Završena ovogodišnja Škola ljudskih prava ‘Vojin Dimitirijević’

24. decembar 2020.

IMG-b93afafe69c19f789edbec1364335603-VPredavanjem o ulozi nevladinih organizaciju u zaštiti ljudskih prava, u sredu 23. decembra još jedna generacija mladih uspešno je završila Školu ljudskih prava „Vojin Dimitrijević’. Ove godine održana je 25. po redu Škola ljudskih prava koja je u skladu sa epidemiloškom situacijom usled pandemije COVID-19, u potpunosti održana u online formi, putem ZOOM platforme. 

32 polaznika Škole iz cele Srbije imala su priliku da kroz dva modula prođu kroz intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima. Tokom predavanja upoznali su se sa razvojem i izvorima prava ljudskih prava, kao i temama koje se odnose na pravo na život, zabranu diskriminacije, zabranu torture, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, pravo na slobodu i bezbednost, slobodu izražavanja, medije i ljudska prava, zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Predavanja na Školi ljudskih prava obuhvatala su i pravo na privatnost i ljudska prava u digitalnom dobu, slobodu udruživanja i slobodu javnog okupljanja, ekonomska i socijalna prava, pravo na azil, prava deteta, prava nacionalnih manjima, prava LGBT osoba i rodnu ravnopravnost. Polaznici su takođe pratili i predavanja koja su se odnosila na Poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, nezavisnost sudija, zaštitu ljudskih prava pred sudovima u Srbiji i pravično suđenje, međuanrodno humanitrano pravo, međunarodne krivične sudove, Evrospki sud za ljudska prava i zaštita ljudskih prava pred UN telima. Predavanja su se odnosila i na problem korupcije u srpskom društvu, na temu odnosa biznisa i ljudskih prava i na sve aktuelnije pravo na zdravu životnu sredinu. 

Polaznici 25. Škole ljudskih prava Vojin Dimitrijević su u najvećem broju studenti završnih godina ili poslediplomskih studija prava i drugih društvenih nauka, a ove godine među polaznicima je bilo i psihologa, filologa, biologa i medicinara. Sve ih je okupila želja da saznaju više o ljudskim pravima kako bi u budućnosti mogli da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji. 

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Kampanja „Sedamnaesti dan“

23. decembar 2020.

Sedamnaesti dan (1)Kao rezultat radionica i edukativnih procesa rada sa mladima iz izbegličke populacije i mladima iz lokalnih sredina, Beogradski centar za ljudska prava i Omladinski program kreirali su online kampanju „Sedamnaesti dan“.  

 
Naziv kampanje referiše na „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, gde mladi postavljaju pitanje: Šta se dešava 17. dana kada se ova tema manje pominje u javnosti i medijima? Osim ovog, u kampanji se postavljaju i pitanja kao što su: „Šta je jednakost sedamnaestog dana? Šta je sigurnost sedamnaestog dana“? Kroz poetski izraz mladih ova kampanja će u kratkim formama skrenuti pažnju na lične priče i iskustva koje mnoge žene i dalje doživljavaju. Cilj kampanje jeste promocija rodne ravnopravnosti kao i borba protiv rodno zasnovanog nasilja.
 
Kampanja „Sedamnaesti dan“ je rezultat radionica na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti za mlade iz izbegličke i lokalne populacije koje je Centar sproveo uz podršku UNHCR-a.
 

Odgovor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o prisustvu korona virusa u ustanovama u okviru Uprave

Na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Beogradskog centra za ljudska prava, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila je informacije o testiranim, zaraženim i preminulim licima od zarazne bolesti COVID-19 koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija (osuđena lica, pritvorena lica i lica koja izdržavaju mere bezbednosti).

