Beogradski centar za ljudska prava predlaže usvajanje strategije za koordinisano delovanje lokalnih aktera u zaštiti migranata

4. novembar 2019.

StrategijaNakon sprovedenog istraživanja o potrebama migranata i postojećim uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou Beogradski centar za ljudska prava je sačinio predlog dokumenta koji je nazvan Strategija za koordinisano delovanje lokalnih aktera u zaštiti migranata.

Strategija na prvom mestu analizira trenutnu situaciju i nudi strateški predlog čije bi sprovođenje dovelo do koordinisanog i održivog delovanja lokalnih aktera u pogledu zaštite migranata.

Istraživanje koje je Beogradski centar za ljudska prava sproveo u 2019. godini pokazalo je da većina migranata ne koristi usluge u zajednici. Otežavajuća je okolnost to što se mnogi prihvatni centri i centri za azil nalaze u izolovanim ili ekonomski devastiranim oblastima u kojima i ne postoje usluge socijalne zaštite. Komunikacija između migranata i lokalne populacije uglavnom se ostvarivala kroz uključivanje dece u obrazovni sistem i kroz aktivnosti nevladinih organizacija. Sistemskih pomaka gotovo da nije ni bilo.

Izazovi u pogledu delovanja lokalnih aktera u zaštiti migranata su brojni. Najčešći problem predstavlja potpuno odsustvo licenciranih usluga socijalne zaštite u velikom broju opština u kojima se nalaze prihvatni centri za migrante. Taj izazov zahteva sveobuhvatniji odgovor, imajući u vidu ograničen spektar usluga i za lokalno stanovništvo. Prilikom motivisanja lokalnih zajednica za aktivnije učešće u pružanju zaštite migrantima, od ključnog je značaja prepoznavanje benefita od migracija u ekonomskom, društvenom i kulturnom smislu za lokalnu zajednicu.

Strategija sadrži konkretne ciljeve kao i indikatore koji će olakšati sprovođenje i praćenje njene primene. U proces implementacije Strategije na nivou lokalnih zajednica očekivano je da se ravnopravno, a u skladu sa svojim ovlašćenjima i svojim delokrugom rada, uključe predstavnici organa vlasti na nivou lokalne samouprave, predstavnici javnih ustanova i institucija, predstavnici organizacija civilnog društva – nevladinih organizacija, kao i udruženja građana iz svih sektora relevantnih za socijalnu integraciju migranata u zajednicu – sektora socijalne zaštite, obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite i kulture.

Beogradski centar za ljudska prava se nada da će predloženi model strategije biti razmatran i usvojen od strane relevantnih aktera zaduženih za upravljanje migracijama u Republici Srbiji u cilju ispunjenja obaveza koje su doborovoljno  preuzete davanjem podrške usvajanju Globalnog kompakta o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama.

Globalni kompakt predviđa da će države izraditi ambiciozne nacionalne inicijative za njegovu primenu, poput nacionalnog plana za sprovođenje, te da će vršiti redovne i inkluzivne procene ostvarenog napretka. Procene će se zasnivati na doprinosima svih zainteresovanih strana, uključujući lokalne samouprave i organizacije civilnog društva. Uključivanje lokalnih aktera i davanje podrške njima u pogledu upravljanja migracijama prožima ceo Globalni kompakt i treba da predstavlja prioritet u njegovom sprovođenju.

Taj proces je potrebno započeti što pre, kako bi se Republika Srbija pripremila za predstojeći Forum za razmatranje međunarodnih migracija i aktivno učestvovala u mreži Ujedinjenih nacija za migracije. Samo na taj način Republika Srbija može efikasno da iskoristi mogućnosti koje daje uspostavljeni Mehanizam za jačanje kapaciteta i da ispuni obaveze koje su predviđene Globalnim kompaktom o sigurnim, uređenim i regularnim migracijama.

Tekst strategije možete pročitati ovde.

Publikacija je nastala u okviru projekta „Ka održivom modelu zaštite ranjivih kategorija migranata u Srbiji“ koji je podržan od strane Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i finansiran od strane Vlade Švajcarske.