O jednoj izolovanoj mladosti – nova kampanja Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava

31. mart 2020.

FB post_O jednoj izolovanoj mladosti (1)

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava poziva vas da se priključite akciji #o_jednoj_izolovanoj_mladosti.

Kampanja pokrenuta u vreme pandemije virusa COVID-19 predstavlja servis za podršku mladima i njihovom okruženju, kao i aktivnostima u specifičnim, izolovanim, uslovima.

 

Dragi naši prijatelji i prijateljice, dragi mladi, zdravo živo!

Svet je prilično drugačije mesto nego što je bio pre samo nekoliko nedelja.
Čini se da svi zajedno prisustvujemo velikim promenama koje zahtevaju zajedničke napore, nove uslove, nova učenja, nove načine i nova pitanja.
Situacija gde smo izolovani u svojim sigurnim prostorima (a neki, nažalost, možda na ne tako sigurnim mestima) asocira na izolovana ostrva, koja su za neke od nas prostori nade, a za druge prostori usamljenosti. 
Kako smo dok smo na tim izolovanim ostrvima? I šta se zbiva sa nama kada iz tog prostora izađemo u svet? Koliko ćemo biti drugačiji?

(više…)

Podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije

Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti članova 2. i 3. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Osporenim članovima Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja Vlada Srbije nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to sâm učini svojom odlukom.

Prema mišljenju Centra, ovlašćenje Vlade Republike Srbije da, u slučaju kad Narodna skupština ne može da se sastane, uz supotpis predsednika Republike, propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava ne može nijednim aktom Vlade, kao ni aktom predsednika Republike, biti delegirano na ministarstva. Zbog toga su članovi 2. i 3. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica koju je donelo Ministarstvo unutrasnjih polova uz saglasnost Ministarstva zdravlja, nesaglasni Ustavu. Naredba Ministarstva unutrašnjih poslova nije valjan osnov za odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Srbije, imajući naročito u vidu da se pojedine mere ograničenja slobode kretanja predviđene Naredbom prema međunarodnim standardima ljudskih prava imaju smatrati lišenjem slobode (najočiglednije se to odnosi na 24-časovnu zabranu izlazaka iz stanova lica starijih od 65 ili 70 godina).

Podsećamo da po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom stanju propisuje Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika, a ukoliko Skupština nije u mogućnosti da se sastane te mere može propisati Vlada Uredbom, uz supotpis predsednika Republike. U tom slučaju, Vlada je dužna da Uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude bila u mogućnosti da se sastane. 

Beogradski centar za ljudska prava je prošle nedelje skrenuo pažnju Vladi Srbije na ovaj problem, ali do danas niko nije reagovao. Zbog mogućih nesagledivih pravnih posledica koje se mogu ispoljiti u vidu mnogobrojnih sudskih postupaka protiv države, prinuđeni smo da ovo pitanje iznesemo pred Ustavni sud Srbije, očekujući njegovu neodložnu reakciju. Apelujemo i na Vladu Srbije da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava propisuje u formi koju nalaže Ustav Srbije i srazmetno potrebi njihovog uvođenja.

Inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava možete pročitati ovde.

Podneta inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima člana 2. Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja

25. mart 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima Uredbe o  prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, donete za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije Covid-19. Inicijativa se odnosi na predviđenu mogućnost dvostrukog kažnjavanja, krivičnog i prekršajnog, lica koja prekrše zabranu.

Pomenutom Uredbom propisano je da će lice koje prekrši zabranu o ograničenju i zabrani kretanja biti kažnjeno novčano, kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara (član 1). Sporan je, međutim, član 2. ove uredbe koji propisuje da se za ovaj prekršaj može pokrenuti postupak i u slučaju da je protiv učiniocia pokrenut ili je u toku krivični postupak za krivično delo koje obuhvata obeležja tog prekršaja, “bez obzira na zabranu iz člana 8. stav 3. Zakona o prekršajima”.

Iako je naredbom ministra određeno da će se nepoštovanje uvedenih zabrana kažnjavati kao krivično delo – u skladu sa Krivičnim zakonikom, a kao prekršaj – u skladu sa pomenutom uredbom, po oceni Beogradskog centra za ljudska prava nema nikakvog opravdanja da građani koji prekrše navedene zabrane budu dvostruko kažnjeni (u krivičnom postupku – za krivično delo iz člana 248. Krivičnog zakonika, a potom i u prekršajnom postupku za prekršaj iz člana 1. Uredbe), što osporeni član 2. Uredbe upravo omogućava.

Podsećamo da Ustav Srbije (član 34) i Protokol 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (član 4) garantuju načelo ne bis in idem, od koga se ne može odstupiti ni u vreme vanrednog stanja.

Inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava možete pročitati ovde.

