Zaustaviti agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu

1. марта 2022.

Capture 3 slobodeOrganizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i upozoravaju da je na delu flangratno kršenje normi međunarodnog prava. Pozivamo međunarodne aktere i humanitarne organizacije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje stradanje civilnog stanovništva, a nadležne institucije Republike Srbije da u tome daju svoj doprinos, kao i da se pripreme za pružanje pomoći izbeglim licima. Takođe, pozivamo institucije Republike Srbije da se pridruže ostalim državama u Evropi u osudi agresije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo je jedan od važnih trenutaka evropske solidarnosti i Srbija, ako želi da bude deo Evropske unije, mora da pokaže da deli njene vrednosti.

Podsećamo da je Ruska Federacija aktivnim angažovanjem svoje vojske na teritoriji Ukrajine prekršila Minski protokol iz 2014. godine, kojim je uspostavljen prekid vatre u sukobu na istoku Ukrajine. Angažovanjem svoje vojske u Ukrajini, Ruska Federacija je prekršila i Povelju Ujedinjenih nacija, Završni akt iz Helsinkija, kao i Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine. Tim činom, Ruska Federacija je ugrozila mir i stabilnost kako u Evropi, tako i u čitavom svetu, a posledice će osetiti i građani Srbije.

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode izražavaju solidarnost sa građanima Ukrajine i apeluju na rukovodstvo Ruske Federacije da poštuju međunarodno humanitarno pravo, da zaustave stradanja civila, da obustave raketiranje i granatiranje civilnih objekata, i da momentalno prestanu sa pretnjom nuklearnog napada čitavom svetu zarad ispunjenja svojih ciljeva.

Ovom prilikom apelujemo na obe strane u sukobu da zaštite novinare koji izveštavaju jer istina je, nažalost, prva žrtva svakog rata, a izveštavanje u skladu sa profesionalnim standardima je u ovakvim momentima od krucijalne važnosti za zaštitu ljudskih života.

Pozivamo institucije Republike Srbije da učine sve kako bi obezbedili humanitarnu pomoć stanovništvu Ukrajine, da se pripreme za eventualni priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, kao i da pruže humanitarnu i svaku drugu pomoć državama koje se graniče sa Ukrajinom u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe zbog priliva velikog broja izbeglica.

Organizacije potpisnice saopštenja:

  1. Autonomni ženski centar,
  2. A11, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku,
  4. Beogradski centar za ljudska prava,
  5. BIRODI,
  6. Catalyst Balkans,
  7. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA),
  8. Centar za kulturnu dekontaminaciju,
  9. Građanske inicijative,
  10. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,
  11. Inicijativa mladih za ljudska prava,
  12. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  13. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  14. Novi optimizam,
  15. Partneri Srbija,
  16. Slavko Ćuruvija fondacija,
  17. Trag fondacija.

Otvoreno pismo Balkanskog saveta za izbeglice i migracije

25. фебруара 2022.

Screenshot 2021-04-28 at 17.47.31

 

Sedam nevladinih organizacija okupljenih u Balkanskom savetu za izbeglice i mirgracije BRMC – Helsinški komitet Albanije (AHC), Beogradski centar za ljudska prava, Građanska alijansa iz Crne Gore (GAMN), Program građanskih prava Kosova (CRP/K), Grupa 484, Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA) i  Vaša prava Bosna i Hercegovina (VP BiH) pozivaju na mir, poštovanje međunarodnog prava ljudskih prava i zaustavljanje vojnih akcija u Ukrajini.

Trenutna situacija je alarmantna sa hiljadama ljudi koji napuštaju svoje domove bežeći od rata. Ovaj apel za momentalnu reakciju ima za cilj da se spreči humanitarna katastrofa i sačuva hiljade ljudskih života, kao i da zaustavi egzodus izbeglica unutar i van Ukrajine.

Upravo svedočimo kršenju ljudskih prava gde su životi civila direktno ugroženi.

Zato, pozivamo sve zainteresovane strane da pruže podršku ljudima koji ostaju u Ukrajini, da zaštite one koji su prinuđeni da pobegnu i da učine sve kako bi se stvorili uslovi za njihov što brži povratak kućama. 

U svetu 21. veka koji neguje demokratiju i poštuje ljudska prava, očuvanje mira, bezbednosti i slobode je apsolutni imperativ.

Predstavljen godišnji izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’

23. фебруара 2022.

Pravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 23. februara 2022. godine izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 na konferenciji u Medija centru u Beogradu. Na predstavljanju izveštaja govorile su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskg centra za ljudska prava, Ana Trifunović, urednica izveštaja Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 i Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava, dok je događaj moderirala Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava. 

jcYvGNf5QrAna_Trifunovic

Urednica izveštaja Ana Trifunović rekla je da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije tokom 2021. godine u smeštajnim kapacitetima u Srbiji boravilo nešto više od 60.000 ljudi, od kojih je 2.306 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, dok su 174 osobe zaista i podnele taj zahtev,

„Najvći broj ljudi koji su tražili azil u Srbiji su državljani Avganistana. Usvojeno je svega 14 zahteva u 2021. godini, što je dva puta manje od broja usvojenih zahteva za azil u 2020. godini. Kancelarija za azil odbila je 51 zahtev u istom periodu, odbacila je devet zahteva za azil, a 73 zahteva je obustavljeno – najčešće jer su tražioci azila u toku postupka odlučivali da napuste Srbiju“, rekla je ona.

eIrqRlQ6usPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji Frančeska Boneli rekla je da na žalost danas u svetu imamo najveći broj raseljenih ljudi – 84 miliona, a od tog broja 45% su deca. Ona je dodala da je zaštita izbeglica izuzetno važan u današnjim okolnostima kada imamo zabrinajvajući rast broja nasilnih incidenata i kršenje ljudskih prava izbeglica i migranata na granicama, ne samo Evrope nego globalno svuda u svetu.

„Iza tog broja od 84 miliona raseljenih su ljudi, osobe, porodice, patnja…Zidovi i ograde podignute su na više mesta duž granica Evrope kako bi se sprečio ulazak u zemlje, dok izveštaji pokazuju da se izbeglice vraćaju u zemlje porekla i pored toga što im je tamo ugrožen život i što su tražile međuanrodnu zaštitu. To je protiv ne samo međunarodnog prava nego i protiv osnovnih principa humanosti“, rekla je Boneli.

Ona je dodala da i pored toga što je Srbija za veliku većinu izbeglica zemlja tranzita, ima i onih, doduše u malom broju koji ovde traže azil, koji su spremni da se integrišu u srpsko društvo i da ovde nađu novi život.

bHFNQGnSvQPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj Pravo na azil u Repbulici Srbiji 2021 pokazuje da je broj izbeglica i migranata na teritoriji Srbije tokom cele 2021. godine bio relativno stabilan i, posmatrano po mesecima, u proseku se kretao između pet i šest hiljada. Broj stranaca koji su prošli kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije tokom 2021. godine bio je 60.407 ljudi. Navedeni broj je nešto veći odnosu na 2020. godinu, kada je ukupno 58.103 tražilaca azila i migranata prošlo kroz prihvatno-tranzitne centre i centre za azil u Republici Srbiji. I pored toga što više desetina hiljada tražilaca azila i drugih migranata godišnje prolazi i boravi u Srbiji, relativno mali broj njih ima nameru da ovde zatraži međunarodnu zaštitu.

Od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, ukupno 2.306 osoba je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U poređenju sa 2020. godinom, reč je o malom smanjenju broja registrovanih osoba, ali je taj broj značajno niži u odnosu na period pre pandemije virusa korona. Među strancima koji su izrazili nameru da podnesu zahtev u Srbiji najviše je bilo osoba iz Avganistana – 1.025. Zatim slede osobe iz Sirije – 466, Burundija – 134, Pakistana – 120, Bangladeša – 107, sa Kube – 92 i drugih zemalja.

YHDM3fCVJ1Anja_Stefanovic

U 2021. godine podneta su ukupno 174 zahteva za azil. Ovaj broj je nešto veći u odnosu na 2020. godine, kada su podneta 144 zahteva. Najviše zahteva su podneli državljani Avganistana. U 2021. godini Kancelarija za azil je usvojila ukupno 14 zahteva za azil, što je više nego duplo manje u odnosu na 2020. godinom, kada je doneto ukupno 29, ili 2019. godinom, kada je doneto ukupno 35 pozitivnih odluka. Od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila do 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 208 stranaca.

CC7b3AB7HXJelena_Ilic

Srbija je i tokom 2021. godine nastavila s humanitarnim zbrinjavanjem migranata, od kojih većina dolazi iz zemalja koje generišu izbeglice. Uprkos pojedinim pomacima u pogledu ostvarivanja prava na azil i pristupa pravima u oblasti integracije, sistem azila u Srbiji još uvek nije dovoljno efikasan, čemu je dodatno doprinela još uvek nestabilna epidemiološka situacija izazvana pandemijom virusa korona. Značajan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama EU koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica. U Srbiji i dalje nedostaju održiva sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu i unapređenje položaja tražilaca azila, migranata i izbeglica koji se još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija, dok nedostaju održiva sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa. 

rfigoYOntmPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 dostupan je OVDE. Na događaju je predstavljeno i istraživanje o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji u 2021 koje možete preuzeti OVDE.

