Brošura #UspraviSe! da bolje razumete ljudska prava i vladavinu prava

7. марта 2022.

Capture naslovna brošura uspravisePredstavljamo našu novu brošuru #UspraviSe! koja ima za cilj da građanima Srbije, a posebno mladima približi teme vezane za ljudska prava i vladavinu prava.

Brošura je proistekla iz naše edukativne kampanje na društvenoj mreži  Instagram koja je u proteklih par meseci ukazivala na pojmove koja su ključna za postavljanje temelja stabilnog, demokratskog društva i slobodan razvoj svakog pojedinca.

Brošura #UspraviSe! kao i naša kampanja ima za cilj edukaciju i podizanje svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava, njihovog uživanja i zaštite.

U brošuri kroz vizuale i tekst približavamo pojmove koji se odnose na to šta podrazumeva vladavina prava, zašto su ljudska prava univerzalna i zašto država mora da ih poštuje i štiti, šta podrazumeva jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, koliki je značaj fer i poštenih izbora, šta su diskriminacija i govor mržnje…

Brošura je dostupna na ovom linku.

Online kampanja i brošura #UspraviSe! deo je projekta Unapređenje vladavine prava i kulture ljudskih prava među mladima koji Beogradski centar za ljudska prava realizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Saopštenje Udruženja instituta za ljudska prava AHRI povodom ruske agresije na Ukrajinu

4. марта 2022.

Capture AHRI logoBeogradski centar za ljudska prava, kao jedina nevladina organizacija koja je punopravna članica globalne mreže Udruženje instituta za ljudska prava AHRI (Association of Human Rights Institutes), prenosi saopštenje ove mreže povodom ruske agresije na Ukrajinu:

„Mi, Udruženje instituta za ljudska prava (AHRI), kao globalna akademska mreža instituta za ljudska prava, stojimo solidarno sa Ukrajinom i izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog agresije Ruske Federacije na suverenu državu Ukrajinu.

24. februar 2022. godine predstavlja mračan datum za 21. vek. Odluka Ruske Federacije da naruši teritorijalni suverenitet Ukrajine, da ugrozi sudbinu miliona ljudi ukrajinskog i ruskog naroda, predstavlja nesporno kršenje osnovnih načela Povelje Ujedinjenih nacija i neposrednu pretnju brojnim pravilima međunarodnog prava, uključujući i međunarodno pravo ljudskih prava i međunarodno humanitarno pravo. Podsećamo na našu Potsdamsku deklaraciju u kojoj naglašavamo međusobno uzajamno obogaćivanje ove dve oblasti međunarodnog prava.

I Ruska Federacija i Ukrajina su se obavezale da će poštovati Povelju Ujedinjenih nacija, suverenu jednakost svih država članica i član 2, st. 4 Povelje UN, kojim se zabranjuje upotreba sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti drugih država. Obe države su takođe članice Saveta Evrope i OEBS i podležu nizu sporazuma usmerenih na očuvanje mira, bezbednosti i ljudskih prava. Invazija Ruske Federacije na suverenu ukrajinsku teritoriju očigledno je protivno međunarodnom pravu i ugrožava ustrojstvo mira koje je uspostavljeno nakon Drugog svetskog rata i preovlađuje u Evropi ovih poslednjih sedam decenija.

Rusku Federaciju takođe obavezuje sedam osnovnih ugovora UN o ljudskim pravima, kao i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Podsećamo na stav Komiteta za ljudska prava da države članice Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koje su uključene u akte agresije definisane međunarodnim pravom koji za posledicu imaju lišenje života, krše ipso facto pravo na život zaštićeno članom 6 Pakta. Svaki korak koji Ruska Federacija preduzima protiv Ukrajine negira njenu posvećenost poštovanju i zašiti prava civila u Ukrajini i onih u Rusiji koji nisu u mogućnosti da bezbedno izraze protivljenje postupcima svoje vlade. Ova upotreba sile bez presedana i očigledno kršenje Povelje UN, Pariske povelje i Završnog akta iz Helsinkija donose patnju i nesreću Ukrajini i njenom narodu. Zemlji koja je mukotrpno utrla svoj put ka demokratiji. Zemlji koja se 1994. godine odrekla svog nuklearnog arsenala. Zemlji koja je nastojala da osigura mir i prosperitet putem međunarodnih sporazuma i saradnje.

Sve dok Ruska Federacija ne zaustavi ovu akciju, mnogi će životi biti izgubljeni, mnogi će ljudi biti interno ili međunarodno raseljeni, a deci će biti uskraćen pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i bezbednosti. Ukrajinci će izgubiti svoje domove, svoju egzistenciju i svoje pravo na sigurnost. Već su dokumentovani neselektivni napadi na civile i civilnu infrastrukturu.

Kao međunarodna mreža instituta za ljudska prava ne možemo da ćutimo. Oštro osuđujemo oružanu agresiju Ruske Federacije protiv Ukrajine. Koristićemo našu mrežu i preduzeti sve akcije koje su nam na raspolaganju da pomognemo građanima Ukrajine.

Pozivamo Rusku Federaciju da odmah obustavi neprijateljstva u Ukrajini. Do tog trenutka, pozivamo Rusku Federaciju i njene oružane snage da poštuju pravila međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava ljudskih prava.

Pozivamo naše vlade i međunarodne organizacije da preduzmu sve korake koje mogu kako bi zaustavile rat i pomogle Ukrajini i njenom narodu. Pozivamo sve relevantne aktere da dokumentuju zločine i kršenja kako bi vinovnici bili pozvani na odgovornost.

Pozivamo rusku akademsku zajednicu i institute za ljudska prava da se bore protiv dezinformacija i da govore istinu kada se argumenti međunarodnog prava zloupotrebljavaju.

Kada mir konačno bude postignut, Ukrajini će biti potrebna podrška sveta, Evrope i svih nas za obnovu. Ne samo fizičkog okruženja, već i vere u vladavinu prava i njene ciljeve da promoviše mir.

Stojimo solidarno sa Ukrajinom, sa našim akademskim kolegama i studentima.“

28. februar 2022.

Saopštenje Udruženja institua za ljudska prava AHRI na engleskom jeiziku dostupno je OVDE.

Novi godišnji izveštaj ‘Ljudska prava u Srbiji 2021’

3. марта 2022.

Capture Izveštaj koriceIzveštaj o ljudskim pravima u Srbiji 2021. predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu stanja u Srbiji u prošloj godini. Izložena neprestanim unutrašnjim političkim tenzijama, traumirana svakondevnim incidentima, aferama, verbalnim i fizičkim nasiljem, Srbija je postala duboko polarizovano društvo u kojem su usled nefukcinalnosti institucionalnih mehanizama zaštite građani prinuđeni da zaštitu svojih prava traže van institucija.

Godinu za nama obeležili su brojni protesti, štrajkovi i drugi vidovi organizovanja građana čija su prava ugrožena ili povređena kao poslednja mogućnost koja im stoji na raspolaganju. Takođe, 2021. godinu obeležio je i proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe koji je okončan usvajanjem teksta ustavnih amandmana krajem godine od strane Narodne skupštine i potvrđivanjem od strane građana na referendumu održanom 16. januara 2022. godine.

Ipak, osnovni problem koji se prožima kroz sve društvene procese, a svoje najdrastičnije oblike i posledice ispoljava u oblasti ljudskih prava, jeste uporno odbijanje nosilaca vlasti da uspostave suštinski dijalog, pre svega sa građanima. Brojni problemi kada je u pitanju vladavina prava, narušenost principa podele vlasti u kojoj sve jasniji primat preuzima izvršna grana vlasti i urušavanje institucija nastavljeno je i u 2021. godini.
 
Iako je Srbija na normativnom planu poslednjih godina ostvarila izvesne pomake u oblasti zaštite životne sredine, rašireno je mišljenje da značajno zaostaje za evropskim i globalnim trendovima. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da se Srbija nalazi na devetom mestu u svetu i na prvom mestu u Evropi po broju prevremenih smrti koje se mogu direktno pripisati ili su u vezi sa zagađenjem životne sredine. Ovakvo stanje i nezainteresovanost vlasti da preduzme hitne korake koji će voditi ka rešavanju brojnih problema u oblasti životne sredine bili su povod za ekološke proteste širom Srbije koji su se održavali tokom cele godine. 
 
Izveštaj ‘Ljudska prava u Srbiji 2021’ možete preuzeti OVDE.
 
Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2021. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke.  
 
 

 

Vodič za tražioce azila u Srbiji na ukrajinskom i ruskom jeziku

1. марта 2022.
Capture azil ukrajinski i ruski
Prema poslednjim procenama UNHCR-a za poslednjih šest dana je oko 660.000 ljudi izbeglo iz Ukrajine u susedne zemlje.
 
Prve izbeglice iz Ukrajine stigle su i do Srbije. Prema rečima Vladimira Cucića iz Komesarijata za izbeglice, oni su ovde uglavnom u tranzitu i kod rođaka i prijatelja.
 
Beogradski centar za ljudska prava nastavlja da pruža pravnu pomoć svim izbeglicama i tražiocima azila uključujući i one koji sada dolaze iz Ukrajine. 
 
Zato podsećamo na naš video vodič od pre nekoliko godina za tražioce azila u Srbiji na ukrajinskom i ruskom jeziku.
 

#KakoIde kampanja povodom Youth Specific Report koji će razmatrati Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava

11. фебруара 2022.

KakoIde_16-9 (1)

Kako živite? Gde stanujete, da li radite? Sa kakvim se izazovima suočavate? Šta mislite, kako ide drugim mladim ljudima u Srbiji?

Mi vidimo #KakoIde! U prethodnih nekoliko meseci smo zajedno sa ljudima iz čak 12 organizacija mladih i za mlade udružili znanja i veštine i sastavili Youth Specific Report koji po prvi put u fokus stavlja ekonomska i socijalna prava mladih.

Youth Specific Report je napisan u cilju da predstavi trenutno stanje i ukaže na izazove i prepreke u oblasti ekonomskih i socijalnih prava mladih, a za potrebe Trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji će ovaj Izveštaj i razmatrati.

Zašto je ovo važno?

PRVI PUT će se pred mehanizmima Ujedinjenih nacija koji su dostupni civilnom sektoru razmatrati ljudska prava mladih kao društvene kategorije u posebnom fokusu. Ovo je važno, jer prvi put skrećemo pažnju na prava mladih u Srbiji na međunarodnom nivou, i verujemo da ćemo kroz ceo proces uspeti da utičemo na poboljšanje njihovog položaja u narednim godinama.

Otuda i #KakoIde: jer znamo i vidimo, sa iste smo strane, i svima nam je važno, kao i vama, da mladima #IdeBolje.

Pratite kampanju #KakoIde na društvenim mrežama da budete u toku sa svim aktivnostima!

Youth Specific Report koji će se 21. februara 2022. godine naći pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava možete pogledati OVDE.

Sonja Tošković u emisiji Iza vesti na N1 o izručenju državljanina Bahreina uprkos privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava o koju se Srbija oglušila

28. јануара 2022.

1643311127-Toskovic-900x506Izvršna dirketorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković gostovala je u emisiji Iza vesti televizije N1 povodom slučja izručenja državljanina Bahreina uprkos privremenoj meri Evropskog suda za ljudska prava o koju se Srbija oglušila. 

U razgovoru sa Danicom Vučenić, Sonja Tošković je najavila da će Beogradski centar za ljudska prava povodom ovog slučaja pokrenuti postupak pred sudom u Strazburu. 

“Ja očekujem da će Evropski sud za ljudska prava kad se postupak završi… utvrditi da je povređen član 3 Konvencije o ljudskim pravima”, rekla je ona. 

Evropski sud za ljudska prava doneo je u petak 21. januara 2022. godine privremenu meru kojom je odložio ekstradiciju državljanina Bahreina do 25. februara 2022. godine i okončanja postupka pred tim sudom kako bi ispitali mogući rizici od torture, ponižavajućeg i nečovečnog postupanja. Srbija je uprkos toj odluci suda u Strazburu izvršila ekstradiciju u Bahrein u ponedeljak 24. januara 2022. godine rano ujutro. U pitanju je državljanin Bahreina koji se od novembra 2021. godine nalazio u pritvoru u Srbiji. On je pred nadležnim organima u postpku za izručenje pisanim putem izrazio nameru da traži azil u Srbiji tvrdeći da mu u državi porekla prete opasnost od mučenja, politički i verski progon.