Prema dostavljenim podacima, u novembru mesecu na prisustvo korona virusa bilo je testirano 1.570 lica, prisustvo virusa potvrđeno je kod 81 lica, dok je jedno lice kod kojeg je prethodno bilo utvrđeno prisustvo virusa preminulo. Prisustvo virusa u novembru bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Beogradu, Okružnom zatvoru u Negotinu, Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Nisu dostavljene informacije o broju testiranih, zaraženih i preminulih u svakoj od ustanova.

Uprava je dostavila informacije i o prvih sedam dana decembra kada su testirana 842 lica, od kojih je kod 142 lica utvrđeno prisustvo korona virusa. Prisustvo virusa u prvih sedam dana decembra bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravnom zavodu u Ćurpiji, Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Kraljevu, Kazneno-popravnom zavodu u Pančevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Beogradskom centru za ljudska prava svakodnevno se obraćaju lica lišena slobode koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i članovi njihovih porodica koji navode da je zbog prenaseljenosti u zavodima nemoguće efikasno sprovoditi mere za suzbijanje širenja bolesti COVID-19 prvenstveno, te da postoji realna opasnost od nekontrolisanog širenja korona virusa u ovim ustanovama. Beogradski centar za ljudska prava je 26. novembra uputio svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini kao i Vladi Srbije, inicijativu za pripremu i donošenje zakona o amnestiji, u okviru borbe protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji. Podsetimo da je prethodnih dana pojedinim medijima Ministarstvo pravde potvrdilo da razmatra sve mogućnosti i podnete inicijative u vezi sa amnestijom. 

Predlog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika ne predviđa rešenje za atmosferu linča u Narodnoj skupštini

Capture KLJP logoPovodom inicijative za usvajanje Predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, u nedostatku adekvatne javne rasprave, kao i predstavnika opozicionih političkih stranaka u trenutnom sazivu Narodne skupštine, ukazujemo da postojeći Predlog Kodeksa ne rešava suštinske probleme koji postoje u najvišem predstavničkom telu. Vreme koje poslanici imaju za raspravu o pojedinim predlozima zakona se učestalo koristi da bi se pojedini predstavnici pravosuđa, medija, civilnog sektora, kulture i umetnosti, a koji nisu narodni poslanici, vređali i omalovažavali, što predstavlja zloupotrebu prava i Poslovnika.

Odsustvo pluralizma u Narodnoj skupštini i nepostojanje mogućnosti da se lica na koja se napadi odnose obrate bilo kom državnom organu i/ili instituciji za zaštitu ljudskih prava, zbog postojanja imuniteta narodnih poslanika, zahteva da se u Kodeksu ponašanja nađe mogućnost da se obrate Narodnoj skupštini, koja bi se sa etičkog stanovišta bavila napadima. Dakle, postojeći Predlog Kodeksa je neophodno povući iz procedure i izraditi novi tekst, koji mora da predvidi mehanizam obraćanja građanina koji je bio predmet skupštinske rasprave, kako bi se raspravilo da li je poslanik u odnosu na nju ili njega povredio etičke principe.

Promena etičkog ponašanja narodnih poslanika neophodna je radi razvijanja kritičkog mišljenja i poštovanja slobode izražavanja van Skupštine, koji su u svakom demokratskom društvu osnovni element društvenog dijaloga, kao i konačnog zaustavljanja atmosfere linča stvorene prema pojedincima koji kritikuju ili imaju drugačije stavove od onih koje čujemo iz Narodne skupštine i od izvršne vlasti.

Kuću ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Predstavljeno istraživanje: Mladi i preduzetništvo

OunrxRQntIIstrazivanje__Mladi_i_preduzetnistvo_U utorak 22. decembra u Medija centru u Beogradu predstavljeno je istraživanje „Mladi i preduzetništvo“ koje je sprovedeno kroz EU projekat ‘Naša zajednica, naša budućnost’ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“ za bolje razumevanje nezaposlenosti mladih. Istraživanje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Prema podacima iz istraživanja procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20% od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja. Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.

QIFkaGQcuWNevena_NikolicRezutlate istraživanja i detalje projekta predstavili su Nevena Nikolić, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava,  istraživač Miloš Stančić i Milica Borjanić, programska koordinatorka KOMS-a.

