Državni organi i dalje tolerantni prema zlostavljanju građana od strane službenih lica

3. decembar 2021.

Capture Zabrana zlostavljanjaBeogradski centar za ljudska prava predstavlja publikaciju Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji 2018-2020, koja obuhvata analizu domaćeg krivičnopravnog okvira, javnotužilačkih istraga i sudskih postupaka vođenih protiv službenih lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela iznuđivanja iskaza ili zlostavljanja i mučenja. U okviru publikacije, analizirane su i istrage slučajeva policijskog zlostavljanja sa julskih građanskih protesta 2020. godine i predstavljeni rezultati istraživanja o informisanosti građana o njihovim pravima nakon hapšenja.

Istraživanje pokazuje da domaći krivičnopravni okvir zabrane mučenja i drugih oblika zlostavljanja nije zadovoljavajuć, te da brojni nedostaci Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i drugih propisa onemogućavaju vođenje delotvornih istraga slučajeva zlostavljanja i adekvatno kažnjavanje osuđenih službenika za ta dela.

Kao i u ranijim godinama, najveći broj službenih lica protiv kojih se podnose krivične prijave za navedena krivična dela jesu policijskih službenici. Podaci govore da među službenicima postoji „kolegijalnost veća od profesionalne“, koja se ogleda u neprijavljivanju i nesvedočenju protiv kolega koji sprovode mučenje ili druge oblike zlostavljanja prema građanima (izbrojano je najmanje 226 službenika koji su svedočili u postupcima, od kojih ni jedan nije potvrdio da je došlo do nezakonite upotrebe sile prema građanima koji su tvrdili da su pretrpeli zlostavljanje). Istrage protiv službenih lica sprovode se neblagovremeno i netemeljno, a u mnogim slučajevima nisu ni nezavisne, a kazne koje se izriču službenicima osuđenim za zlostavljanje su gotovo uvek uslovne. Samo dvojica policijskih službenika su u analiziranom periodu pravnosnažno osuđeni na kazne zatvora (od osam i pet meseci), zbog mučenja jednog građanina u Nišu, a samo petorica službenika osuđenih u jednom predmetu su otpušteni iz službe (radi se o policijskim službenicima osuđenim za zlostavljanje građana tokom Parade ponosa 2014. godine, u Birčaninovoj ulici u Beogradu). U preostalim analiziranim predmetima osuđeni službenici nisu snosili bilo kakve radnopravne posledice, osim što je jednom policijskom službeniku izrečeno umanjenje plate od 20%. Sudovi su u svim pravnosnažno okončanim postupcima upućivali žrtve zlostavljanja službenika da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku.

Zbog brutalnosti policije tokom julskih protesta prošle godine pokrenuto je više desetina postupaka protiv pripadnika MUP-a, ali do danas ni jedan nema epilog. Tužilaštva i Sektor unutrašnje kontrole tvrde da ne mogu da utvrde identitete službenika koji su, bez oznake na uniformama, zlostavljali građane na ulicama Beograda i Novog Sada tokom jula 2020. godine.

Na kraju, istraživanje je pokazalo da građani nemaju dovoljno informacija o svojim pravima u slučaju hapšenja, te da postoji potreba za njihovom boljom informisanošću u ovoj oblasti.

Projekat u okviru kojeg je realizovano istraživanje finansirao je Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL).

Tekst analize je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Podneta inicijativa za kontrolu zakonitosti rada policije tokom protesta održanih 27. novembra

27. novembar 2021.

Logo beli 2Beogradski centar za ljudska prava uputio je MUP-u Srbije i Zaštitniku građana inicijatvu za preispitivanje odgovornosti policijskog službenika Aleksandra Krstića zbog njegovog nezakonitog, neprofesionalnog i ponižavajućeg postupanja prema građanima koji su učestvovali u blokadi saobraćajnice tokom protesta održanog u subotu 27. novembra.

Naime, video zapisima koji su građani tokom dana objavljivali na društevnim mrežama zabeleženo je kako službeno lice Aleksandar Krstić bez povoda, u dva navrata, gura muškarca koji mu je, prethodno, sa značajne udaljenosti uputio pitanje „Sad ćete da gurate goloruki narod?“, a potom, kako  upotrebom fizičke snage gura i prebacuje ženu preko bankine pored kolovoza, iako je ona prethodno mirno hodala pored njega, ne pružajući nikakav otpor.

Imajući u vidu odredbe člana 225 i 227. Zakona o policiji molimo vas da po sopstvenoj inicijativi pokrenete postupak kontrole zakonitosti rada policijskog službenika Aleksandra Krstića, koji je čak kao jedan od „uglednih“ policijskih službenika biran da predstavlja rad Ministarstva unutrašnjih poslova za vreme vaše kampanje „Mi smo uvek tu“.

Sekotru unutrašnje kontorle MUP-a Srbije kao i Zaštitniku građana dostavili smo video zapise koji su dostupni na društvenoj mreži Twitter.

 

 

Održani interaktivni susreti sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sad i Nišu u okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju

25. novembar 2021.

Capture mladi pitaju

U okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju održana su dva interaktivna susreta sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. 

Prvi susret održan je u četvrtak 18. novembra pod sloganom #MladiPitaju gde su mladi imali priliku da pitaju sve što ih zanima o vakcinaciji i korona virusu – o vakcini, kovid propusnici, trećoj dozi….

Na pitanja su odgovarali lekari iz Studentske poliklinike iz Novog Sada i Beograda doktorka Lidia Turo epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitut studenata Novi Sad i doktorka Mila Paunić epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Razgovor je vodila Kristina Bjelić, aktivistkinja novosadskog Udruženja Prevent.

Kako je izgledalo na prvom interaktivnom susretu #Mladi Pitaju pogledajte ovde:

Drugi susret #MladiPitaju održan je utorak 23. novembar kada su na pitanja mladih odgovarati lekari iz Studentske poliklinike iz Niša i Beograda, doktor Radomir Pešić i doktorka Mila Paunić a razgovor je vodio Ilija Totev-Jović, aktivista niškog Udruženja AzBuki. 

Ovaj interaktvini susret #MladiPitaju pogledajte ovde:

Cilj susreta sa stručnim timovima #MladiPitaju bio je da se pruže relevantni i kredibilni odgovori na sva pitanja i nedoumice mladih sa željom da se razbiju predrasude koje se lako šire kad je u pitanju tema aktuelne imunizacije protiv korona virusa.

Kampanju #NaTebiJe, uz podršku partnera, sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava zajedno sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji i  Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd.

 

Edukativna online kampanja #UspraviSe! o ljudskim pravima i vladavini prava

24. novembar 2021.

UspraviSe vizual 0Beogradski centar za ljudska prava pokreće edukativnu online kampanju #UspraviSe! sa ciljem da građanima Srbije, posebno mladima približi teme vezane za ljudska prava i vladavinu prava.

U periodu globalne pandemije kao i akutelnih društvenih i političkih dešavanja u Srbiji, od posebne je važnosti da se podigne nivo informisanosti o ljudskim pravima i vladavini prava jer su ona ključna za postavljanje temelja stabilnog, demokratskog društva i slobodan razvoj svakog pojedinca.

Cilj naše kampanje #UspraviSe! je pre svega obrazovni kako bi se podgila svest građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava, njihovog uživanja i zaštite.

Šta podrazumeva vladavina prava, zašto su ljudska prava univerzalna i zašto država mora da ih poštuje i štiti, šta podrazumeva jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, koliki je značaj fer i poštenih izbora, šta su diskriminacija i govor mržnje, – o svemu ovome u narednim mesecima kroz našu inovativnu online kampanju #UspraviSe!

Pratite nas na našim profilima na društvenim mrežana Instagram, Facebook i Twitter.

Online kampanja #UspraviSe! deo je projekta Unapređenje vladavine prava i kulture ljudskih prava među mladima koji Beogradski centar za ljudska prava realizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Poziv za prijavu na Youth Rights Talks 2021 – #KakoĆemoDalje

22. novembar 2021.

Gform YRT 21

  • Koliko ti je važna životna sredina? Da li znaš kako bi trebalo da izgleda ekološki održiva zajednica? Šta se dešava u tvom gradu ili opštini sa pijaćom vodom, rekama, šumama, vazduhom…? Da li je pristup pijaćoj vodi pravo, i zašto to pravo nemaju svi, uključujući i pojedina mesta u Srbiji?
  • Da li te iznenađuje činjenica da se Srbija nalazi na prvom mestu u Evropi po broju prevremenih smrti kao posledice zagađenja životne sredine?
  • U kakvoj su vezi siromaštvo i ekologija? Zašto više od milion domaćinstava u Srbiji za grejanje koristi čvrsta goriva iako nisu dovoljno efikasna i zagađuju životnu sredinu? Da li si čuo/čula za ekološko siromaštvo?
  • Zašto je važno voditi računa o pravednosti i jednakoj raspodeli resursa kad su u pitanju „zelene politike“? Je li ti poznato da su žene značajno više zdravstveno pogođene zagađenjem vazduha?
  • Imaš li ideju šta je zelena ekonomija, a šta su zeleni poslovi? Da li znaš nekog u svojoj okolini ko se odselio iz svog rodnog mesta zbog zagađene životne sredine?
  • Kuda ćemo ako „napolje“ više ne postoji, jer je teško disati?

