Završena ovogodišnja Škola ljudskih prava ‘Vojin Dimitirijević’

24. decembar 2020.

IMG-b93afafe69c19f789edbec1364335603-VPredavanjem o ulozi nevladinih organizaciju u zaštiti ljudskih prava, u sredu 23. decembra još jedna generacija mladih uspešno je završila Školu ljudskih prava „Vojin Dimitrijević’. Ove godine održana je 25. po redu Škola ljudskih prava koja je u skladu sa epidemiloškom situacijom usled pandemije COVID-19, u potpunosti održana u online formi, putem ZOOM platforme. 

32 polaznika Škole iz cele Srbije imala su priliku da kroz dva modula prođu kroz intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima. Tokom predavanja upoznali su se sa razvojem i izvorima prava ljudskih prava, kao i temama koje se odnose na pravo na život, zabranu diskriminacije, zabranu torture, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, pravo na slobodu i bezbednost, slobodu izražavanja, medije i ljudska prava, zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Predavanja na Školi ljudskih prava obuhvatala su i pravo na privatnost i ljudska prava u digitalnom dobu, slobodu udruživanja i slobodu javnog okupljanja, ekonomska i socijalna prava, pravo na azil, prava deteta, prava nacionalnih manjima, prava LGBT osoba i rodnu ravnopravnost. Polaznici su takođe pratili i predavanja koja su se odnosila na Poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, nezavisnost sudija, zaštitu ljudskih prava pred sudovima u Srbiji i pravično suđenje, međuanrodno humanitrano pravo, međunarodne krivične sudove, Evrospki sud za ljudska prava i zaštita ljudskih prava pred UN telima. Predavanja su se odnosila i na problem korupcije u srpskom društvu, na temu odnosa biznisa i ljudskih prava i na sve aktuelnije pravo na zdravu životnu sredinu. 

Polaznici 25. Škole ljudskih prava Vojin Dimitrijević su u najvećem broju studenti završnih godina ili poslediplomskih studija prava i drugih društvenih nauka, a ove godine među polaznicima je bilo i psihologa, filologa, biologa i medicinara. Sve ih je okupila želja da saznaju više o ljudskim pravima kako bi u budućnosti mogli da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji. 

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Kampanja „Sedamnaesti dan“

23. decembar 2020.

Sedamnaesti dan (1)Kao rezultat radionica i edukativnih procesa rada sa mladima iz izbegličke populacije i mladima iz lokalnih sredina, Beogradski centar za ljudska prava i Omladinski program kreirali su online kampanju „Sedamnaesti dan“.  

 
Naziv kampanje referiše na „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, gde mladi postavljaju pitanje: Šta se dešava 17. dana kada se ova tema manje pominje u javnosti i medijima? Osim ovog, u kampanji se postavljaju i pitanja kao što su: „Šta je jednakost sedamnaestog dana? Šta je sigurnost sedamnaestog dana“? Kroz poetski izraz mladih ova kampanja će u kratkim formama skrenuti pažnju na lične priče i iskustva koje mnoge žene i dalje doživljavaju. Cilj kampanje jeste promocija rodne ravnopravnosti kao i borba protiv rodno zasnovanog nasilja.
 
Kampanja „Sedamnaesti dan“ je rezultat radionica na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti za mlade iz izbegličke i lokalne populacije koje je Centar sproveo uz podršku UNHCR-a.
 

Predstavljeno istraživanje: Mladi i preduzetništvo

OunrxRQntIIstrazivanje__Mladi_i_preduzetnistvo_U utorak 22. decembra u Medija centru u Beogradu predstavljeno je istraživanje „Mladi i preduzetništvo“ koje je sprovedeno kroz EU projekat ‘Naša zajednica, naša budućnost’ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“ za bolje razumevanje nezaposlenosti mladih. Istraživanje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Prema podacima iz istraživanja procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20% od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja. Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.

QIFkaGQcuWNevena_NikolicRezutlate istraživanja i detalje projekta predstavili su Nevena Nikolić, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava,  istraživač Miloš Stančić i Milica Borjanić, programska koordinatorka KOMS-a.

Cilj istraživanja je podizanje svesti šire javnosti, kao i privrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, pružanje boljeg razumevanja položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikovanje izazova sa kojima se ovi mladi suočavaju. Konkretne preporuke koje su izašle iz istraživanja upućene su Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Srbije.

