Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za period januar – jun 2020. godine

13. avgust 2020.

Capture koriceBeogradski centar za ljudska prava predstavlja izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u prvoj polovini 2020. godine, koji ima poseban osvrt na poštovanje ljudskih prava u vreme vanrednog stanja. Izveštaj konstatuje dalje nazadovanje Srbije u demokratskim procesima i navodi ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava, naročito u periodu od 15. marta kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog pandemije zarazne bolesti uzrokavane virusom COVID-19.

Od same Oduke o proglašenju vanrednog stanja ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, iako Ustav ovo rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno, a za koje nije bilo valjanog opravdanja. Tokom vanrednog stanja došlo je do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni primeri i svedočenja građana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način.

U tom periodu upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije. Od proglašenja vanrednog stanja do prve odluke Ustavnog suda prošlo je 67 dana, a u tom period Ustavni sud je javno reagovao isključivo na tvrdnje da ne radi. Do sredine maja Ustavnom sudu podneta je ukupno 51 inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja (10) i za pokretanje drugih propisa donetih od 15. marta 2020. godine (41).

Stanje na medijskoj sceni nastavilo je da se pogoršava i u 2020. Broj napada i pritisaka na novinare se povećava, retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju dalje se zaoštrava. Kada je u pitanju pravo na informisanje tokom vanrednog stanja, posebno treba istaći zaključak Vlade od 28. marta kojim je određeno da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije što je praktično značilo centralizaciju informisanja i uvođenje cenzure. Vrhunac kršenja slobode medija predstavlja nezakonito hapšenje Ane Lalić, novinarke portala Nova.rs, 2. aprila nakon objavljivanja teksta u kojem je navela probleme u radu Kliničkog centra Vojvodine u vreme pandemije, zbog čega je bila optužena za uznemiravanje javnosti. 

Međunarodne institucije i organizacije su tokom prvih šest meseci 2020. godine konstatovale ozbiljne probleme kada je reč o demokratiji, vladavini prava i reformskim procesima u Srbiji.  Evropska komisija u takozvanom “Non paper” dokumentu konstatuje da postoje ozbiljna kašnjenja, pre svega u oblastima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medije, procesuiranja ratnih zločina i borbe protiv organizovanog kriminala, navodeći da je pandemija donela nove izazove. I poslednji izveštaj Fridom hausa (Freedom House) „Sloboda u svetu 2020″ Srbiju svrstava u kategoriju tranzicionih/hibridnih režima, navodeći podatke koji se poklapaju sa našim godišnjim izveštajima o stanju ljudskih prava u Srbiji.

Ni pravosuđe kao posebna grana vlasti nije u ovom periodu ispunilo standarde i očekivanja postavljena u cilju efikasnijeg i pravičnijeg pristupa pravdi i zaštiti prava građana. Uvođenje vanrednog stanja uz “skype suđenja” bez mogućnosti da se čuju javna obrazloženja sudskih odluka i neujednačena sudska praksa u pogledu visine izrečenih kazni za izvršenje istih dela u tom period, uneli su dodatnu pravnu nesigurnost i podstakli novo nepoverenje građana u pravosuđe.

U poslednjih šest meseci primetno je i da aktivnosti nezavisnih institucija Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije nisu bile na zavidnom nivou, naročito u vreme vanrednog stanja kada su očekivanja i potrebe građana za zaštitom bili povećani. Posebno zabrinjava činjenica da zbog propusta Narodne skupštine da blagovremeno pokrene procedure za izbor novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ova institucija od maja praktično ne obavlja Zakonom predviđenu nadležnost – zaštitu građana od diskriminacije.

Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za period januar – jun 2020. godine možete pročitati i preuzeti OVDE

Izveštaj se objavljuje uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i ne odražava neophodno stavove Ujedinjenih nacija.

Mehanizam je ponovo pokrenut: Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacija

7. avgust 2020.

KLJMP-vizualOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je u junu program pod nazivom „Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacijaˮ.

Proces koji je odlučno započeo prošle godine, nastavlja korak dalje ka osnaživanju organizacija mladih i za mlade za prepoznavanje potencijala koji imaju mehanizmi Ujedinjenih nacija. U planu je nastavak poduhvata osnaživanja organizacija mladih i za mlade za kreiranje prvog alternativnog izveštaja o ljudskim pravima mladih iz Republike Srbije pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija.

