Bati i drugi protiv Turske

(Predstavka br. 33097/96 and No 57834/00)

Presuda 3.6.2004. [Odeljenje I]

Činjenice: Podnosioci predstavke su 1996. uhapšeni i potom odvedeni u pritvor pod optužbom da su članovi jedne naoružane bande. Trinaestorica podnosilaca su naglasili da su bili žrtve brutalnosti i nečovečnog postupanja dok su bili u pritvoru. Jedna podnositeljka predstavke je tvrdila da je pobacila usled takvog nečovečnog postupanja. Prva pritužba na nečovečno postupanje je uložena 1996. rezultat je bio da nije bilo dovoljno dokaza protiv policajaca koji su optuženi. Usledila je krivična prijava protiv šestorice policajaca(1997). Potom je tužilac podigao i optužnicu. U presudi iz 2003, protiv četvorice policajaca je obustavljen postupak sa pozivom na zastarelost krivičnog gonjenja. Utvrđeno je još da je rok od 5 godina istekao a da nije preduzeta ni jedna procesna radnja koja može da prekine protok roka zastarelosti. Protiv jednog policajca je obustavljen zbog njegove smrti. Preostali policajac je osuđen krivim zbog toga što je pretukao dvoje podnosilaca predstavke prouzrukujući jednom od njih pobačaj. Što se tiče optužbi drugih podnosilaca, pomenuti policajac je oslobođen usled nedostatka dokaza.

Pravo: Član 3– Sud nalazi da su svih trinaestoro podnosilaca za vreme provedeno u pritvoru iskusili psihičku bol i strah od nesigurne budućnosti te strah od nasilja. Sud uzima u obzir i da je jedan od podnosilaca bila trudna žena a da su četvoro bili osamnaestogodišnjaci i mlađi u to vreme. Po mišljenju Suda, takav tretman su sprovodili agenti države kako bi od podnosilaca iznudili priznanje ili informacije. To su radili u okviru svoje službene dužnosti. Nasilje koje su iskusili podnosioci predstavke je bilo takvog intenziteta i trajanja da je bilo podobno da dovede do ekstremnog bola i patnje a samim tim i podobno da se podvede pod pojam tortura”(mučenje).

Zaključak: povreda(jednoglasno)

Isti podnosioci su se žalili na izostanak nastavka efikasne istrage o ovim mučenjima. Sud odlučuje da podrobnije ispita ove navode te da ispita da li se postojeće činjenice mogu podvesti pod član 13.

Član 13 – Izostanak istrage od domaćih organa. Pojedini od optuženih nisu se suočili “oči u oči” su podnosiocima, uključujući i policajca koji je osuđen za torturu. Takođe su izostali neophodni medicinski pregledi koji bi utvrdili stepen povrede. Nepostojanje medicinskih pregleda se ne može samo posmatrati u kontekstu izostanka istrage, nego i u kontekstu nečovečnog postupanja, naročito zbog ozbiljnosti povreda (nepružanje medicinske nege). Pored toga, trajanje istrage je dovelo do toga da je usledila zastarelost u odnosu na počinjena dela što je dovelo do nemogućnosti osude pojedinih policajaca uprkos postojanju dokaza protiv njih. Pravno sredstvo u krivičnom postupku je tako postalo neefikasno što je dovelo do nemogućnosti vođenja građanske parnice za naknadu štete. Zbog navedenog, sud smatra da su podnosioci predstavke zadovoljili uslov iscrpljivanja domaćih pravnih lekova.

Zaključak: povreda(jednoglasno). 

Član 5(3) – Vreme provedeno u policijskom pritvoru, između 11 i 13 dana, je bilo preterano. Što se tiče vremena trajanja pritvora pre suđenja, vlasti su koristile identične i apstraktne razloge za produženje pomenutog. Pritom, Sud smatra da je u ovom slučaju bilo potrebno uzeti u obzir posebne potrebe pojedinih podnosilaca, posebno onih koji su maloletni.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

član 41 – Sud dosuđuje naknadu štete i troškova podnosiocima predstavke.