Istraživanje u PDF formatu možete preuzeti ovde.

Predstavljanje istraživanja možete pogledati na ovom linku na youtube:

25 godina istorije borbe za ljudska prava u Srbiji

22. decembar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava obeležava 25 godina postojanja.

Centar za ljudska prava osnovan je 1995. godine kao udruženje građana zainteresovanih za unapređenje teorije i prakse ljudskih prava. Od svog osnivanja do danas, Centar predstavlja organizacija koja nastoji da podigne svest građana u Srbiji o značaju i dometima ideje ljudskih prava i individulanih sloboda, i stvori klimu za njihovo puno uvažavanje.

Među brojnim postignućima i uspesima, Beogradski centar za ljudska prava sa ponosom izdvaja edukaciju i obrazovanje mladih, prvenstveno kroz Školu ljudskih prava Vojin Dimitrijević, ali i kroz na stotine održanih seminara, obuka, radionica, treninga ne samo za mlade nego i za brojne pravnike, sudije, tužioce, advokate, policajce, novinare, nastavnike, za veliki broj ljudi zainteresovanih za obrazovanje u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava.

Tokom 25 godina rada Beogradski centar za ljudska prava je objavio više od 150 knjiga, izveštaja, udžbenika i drugih publikacija razvijajući od svog osnivanja izdavačku delatnost. Budući da je istraživanje o stanju ljudskih prava u zemlji i posmatranje kako državni organi ispunjavaju obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima jedna od glavnih aktivnosti, Centar od 1998. svake godine izdaje Izveštaj o stanju ljudskih prava. Verujemo da će ovi izveštaji poslužiti da se istražuje istorija koja se odnosi na stanje ljudskih prava u Srbiji u periodu od dve decenije. 

Održano je 25 Škola ljudskih prava u Srbiji kroz koje je prošlo na stotine studenata redovnih i poslediplomskih studija. Centar je takođe organizivao i 15 regionalnih Škola ljudskih prava za sudije i mlade – buduće donosioce odluka. Tokom dve i po decenije rada Beogradski centar za ljudska prava pružao je konkretnu pomoć i trudio se da svojim aktivnostima, zalaganjem i ekspertizom unapredi stanje ljudskih prava i doprinese ostvarivanju ljudskih prava građanima i građankama Srbije. 


Za Beogradski centar za ljudska prava vezani su ljudi različitih profesija i profila – pravnici i advokati, politikolozi, sociolozi, ekonomisti, književnici, profesori, studenti i poslovni ljudi. Svi oni svojim znanjem i entuzijazmom doprinose ostvarivanju ciljeva kojima Centar teži već 25 godina. Do sada je u cilju unapređenja ljudskih prava relaizovano više od 200 projekata, koje je finansiralo preko 60 donatora. Centar je organizovao više od 650 seminara, obuka, predavanja, konferencija i okruglih stolova u zemlji i regionu na kojima je predavalo preko 300 najuglednijih stručnjaka iz zemlje i inostranstva.

Tokom više od dve decenije postojanja oblasti i polja rada Centra su se menjala, proširivala i prilagođavala, dok je delatnost Centra sve vreme usmerena ka unapređenju ljudskih prava u cilju uvažavanja same ideje ljudskih prava, podizanju svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava i individulanih sloboda, pokretanju javnog mnenja u prilog njihovog punog poštovanja i zaštite. Nakon 25 godina rada, jasno je da je borba za unaprđenje i zaštitu ljudskih prava u Srbiji neprestana i da nikada, bez obzira na uslove i okolnosti, nema odustajanja.

Održana panel diskusija: „Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji i prikaz austrijskog integracionog modela“

17. decembar 2020.

SlikaBeogradski centar za ljudska prava, uz podršku Kancelarije UNHCR-a u Beogradu održao je 15. decembra 2020. godine onlajn panel diskusiju Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji i prikaz austrijskog integracionog modela. Centar već tradicionalno krajem godine organizuje događaje o pitanjima od značaja za uključivanje izbeglica u društvo Republike Srbije. Ovaj događaj bio je prilika da se pokrene zajednički razgovor na temu procesa integracije izbeglica u Srbiji, predstave uspešne prakse drugih zemalja, razmene iskustava i mapiraju problema. 

