Odgovori na najčešća pitanja studenata o vakcinaciji upućena Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd #NaTebiJe

10. septembar 2021.

Capture na tebi jeOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava zajedno sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji i Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd, uz podršku partnera, tokom leta i jeseni sprovodi kampanju uspostavljanja poverenja mladih ljudi u imunizaciju pod sloganom #NaTebiJe.

Cilj kampanje jeste izgradnja poverenja mladih u preporuke struke kada su u pitanju imunizacija i epidemiološke mere, a predstavlja odgovor na slab odziv mladih ljudi na vakcinaciju protiv virusa korona, uzrokovan dezinformacijama, nezainteresovanošću i nepoverenjem mladih u sam proces imunizacije. To dokazuje i podatak da skoro 60% mladih od 18 do 29 godina smatra da je rizik od vakcine jednak ili veći riziku od virusa korona*.

„Ono što je veoma važno jeste da vratimo poverenje mladih. A vratićemo ga jedino ako sa njima budemo razgovarali iskreno i onako kako zaista jeste,“ kaže dr Mila Paunić, epidemiološkinja Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Ona poziva mlade koji imaju bilo kakva pitanja i nedoumice da ih pošalju timu lekara i lekarki Zavoda na mejl adresu pitanjavakcinacija@zzzzsbg.rs. 

Neka od najčešćih pitanja su:

  • zašto je delta soj gori od drugih?
  • da li mogu da se zarazim kovidom u kafiću preko čaše ili u toaletu?
  • kako nevakcinisana osoba ugrožava vakcinisanu osobu koju zaštićena tom istom vakcinom?

Odgovore na najčešća pitanja koja su do sada studenti poslali na mejl Zavoda možete pogledati OVDE.

* Podatak istraživanja Ipsos-a i Laboratorije za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu https://rs.n1info.com/vesti/ipsos-60-odsto-mladih-smatra-da-je-rizik-od-vakcine-jednak-riziku-od-kovida/

Gostovanje Vladice Ilića o kovid propusnicama

3. septembar 2021.

Capture vladica kovid propusnica 2Naš Vladica Ilić gostujući na TV Nova govorio je o pravnim aspektima i izazovima u vezi sa najavljenom mogućnošću uvođenja kovid propusnica. Ilić je precizirao da dobro uređene kovid propusnice ne bi dovele do diskriminacije.  

„Diskriminacija jeste različito postupanje, ali prema ljudima koje se nalaze u istim ili relativno sličnim situacijama i koje nema objektivno i realno opravdanje. Ljudi koji su primili vakcinu i oni koji to nisu se ne nalaze u istim situacijama, a ako medicinska struka kaže da bi to doprinelo nekom smanjivanju širenja zarazne bolesti, a ljudi koji su primali vakcinu imaju manje šanse da se zaraze i ređe prenose kovid nekom drugom, onda su to dovoljno jasni razlozi da se u tom pravcu razmišlja“, kaže Vladica  Ilić.

On navodi da se razna ljudska prava i slobode garantuju Ustavom i međunarodnim ugovorima, ali i da se ta ljudska prava iz određenih razloga i pod određenim uslovima mogu ograničavati, te da to ograničavanje mora biti u najmanjoj mogućoj meri da bi se postigao neki cilj. Pema njegovim rečima veće ograničenje bi bilo ako bi se ponovo uvela opšta zabrana okupljanja nego kad bi se uvele kovid propusnice.

„Kad se ograničavaju ljudska prava, države su obavezne da vode računa da to mešanje bude najmanje moguće, a kojim se postiže neki cilj. Mnogo veće mešanje bi bilo ako bi se ponovo recimo celoj populaciji zabranilo uživanje nekog prava, na primer prava na okupljanje, no kad bi se ono zabranilo jednom delu stanovništva, koje je u trenutnoj situaciji u povećanom riziku da se zarazi i da drugom prenese infekciju“, rekao je Ilić.

Po našem Ustavu ograničenje ljudskih prava moralo bi da bude uvedeno u formi zakona.

„Tu se traži i da se donese poseban propis koji treba da bude jasan, svima dostupan i koji bi bio precizan. To su zahtevi formalne prirode“, rekao je Vladica Ilić.

Celo gostovanje možete pogledati ovde:

Novi periodični izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji januar – jun 2021″

30. avgust 2021.

Capture pravo na azil polugodisnji 2021Predstavljamo novi periodični izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji januar – jun 2021 koji je sačinio pravni i integracioni tim programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava. 