Ograničenje kretanja tražilaca azila tokom trajanja vanrednog stanja i pandemije korona virusa

23. mart 2020.
Odlukom Vlade Republike Srbije o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji (Sl. glasnik 32/2020) regulisano je pitanje rada centara za azil i prihvatnih centara tokom trajanja pandemije korona virusa (SARS-CoV-2) usled koje je proglašeno i vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije.
 
Ovom odlukom privremeno je ograničeno kretanje tražilaca azila i drugih lica smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima uz pojačan nadzor i obezbeđenje ovih objekata. Poput drugih smeštaja za veći broj lica (poput domova za stare, studentskih domova i sl.) ovi centri su izuzetno osetljivi na eventualno širenje zaraze.
 
Treba napomenuti da su lica koja su trenutno smeštena u centrima u Srbiju došla pre izbijanja pandemije te da je zatvaranje centara učinjeno u svrhu izbegavanja širenja virusa unutar centara spolja.
 
Takođe, Evropski komitet za prevenciju mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope (CPT) je 20. marta 2020. godine izdao saopštenje o principima koji se odnose na tretman lica lišenih slobode za vreme pandemije korona virusa. Prepoznajući jasnu potrebu da se preduzmu čvrste mere u borbi protiv širenja, kao i da se pred zaposlenima u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode nalaze specifični i teški izazovi, CPT je podsetio da je zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja apsolutna i da zaštitne mere koje države preduzimaju u suzbijanju COVID-19 nikada ne smeju rezultirati nijednim oblikom zlostavljanja lica lišenih slobode.
 
Stoga je CPT preporučio da za vreme pandemije COVID-19 nadležne državne vlasti i sve ustanove u kojima se nalaze lica lišena slobode na teritoriji Saveta Evrope treba da preduzmu sve moguće mere radi zaštite zdravlja i bezbednosti svih lica lišenih slobode, koje će doprineti i očuvanju zdravlja i bezbednosti osoblja (osnovni princip) ali i da omoguće nezavisnim telima, kao što su Nacionalni mehanizam za prevenciju torture i CPT, nadzor nad radom svih ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, uključujući i karantine.
 
U svrhu boljeg informisanja lica koja su smeštena u centrima za azil i prihvatnim centrima Beogradski centar za ljudska prava pripremio je info liflete na jezicima koje tražioci azila najčešće govore.
 
Kliknite za liflete na sledećim jezicima:  

Rad Beogradskog centra za ljudska prava i organizacija članica Kuće ljudskih prava

16. mart 2020.

Obaveštavamo Vas da su, zbog situacije sa pandemijom korona virusa i pojačanih mera Vlade Republike Srbije povodom uvođenja vanrednog stanja, organizacije članice Kuće ljudskih prava jednoglasno odlučile da u narednom periodu njihovi zaposleni rade od kuće.

 Za detaljnije informacije o radu i aktivnostima svake od organizacija u narednom periodu budite slobodni da ih kontaktirate putem website-a ili e-mail adresa.

Prateći razvoj situacije i preporuke nadležnih institucija, o svim daljim koracima i aktivnostima Kuće ljudskih prava i njenih organizacija članica, bićete naknadno obavešteni.

 Tim Kuće ljudskih prava Beograd:

  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Beogradski centar za ljudska prava – BCLJP
  • Građanske inicijative
  • Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  • Centar za praktičnu politiku

Predstavljeni godišnji izveštaji o ljudskim pravima i pravu na azil u Srbiji u 2019.

28. februar 2020.

naslovna fotka - CopyBeogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 27. februara godišnje izveštaje „Ljudska prava u Srbiji 2019“ i „Pravo na azil u Republici Srbiji 2019“. Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2019″ u Medija centru u Beogradu predstavila je Vesna Petrović, urednica izveštaja. O izveštaju su govorili i Matijas Šikorski, politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i novinar Ivan Protić. 

Urednica izveštaja o ljudskim pravima Vesna Petrović ocenila je da se stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršava zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitaka poverenja građana u državne institucije. Kao primere lošeg stanja ljudskih prava ona je navela rečnik poslanika Skupštine Srbije kada govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, kao i donošenje zakona bez javnih rasprava i „leks specijalise“ koji imaju koruptivne odredbe.

“Mislili smo da će se nešto promeniti kada je otvoreno Poglavlje 23 (o pravosuđu i osnovnim pravima u pregovorima Srbija-EU), međutim, pošto se septembra 2019. godine sa mesta šefice tima Srbije za pregovore sa EU povukla Tanja Miščetić, još nema pomaka da će je neko zaminiti. U prošloj godini su otvorena samo dva poglavlja, a javnost ne zna ko je pregovarač, rekla je profesorka Petrović.

Politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji Matijas Šikorski ocenio je da u kontekstu pregovora Srbije za članstvo u EU, ljudska prava još nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu, zbog uticaja politike na medije. On međutim vidi ‘svetlo na kraju tunela’ u Medijskog strategiji, koja pokazuje rešenost Vlade Srbije da smanji upliv politike u medije, a time doprinse i slobodi izbora.

(više…)