Beogradski centar za ljudska prava obavestio nadležno telo Saveta Evrope o policijskoj brutalnosti na protestima u Srbiji

12. jul 2020.

Beogradski centar za ljudska prava obavestio je Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja o policijskoj brutalnosti na protestima u Srbiji. Ovo telo Saveta Evrope informisano je o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava i prekomernoj upotrebi policijske sile prema demonstrantima u Beogradu i Novom Sadu. 

Evropskom komitetu za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja upućen je i poziv da od vlasti u Beogradu traži da osigura poštovanje svojih obaveza iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, posebno njene obaveze iz člana 3 Konvencije, i Evropske konvencije za sprečavanje mučenja i neljudskih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja.

Uz dokumentovane primere policijske brutalnosti prema demonstrantima, prekomernog nasilja, neosnovanog prebijanja i hapšenja, Komitet je informisan o nemilim scenama koje su zabeležene na snimcima više televizijskih ekipa, kao i o foto i video materijalima koji su preplavili društvene mreže u Srbiji. Takođe je ukazano da je tokom protesta održanih prošle nedelje, policija uz silu upotrebila i velike količine suzavca starog i 30 godina, a da su demonstranti u Beogradu rasterivani uz intervenciju policijske konjice i pasa, borniha kola, pa čak i antiterorističke jedinice MUP-a Srbije.

Beograski centar za ljudska prava pažljivo prati dalji razvoj događaja i do sada je podneo najmanje 20 krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog prekemorne upotrebe sile i brutalnog nasilja. Više desetina ljudi javilo se Centru tražeći pravno savetovanje i pomoć zbog policijske brutalnosti, prebijanja, neosnovanog privođenja, pritvaranja i hapšenja. Centar je takođe poslao više desetina zahteva Ombudsmanu da bez odlaganja postupi po podnetim prijavama u slučajevima nedozvoljenog policijskog postupanja.

Podsećamo na reči Vojina Dimitrijevića i danas aktuelnu njegovu knjigu “Strahovlada-ogled o ljudskim pravima i državnom teroru“"

9. jul 2020.

Na današnji dan, 9. jula 1932. godine rođen je Vojin Dimitrijević, profesor prava, intelektualac, istaknuti borac za ljudska prava i demokratiju, i dugogodišnji direktor Beogradskog centra za ljudska prava. Tim povodom podsećamo na njegove reči iz knjige “Strahovlada – ogled o ljudskim pravima i državnom teroru”, danas podjednako aktuelne kao i kada ju je napisao 1984. godine.

Vojin D-01 (1)

 

 

 

 

 

 

„Napisavši svojevremeno knjigu o terorizmu kao metodu političke borbe protiv vlasti stekao sam utisak da je teror koji sprovode posednici vlasti opasniji, da odnosi mnogo više nevinih žrtava, daleko niže spušta ljudsko dostojanstvo i postoji kao stalna pretnja društvu. Ovaj je teror ostao uglavnom zanemaren, ne samo s moje strane, nego i u literaturi uopšte. Naročito su pravnici, zbog prividnih i stvarnih dilema – o kojima će biti više reči – malo doprineli razumevanju i razjašnjavanju pojave strahovlade.

Jasno je, naravno, da se u radu ove dužine vladanje putem izazivanja straha i strepnje može posmatrati samo kao političko sredstvo. Za to su potrebna uopštavanja, traženjem zajedničkih osobina savremenih strahovlada, na koje je ovde obraćena najveća pažnja, i njihovim poređenjem s pojavama u prošlosti. Svestan sam da se ovakvom pokušaju može staviti prigovor da je neistoričan, jer ne uzima uvek u obzir sve konkretne i jedinstvene okolnosti i uzroke. Međutim, potpuno poštovanje ovakve vrste zamerki značilo bi da je nauka o politici, kao napor da se ustanove neki opšti pojmovi i utvrde neke univerzalne zakonitosti, nemoguća. Rizik se, dakle, mora prihvatiti.

Beograd, 15. novembra 1984.

V.D.“

Čitajmo “Strahovladu“ i odbijmo da u njoj živimo! 

PDF izdanje knjige „Strahovlada“ možete naći na stranici sajta Peščanik na ovom linku: https://pescanik.net/wp-content/uploads/2016/10/Strahovlada-srpski.pdf

Savet za štampu usvojio pet žalbi Beogradskog centra za ljudska prava

6. jul 2020.

