Udobnost zajedništva – Korak ka međugeneracijskoj saradnji

24. mart 2021.

SOFA event cover-10

Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava i kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji u četvrtak 25. marta organizuju online događaj „Udobnost zajedništva – Korak ka međugeneracijskoj saradnji“. 

Događaj predstavlja mesto i priliku za razmenu znanja i iskustva različitih aktera kako bi se uspostavili novi modeli međugeneracijske saradnje, a otvara i diskusiju o načinima podsticanja solidarnosti u zajednici. Pitanja koja će biti otvorena tokom događaja su: 

  • Kako se kroz rad sa mladima može podstaći međugeneracijska saradnja; kako možemo unaprediti međugeneracijsku saradnju?
  • Na koji način u radu sa mladima i za mlade možemo ojačati osećaj zajedništva i pripadanja široj zajednici?
  • Šta institucije i pojedinci/pojedinke koji rade sa starijima i za starije mogu uraditi kako bi podržali međugeneracijsku saradnju?
  • Ako zajedno možemo uspostaviti model saradnje koji posmatra zajednicu u celosti, a mlade i starije kao značajne aktere te zajednice koji su konstantno upućeni jedni na druge?

 Agendu događaja možete pogledati OVDE.

Podsetnik: Pre godinu dana u Srbiji neustavno proglašeno vanredno stanje

15. mart 2021.

Objava 1 - FacebookBeogradski centar za ljudska prava podseća da je pre tačno godinu dana u Srbiji neustavno proglašeno vanredno stanje.  

Predsednik Srbije, predsednica Vlade Srbije i predsednica Narodne skupštine 15. marta 2020. godine neopravdano su odlučili da Narodna skupština ne može da se sastane, čime su uzurpirali ovlašćenja predviđena Ustavom, obezvredili parlament i doneli odluku o uvođenju vanrednog stanja, iako se odgovor na krizu izazvanu pandemijom virusa korona mogao postići uvođenjem vanredne situacije koju predviđa Zakon o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.

Tokom vanrednog stanja bile su donete brojne uredbe kojima su se ograničavala ljudska prava garantovana Ustavom i međunarodnim dokumentima. Česte izmene mera stvorile su konfuziju među građanima koji su imali problem da svoje ponašanje usklade sa njima.

U narednim nedeljama tim Beogradskog centra za ljudska prava podsetiće javnost na neke od najvažnijih mera donetih tokom vanrednog stanja prošle godine.    

Vanredno stanje u Srbiji trajalo je 52 dana do 6. maja 2020. godine.

Više o razlozima zašto smatramo da je uvođenje vanrednog stanja bilo neustavno pogledajte u našem godišnjem izveštaju Ljudska prava u Srbiji 2020 kao i u našem polugodišnjem izveštaju Ljudska prava u Srbiji januar – jun 2020.

 

 

 

Naš Omladinski program organizuje internacionalni online filmski festival o ljudskim pravima KinoChronics

11. mart 2021.
157540739_283006283186916_3834465255673710187_oOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava u saradnji sa Kućama ljudskih prava iz Minska, Voronezha, Jerevana i Černigova odrganizuju prvi KinoChronics film festival – internacionalni online filmski festival o ljudskim pravima. 
 
Filmski festival se održava online od 12. do 14. marta 2021. godine. KinoChronics filmovi biće dostupni online i na zahtev, uz priliku da dosegne do šire globalne publike.
 
Program obuhvatiti 11 dokumentarnih filmova iz celog sveta, kao i dve internacionalne diskusije sa mladima iz Srbije, Rusije, Ukrajine, Belorusije i Jermenije.
 
Svi filmovi su besplatni za publiku i otvoreni za gledanje svih dana festivala, od 12. do 14. marta.
 
Cilj filmskog festivala KinoChronics je podizanje svesti o zajedničkim društvenim pitanjima, kao i promocija ljudskih i građanskih prava u svim zemljama koje učestvuju na festivalu.
 
Za nas je veoma važno da očuvamo i promovišemo slobode naših građana, podstičući ih da učestvuju i govore.
 