Mladi u Srbiji danas, izloženi su mnogim problemima koji ih sprečavaju da ostvare svoje elementarne i razvojne potrebe. Kroz činjenice da je duplo više mladih nezaposleno u odnosu na opštu populaciju, kao i to da je stopa odlaska mladih iz zemlje na godišnjem nivou jako visoka ili da je njihova zastupljenost u medijima daleko od dovoljne, jasno je da je ostvarivanje ljudskih prava mladih poseban izazov, pa je sveprisutniji trend diskusije o ljudskim pravima mladih (eng. youth rights) i o tzv. omladinskoj perspektivi ljudskih prava. 

Program „Mladi i ljudska prava 2.0“ trajaće pet meseci tokom kojih će biti realizovan niz aktivnosti u Beogradu i drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Kroz treninge, radionice, panel diskusije i zagovaranja za bolji položaj mladih, želimo da mladima približimo ljudska prava, da ih osnažimo da ih ostvare, i na kraju osvoje.

Treninzi za predstavnike/ce organizacija mladih i za mlade, razgovori sa mladima, panel diskusije i zagovaranja za bolji položaj mladih samo su neke od aktivnosti koje vas očekuju u okviru programa „Mladi i ljudska prava 2.0 – Кorak bliže mehanizmima Ujedinjenih nacijaˮ. Posebni fokus ovog programa biće teme vezane za ekonomska, socijalna i kulturna prava mladih.

Partner na programu je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Program se finansira iz budžeta Republike Srbije – Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao deo programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2020. godinu“.

Revidirani Opšti komentar broj 37 Komiteta za ljudska prava: Sloboda okupljanja

5. avgust 2020.

U sredu, 29. jula 2020. godine, Komitet za ljudska prava je objavio revidiran Opšti komentar br. 37, koji se odnosi na slobodu mirnog okupljanja garantovanu članom 21 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. 

Opšti komentar je interpretativni dokument u vezi sa samim pravom koje se garantuje, ugovornim obavezama država potpisnica, kao i prikaz relevantne prakse Komiteta u vezi sa pregledima periodičnih izveštaja koje šalju države, ali i odluka Komiteta u predmetima po predstavkama pojedinaca.

Revidirani Opšti komentar br. 37 sadrži značajnu višestranu praksu i međunarodne standarde koje su uspostavili npr. Savete Evrope i Evropski sud za ljudska prava, OEBS i Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda. Naročito je bitno da Opšti komentar drži korak sa vremenom i na autoritativan način tumači odnos novih tehnologija i slobode mirnog okupljanja. 

Značajan je i trenutak kada se pojavljuje revidirani Opšti komentar br. 37 – vreme koje odlikuje mnoštvo protesta širom sveta, na nezavidnom broju kojih su vlasti upotrebile prekomernu silu, a podudara se i sa novonastalim okolnostima u vezi sa pandemijom.

Opšti komentar nedvosmisleno potvrđuje da je sloboda mirnog okupljanja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje omogućava pojedincima da se izraze kolektivno i da učestvuju u oblikovanju svojih društava (tačka 1). Sloboda mirnog okupljanja je zaštićena gde god da se odvija: na otvorenom, u zatvorenom ili na internetu (tačka 6). Nije dozvoljeno zabraniti ili raspustiti okupljanje zbog nekoliko nasilnih pojedinaca, ili čak zbog agenata provokatora (tačka 18), a novinari i predstavnici organizacija civilnog društva koji nadgledaju i prate skup uživaju zaštitu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (tačka 30). Država ima obavezu da poštuje pravo na privatnost svih na skupu, a ukoliko prikuplja podatke to mora biti strogo u skladu sa zakonom i jasnim ciljem (tačka 61). Dozvoljena je upotreba samo minimuma sile od strane organa reda i to pod obavezom poštovanja standarda međunarodnog prava ljudskih prava (tačke 74-95)

Opšti komentar na engleskom jeziku je dostupan OVDE,

Novi kvartalni izveštaj agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA o migracijama

31. jul 2020.

Capture FRAAgencija Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je 3. periodični izveštaj u 2020. godini - Migracije: glavni izazovi u oblasti osnovnih prava, za period od 1. aprila do 30. juna 2020. godine. Izveštaj objedinjuje podatke o poštovanju osnovnih prava osoba koje dolaze u Evropsku uniju (EU) ukazujući na najvažnije tendencije u oblasti azila i migracija. Pored situacije u zemljama EU, izveštaj obuhvata i analize trendova u Republici Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Ovaj periodični izveštaj posebno naglašava izazove u oblasti migracija u kontekstu pandemije COVID-19 uključujući izmene zakonodavnog okvira, ograničenje kretanja, otežan pristup postupku azila, prenaseljenost smeštajnih kapaciteta, zaštitu dece kao i govor mržnje i nasilje. Izveštaj ukazuje na smanjen broj tražilaca azila s obzirom na preventivne zdravstvene mere i ograničene mogućnosti za putovanje bez obzira što je u ovom kvartalu došlo do izvesnog popuštanja mera.

