreka predstavlja nedovoljna obučenost nastavnika za korišćenje onlajn platformi i alata za učenje. Organizovanje nastave ostalo je konfuzno, sa često isprepletanom i skraćenom onlajn i redovnom nastavom što stvara diskontinuitet u obrazovanju i predstavlja opravdanu sumnju u ispunjenost predviđenih planova i programa. Gradivo i obaveze su ostajali neusaglašeni, učenici nisu dobijali adekvatne materijale i podršku za savladavanje gradiva, a nastavnici su preopterećeni ponavljanjem gradiva i vanškolskom komunikacijom sa učenicima i roditeljima.

Naročit problem predstavlja uključenost učenika iz osetljivih grupa u obrazovni sistem i nov model nastave na daljinu, a pre svega dece iz neformalnih naselja i dece korisnika centara za smeštaj migranata i tražilaca azila. Deca koja žive u neformalnim naseljima često nisu u mogućnosti da prate nastavu jer nemaju struju ili internet. Podaci pokazuju da svega 64,4% domaćinstava u Srbiji poseduje računar ili tablet, a pristup internetu nema 25% domaćinstava. Podaci još više obeshrabruju kada se radi o romskim domaćinstvima, gde samo 26,4% romskih domaćinstava ima računar ili tablet. Nastava za decu sa poteškoćama u razvoju nije organizovana u svim školama u toku vanrednog stanja, a svaki sedmi učenik nije mogao da pohađa nastavu po individualnom obrazovnom planu tokom vanrednog stanja. Takođe, posebno treba istaći da je deci sa teškoćama u razvoju koja žive u institucijama praktično onemogućen pristup obrazovanju jer su od početka pandemije ove institucije u cilju sprečavanja širenja virusa u posebnom režimu rada.

Kao država ugovornica međunarodnih ugovora koji se tiču zaštite prava na obrazovanje, Srbija je u obavezi da obezbedi minimum poštovanja ovog prava, što podrazumeva poštovanje prava na pristup javnim obrazovnim institucijama i programima na način koji ne diskriminiše po bilo kojoj osnovi, niti jedno dete.

Iako su se srednje i visoko obrazovanje lakše prilagodili novim uslovima usled postojanja većih kapaciteta i pristupa veštinama i tehnologijama, nije moguće izvesti zaključak da je pružen “isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji”.

Obrazovanje dece je u pandemiji virusa korona, tokom školske 2019/2020. godine, proteklo uz brojne poteškoće, za učenike, profesore, nastavnike i roditelje. U vezi sa tim problemima su se predstavnici organizacija civilnog društva u novembru 2020. obraćali Ministarstvu prosvete, izražavajući spremnost da se svojim kapacitetima uključe u analizu efekata organizacije i realizacije nastave, ali bez odgovora Ministarstva. Stoga ponovo pozivamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da kritički i proaktivno pristupi sagledavanju sveobuhvatnog uticaja pandemije virusa korona na ostvarivanje prava na obrazovanje i da zaista svakom detetu u najvećoj mogućoj meri omogući obrazovanje na odgovarajući način.

Potpisnici:

ASTRA — Akcija protiv trgovine ljudima 

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za prava deteta

Centar za socijalnu politiku

FemPlatz

Građanske inicijative

Grupa 484

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11

Inicijativa za prava deteta sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

International Aid Network

Koalicija za monitoring prava deteta

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Liga Roma

Mreža organizacija za decu Srbije

Mreža SOS Vojvodina

Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS)

Užički centar za prava deteta