Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji

28. februar 2020.

Donator: Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji 

Trajanje projekta: januar 2020 – decembar 2020

U 2020. godini, Beogradski centar za ljudska prava nastavio je da, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, pruža besplatnu i profesionalnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Pored pravnog savetovanja i zastupanja u postupku azila i postupcima za odobravanje komplementarnih vidova zaštite, tim Centra pruža pomoć osobama u potrebi za međunarodnom zaštitom u ostvarivanju prava u oblasti integracije. Posebna pažnja usmerena je na poštovanje ostvarivanje standarda u zaštiti ranjivih kategorija u postupku azila uključujući maloletnike bez pratnje, žrtve zlostavljanja, žrtve rodno zasnovanog nasilja. Pored zastupanja u postupku azila pred nadležnim organima Republike Srbije, Beogradski centar za ljudska prava zastupa slučajeve pred međunarodnim institucijama uključujući Evropski sud za ljudska prava i mehanizme Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava u cilju postizanja sistemskih izmena.

Pružanje pomoći u integraciji podrazumeva individualnu podršku za ostvarivanje prava na rad, sticanje dokumenta, pristup obrazovnom sistemu, prava na smeštaj, pomoći pri
apliciranju za posao i sve druge neophodne asistencije potrebne za uživanje dostojanstvenog života. Program integracije obuhvata i kreativne radionice za mlade iz izbegličke i lokalne populacije na temu rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja. Pored toga, omladinska grupa Centra kreirala je “buddy sistem” u kome mladi iz lokalne populacije pomažu svojim vršnjacima u procesu integracije kroz neformalne aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu i individualnim interesovanjima. Cilj zajedničkih aktivnosti izbegličke i lokalne populacije je razbijanje predrasuda među mladim generacijama, pospešivanje dijaloga među različitim kulturama i ohrabrivanje mladih da budu aktivni, razvijaju svoje talente i steknu dodatne veštine.

Pored individualne podrške Centar radi na izmenama sistemskih problema kroz rad sa državnim organima, pruža podršku u jačanju njihovih kapaciteta putem seminara, treninga i konsultacija. Aktivnosti zagovaranja se preduzimaju u cilju poboljšanja postupanja državnih organa kada je reč o pristupu postupku azila i efikasnost sistema azila kao i mehanizama integracije. Terenski tim Beogradskog centra za ljudska prava redovno obilazi centre za azil i prihvatne centre i pruža besplatno pravno savetovanje. 

Projektne aktivnosti usmere su i na podizanje svesti građana o položaju izbeglica i standardima za zaštitu ove populacije kroz multikulturalne dođaje i istraživačku delatnost. Centar će objaviti 2 periodična, 1 polugodišnji i 1 godišnji izveštaj o pravu na azil u Republici Srbiji. Pored izveštaja, objavljivanje analiza odluka u postupku azila daće jasnu sliku o stepenu poštovanja standarda ljudskih prava na čije se poštovanje Republika Srbija obavezala kroz nacionalno zakonodavstvo i preuzete međunarodne obaveze. Pravne analize i izveštaji o sistemu azila biće dostupni i na sajtu www.azil.rs.

Regionalna saradnja sa organizacijama civilnog društva sa ekspertizom u oblasti azila i migracija odvija se i kroz Balkanski savet za izbeglice migracije.

Predstavljeni godišnji izveštaji o ljudskim pravima i pravu na azil u Srbiji u 2019.

naslovna fotka - Copy

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 27. februara godišnje izveštaje „Ljudska prava u Srbiji 2019“ i „Pravo na azil u Republici Srbiji 2019“.

Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2019″ u Medija centru u Beogradu predstavila je Vesna Petrović, urednica izveštaja. O izveštaju su govorili i Matijas Šikorski, politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i novinar Ivan Protić. 

Urednica izveštaja o ljudskim pravima Vesna Petrović ocenila je da se stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršava zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitaka poverenja građana u državne institucije. Kao primere lošeg stanja ljudskih prava ona je navela rečnik poslanika Skupštine Srbije kada govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, kao i donošenje zakona bez javnih rasprava i „leks specijalise“ koji imaju koruptivne odredbe.