Komisija za žalbe Saveta za štampu usvojila je pet odluka na žalbe Beogradskog centra za ljudska prava koje su se odnosile na anitimigrantske komentare objavljene na Facebook stranicama BlicaSrbija danas. Usvojene su četiri odluke protiv Blica i jedna protiv Srbija danas i sve su se odnosile na komentare koji su predstaljali govor mržnje i bili diskriminatorni u odonosu na migrante, tražioce azila i izbeglice, koji su bili uvredljivi za njih i koji su pozivaju na nasilje, bilo direktno ili indirektno.

U svih pet slučajeva Komisija je utvrdila da su pomenuti mediji prekršili tačke Odeljka IV Kodeksa (odgovornost novinara) o obavezi novinara da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja; i Odeljka V Kodeksa (novinarska pažnja) po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

Iako tekstovi ispod kojih su se pojavili komentari nisu bili sporni, Komisija je utvrdila da je redakcija morala voditi računa o tome da diskriminatorne objave na društvenim mrežama podstiču širenje predrasuda i mržnje prema migrantima, te da njihovo uklanjanje u ovom slučaju nije nikakvo ograničavanje slobode govora, već predstavlja obavezu redakcije da se suprotstavi onima koji krše ljudska prava i zalažu se za diskriminaciju, mržnju i podsticanje nasilja.

Imajući u vidu da je reč o objavama na Facebook stranicama Blica koji prati oko 950.000 ljudi, i portala Srbija danas koju prati više od 300.000 pratilaca, odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu predstavljaju značajno skretanje pažnje javnosti i kritiku medija koji prekoračuju slobodu govora, i diskriminatornim natpisima ugrožavaju manjinske grupe, u ovim slučajevima migrante. Ovakve odluke Saveta za štampu, nezavisnog samoregulatornog tela koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija kao i profesionalne novinare, predstavljaju i dobar odgovor sve većem širenju govora mržnje koji je prisutan u medijima i na društvenim mrežama. Beogradski centar za ljudska prava nastaviće da prati i reaguje na objave koje šire govor mržnje, pozivaju na diskriminaciju i ugrožavaju krhku kulturu ljudskih prava i tolerancije u Srbiji.

Pismo podrške mladima iz Sandžaka / O „gledam” i „vidim”

2. jul 2020.

vidimo vasDraga omladino,

Ne možemo drugačije nego da vam se obratimo direktno, bez ustezanja, sa svim emocijama koje verovatno svi osećamo: tuga, bes, i neka uzvišena povezanost svih nas, solidarnost koja ruši i ove reči i digitalni prostor, i odjekuje daleko.

Čini se da nas ovo vreme u kojem živimo menja iz korena. Isto tako, čini se da nas svi izazovi koji su pred nama otrgnu od nas samih, našeg centra u telu i umu, naših sećanja, naših najdubljih osećanja.

Mi smo rešili da ta sećanja čuvamo, pa smo se danas podsetili svega. Kad smo dolazili da pričamo o bitnim temama za vas, kad smo pili malinadu u pauzama i diskutovali o svemu što smo prethodno učili; kad smo išli u Pazarište da zajedno pravimo „Almu”; kad smo išli kod Dženete na festival u Tutinu da tu našu divnu „Almu” predstavimo; kad ste nam pola sata objašnjavali šta je tafra; kad ste govorili na Youth Rights Talks-u i naježili sve prisutne… I sećamo se svih onih milion puta kad ste nas naučili, objasnili nam, održali lekciju za život, pokazali nam da još treba da učimo, pokazali nam snagu i lepotu omladine iz vašeg kraja.

E, to su sećanja koja nama naviru kad pomislimo na mlade iz Sandžaka.

Realnost sada ne izgleda toliko romantično kao ovo naše sećanje. Osim što su Novi Pazar i Tutin trenutno žarišta epidemije koronavirusa, nedostatak opreme, mesta i osoblja u bolnicama čine ovu sliku mnogo lošijom. Broj ljudi koji gube svoju bitku značajno se povećava iz sata u sat. Ignorisanje ovakve situacije od strane nosilaca vlasti dodatno čini da se mnogi ljudi osećaju iznevereno i izmanipulisano, loše zbog toga što vide ono što vide i što to i govore.