Kako je bilo na predstavljanje izveštaja u Medija centru u Beogradu možete pogledati na ovom linku:

Prvi put o položaju mladih u Srbiji pred mehanizmima Ujedinjenih nacija

21. фебруара 2022.

goxy i tara

Položaj mladih u Srbiji našao se po prvi put kao tema pred mehanizmima Ujedinjenih nacijaKomitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava sa sedištem u Ženevi razmatrao je u ponedeljak 21. februara 2022. Prvi tematski izveštaj iz senke o ekonomskim i socijalnim pravima mladih u Republici Srbiji, koji je podneo Beogradski centar za ljudska prava u koaliciji sa drugim organizacijama mladih i za mlade. Izveštaj je prvi put pred međunarodnim mehanizmima koji su dostupni organizacijama civilnog društva skrenuo pažnju na položaj mladih i izazove sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju pri ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. Time je otvoren proces za dijalog sa Komitetom i državom Srbijom o potrebama i preporukama koje se odnose na unapređenje položaja mladih u oblasti socijalnih i ekonomskih prava.

U izveštaju se navodi da je položaj mladih na tržištu rada u Srbiji znatno nepovoljniji u odnosu na položaj ostalih starosnih grupa. Svaka peta zaposlena mlada osoba zarađuje manje od minimalne zarade koja iznosi 33.805 dinara[1], a Nacrtom zakona o radnim praksama predloženo je da pripravnici primaju naknadu, koja je manja od minimalne zarade, što otvara mogućnosti da ih poslodavci koriste kao zamenu za plaćene radnike zaposlene na neodređeno vreme.

Izveštaj napominje da je Srbija zaboravila na decu sa smetnjama u razvoju, koja čine 80% dece koja žive u ustanovama za domski smeštaj, gde su često pomešana sa odraslima i gde im preti doživotna segregacija[2].

Takođe, pravo na ličnu mobilnost nije adekvatno zagarantovano mladim osobama sa invaliditetom, što otežava njihov prelazak u odraslo doba. Istraživanje pokazuje da dve trećine ispitanika mora doprineti svojim finansijskim sredstvima da bi dobili pomoć koja im je potrebna, a 23% svoja pomagala i uređaje nabavlja kroz dobrotvorne organizacije ili humanitarne akcije[3]. Pandemija COVID-19 je dodatno istakla slabosti sistema psihosocijalne podrške za mlade, pa tako u Srbiji i dalje postoji samo pet centara za mentalno zdravlje, dok privatna praksa, iz materijalnih razloga, nije dostupna mladima. Srbija još uvek nema zakon o psihoterapijskoj delatnosti koji bi jasno definisao ko i pod kojim uslovima može da je obavlja, a nedovoljna dostupnost stručnjaka iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja jedan je od gorućih problema, pogotovo u manjim sredinama.

Ekološki problemi i te kako utiču na život mladih u Srbiji koji su, kao i svi ostali građani Srbije, izloženi zagađenju svih parametara životne sredine – oko 1.300.000 mladih izloženo je prekomerno zagađenom vazduhu, što uz izazove koji se odnose na parvo na vodu i upravljanje otpadom može imati ozbiljne posledice na zdravlje mladih. Velika izloženost zagađenju životne sredine stavlja Srbiju na deveto mesto u svetu i prvo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem na 100.000 stanovnika[4].

Tematski izveštaj o ljudskim pravima mladih pripremili i sastavili su timovi iz 12 organizacija mladih i za mlade u Srbiji, a ceo Izveštaj sa ključnim nalazima koji je podnet Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna prava dostupan je OVDE i OVDE. Na brifingu pred Komitetom danas su govorili naš Goran Sandić i Tara Petrović iz Građanskih inicijativa. 

U cilju informisanja zajednice mladih o ključnim nalazima Izveštaja i napretku dijaloga koji bi trebalo da vodi ka unapređenju položaja mladih u Srbiji pokrenuta je kampanja #KakoIde, koju možete pratiti na društvenim mrežama Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

———

[1] Minimalna neto zarada za januar 2022. godine, dostupno na: http://demo.paragraf.rs/demo/documents/editorial/statistika/02_stat.htm

[2] “Zaboravljena deca Srbije”, MDRI-S, 2021, str. 2. Dostupno na: https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2021/06/Sazetak-final.pdf

[3] Keravica R., Mijatović M., Veljković M. “Mladi sa invaliditetom u borbi za slobodu i pravo na samostalan život – Pristup pomagalima za kretanje, uređajima i asistivnim tehnologijama”, IM-PACT 21 (predstoji u 2022).

[4] Globalna alijansa za zdravlje i zagađenje – GAHP – dostupno na: https://gahp.net/pollution-and-health-metrics/

Civilno društvo za fer izbore

16. фебруара 2022.