“Mislili smo da će se nešto promeniti kada je otvoreno Poglavlje 23 (o pravosuđu i osnovnim pravima u pregovorima Srbija-EU), međutim, pošto se septembra 2019. godine sa mesta šefice tima Srbije za pregovore sa EU povukla Tanja Miščetić, još nema pomaka da će je neko zaminiti. U prošloj godini su otvorena samo dva poglavlja, a javnost ne zna ko je pregovarač, rekla je profesorka Petrović.

Politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji Matijas Šikorski ocenio je da u kontekstu pregovora Srbije za članstvo u EU, ljudska prava još nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu, zbog uticaja politike na medije. On međutim vidi ‘svetlo na kraju tunela’ u Medijskog strategiji, koja pokazuje rešenost Vlade Srbije da smanji upliv politike u medije, a time doprinse i slobodi izbora.

Novinar i jedan od autora izveštaja, Ivan Protić ocenio je da se ionako teško stanje u medijima u Srbiji drastično pogoršalo što je, kako je naveo, višegodišnji trend. „Zabeleženo je najmanje 110 incidenata s novinarima, od toga jedan pokušaj ubistva. U drugoj polovini 2019. evidentirano je 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa, više za jednu šestinu u odnosu na isti period 2018. godine“, rekao je Protić. Autor izveštaja Dušan Pokuševski osvrnuo se na pravo na privatnost i obelodanjivanje od strane visokih predstavnika vlasti privatnih perpiski iz medijskih redakcija. 

DSC_0145

O izveštaju „Pravo na azil u Republici Srbiji u 2019″ govorili su šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder, i autori izveštaja iz Beogradskog centra za ljudska prava Anja Stefanović i Marko Štambuk.   

Izveštaj o pravu na azil primećuje pomake u pravu na azil u Srbiji u prošloj godini, ali konstatuje da je sistem azila još daleko od funkcionalnog, posebno što tražioci azila i izbeglice u velikoj meri zavise od pomoći nevladinih organizacija, dok nedostaju sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa.

Jedan od autora izveštaja Marko Štambuk izneo je podatak da su prošle godine 12.973 osobe izrazile nameru da podnesu zahtev za azil, ali da su ga zatražile samo 252. Razlog je što izražavanje namere omogućava privremen legalizovan boravak u Srbiji, dok migranti ne nastave put u neku drugu državu, rekao je Štambuk. Prema njegovim rečima, najviše podnosilaca zahteva za azil je iz Irana i Avganistana, kao i Burundija, Iraka i Turske. 

U 2019. godini 252 osobe podnele su zahteve za azil u Srbiji, a Kancelarija za azil je usvojila 35 zahteva. Izveštaj o pravu na azil u 2019. sastavljen je na osnovu iskustva tima Beogradskog centra za ljudska prava u pružanju pravne pomoći tražiocima azila i osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Izveštaj se zasniva na pregledu i analizi primene domaćih propisa i međunarodnih standarda u postupku azila i u drugim upravnim postupcima koji su važni za integraciju u srpsko društvo. Podaci u izveštaju odnose se na period od 1. januara do 31. decembra 2019. godine i dobijeni su od Kancelarije UNHCR-a u Beogradu, MUP-a Srbije i Kancelarije za azil. Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine, kao partner Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Republici Srbiji, pruža besplatnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita. 

Foto: Medija centar, Beograd

DSC_0046 DSC_0051 DSC_0055 DSC_0143 DSC_0041 DSC_0034 DSC_0054 DSC_0129

Osuda pretnji migrantima i tražiocima azila

24. februar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje presretanje tražilaca azila i migranata i pretnje kojima su prethodnih dana izloženi na beogradskim ulicama, a koje su počinile takozvane „narodne patrole“ i na taj način raspirivale nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Centar zahteva hitnu reakciju nadležnih, kao i jasnu i nedvosmislenu osudu i sankcionisanje nezakonitog ponašanja neformalnih grupa čije se nedopustive aktivnosti šire društvenim mrežama. Istovremeno, kao negativnu praksu u političkom govoru ocenjujemo sve glasnije raspirivanje mržnje i diskriminatorski odnos prema migrantima i izbeglicama u Republici Srbiji i ujedno upozoravamo da pitanje migranata i tražioca azila ne sme da se  zloupotrebljava u predstojećoj predizbornoj kampanji.