Za potrebe izveštaja, analizu stanja u Republici Srbiji izradio je Beogradski centar za ljudska prava. Izveštaj ističe da je Kancelarija za azil ponovo započela procesne radnje kao i ukidanje Odluke Vlade Srbije o zatvaranju graničnih prelaza u maju i otvaranju graničnih prelaza i komercijalnih letova. Izveštaj se osvrće i na incident u Centru za azil Bogovađa kada su pripadnici privatnog obezbeđenja fizički zlostavljali decu bez pratnje kao i Odluku Ministarstva zdravlja o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji, od 7. maja.

 

 

Podneta inicijativa MUP-u Srbije za izradu nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji

22. jul 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas inicijativu Ministarstvu unutrašnjih poslova da u što skorijem roku pristupi izradi nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.

Prvu polovinu jula 2020. godine obeležili su mnogobrojni slučajevi policijskog zlostavljanja građana na protestima održanim u Beogradu, Novom Sadu, Кragujevcu i drugim gradovima u Srbiji. Više desetina policijskih službenika je bez ikakvog povoda primenjivalo silu prema građanima – udarali su ih službenim palicama u glavu, leđa i druge delove tela, šutirali ih, gazili, gađali suzavcima u telo, obarali sa bicikala itd., čime je pred domaćom i svetskom javnosti teško narušen ugled srpske policije.

Stanje ljudskih prava u oblasti zabrane zlostavljanja je u prethodnih nekoliko godina ocenjivano kao nezadovoljavajuće od strane međunarodnih nadzornih tela, naročito u oblasti rada policije. Raširenu praksu policijskog zlostavljanja u Srbiji prati i visoka stopa nekažnjivosti državnih službenika za ta dela. Uvidom u spise javnotužilačkih i sudskih predmeta koji su u poslednjih 10 godina vođeni protiv službenika zbog sumnje da su učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja i krivično delo iznuđivanja iskaza može se pronaći nemali broj onih – među kojima prevladavaju policijski službenici, koji su plaćanjem određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe ili nastupanjem apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja izbegli utvrđivanje krivične odgovornosti. U gotovo svim slučajevima u kojima je doneta osuđujuća presuda protiv javnih službenika za učinjeno krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza izricane su uslovne osude, kojima se obično utvrđivala kazna zatvora do šest meseci.

Jedna od posledica opisane prakse ogleda se u tome što je najveći broj službenika za koje su postojali osnovi sumnje da su učinili dela zlostavljanja ostajao na radu u službi za vreme trajanja postupaka, čak i nakon pravnosnažnog utvrđivanja njihove krivične odgovornosti. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi više puta istakao da državni službenik protiv kojeg se vodi postupak zbog sumnje da je izvršio akt zlostavljanja mora biti privremeno udaljen iz službe za vreme trajanja istrage i suđenja, ali i otpušten ako dođe do osude, što je od velike važnosti za održavanje poverenja građana u rad državnih organa.

Stoga je dopunama Zakona o policiji neophodno propisati obavezno udaljenje iz službe (suspenziju) zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak zbog sumnje da je namerno upotrebio neosnovanu fizičku ili psihičku prinudu prema građaninu ili/i krivični postupak zbog sumnje da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza. Predloženo je i propisivanje mogućnosti privremenog udaljenja iz službe zaposlenog u Ministarstvu na zahtev javnog tužioca, ako i pre pokretanja krivičnog postupka za navedena krivična dela u redovnom ili skraćenom postupku postoje potkrepljive ili uverljive tvrdnje ili drugi dokazi o tome da je učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja ili krivično delo iznuđivanja iskaza.