Cilj istraživanja je podizanje svesti šire javnosti, kao i privrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, pružanje boljeg razumevanja položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikovanje izazova sa kojima se ovi mladi suočavaju. Konkretne preporuke koje su izašle iz istraživanja upućene su Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Srbije.

Istraživanje u PDF formatu možete preuzeti ovde.

Predstavljanje istraživanja možete pogledati na ovom linku na youtube:

25 godina istorije borbe za ljudska prava u Srbiji

22. decembar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava obeležava 25 godina postojanja.

Centar za ljudska prava osnovan je 1995. godine kao udruženje građana zainteresovanih za unapređenje teorije i prakse ljudskih prava. Od svog osnivanja do danas, Centar predstavlja organizacija koja nastoji da podigne svest građana u Srbiji o značaju i dometima ideje ljudskih prava i individulanih sloboda, i stvori klimu za njihovo puno uvažavanje.

Među brojnim postignućima i uspesima, Beogradski centar za ljudska prava sa ponosom izdvaja edukaciju i obrazovanje mladih, prvenstveno kroz Školu ljudskih prava Vojin Dimitrijević, ali i kroz na stotine održanih seminara, obuka, radionica, treninga ne samo za mlade nego i za brojne pravnike, sudije, tužioce, advokate, policajce, novinare, nastavnike, za veliki broj ljudi zainteresovanih za obrazovanje u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava.

Tokom 25 godina rada Beogradski centar za ljudska prava je objavio više od 150 knjiga, izveštaja, udžbenika i drugih publikacija razvijajući od svog osnivanja izdavačku delatnost. Budući da je istraživanje o stanju ljudskih prava u zemlji i posmatranje kako državni organi ispunjavaju obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima jedna od glavnih aktivnosti, Centar od 1998. svake godine izdaje Izveštaj o stanju ljudskih prava. Verujemo da će ovi izveštaji poslužiti da se istražuje istorija koja se odnosi na stanje ljudskih prava u Srbiji u periodu od dve decenije. 

Održano je 25 Škola ljudskih prava u Srbiji kroz koje je prošlo na stotine studenata redovnih i poslediplomskih studija. Centar je takođe organizivao i 15 regionalnih Škola ljudskih prava za sudije i mlade – buduće donosioce odluka. Tokom dve i po decenije rada Beogradski centar za ljudska prava pružao je konkretnu pomoć i trudio se da svojim aktivnostima, zalaganjem i ekspertizom unapredi stanje ljudskih prava i doprinese ostvarivanju ljudskih prava građanima i građankama Srbije. 


Za Beogradski centar za ljudska prava vezani su ljudi različitih profesija i profila – pravnici i advokati, politikolozi, sociolozi, ekonomisti, književnici, profesori, studenti i poslovni ljudi. Svi oni svojim znanjem i entuzijazmom doprinose ostvarivanju ciljeva kojima Centar teži već 25 godina. Do sada je u cilju unapređenja ljudskih prava relaizovano više od 200 projekata, koje je finansiralo preko 60 donatora. Centar je organizovao više od 650 seminara, obuka, predavanja, konferencija i okruglih stolova u zemlji i regionu na kojima je predavalo preko 300 najuglednijih stručnjaka iz zemlje i inostranstva.

Tokom više od dve decenije postojanja oblasti i polja rada Centra su se menjala, proširivala i prilagođavala, dok je delatnost Centra sve vreme usmerena ka unapređenju ljudskih prava u cilju uvažavanja same ideje ljudskih prava, podizanju svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava i individulanih sloboda, pokretanju javnog mnenja u prilog njihovog punog poštovanja i zaštite. Nakon 25 godina rada, jasno je da je borba za unaprđenje i zaštitu ljudskih prava u Srbiji neprestana i da nikada, bez obzira na uslove i okolnosti, nema odustajanja.