Zabrinjavajući su podaci do kojih je došao Poverenik za zaštitu ravnospravnosti krajem prošle godine gde je konstantovano da je kod građana Srbije najizraženija socijalna distanca prema tražiocima azila odnosno migrantima. Takođe, u toj analizi tražioci azila i migranti su kategorije ljudi koje građani Srbije percipiraju kao najnepoželjnije grupe da se stalno nastane u Srbiji, da budu komšije, saradnici na poslu, osobe sa kojima bi se družili i drugo. Takođe, istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Ipsos Strategic Marketinga iz novembra prošle godine pokazuje da čak 41% ispitanika ima negativno mišljenje prema izbeglicama i migrantima iz država Bliskog istoka i Afrike. Građani Srbije u velikom broju, 22%, kao prvu asocijaciju na migrante naveli su: pretnja/problemi za državu/treba ih deportovati. 44% ispitanika smatra da bi škola bila manje bezbedna ukoliko su u njoj deca migrant, dok 24% misle da se deca migranti ne bi uklopili u škole zbog kulturoloških razlika i da je bolje da je za decu migrante da slušaju nastavu odvojeno.

Navedeni podaci predstavljaju alarm ne samo za nosioce vlasti nego i za sve aktere u srpskom društvu da su tražioci azila i migranti jedna od najranjivijih i najnepoželjnijih kategorija ljudi u Srbiji. Neophodno je da im se pruži zaštita, pomoć i podrška u skladu sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim propisima na koje se Republika Srbija obavezala. Nasilje i mržnja koji su svakodnevno prisutni u javnom diskursu direktno utiču na dostojanstven život svih građana i građanki, kako onih koji u Srbiji žive tako i onih koji kroz nju prolaze. Nedopustivo je da se migranti i tražioci azila kroz javni govor i postupanja izlože dodatnoj viktimizaciji i progonu.

Ovim putem Beogradski centar za ljudska prava poziva nadežne državne organe da preduzmu sve mere u cilju sprečavanja svih protivzakonitih radnji preduzimanih protiv tražilaca azila i migranata, te sprečavanje daljeg delovanja neformalnih grupa koje raspiruju nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Političke partije pozivamo da se uzdrže od svakog govora mržnje i organizovanih kampanja protiv tražilaca azila i migranata posebno u predstojećoj predizbornoj kampanji. Medijima skrećemo pažnju u pogledu profesionalnih standarda izveštavanja kada se izveštava o tražiocima azila i migrantima, te neophodnost poštovanja zakona i Kodeksa novinara Srbije. Sve predstavnike vlasti u Srbiji, posebno na najvišem nivou, pozivamo da se u javnom govoru i delovanju ponašaju u skladu sa demokratskim vrednostima solidarnosti i empatije, posebno imajući u vidu iskustva iz naše nedavne prošlosti kada je naš narod, zbog ratova vođenih na ovim prostorima, bio prinuđen da napušta svoje domove i utočište traži u drugim zemljama.   

Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

6. februar 2020.

KLJPKuća ljudskih prava i demokratije još jednom upozorava javnost na opasnost od političkog delovanja Vojislava Šešelja i nastavka pogubne retorike iz devedestih godina koji su nedavno rezultirali i fizičkim napadom na aktiviste organizacija civilnog društva. Aktivisti koji su se okupili u znak protesta zbog promocije knjige ovog osuđenog, ratnog zločinca kojom se negira genocid počinjen u Srebrenici, moraju da budu zaštićeni od fizičkih napada, posebno kada reaguju na nedopustivo korišćenje javnih resursa za promociju ratnih zločinaca.