U izveštaju je analiziran položaj tražilaca azila i izbeglica u Srbiji u prvih šest meseci 2021. godine na osnovu saznanja koje je tim Centra prikupio tokom zastupanja u postupku azila, terenskog rada i pružanja podrške u integraciji.

Pored ilustracije relevantnih odluka nadležnih organa, u izveštaju je dat i osvrt i na inicijative i aktivnosti pokrenute u oblasti integracije tražilaca azila i izbeglica. Takođe, izveštaj sadrži podatke koje je Centar prikupio kroz redovnu saradnju i komunikaciju s državnim organima i UNHCR-om. Statistički podaci obuhvataju period od 1. januara do 30. juna 2021. godine. 

Izveštaj je dostupan na ovom linku linku.

Konkurs za upis na master program „Međunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava“ na FPN-u

26. avgust 2021.

72569954_444004559553895_3373011849623633920_n

Na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka uskoro počinju prijave na master modul Međunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava.

Saradnici ovih master studija su stručnjaci iz zemlje i inostranstva, među kojima su Beogradski centar za ljudska prava i Međunarodni komitet Crvenog krsta. Ključnu osnovu ovog modula čine četiri predmeta: dva iz domena ljudskih prava – „Osnovi ljudskih prava“ i „Pravo i politika ljudskih prava“, a druga dva iz domena međunarodnog humanitarnog prava – „MHP – zaštita žrtava oružanih sukoba“ i „MHP – pravila ratovanja“.

Silabusi centralnih disciplina se konstantno inoviraju u odnosu na savremena dešavanja, u skladu sa jednim od glavnih ciljeva mastera da stečeno znanje bude primenjivo u praksi. Tokom učenja koristi se mnoštvo studija slučaja, seminarskih radova, pisanja predstavki, pravljenja kampanja, snimanja kratkih filmova i slično.

Beogradski centar za ljudska prava pružio je podršku nastanku prvo specijalističkih studija, a onda i master modula međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava. Radujemo se nastavku saradnje Centra, njegovih članova i aktivista i predavača na ovom masteru!

Više informacija možete pronaći na posebnoj stranici mastera: https://mhppljp.wixsite.com/mhppljp

Svedočenje Diane Ćelić iz Novog Sada o policijskoj torturi i sumnjivoj smrti sina Milovana Ilića

25. avgust 2021.

Capture Diana CelicBeogradski centar za ljudska prava zastupa pred Ustavnim sudom Srbije Dianu Ćelić, majku Milovana Ilića iz Novog Sada koji je početkom maja 2018. godine bio žrtva policijske torture i koji je ubrzo nakon toga pronađen mrtav u parku u tom gradu. 

Koristeći pravne mehanizme, Diana nastoji da budu utvrđene sve činjenice i mehanizam nastanka smrti njenog sina i da dokaže da je on prethodne večeri i noći pretrpeo mučenje policijskih službenika. Uz pomoć Beogradskog centra za ljudska prava, Diana je sredinom 2019. godine podnela ustavnu žalbu protiv odluke tužilaštva prema kojoj nije bilo mesta daljem radu na slučaju. O ustavnoj žalbi još nije doneta odluka, a postupak o ovom slučaju do danas nije okonačan ni pred Zaštitnikom građana. Diana je spremna da u slučaju negativne odluke o ustavnoj žalbi pravdu potraži i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ovo je njena priča: 

Vodič kroz član 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima sada dostupan na srpskom jeziku

24. avgust 2021.

Vodic kroz clan 11 BCHR (2)Beogradski centar za ljudska prava je u dogovoru sa Evropskim sudom za ljudska prava objavio Vodič kroz član 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Vodič je deo serije vodiča kroz sudsku praksu koje Evropski sud za ljudska prava objavljuje kako bi informisao pravnike i sve zainteresovane o značajnim presudama i odlukama koje je doneo.

U Vodiču pred Vama analizirana je i sažeta sudska praksa prema članu 11 koja je poslednji put ažurirana 30. 4. 2021. godine.

Čitaoci mogu da pronađu informacije o ključnim načelima u datoj oblasti i relevantne precedente. Sudska praksa koja je citirana u ovom Vodiču izabrana je među najvažnijim i skorašnjim presudama i odlukama.

Vodič je namenjen svima koje interesuju prava na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja, a od naročitog je značaja za pravnike, istraživače i organizacije, kao i za državne organe koji postupaju u ove dve oblasti.

Objavljivanjem prevoda ovog Vodiča Centar nastavlja sa radom na unapređenju znanja u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava, razvoja demokratije, uspostavljanju pravne države i građanskog društva u Srbiji.

Vodič kroz član 11 Evrospke konvencije o ljudskim pravima za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja dostupan je ovde.