Draga omladino, vi znate šta znači gledati i šta znači videti. Nekada možemo gledati danima, mesecima, godinama i – ne videti. Videti znači razumeti, povezati se, osećati, i kada nije prijatno, biti u kontaktu sa onim što gledate. Samo kad zaista vidimo, možemo i da delujemo, da budemo proaktivni, kreativni, i na kraju krajeva – da menjamo ovaj svet.

Podržavamo vas da vidite, i znajte da u tome niste sami. I mada je nekad bolno videti, lakše je kad imamo neke svoje ekipe, neke svoje timove, jata s kojima delimo i najteže stvari i s kojima letimo (nekad sporo, ali ipak letimo!).

Želimo da znate i to da ćemo se truditi da vas i drugi vide. Za sve one mlade koji se bore, koji povremeno odustanu, za sve mlade zdravstvene radnike i radnice, mlade poljoprivrednike i poljoprivrednice, srednjoškolce i srednjoškolke, studente i studentkinje, radnike i radnice i sve ostale… Znajte da smo sa vama.

I zaista vas vidimo. 

Tim Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava

Pogledajte svedočenje Rokija Đorđevića iz Kule koji je pretrpeo policijsku torturu

26. jun 2020.

Povodom 26. juna Međunarodnog Dana podrške žrtvama torture, Beogradski centar za ljudska prava objavljuje svedočenje Rokija Đorđevića iz Kule, koji je pretrpeo policijsku torturu krajem januara 2020. godine.

Svedočenje možete pogledati na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=3RF5-ajWjjQ

Beogradski centar za ljudska prava već 10 godina prikuplja spise svih javnotužilačkih i sudskih predmeta koji su vođeni po prijavama građana da su bili zlostavljani i mučeni od strane službenih lica.  Na osnovu našeg rada i iskustva ukazujemo na nedopustivo loš položaj ovih žrtava u Srbiji. 

Na prvom mestu, nadležni organi gotovo ništa nisu preduzeli na polju prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja. Praksa sudova i javnih tužilaštava u Srbiji da bez izuzetka poklanjaju više poverenja iskazima policijskih i drugih službenika nego navodima građanina koji tvrde da su pretrpeli torturu i onima koji su tome svedočili. Najveći broj krivičnih prijava koje žrtve torture i zlostavljanja podnose protiv službenih lica biva odbačen. Mali broj slučajeva mučenja i zlostavljanja građana od strane službenih lica koji dospe pred sud završi osuđujućim odlukama. Tokom vanrednog Na žalost, građani su tokom vanrednog stanja imali prilike da vide snimke koji su isplivali na društvenim mrežama gde su policijski službenici i na javnim mestima tretirali građane na način koji grubo vređa ljudsko dostojanstvo (šamarali ih, udarali pesnicama, šutirali, itd.).

BCLJP uputio zahteve Zaštitniku građana i Vladi Srbije povodom sumnji u vezi sa zvaničnim podacima o COVID-19

24. jun 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je Zaštitniku građana inicijativu za vršenje neposrednog nadzora nad radom Ministarstva zdravlja u vezi sa vođenjem informacionog sistema i davanje podataka o broju umrlih i inficiranih građana Srbije korona virusom i bolešću COVID-19. Centar je takođe podneo i zahtev Vladi Republike Srbije da dostavi zapisnike sa sednica Kriznog štaba za reagovanje zbog širenja bolesti COVID-19, odluku o formiranju Kriznog štaba i informacije o svim članovima tog tela i njihovim funkcijama. 

Nakon što su novinari BIRN-a izneli tvrdnje da je broj umrlih i inficiranih višestruko veći od brojeva koje su predstavnici Kriznog štaba zvanično saopštavali javnosti, smatramo da je od izuzetne važnosti da se  izvrši neposredan nadzor u pogledu vođenja informacionog sistema COVID-19 Ministarstva zdravlja i davanja podataka iz tog sistema Vladi Srbije i Kriznom štabu, kao i da se omogući uvid u zapisnike sa sednica Kriznog štaba.

Podsećamo da potencijalno prikrivanje podataka koji se odnose na javno zdravlje građana Srbije – osim što predstavlja nezakonit i nepravilan rad državnih organa – može prouzrokovati nenadoknadivu i nesagledivu štetu po prava građana, narušiti poverenje građana u rad organa vlasti i dovesti do izazivanja panike. Beogradski centar za ljudska prava ističe da je neophodno da o navedenim informacijama nezavisne institucije u što kraćem roku izvestite javnost.