Podsećamo, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove je Vojislava Šešelja osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja i podržavanja ratnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Uprkos ovoj presudi, odsustvo reakcije nadležnog skupštinskog odbora je Vojislavu Šešelju omogućilo da nezakonito zadrži svoj poslanički mandat i da nastavi da širi pogubne ideje koje su dovele do krvavih ratova 90-tih bez straha da će snositi odgovornost za reč iznetu u javnom prostoru. Kršenja osnovnih sloboda i prava novinara, aktivista i branitelja ljudskih prava mogla su da budu sprečena da su nadležni organi blagovremeno reagovali u skladu sa zakonom. Neshvatljivo je da se javni prostor, finansiran novcem građana Srbije, daje na korišćenje radi promocije ideja koje osporavaju genocid u Srebrenici, nesporno utvrđen odlukama međunarodnih sudova.

Ukoliko Srbija želi da se približi evropskim vrednostima i članstvu u Evropskoj uniji, zaštita branitelja ljudskih prava mora da bude garantovana u zakonu i praksi. Sa druge strane, konstantno prećutno odobravanje, podržavanje i promovisanje ratnih zločina od strane organa javne vlasti mora da postane stvar prošlosti.

Pozivamo i nadležno javno tužilaštvo da bez odlaganja ispita postojanje elemenata krivičnog dela u pogledu ovog događaja, a sve organe javne vlasti da u budućnosti uskrate mogućnost upotrebe javnog prostora radi promocije ideja koje podstiču širenje sterotipa o žrtvama ratnih zločina.

Kuća ljudskih prava koju čine:

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Beogradski centar za ljudska prava
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava
Centar za praktičnu politiku

Saopštenje Kuće ljudskih prava;Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019.

Nulti izvestaj mladi

 

Do sada u Srbiji nije objavljen sveobuhvatan izveštaj koji se bavi ostvarivanjem ljudskih prava mladih. Beogradski centar za ljudska prava već dugi niz godina sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije, pa smo, zahvaljujući iskustvu u radu sa mladima i za mlade, kao i komentarima dobijenim od koleginica i kolega omladinskih radnika/ca i svih drugih koji u svoje programe uključuju mlade, uvereni da postoji potreba da se izradi poseban izveštaj o ostvarivanju  ljudskih prava mladih  u Republici Srbiji. Uz to, dugogodišnja praksa Beogradskog centra da izveštava o ljudskim pravima u Srbiji kroz svoje Godišnje izveštaje doprinela je metodologiji izrade ovog Nultog izveštaja, čime se pokreće nova praksa izveštavanja o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou od 2020. godine. 

Preuzmi izveštaj: Nulti-izvestaj-LJPM_net_compressed

 

Nulti izveštaj o pravima mladih: Mladi u Srbiji nezaposleni, depresivni i zanemareni

5. februar 2020.

Nulti izvestaj mladi Od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji. Otvorene su teme migracija mladih, odnosno njihovom odlasku iz Srbije, stanovanja mladih uz najave državnih projekata koji treba da reše probleme održivog stanovanja i izborima kroz praćenje aktivnosti određenih grupa mladih u političkom životu Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava godinama unazad sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije. Uz saradnju i stručnu podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Centar je počeo da izveštava o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou. Aktuelni „Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019″ pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.

Među ključnim nalazima iz izveštaja izdvajamo:

  • da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
  • da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
  • da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
  • da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
  • da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
  • da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina, da je neophodno raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti, da je 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina seksualno aktivno, da znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode i da je problematičan položaj mladih koji žive sa HIV-om, multiplom sklerozom i drugim težim bolestima.
  • da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa
  • da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.

Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji u 2019. godini pokazuje da su mladi najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava, koja ocenjuju kao prava koja su sistemski ugrožena i zanemarena.

Preuzmite izveštaj: Nulti-izvestaj-LJPM_net_compressed