Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2018″ i „Pravo na azilu Republici Srbiji 2018″

22. februar 2019.

Juče smo u Medija centru predstavili dva godišnja izveštaja: „Ljudska prava u Srbiji 2018″ i „Pravo na azil u Republici Srbiji 2018″.

Na prvom delu konferencije, posvećenom opštem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji, predstavljeni su najznačajniji zaključci u četiri oblasti: poštovanje ekonomskih i socijalnih prava, poštovanje prava na privatnost, položaj medija u Srbiji, i rad nezavisnih institucija.

Vesna Petrović, urednica izveštaja, navela je da je stanje ljudskih prava u Srbiji loše, između ostalog i jer su se potpuno razgradile institucije koje bi trebale da štite ljudska prava. Ovo je potvrdio i istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić, koji je istakao da se u 2018. godini nastavio trend od prethodnih godina: da su nezavisne institucije sve manje nezavisne, a da vlast ne prepoznaje njihovu ulogu i važnost.

Kada je reč o pravu na privatnost, Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava je istakao da je ovo pravo potpuno zanemareno, ukoliko se izuzme rad Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, naglasio je da je nejasno zašto je ponovo izostavljen iz novog zakona video nadzor kao način obrade podataka, imajući u vidu koliko je on zastupljen. 

Nataša Nikolić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava, govorivši o ekonomskim i socijalnim pravima, istakla je da u ekstremnom siromaštvu živi oko pola miliona ljudi, te da minimalna zarada koja iznosi oko 27.000,00 dinara ne može da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja je oko 36.000,00 dinara. 

Novinar Ivan Protić ocenio je da je položaj medija u Srbiji najgori od 1998. godine, a da vlast pokušava da preuzme potpunu kontrolu nad njima: “Sad imate situaciju da su sve četiri privatne TV stanice sa nacionalnim pokrivanjem, formalno to nisu, praktično jesu pod kontrolom vlasti. Dalje, kupovinom kablovskih operatera od Telekoma, to su sitniji, ali se sistematski radi, potvrđuje bojazan da vlast nastoji da pod svoju kontrolu sad stavi i kablovske televizije“, rekao je Ivan Protić.

Na drugom delu konferencije, predstavljen je sedmi po redu godišnji izveštaj o stanju u oblasti azila u Srbiji. Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, istakla je da najznačajniju novinu u 2018. godini u oblasti upravljanja migracijama svakako predstavlja usvajanje i početak primene novih zakona – Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Zakona o strancima i Zakona o graničnoj kontroli. 

Kada govorimo o statističkim podacima, u prvih jedanaest meseci 2018. godine, 292 lica su podnela zahtev za azil, a najviše njih bilo je iz Irana (159), Avganistana (27), Pakistana (25) i Iraka (18). U istom periodu, Kancelarija za azil je 151 lice saslušala u postupku azila. Usvojena su 24 zahteva za azil, dok je 38 zahteva za 45 lica odbačeno, a 20 zahteva za 21 lice je odbijeno. Postupci su obustavljeni u 126 predmeta za 176 osoba, jer su, najčešće, tražioci azila napustili Srbiju ili mesto boravka. Od 24 usvojena zahteva u 10 slučajeva je doneta odluka kojom se dodeljuje utočište, a u 14 slučajeva odluka kojom se dodeljuje supsidijarna zaštita. Utočišta su dodeljena licima koja su državljani Avganistana (5) i Irana (5). Supsidijarna zaštita dodeljena je državljanima Libije (10), Bangladeša (1), Pakistana (1), Sirije (1) i Somalije (1). Najviše odbačenih zahteva bilo je za državljane Pakistana (14) i Gane (7), a najviše odbijenih za državljane Avganistana (6) i Pakistana (5). Jedna od karakteristika izbegličke populacije koja se u 2018. godini kretala kroz Srbiju je veliki broj žena i dece, a naročito dece bez pratnje roditelja ili staratelja. Broj dece među tražiocima azila je i dalje izrazito nizak u poređenju sa brojem dece koja su boravila u Srbiji bez regulisanog pravnog statusa, pokušavajući i po nekoliko puta da ilegalno pređu granicu i nastave ka nekoj od država Zapadne Evrope.

Izveštaje možete preuzeti na našem sajtu: http://www.bgcentar.org.rs/izvestaji/

ljudskaprava_07

 ljudskaprava_15ljudskaprava_09

Otvorena vrata pravosuđa

19. februar 2019.

Trajanje projekta: 7. januar 2019. godine – 6. januar 2022. godine
Donator: USAID
Nosilac projekta: Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

O projektu

Opšti cilj projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, koji je podržan od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa.

Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

  1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM);
  2. Centar za evropske politike (CEP);
  3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
  4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
  5. Društvo sudija Srbije;
  6. Transparetnost Srbija;
  7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
  8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
  9. Beogradski centar za ljudska prava,
  10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
  11. Narodni parlament Leskovac;
  12. Forum sudija Srbije.

 

Jedan od tri osnovna cilja koja projekat želi da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat želi da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To uključuje komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao o kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat želi da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta jeste da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavlja rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost pokušava da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu će izraditi tri opširna izveštaja koja bi služila kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta želi da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat nastoji da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji

5. februar 2019.

DonatorKancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji

Trajanje: januar 2019 – decembar 2019

Tokom 2019. godine, Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, pruža besplatnu i profesionalnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji.

Uočivši potrebu za dodatnom zaštitom dece bez pratnje i unapređenjem postupka azila prema potrebama ranjivih grupa, u pravni tim Beogradskog centar za ljudska prava uvršten je pravni savetnik specijalizovan za prava dece. Pravni savetnik za prava dece će pružati informisanje, pravno savetovanje i podršku tokom postupka azila na način koji je prilagođen deci, a u skladu sa međunarodnim standardima. (više…)

Uključivanje uživo 2.0: Ka nacionalnom danu inkluzivne omladinske politike

31. januar 2019.

Koji su izazovi za razvoj inkluzivnih praksi u lokalnim zajednicama? Da li postoji međusektorska saradnja kad je u pitanju socijalna inkluzija? Koja je uloga sektora socijalne zaštite? Da li mladi iz osetljivih grupa prepoznaju KZM i OCD kao priliku za razvoj svojih kapaciteta? Ova i mnoga druga bitna pitanja koja se tiču inkluzije i mladih smo otvorili na  konferenciji „Uključivanje uživo 2.0 – Ka nacionalnom danu inkluzivne omladinske politike“. Konferencija je održana u Fabrika Event Space-u, i okupila je više od 80 ljudi različitih profila – predstavnike KZM i OCD, predstavnike institucija, eksperte u oblasti ljudskih prava, omladinske radnice, kao i mnoge druge. (više…)