Hajde, reci nam: kako ćemo dalje?

TEMA YRT2021 jeste pravo na zdravu životnu sredinu, zaštita životne sredine i ekološki održive zajednice.

Oslanjajući se na Agendu održivog razvoja 2030¹, YRT2021 otvara teme kao što su klimatske promene i ublažavanje njihovih posledica, očuvanje biodiverziteta, obnovljivi izvori energije, održivo upravljanje šumama, rekama i drugim vodenim površinama, održivi život u gradovima, odnos prema deponijama, odgovorno i održivo konzumiranje hrane i smanjenje otpada, održiva moda, te druge teme u vezi sa zaštitom životne sredine i stvaranjem održive zajednice i zdravog ekosistema.

Istraživanja pokazuju da je zainteresovanost zajednice za teme živote sredine² porasla. Čak 50,6% mladih vrlo je zainteresovano za temu životne sredine , dok 74% ljudi u Srbiji smatra klimatske promene pretnjom.

Artboard 7Artboard 1 Artboard 2

 

 

 

 

 

Artboard 3 Artboard 4 Artboard 5

 

 

 

 

 

UKOLIKO…_________________________________________________

Imaš priču o lokalnom ekološkom problemu u vezi sa deponijama, zagađenjem vode, vazduha ili reke u svom kraju, opštini ili gradu;
Smatraš da je mesto/opština/grad u kom živiš ekološki neodrživ, i želiš da pričaš o ekološki neodrživom prevozu, neadekvatnim urbanističkim rešenjima ili potrebi za više zelenih površina;
Hoćeš da podeliš sa nama svoju priču sa terena kao ekološki aktivista/aktivistkinja i/ili želiš da inspirišeš druge mlade ljude da se angažuju na polju zaštite životne sredine;
Želiš da pričaš o mladima koji pripadaju određenoj zajednici i suočavaju se sa izazovima kad je u pitanju dostupnost pijaće vode ili nekog drugog resursa (na primer: mladi Romi ili generalno mladi koji žive u neformalnim naseljima);
Veruješ da imaš sjajnu ideju o tome kako da živimo u boljem skladu sa prirodom, te da odgovornije konzumiramo hranu, vodu i druge resurse;
Želiš da nam skreneš pažnju na to kako da kupujemo odeću i obuću, oslanjajući se na principe održive mode, očuvanja ekosistema i poštujući ljudska prava;
Imaš zanimljive uvide o vezi životne sredine sa drugim temama kao što su rodna (ne)ravnopravnost, socio-ekonomska (ne)jednakost, različitost, ili neka druga tema;
Hoćeš da podeliš uspešnu ekološku priču za koju znaš, podeliš uspešan model iz prakse, predložiš rešenje za stvaranje ekološki održivih zajednica…

….Ili bi želeo/la da nam pričaš o nekoj sličnoj temi koja ti je važna, koju živiš, za koju dišeš…

Onda bi trebalo da dođeš na YOUTH RIGHTS TALKS 2021 i kažeš KAKO ĆEMO DALJE!

KADA I GDE?

YRT2021 održava se 7.12.2021, a početak je planiran za 11 časova.

Događaj se dešava se delimično u online prostoru, delimično uživo, kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika i učesnica, a u vezi sa pandemijom virusa korona. Publika će aktivno učestvovati putem digitalne platforme, dok će izabrani/e govornici/govornice biti u prilici da budu zajedno na istom mestu, odakle će se događaj prenositi. Događaj je interaktivan, pa će publika u online prostoru dati svoj doprinos učestvujući na panelu i kratkim refleksijama, vodeći „digitalni dnevnik”, ali i prateći sadržaje u vidu pripremljenih video-materijala i muzičkog programa.
Poruke ovogodišnjih govora biće pretočene u zagovaračke aktivnosti ka donosiocima odluka.