Nenaslovljeni dizajn (3)Capture 3 slobodeCivilno društvo u Srbiji obaveštava domaću i međunarodnu javnost da će zbog sve učestalijeg kršenja ljudskih prava posvetiti posebnu pažnju praćenju izborne kampanje u cilju procene da li su izbori slobodni, fer i demokratski. Osnovno ljudsko pravo da budeš biran i da biraš one koji će u tvoje ime donositi odluke predstavlja srž demokratije.

Međunarodni i domaći izveštaji već godinama ukazuju na postojanje ozbiljnih tendencija da atmosfera u kojoj se izbori organizuju ne dozvoljava građanima Srbije da donesu informisanu odluku o tome za koga će glasati. Izbori već godinama protiču uz primetnu funkcionersku kampanju, pritisak na birače, zloupotrebu državnih i javnih resursa u političke svrhe i nejednak tretman stranaka na vlasti i opozicije u medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Pored nemogućnosti da se kritički glas čuje u provladinim medijima, pritisci vlasti na ostale medije se iz godine u godinu povećavaju kroz napade na novinare, nelojalan uticaj na medijsko tržište i kampanje blaćenja u provladinim medijima. Dodatno, istraživanja pokazuju da u predizbornom periodu mediji sa nacionalnom frekvencijom apsolutno favorizuju kandidate vladajuće koalicije, a sa druge strane vode kontinuiranu negativnu kampanju protiv njihovih suparnika, kršeći ne samo etički kodeks već i zakone.

U poslednjih nekoliko meseci je primetno značajno ugrožavanje slobode okupljanja u oblasti ekologije kroz pritiske na građane pre i posle skupova, zloupotrebu zakona za kažnjavanje građana koji su učestvovali na okupljanjima i pokušaja da se kritički orjentisani javni skupovi spreče. Sloboda okupljanja u predizbornom periodu dobija još više na značaju kao uobičajen element izbornih kampanja. Ugrožavanje ovih sloboda može da ima velike posledice na slobodu izbora i krojenje izbornih rezultata u skladu sa željama vlasti.

Pritisci na slobodu udruživanja i organizacije čiji je cilj nadzor rada institucija i konstruktivna kritika vlasti je već godinama na veoma visokom nivou u svim oblastima društva. U nekoliko poslednjih predizbornih perioda vidljiv je značajan porast napada od strane vlasti i provladinih medija na organizacije koje se bave monitoringom izbora i građanskim pravima vezanim za izborni proces. Napadi na organizacije koje se bave izbornim pravom imaju za posledicu njihov otežan rad, a time i nemogućnost stvaranja realne sike o propustima i ugrožavanju prava građana da neometano i informisano učestvuju u najdirektnijem demokratskom procesu.

Mi, organizacije civilnog društva okupljene oko platforme Tri slobode, obaveštavamo javnost na dan raspisivanja izbora da ćemo o svim slučajevima kršenja osnovnih ljudskih prava, dosledno i redovno izveštavati, kako bi se stekla što realnija slika o toku izbornog procesa i poštovanja vladavine prava u predizbornom periodu. Okupljene organizacije će slati dnevne izveštaje, organizovati nedeljne konferencije i posebno reagovati na sve napade na organizacije koje se bave monitoringom izbora.

Prva konferencija za štampu će biti održana u ponedeljak, 21. februara u 12 časova.

#KakoIde kampanja povodom Youth Specific Report koji će razmatrati Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava

11. фебруара 2022.

KakoIde_16-9 (1)

Kako živite? Gde stanujete, da li radite? Sa kakvim se izazovima suočavate? Šta mislite, kako ide drugim mladim ljudima u Srbiji?

Mi vidimo #KakoIde! U prethodnih nekoliko meseci smo zajedno sa ljudima iz čak 12 organizacija mladih i za mlade udružili znanja i veštine i sastavili Youth Specific Report koji po prvi put u fokus stavlja ekonomska i socijalna prava mladih.

Youth Specific Report je napisan u cilju da predstavi trenutno stanje i ukaže na izazove i prepreke u oblasti ekonomskih i socijalnih prava mladih, a za potrebe Trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji će ovaj Izveštaj i razmatrati.

Zašto je ovo važno?

PRVI PUT će se pred mehanizmima Ujedinjenih nacija koji su dostupni civilnom sektoru razmatrati ljudska prava mladih kao društvene kategorije u posebnom fokusu. Ovo je važno, jer prvi put skrećemo pažnju na prava mladih u Srbiji na međunarodnom nivou, i verujemo da ćemo kroz ceo proces uspeti da utičemo na poboljšanje njihovog položaja u narednim godinama.

Otuda i #KakoIde: jer znamo i vidimo, sa iste smo strane, i svima nam je važno, kao i vama, da mladima #IdeBolje.

Pratite kampanju #KakoIde na društvenim mrežama da budete u toku sa svim aktivnostima!

Youth Specific Report koji će se 21. februara 2022. godine naći pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava možete pogledati OVDE.