Okrugli sto na temu primene odluka Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture

28. novembar 2019.

Okrugli sto na temu primene odluka Komiteta Ujediljenih nacija protiv torture

U saradnji sa Pravosudnom akademijom, Ministarstvom pravde i Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava organizovao je okrugli sto o primeni odluka Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture. Cilj skupa bio je iznalaženje zajedničkog odgovora države i civilnog društva na pitanje kako da se sprovođenje postupka ekstradicije odvija u skladu sa pravnoobavezujućim međunarodnim standardima koji se odnose na apsolutnu zabranu mučenja i drugog surovog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, poštujući princip zabrane proterivanja (non-refoulement). Poseban fokus stavljen je na slučaj turskog državljanina kurdskog porekla Dževdeta Ajaza, kojeg je Srbija izručila Turskoj, uprkos tome što je na snazi bila privremena mera Komiteta protiv torture. (više…)

Centar na konferenciji Saveta Evrope – Regionalna saradnja u oblasti migracija i azila: glavni izazovi i primeri dobre prakse

18. novembar 2019.

Beogradski centar za ljudska prava učestvovao je na konferenciji Saveta Evrope u Sarajevu, 14.11.2019. godine o regionalnoj saradnji u oblasti migracija i azila. Predstavnik Centra je učestvovao na panelu o ulozi međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva, te podelio iskustvo Centra, koji se kao partner UNHCR azilom bavi od 2012. godine, u vezi sa trenutnom situacijom u Srbiji i regionu, vezom između ljudskih prava i migracija, kao i o primeni međunarodnih standarda u polju azila. (više…)

Poseta Muzeju Nikole Tesle i ručak sa izbeglicama i nepraćenom i razdvojenom decom koja su u postupku azila

10. novembar 2019.

9. novembra Beogradski centar za ljudska prava je organizovao posetu Muzeju Nikola Tesla i ručak za izbeglice i nepraćenu i razdvojenu decu koja su u postupku azila. Kroz interaktivnu turu i aktivno učešće u izložbi, izbeglice i tražioci azila su bili u mogućnosti da se bliže upoznaju sa radom i dostignućima Nikole Tesle. Nakon završetka obilaska, zajedno smo otišli na tradicionalni ručak gde smo imali mogućnost da razgovaramo, razmenjujemo iskustva i da se međusobno bolje upoznamo. Svi smo uživali u druženju.

 

Saopštenje Beogradskog centra za ljudska prava povodom napada na Iliju Vučevića

4. novembar 2019.

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje napad na Iliju Vučevića do koga je došlo zbog pretpostavke da je homoseksualac. Ovaj napad predstavlja posledicu stanja u kojem se društvo u kome živimo već dugo vremena nalazi. Društvo u kojem su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, u kojem je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena, a diskriminacija nekažnjiva, je društvo u kojem je svako ko je drugačiji ili za koga većina misli da je drugačiji primoran da živi u strahu.

 Beogradski centar za ljudska prava podseća nadležne institucije na neophodnost reagovanja na sve oblike diskriminacije. Povreda dostojanstva i govor mržnje, kojem su pripadnici LGBTI populacije svakodnevno izloženi, kao svoj epilog usled izostanka reakcije nadležnih državnih organa ima upravo ovako drastične povrede ljudskih prava. Takođe, izostankom odgovornosti nosilaca javnih funkcija čijim se izjavama podstiče, ohrabruje ili odobrava diskriminacija i mržnja prema LGBTI osobama, kao i neodgovornošću medija za prenošenje ili neuklanjanje diskriminatornog sadržaja, stvara se klima u kojoj je netrpeljivost i povreda prava društveno prihvatljiva pojava.

Iako su u slučaju napada na Iliju Vučevića napadači brzo indentifikovani, ukoliko su navodi iz medija tačni, Beogradski centar za ljudska prava smatra da je kazna koja im je izrečena na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu za krivično delo teška telesna povreda neadekvatna i da ne ostvaruje svoj preventivni i retributivni karakter. Naime, kako su mediji preneli, na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela napadači su osuđeni na uslovne kazne zatvora i to od godinu dana sa rokom proveravanja od tri godine za napadača koji je naneo teške telesne povrde Iliju Vučeviću i osam meseci sa rokom proveravanja od dve godine za napadača koji je učestvovao u ovom incidentu. Krivičnik zakonik za osnovni oblik krivičnog dela teška telesna povreda propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina. Ako se ima u vidu da je ovo delo učinjeno iz mržnje – što predstavlja obaveznu otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne, da je učinjeno na javnom mestu pred velikim brojem ljudi i da su po njegovom izvršenju učinioci pobegli, čini se da je u ovom slučaju potcenjena ozbiljnost učinjenog krivičnog dela. 

 Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog veoma lošeg položaja manjinskih grupa u Srbiji. Takođe, Centar podseća da je neophodno početi sa doslednom primenom instituta zločina iz mržnje koji je od 2012. godine predviđen kao otežavajuća okolnost u Krivičnom zakoniku, a da je do sada doneta samo jedna presuda u kojoj je ovaj institut primenjen prilikom odmeravanja kazne.

Saopštenje u PDF formatu možete preuzeti OVDE.