Youth Rights Talks 2021 organizuje Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

UKOLIKO ŽELIŠ DA PRISUSTVUJEŠ DOGAĐAJU KAO AKTIVNA PUBLIKA ILI KAO GOVORNIK/CA, MOŽEŠ SE PRIJAVITI NA OVOM LINKU.

kako ćemo dalje

(ZA ONE ONE KOJI ŽELE DA SE PRIJAVE KAO GOVORNICI/GOVORNICE)

YouthTalk #KakoĆemoDalje

____________________________________________________________________________

Tvoj YouthTalk #KakoĆemoDalje može biti orijentisan na:

- Agendu 2030, odnosno Ciljeve održivog razvoja, ili na neki od značajnih dokumenata koji se odnose na životnu sredinu (pogledaj u TEMA YRT2021);
- temu ovogodišnjeg YRT2021, odnosno životnu sredinu i održive zajednice;
- predstavljanje ideje, vizije, primera dobre prakse, inicijative ili programa koji rešavaju izazove u zaštiti životne sredine, ili otvaraju pitanje neravnopravnosti i nejednakog pristupa prirodnim resursima;
- lično iskustvo, ličnu priču iz zajednice, lokalni ekološki problem s kojim se suočava tvoja zajednica.

YouthTalk koji bismo rado uvrstili u događaj YRT2021 ispunjava sledeće uslove:
- traje do 10 minuta,
- ima svoju strukturu, poentu, viziju/ideju koju zastupa,
- problematizuje, ali i nudi rešenja,
- otvara nove teme i daje nove ideje,
- predlaže nove i originalne pristupe u rešavanju poznatih izazova,
- ide bar jedan korak van opšteg i poznatog,
- zasniva se na argumentima i/ili autentičnom ličnom iskustvu,
- ima jedno konkretno pitanje koje je postavljeno donosiocima odluka, i
- može koristiti slike, prezentacije, audio- i vizuelne materijale.

Govor #KakoĆemoDalje karakteriše:
- Autentičnost
- Originalnost
- Iskrenost
- „Živa reč”
- Otvorenost za spontanost i greške

Da bi se prijavio/la da govoriš na YRT2021, nephodno je da pošalješ tizer svog YouthTalk-a!

Tvoj tizer:
- traje najviše jedan minut,
- na autentičan način predstavlja tvoj govor, temu i sadržaj govora koji bi voleo/la da predstaviš na događaju,
- prikazuje tebe ili više vas koji biste govorili zajedno na događaju 7.12.2021,
- u formi je koja tebi odgovara (može imati i kreativan, umetnički „vajb”),
- okačen je na nekoj od platformi kao što su YouTube, Vimeo i slično, ili poslat direktno na mejl youth@bgcentar.org.rs.
Nakon što si napravio/la tizer, prijavi se na linku, gde ćeš spremljeni tizer i postaviti.

Prijave traju do 29. novembra 2021. godine u ponoć. Klikni OVDE da se prijaviš!

Autore i autorke koji budu odabrani da predstave svoj YouthTalk #KakoĆemoDalje kontaktiraćemo najkasnije do 30. novembra. Oni će za konačnu pripremu svog govora imati mentorsku podršku od strane Beogradskog centra za ljudska prava i eksperta za ekološka pitanja.
Poruke ovogodišnjih govora biće pretočene u zagovaračke aktivnosti ka donosiocima odluka.

Za više informacija o samom događaju ili prijavi, možeš nam se obratiti na mejl youth@bgcentar.org.rs.

DOĐI DA NAM KAŽEŠ KAKO ĆEMO DALJE! Vidimo se na Youth Rights Talks-u!

Predstavljamo periodični izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji – Izveštaj za period jul – septembar 2021″

19. novembar 2021.

Capture naslovna periodični izveštaj

Tim Beogradskog centra za ljudska prava sastavio je izveštaj o pravu na azil u Republici Srbiji koji se odnosi na period od jula do kraja septembra 2021. godine.
 
U izveštaju je analiziran položaj tražilaca azila i izbeglica na osnovu saznanja koje je tim Centra prikupio tokom zastupanja u postupku azila, terenskog rada i pružanja podrške u integraciji. Pored ilustracije relevantnih odluka nadležnih organa donetih u izveštajnom periodu, dat je osvrt i na aktivnosti Centra pokrenute u oblasti integracije tražilaca azila i izbeglica, te pristupa pravu na obrazovanje.
 
Izveštaj takođe sadrži podatke koje je Beogradski centar za ljudska prava prikupio kroz redovnu saradnju i komunikaciju sa državnim organima i UNHCR-om. Statistički podaci obuhvataju period od 1. jula do 30. septembra 2021. godine. 
 
Izveštaj je prvenstveno namenjen državnim organima u čijoj je nadležnosti ostvarivanje prava tražilaca azila i osoba kojima je dodeljena međunarodna zaštita, ali i drugim profesionalcima koji prate stanje u oblasti azila. 
 
Izveštaj možete preuzeti ovde.