Izvšna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković na početku diskuje govorila je o važnosti integracije izbeglica u srpsko društvo i dugogodišnjem radu Centra na unapređenju sistema azila u Srbiji. Viša savetnica za integraciju Jelena Ilić je ispred Tima za integraciju Beogradskog centra za ljudska prava predstavila mapirane probleme u oblasti integracije izbeglica i praksu u zastupanju izbeglica u procesu integracije.

Slika uz vest za sajtMirela Memić koja rukovodi Odsekom za vrednosti i orjentaciju ispred Austrijskog integracionog fonda (Österreichische Integrationsfonds – ÖIF) predstavila je Austrijski integracioni fond, ulogu fonda u procesu integracije izbeglica i uspešne modele integracije Austrije. Taj Fond upravlja lokalnim integracionim centrima širom Austrije, pružajući pomoć izbeglicama u procesu integracije, kroz savetovanje, kurseve integracije i pružnjem mobilnih usluga.

Od početka rada 1961. godine, Austrijski integracijoni fond postavlja temelje uspešne integracije izbeglica, i to od rada sa izbeglicama sa naših prostora pa sve do izbegličke krize današnjice kojoj smo  svi svedoci. Programi Austrijskog integracionog fonda obuhvataju mrežu tri ključna stuba na osnovi kojih integracioni kursevi funkcionišu:

- orjentacija i konsultacija izbeglica kroz 9 integracionih centara i 30 mobilnih savetovališta širom zemlje;

- učenje jezika;

- medijsku vidljivost i publikacije, kao i mentorisanja sličnih institucija u inostranstvu i merenja uspešnosti u cilju kontinuiranog unapređivanja programa integracije. 

Slika MirelaMirela Memić je istakla da uspešnost integracije u Austriji leži na strukturisanim i pažljivo kreiranim kursevima koji se sprovode u jasno definisanim grupama – za žene, maloletna lica, roditelje, o temama koje se tiču prevencije ksenofobije i antisemitizma, kao i posebno kreiranim kursevima u cilju sprečavanja nasilja nad ženama. Jedan od značajnih segmenata rada su integracioni ambasadori koje Austrijski integracioni fond okuplja oko sebe. To su zapravo bivše izbeglice, pojedinci koji su se uspešno integrisali u austrijsko društvo. Integracioni ambasadori su uspešni profesionalci koji su svakodnevno prisutni u radu Integracionog fonda Austrije, podržavaju ga i promovišu u medijima.

Na kraju panela otvorila se diskusija o problemima u praksi i planovima u oblasti integracije za 2021. godinu u cilju strateškog unapređenja ovog procesa. Među 49 učesnika ovog događaja bili su predstavnici državnih institucija, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kancelarije Visokog komesara za izbeglice u Beogradu, predstavnici međunarodnih organizacij i kolege i koleginice iz civilnog sektora.

Ovaj događaj bio je prilika da se razmotre mogućnosti zajedničkog uticaja na poboljšanje trenutne situacije u oblasti integracija kao i buduće saradnje ključnih aktera. Predstavljanje uspešnih modela integracije u Austriji iznad svega treba da nas motiviše da ideje i naučene lekcije primenimo i u našoj zemlji, kako bismo uticali na poboljšanje života ljudi na koje se odnose.

Panel diskusija je deo projekat ‘Podrška izbeglicama i tražiocima azila’ koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a.
 
 

Na amplitudi dijaloga #MladiPitaju – razgovor sa ministarkom Gordanom Čomić

16. decembar 2020.

Capture razgovor sa COmickomOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava organizovao je online događaj Na amplitudi dijaloga #MladiPitaju - razgovor sa Gordanom Čomić, ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Na dogadjaju koji je održan 16. decembra sa ministarkom Čomić se razgovaralo o ostvarivanjue ekonomskih i socijalnih prava mladih u Srbiji, ali i o tome zašto mladi masovno odlaze iz Srbije. Razgovor se odnosio na to koja su najugroženija ljudska prava mladih, da li i kako mogu da ih ostvare, kome da se obrate, koliko se u srpskom društvu poštuju propisi, pravo na različitost kao i mehanizmi za osnaživanje mladih u javnom i profesionalnom životu.

Interaktivni razgovor tokom kog je ministarka Čomić odgovarala na pitanja postavljana uživo vodili su Uroš Ranković i Milica Mutavdžić iz Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava. 

Pogledajte kako je izgledao događaj #MladiPitaju.