Mere privremenog udaljenja sa rada službenika Ministarstva trebalo bi da traju do pravnosnažnog okončanja postupaka za utvrđivanje krivične ili/i disciplinske odgovornosti, a u slučaju pravnosnažne osude za navedena krivična dela ili pravnosnažne odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti za namernu upotrebu neosnovane fizičke ili psihičke prinude prema građanima, zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova bi po sili zakona trebalo da prestane radni odnos u Ministarstvu. Na ovaj način bi se ispoštovali gore navedeni zahtevi koji proizlaze iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava stoje na raspolaganju Ministarstvu unutrašnjih poslova za svaku vrstu pomoći u pripremi navedenog nacrta zakona o dopunama Zakona o policiji.

Tekst inicijative možete pročitati ovde.

Apel mladima koji učestvuju u protestima

14. jul 2020.

APEL protesti INSTAU toku proteklih dana javio nam se veliki broj građana, među njima i mladih ljudi koji su isticali da su tokom aktuelnih protesta u Beogradu i Novom Sadu bili žrtve policijske torture.

Poštovanje ljudskih prava i širenje kulture ljudskih prava u središtu su našeg rada, te stoga osuđujemo policijsku brutalnost koja se dešava na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije prethodnih dana. Zabrinuti smo za ugrožavanje bezbednosti mladih na ovim događajima, ali i nakon aktuelnih protesta, jer bi nekažnjavanje ovakvih dela dovelo do legitimizacije zlostavljanja građana i građanki koje vrše policijski službenici.

Ne sme se dozvoliti da motivi za iskrenim promenama koje vode ka pravednijem i otvorenijem društvu budu zamagljene partikularnim interesima.

Zbog zabrinutosti za bezbednost mladih, apelujemo na sve mlade ljude da preduzmu određene mere predostrožnosti:

  • Preduzmite sve mere opreza kad je u pitanju vaše zdravlje. Nošenjem maske umanjićete mogućnost širenja virusa koji uzrokuje bolest COVID19. Iako je držanje dovoljne bezbedne distance od drugih učesnika i učesnica protesta gotovo nemoguće, nastojte da izbegnete nepotrebno približavanje drugima i zadržavanje u gužvi.
  • Budite oprezni u pogledu vaše bezbednosti. Izbegavajte mesta na protestima na kojima se dešavaju tuče, nemiri, gde određene grupe ljudi dobacuju neprijatne komentare i slično. Držite se grupe sa kojom ste došli na protest.
  • Ne stupajte u sukob sa policijom. S obzirom na iskustva građana sa protesta kojima smo svedočili prethodnih dana, nastojte da izbegnete kontakt s policijom ukoliko je to moguće.
  • Ogradite se od grupa koje promovišu nasilje i govor mržnje. Ovo je lakše reći nego uraditi kad uzmemo u obzir da protest predstavlja skup više hiljada ljudi. Ono što možete da učinite jeste da protestujete na sebi svojstven način i ne podržavate širenje parola koje se kose sa vašim vrednostima.

Razumemo da ovo nije potpuna garancija bezbednosti, ali oprez u ovih nekoliko koraka može biti preventiva. Ukoliko pak dođe do toga da vas policijski službenici napadnu i/ili privedu, ili primetite da se to dešava nekom drugom, ono što možete uraditi jeste:

  • diskretno snimite situaciju telefonom i prijavite je tužilaštvu i Zaštitniku građana;
  • ukoliko ste privedeni, a maloletni ste – ne dajte izjave bez prisutva roditelja (ili staratelja);
  • u svakom slučaju nemojte davati nikakve izjave službenim licima bez advokata;
  • ako ste zadobili povrede od policije, tražite da se neodložno obavi lekarski pregled i lekaru ispričajte kako ste zadobili povrede (od koga, kojim sredstvima, kada i sl.);
  • ukoliko ste u mogućnosti, fotografišite sve povrede koje ste zadobili od policije i pošaljite ih osobama kojima verujete (poželjno je da su fotografije dobro osvetljene i da se na nekoj od fotografija vidi vaše lice kako bi se sprečio pokušaj osporavanja njihovog porekla); 
  • kontaktirajte Beogradski centar za ljudska prava na criminal.justice@bgcentar.org.rs ili na  bgcentar@bgcentar.org.rs, ili neku drugu organizaciju koja pruža pravnu pomoć u ovim situacijama.

Naglašavamo da je društvena promena dugotrajan proces i podrazumeva promenu vrednosti i stavova članova društva, te vas ohrabrujemo da se zalažete za promenu društva i van protesta, kroz društveni i politički aktivizam, ali i kroz zalaganje za vrednosti u koje verujete u svojim porodicama, na poslu, fakultetu, školi.

Hvala vam što ste baš vi taj glas promene u ovom društvu.

Tim Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava