Predstavljen izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020“

4. mart 2021.

Capture Izvestaj ljp 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je 4. marta 2021. godine redovni godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava „Ljudska prava u Srbiji 2020“.

Izveštaj je predstavljen na onlajn događaju putem ZOOMa na kojem su govorili urednici izveštaja Vesna Petrović i Dušan Pokuševski kao i jedan od autora izveštaja novinar Ivan Protić. Osvrt na poštovanje ljudskih prava u Srbiji u prošloj godini iz ugla UN dao je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava, dok je pogled na proces evropskih integracija, posebno Poglavlja 23 i 24, u prošloj godini dao Daniel Mohseni, politički savetnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Capture Izveštaj LJP finaU debati povodom predstavljanja izveštaja sa osvrtom na segmenete vezane za vladavinu prava i pravosuđe, parlamentarne izbore, položaj civilnog društva i julske proteste u Beogradu i Novom Sadu učestvovali su Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda i predsednica CEPRIS-a, Tamara Branković iz Crte, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku i Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava. 

Izveštaj o ljudskim pravima u Srbiji 2020. predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu stanja u Srbiji u godini obeleženoj globalnom pandemijom virusa COVID-19, koja je donela brojne izazove i ograničenja u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. Ugroženost života i zdravlja građana Srbije kao i poštovanje i zaštita njihovih ljudskih prava tokom pandemije predstavljali su, čini se, pretežak zadatak na koji vlast u Srbiji često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore.

Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

DSC_0143

Beogradski centar za ljudska prava je prethodnih godina upozoravao ne samo na ozbiljne probleme u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava, već i na ugroženost osnovnih principa na kojima počiva Republika Srbija – vladavina prava, socijalna pravda, građanska demokratija i pripadnost evropskim principima i vrednostima. Loša ekonomska situacija u zemlji, kriminal i korupcija kao uobičajena društvena pojava, populistička retorika kao osnov i svrha političkog delovanja učinili su Srbiju duboko polarizovanom društvenom zajednicom u kojoj su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, u kojoj je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena, a javni diskurs preplavljen govorom mržnje.

Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2020. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljinh poslova SR Nemačke i Ujedinjenih nacija. 

Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete pogledati ovde: 

Predstavljen izveštaj o ‘Pravu na azil u Republici Srbiji 2020’

24. februar 2021.

Capture Izvestaj azil 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 24. feburara 2021. godine godišnji izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“. 

Izveštaj o pravu na azil u Srbiji za 2020. godinu sastavljen je na osnovu iskustva pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i osobama kojima je odobren azil. Izveštaj predstavlja pregled i prikaz statističkih podataka, analizu primene domaćih propisa u postupku azila i drugih propisa relevantnih za položaj tražilaca azila i izbeglica i njihovu integraciju u srpsko društvo tokom prošle godine.

Capture Izveštaj azil naslovnaOd 1. januara do 31. decembra 2020. godine, 2.830 osoba izrazilo je nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U istom periodu 2019. godine registrovano je 12.937 osoba koje su izrazile nameru da podnesu zahtev za azil.

Drastična razlika nije posledica manjeg priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata, već činjenice da MUP nije sprovodio postupak registracije u punom kapacitetu. Uzrok toga je, u najvećoj meri, bila pandemija virusa korona.

Od januara do decembra 2020. godine 144 osobe su Kancelariji za azil podnele zahtev za azil. Usvojeno je ukupno 29 zahteva. I broj podnetih zahteva kao i broj izarežnih namera za azil značajno je manji u odnosu na 2019. godinu.

Mere zdravstvene zaštite koje su uvedene usled globalne pandemije zarazne bolesti COVID-19 znatno su uticale na ograničenje osnovnih ljudskih prava izbeglica i migranata koji borave na teritoriji Srbije.

Capture Izvestaj azil 5Tema migracija tokom 2020. godine bila jedna od vodećih u javnom prostoru, a zbog uočene promene narativa, izveštaj se bavi i analizom javnog diskursa uz osvrt na stavove građana, pojavu neproverenih vesti i rasprostranjen govor mržnje prema izbegličko-migrantskoj populaciji.

Izveštaj je izrađen je u okviru projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. BCLJP kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji.

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

O pravu na azil u Republici Srbiji i godišnjem izveštaju govorili su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Ana Trifunović, urednica publikacije, Marko Štambuk, koordinator pravnog tima programa Azil i migracije i Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije. 

Predstavljanje izveštaja možete pogledati ovde:

 

Poslušajte pesmu „Vekovi“ našeg Omladinskog programa nastalu u okvuru projekta „Kafanski priručnik“

12. februar 2021.

1613133321901Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava predstavlja pesmu “Vekovi” nastalu okviru projekta “Kafanski priručnik”.

U vremenima nesvakidašnjih izazova, drugačijeg nekog sveta…Kao da imamo više prilike da razmišljamo i pitamo se ko smo sada, nakon svega što smo prošli. Koliko smo se promenili?  Koliko smo drugačiji od generacija pre nas? 

Ova pitanja su inspirisala ekipu iz predstave “Kafanski priručnik” da snime svoju prvu autorsku pesmu.

“Vekovi” je numera posvećena mladima, i kao i sama predstava, propituje teme nacije, nacionalnog identiteta, rase, vere, kao i razumevanja, straha i tuge.

“U sam proces smo uložili sve naše priče, iskustva i emocije koje su u vezi sa našim nacionalnim, verskim, etničkim ali i svim drugim  identitetima,” kaže Demir Mekić, jedan od organizatora projekta. 

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je tokom 2019. godine izvođenja predstave “Kafanski priručnik – dramsko muzički događaj za kafane i birtije”. Pesma „Vekovi” nastala je kao nastavak  ideje iz predstave: da se publici ispričaju svakodnevne priče iz naroda – one sa ulice, proslave, kafe ili kafane.

Pogledajte kako su naši mladi umetnici i aktivisti niz svojih razmišljanja predočili u pesmu. 

SOFA susreti – na sofi sa Milicom i Olgom, o međugeneracijskoj solidarnosti #DaSeRazumemo

27. januar 2021.

Koliko je bitno da zaista živimo u zajedništvu? Šta mladi, a šta stariji mogu dati zajednici? Šta nam je svima potrebno u vremenima krize? Da li je solidarnost naša prva pomoć?

To su teme kojima smo se bavili u okviru SOFA program (SOFA – Solidarity First Aid) kroz 12 parova koje su činile jedna mlada (18-30 godina) i jedna starija osoba (65+ godina). U okviru SOFA programa radili smo na podsticanju međugeneracijske solidarnosti i razmene i stvaranju koheziju u društvu zasnovanu na istinskom razumevanju. 
 
Među parovima bile su i Milica Mutavdzic i Olga Kovač koje su se prvo povezale i družile na našim SOFA susretima, a zatim dodatno zbližile. Slične po vrednostima i karakterima uz razliku u godinama života i životnom iskustvu. Mnogo su toga dale SOFA programu, a vrednosti solidarnosti i saradnje u svakoj prilice dele sa svojim okruženjem.
 
Pogledajte kako su izgledali njihovi SOFA susreti i osetite deo njihove energije, međugeneracijsku solidarnost i razmenu. 

Završena ovogodišnja Škola ljudskih prava ‘Vojin Dimitirijević’

24. decembar 2020.

IMG-b93afafe69c19f789edbec1364335603-VPredavanjem o ulozi nevladinih organizaciju u zaštiti ljudskih prava, u sredu 23. decembra još jedna generacija mladih uspešno je završila Školu ljudskih prava „Vojin Dimitrijević’. Ove godine održana je 25. po redu Škola ljudskih prava koja je u skladu sa epidemiloškom situacijom usled pandemije COVID-19, u potpunosti održana u online formi, putem ZOOM platforme. 

32 polaznika Škole iz cele Srbije imala su priliku da kroz dva modula prođu kroz intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima. Tokom predavanja upoznali su se sa razvojem i izvorima prava ljudskih prava, kao i temama koje se odnose na pravo na život, zabranu diskriminacije, zabranu torture, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, pravo na slobodu i bezbednost, slobodu izražavanja, medije i ljudska prava, zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Predavanja na Školi ljudskih prava obuhvatala su i pravo na privatnost i ljudska prava u digitalnom dobu, slobodu udruživanja i slobodu javnog okupljanja, ekonomska i socijalna prava, pravo na azil, prava deteta, prava nacionalnih manjima, prava LGBT osoba i rodnu ravnopravnost. Polaznici su takođe pratili i predavanja koja su se odnosila na Poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, nezavisnost sudija, zaštitu ljudskih prava pred sudovima u Srbiji i pravično suđenje, međuanrodno humanitrano pravo, međunarodne krivične sudove, Evrospki sud za ljudska prava i zaštita ljudskih prava pred UN telima. Predavanja su se odnosila i na problem korupcije u srpskom društvu, na temu odnosa biznisa i ljudskih prava i na sve aktuelnije pravo na zdravu životnu sredinu. 

Polaznici 25. Škole ljudskih prava Vojin Dimitrijević su u najvećem broju studenti završnih godina ili poslediplomskih studija prava i drugih društvenih nauka, a ove godine među polaznicima je bilo i psihologa, filologa, biologa i medicinara. Sve ih je okupila želja da saznaju više o ljudskim pravima kako bi u budućnosti mogli da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji. 

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Kampanja „Sedamnaesti dan“

23. decembar 2020.

Sedamnaesti dan (1)Kao rezultat radionica i edukativnih procesa rada sa mladima iz izbegličke populacije i mladima iz lokalnih sredina, Beogradski centar za ljudska prava i Omladinski program kreirali su online kampanju „Sedamnaesti dan“.  

 
Naziv kampanje referiše na „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, gde mladi postavljaju pitanje: Šta se dešava 17. dana kada se ova tema manje pominje u javnosti i medijima? Osim ovog, u kampanji se postavljaju i pitanja kao što su: „Šta je jednakost sedamnaestog dana? Šta je sigurnost sedamnaestog dana“? Kroz poetski izraz mladih ova kampanja će u kratkim formama skrenuti pažnju na lične priče i iskustva koje mnoge žene i dalje doživljavaju. Cilj kampanje jeste promocija rodne ravnopravnosti kao i borba protiv rodno zasnovanog nasilja.
 
Kampanja „Sedamnaesti dan“ je rezultat radionica na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti za mlade iz izbegličke i lokalne populacije koje je Centar sproveo uz podršku UNHCR-a.