Državni organi i dalje tolerantni prema zlostavljanju građana od strane službenih lica

3. decembar 2021.

Capture Zabrana zlostavljanjaBeogradski centar za ljudska prava predstavlja publikaciju Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji 2018-2020, koja obuhvata analizu domaćeg krivičnopravnog okvira, javnotužilačkih istraga i sudskih postupaka vođenih protiv službenih lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela iznuđivanja iskaza ili zlostavljanja i mučenja. U okviru publikacije, analizirane su i istrage slučajeva policijskog zlostavljanja sa julskih građanskih protesta 2020. godine i predstavljeni rezultati istraživanja o informisanosti građana o njihovim pravima nakon hapšenja.

Istraživanje pokazuje da domaći krivičnopravni okvir zabrane mučenja i drugih oblika zlostavljanja nije zadovoljavajuć, te da brojni nedostaci Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i drugih propisa onemogućavaju vođenje delotvornih istraga slučajeva zlostavljanja i adekvatno kažnjavanje osuđenih službenika za ta dela.

Kao i u ranijim godinama, najveći broj službenih lica protiv kojih se podnose krivične prijave za navedena krivična dela jesu policijskih službenici. Podaci govore da među službenicima postoji „kolegijalnost veća od profesionalne“, koja se ogleda u neprijavljivanju i nesvedočenju protiv kolega koji sprovode mučenje ili druge oblike zlostavljanja prema građanima (izbrojano je najmanje 226 službenika koji su svedočili u postupcima, od kojih ni jedan nije potvrdio da je došlo do nezakonite upotrebe sile prema građanima koji su tvrdili da su pretrpeli zlostavljanje). Istrage protiv službenih lica sprovode se neblagovremeno i netemeljno, a u mnogim slučajevima nisu ni nezavisne, a kazne koje se izriču službenicima osuđenim za zlostavljanje su gotovo uvek uslovne. Samo dvojica policijskih službenika su u analiziranom periodu pravnosnažno osuđeni na kazne zatvora (od osam i pet meseci), zbog mučenja jednog građanina u Nišu, a samo petorica službenika osuđenih u jednom predmetu su otpušteni iz službe (radi se o policijskim službenicima osuđenim za zlostavljanje građana tokom Parade ponosa 2014. godine, u Birčaninovoj ulici u Beogradu). U preostalim analiziranim predmetima osuđeni službenici nisu snosili bilo kakve radnopravne posledice, osim što je jednom policijskom službeniku izrečeno umanjenje plate od 20%. Sudovi su u svim pravnosnažno okončanim postupcima upućivali žrtve zlostavljanja službenika da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku.

Zbog brutalnosti policije tokom julskih protesta prošle godine pokrenuto je više desetina postupaka protiv pripadnika MUP-a, ali do danas ni jedan nema epilog. Tužilaštva i Sektor unutrašnje kontrole tvrde da ne mogu da utvrde identitete službenika koji su, bez oznake na uniformama, zlostavljali građane na ulicama Beograda i Novog Sada tokom jula 2020. godine.

Na kraju, istraživanje je pokazalo da građani nemaju dovoljno informacija o svojim pravima u slučaju hapšenja, te da postoji potreba za njihovom boljom informisanošću u ovoj oblasti.

Projekat u okviru kojeg je realizovano istraživanje finansirao je Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL).

Tekst analize je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Institucije da ne guraju građane u sukob

2. decembar 2021.

Capture KLJP logo

Kuća ljudskih prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku najoštrije osuđuju poziv Ministarstva unutrašnjih poslova upućen građanima koji se pozivaju da prijavljuju nasilje i blokadu puteva. Apelujemo na institucije da se suzdrže od guranja građana u sukobe, jer time postaju saučesnici u potencijalnom ugrožavanju onih koji žele da ostvaruju svoja ustavom zagarantovana prava. Podsećamo MUP da ima obavezu da omogući Ustavom garantovano pravo mirnog okupljanja, čak i kada skup nije prijavljen. U skladu sa Ustavom RS i međunarodnim standardima blokada puteva predstavlja mirno okupljanje koje je policija dužna da zaštiti.

Obaveza policije je da spreči nasilje, a ne da svojim pozivom dodatno eskalira napetu situaciju i stvara atmosferu konfrontacije. Umesto da građanima omogući da iskažu stavove, MUP svojim postupcima podstiče nasilno razbijanje mirnog okupljanja i upotrebu prekomerne sile. Pozivom MUP-a produbljuju se podele u društvu i Ustavom garantovano pravo postaje privilegija jedne grupe građana, dok građani sa drugačijim stavovima ne mogu računati čak ni na fizičku bezbednost. Pozivi da se prijavljuju registarske tablice građana koji će u subotu od 14 časova učestvovati u nenasilnim protestima, izjava ministra Vulina da će policija primeniti nasilje, saopštenja fantomskih organizacija koje pozivaju na uništavanje privatnih automobila demonstranata i poziv predsednika Srbije da se policija u subotu skloni, doprinose osećaju straha, pravne nesigurnosti i podgrevaju već uzavrelu atmosferu u društvu.

Podsećamo da Ustav Srbije izričito zabranjuje političkim strankama da neposredno vrše vlast i da je potčinjavaju sebi. Policija treba da čuva mir i bezbednost svih građana, a ne da se obračunava sa njima po nalozima političkih stranaka. Institucije Republike Srbije treba da štite pravni poredak, a ne da se stavljaju u funkciju političke borbe i očuvanje moći predstavnika vlasti.

Zahtevamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne institucije, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, građanima omoguće uživanje prava na mirno okupljanje i da rade na deeskalaciji napete situacije kojoj su svojim postupcima doprinele.

Kuća ljudskih prava koju čine:
Građanske inicijative
Beogradski centar za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Centar za praktičnu politiku

Zahtevamo odgovornost policije za slom pravne države u Šapcu

30. novembar 2021.

Capture 3 slobode

Tokom protestne blokade saobraćajnica u subotu 27. novembra, povodom usvajanja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakona o eksproprijaciji, monitoring “Tri slobode” je zabeležio niz incidenata koji ukazuju na to da je policija prilikom obezbeđivanja ovih protesta grubo povredila svoju zakonsku dužnost zaštite života, prava i sloboda građana, i podrške vladavini prava.

Na društvenim mrežama su dostupni brojni snimci koji svedoče o tome kako se policijski kordon povukao sa blokade Mosta na Savi u Šapcu deset minuta pre najavljenog okončanja protesta, a dva minuta pre nego što se prema okupljenima uputio bager, praćen grupom muškaraca koji su nosili čekiće i drvene motke, koja je fizički nasrnula na okupljene građane i udarala ih ovim predmetima.

Prema tvrdnjama nekoliko građana koji su prisustvovali okupljanju na Mostu na Savi sa kojima smo imali kontakt, desetina prisutnih je tokom trajanja incidenta zvala dežurnu službu policije, tražeći da policijski službenici što pre izađu na teren i zaštite ih od napada, na šta su im službenici prekidali vezu. Građani takođe tvrde da je napadu muškaraca sa čekićima i drvenim motkama na skup sa nevelike udaljenosti svedočila i patrola saobraćajne policije, koja nije reagovala, i koja se vratila na Most neposredno nakon što su fizički napadi okončani. Nakon sukoba sa okupljenim građanima, među kojima je bilo žena i dece, napadači su se sa mesta događaja odvezli automobilima, za neke od kojih se tvrdi da predstavljaju službena vozila državnih i opštinskih funkcionera.

Sve navedeno ukazuje na ozbiljnu sumnju na to da su naoružani napadači postupali u sadejstvu sa policijskim organima, koji su im svojim povlačenjem ostavili prostor da u tom trenutku faktički “preuzmu vlast u svoje ruke”, i prepustili okupljene građane na milost i nemilost njihovoj samovolji. Ovaj scenario događaja umnogome podseća na dešavanja iz slučaja “Savamala”, koji još uvek nije dobio tužilački i sudski epilog.

Zbog svega navedenog, zahtevamo da Više javno tužilaštvo u Šapcu, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a i Zaštitnik građana hitno preduzmu sledeće korake:

-        izvrše neposredan nadzor nad radom PU u Šapcu kojim će prikupiti sve informacije i dokumentaciju o tome iz kojih razloga i po čijem nalogu se kordon policijskih službenika povukao sa mesta javnog okupljanja na Mostu na Savi pre njegovog okončanja, a neposredno pre dolaska bagera praćenog grupom muškaraca koji su nosili čekiće i drvene motke, koji su fizički nasrnuli na okupljene građane;

-        ispitaju da li su policijski službenici imali informacije o nailasku bagera i pomenute grupe muškaraca;

-        utvrde koliko je poziva građana za reakciju policije u to vreme bilo i kako je policija na te pozive odgovorila;

-        ispitaju da li je izostanak reakcije policije bio unapred pripremljen i da li su bili izdati nalozi službenicima koji su se javljali na pozive građana o načinu postupanja;

-        preduzmu mere da se identifikuju i krivično gone nepoznati muškarci koji su fizički napali okupljene građane, udarajući ih drvenim motkama i čekićima i krećući se bagerom ka prisutnima, među kojima je bilo i dece;

-        utvrde vlasništvo svih vozila kojima se dovezla grupa muškaraca koja je napala okupljene građane i, u slučaju da se radi o službenim vozilima Grada Šapca ili državnih organa i javnih preduzeća, utvrde ko je dao nalog ili odobrenje za njihovo korišćenje i iz kojih razloga;

-        preduzmu mere da se utvrdi individualna krivična i disciplinska odgovornost svih policijskih službenika zbog nereagovanja na pozive okupljenih građana i/ili sadejstva sa grupom muškaraca koja je na njih fizički nasrnula.

Obaveštavamo javnost da je Beogradski centar za ljudska prava ovim povodom zvanično uputio pritužbu Zaštitniku građana u ime jednog od očevidaca zabeleženog incidenata koji je bez uspeha pokušao da zatraži pomoć i reakciju policije, pozivajući dežurni broj 192. Očekujemo hitnu reakciju gore navedenih organa i najavljujemo da ćemo iskoristiti sve dostupne pravne mehanizme da pozovemo na odgovornost sve one koji su povredom svojih zakonskih dužnosti ugrozili bezbednost i slobodu građana u subotu, 27. novembra 2021. godine.

Potpisnice:

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Autonomni ženski centar

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

CRTA

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Centar za praktičnu politiku

Građanske inicijative

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Inicijativa mladih za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)

Naša zadužbina

Novi optimizam

Partneri Srbija

Slavko Ćuruvija fondacija

Trag fondacija

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Podneta inicijativa za kontrolu zakonitosti rada policije tokom protesta održanih 27. novembra

27. novembar 2021.

Logo beli 2Beogradski centar za ljudska prava uputio je MUP-u Srbije i Zaštitniku građana inicijatvu za preispitivanje odgovornosti policijskog službenika Aleksandra Krstića zbog njegovog nezakonitog, neprofesionalnog i ponižavajućeg postupanja prema građanima koji su učestvovali u blokadi saobraćajnice tokom protesta održanog u subotu 27. novembra.

Naime, video zapisima koji su građani tokom dana objavljivali na društevnim mrežama zabeleženo je kako službeno lice Aleksandar Krstić bez povoda, u dva navrata, gura muškarca koji mu je, prethodno, sa značajne udaljenosti uputio pitanje „Sad ćete da gurate goloruki narod?“, a potom, kako  upotrebom fizičke snage gura i prebacuje ženu preko bankine pored kolovoza, iako je ona prethodno mirno hodala pored njega, ne pružajući nikakav otpor.

Imajući u vidu odredbe člana 225 i 227. Zakona o policiji molimo vas da po sopstvenoj inicijativi pokrenete postupak kontrole zakonitosti rada policijskog službenika Aleksandra Krstića, koji je čak kao jedan od „uglednih“ policijskih službenika biran da predstavlja rad Ministarstva unutrašnjih poslova za vreme vaše kampanje „Mi smo uvek tu“.

Sekotru unutrašnje kontorle MUP-a Srbije kao i Zaštitniku građana dostavili smo video zapise koji su dostupni na društvenoj mreži Twitter.

 

 

Održani interaktivni susreti sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sad i Nišu u okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju

25. novembar 2021.

Capture mladi pitaju

U okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju održana su dva interaktivna susreta sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. 

Prvi susret održan je u četvrtak 18. novembra pod sloganom #MladiPitaju gde su mladi imali priliku da pitaju sve što ih zanima o vakcinaciji i korona virusu – o vakcini, kovid propusnici, trećoj dozi….

Na pitanja su odgovarali lekari iz Studentske poliklinike iz Novog Sada i Beograda doktorka Lidia Turo epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitut studenata Novi Sad i doktorka Mila Paunić epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Razgovor je vodila Kristina Bjelić, aktivistkinja novosadskog Udruženja Prevent.

Kako je izgledalo na prvom interaktivnom susretu #Mladi Pitaju pogledajte ovde:

Drugi susret #MladiPitaju održan je utorak 23. novembar kada su na pitanja mladih odgovarati lekari iz Studentske poliklinike iz Niša i Beograda, doktor Radomir Pešić i doktorka Mila Paunić a razgovor je vodio Ilija Totev-Jović, aktivista niškog Udruženja AzBuki. 

Ovaj interaktvini susret #MladiPitaju pogledajte ovde:

Cilj susreta sa stručnim timovima #MladiPitaju bio je da se pruže relevantni i kredibilni odgovori na sva pitanja i nedoumice mladih sa željom da se razbiju predrasude koje se lako šire kad je u pitanju tema aktuelne imunizacije protiv korona virusa.

Kampanju #NaTebiJe, uz podršku partnera, sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava zajedno sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji i  Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd.

 

Edukativna online kampanja #UspraviSe! o ljudskim pravima i vladavini prava

24. novembar 2021.

UspraviSe vizual 0Beogradski centar za ljudska prava pokreće edukativnu online kampanju #UspraviSe! sa ciljem da građanima Srbije, posebno mladima približi teme vezane za ljudska prava i vladavinu prava.

U periodu globalne pandemije kao i akutelnih društvenih i političkih dešavanja u Srbiji, od posebne je važnosti da se podigne nivo informisanosti o ljudskim pravima i vladavini prava jer su ona ključna za postavljanje temelja stabilnog, demokratskog društva i slobodan razvoj svakog pojedinca.

Cilj naše kampanje #UspraviSe! je pre svega obrazovni kako bi se podgila svest građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava, njihovog uživanja i zaštite.

Šta podrazumeva vladavina prava, zašto su ljudska prava univerzalna i zašto država mora da ih poštuje i štiti, šta podrazumeva jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, koliki je značaj fer i poštenih izbora, šta su diskriminacija i govor mržnje, – o svemu ovome u narednim mesecima kroz našu inovativnu online kampanju #UspraviSe!

Pratite nas na našim profilima na društvenim mrežana Instagram, Facebook i Twitter.

Online kampanja #UspraviSe! deo je projekta Unapređenje vladavine prava i kulture ljudskih prava među mladima koji Beogradski centar za ljudska prava realizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.