Pridružite nam se, istražite naslove filmova i informacija o KinoChronics filmskom festivalu na: http://kinochronics.org/ 

Sećanje na profesora Konstantina Obradovića

10. mart 2021.

Konstantin-ObradovicNa današnji dan, 10. marta 2000. godine preminuo je profesor Konstantin Obradović, jedan od osnivača i zamenik direktora Beogradskog centra za ljudska prava. Konstantin Obradović bio je jedan od najuglednijih stručnjaka za međunarodno javno i međunarodno humanitarno pravo na našim prostorima i jedan od naših najiskrenijih boraca za ljudska prava i za ljudsko dostojanstvo.

Obradović je diplomirao (1962) i doktorirao (1977) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1965. godine radio je u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Tamo je od 1985. do 1989. bio direktor Odseka za međunarodno javno pravo. Godine 1989. stekao je zvanje višeg naučnog saradnika. U jugoslovenskoj vladi premijera Milana Panića bio je, od septembra 1992. do marta 1993, zamenik Ministra za ljudska prava i prava manjina. Profesor Međunarodnog javnog prava i Međunarodnih organizacija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postao je 1995. godine. Univerzitet je napustio u znak protivljenja Zakonu o univerzitetu Republike Srbije, 1998. godine. Bio je član Instituta za humanitarno pravo u San Remu i član jugoslovenskih delegacija na skupovima međunarodnih organizacija. Bio je osnivač i član nekoliko nevladinih organizacija, među kojima su Centar za antiratnu akciju i Fond za humanitarno pravo. Za zasluge u borbi za poštovanje ljudskih prava i humanitarnog prava Predsednik Republike Francuske odlikovao je, 1997. godine, Konstantina Obradovića ordenom Viteza Legije časti. Profesor Obradović je predavao na mnogim univerzitetima u zemlji i inostranstvu. 

Beogradski centar za ljudska prava bio je jedan od osnivača Fondacije „Dr Konstantin Obradović za mir i razvoj demokratije“ i do 2020. godine dodeljivao je nagradu „Konstantin Obradović“ u žiriju koji je poslednjih godina radio u sastavu: dr Gordana Matković, dr Vesna Pešić i dr Vesna Petrović. Od 2021. godine brigu o Fondaciji i dodeli nagrade preuzeo je Miodrag Obradović, sin Konstantina Obradovića.

Predstavljen izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020“

4. mart 2021.

Capture Izvestaj ljp 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je 4. marta 2021. godine redovni godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava „Ljudska prava u Srbiji 2020“.

Izveštaj je predstavljen na onlajn događaju putem ZOOMa na kojem su govorili urednici izveštaja Vesna Petrović i Dušan Pokuševski kao i jedan od autora izveštaja novinar Ivan Protić. Osvrt na poštovanje ljudskih prava u Srbiji u prošloj godini iz ugla UN dao je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava, dok je pogled na proces evropskih integracija, posebno Poglavlja 23 i 24, u prošloj godini dao Daniel Mohseni, politički savetnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Capture Izveštaj LJP finaU debati povodom predstavljanja izveštaja sa osvrtom na segmenete vezane za vladavinu prava i pravosuđe, parlamentarne izbore, položaj civilnog društva i julske proteste u Beogradu i Novom Sadu učestvovali su Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda i predsednica CEPRIS-a, Tamara Branković iz Crte, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku i Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava. 

Izveštaj o ljudskim pravima u Srbiji 2020. predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu stanja u Srbiji u godini obeleženoj globalnom pandemijom virusa COVID-19, koja je donela brojne izazove i ograničenja u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. Ugroženost života i zdravlja građana Srbije kao i poštovanje i zaštita njihovih ljudskih prava tokom pandemije predstavljali su, čini se, pretežak zadatak na koji vlast u Srbiji često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore.

Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

DSC_0143

Beogradski centar za ljudska prava je prethodnih godina upozoravao ne samo na ozbiljne probleme u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava, već i na ugroženost osnovnih principa na kojima počiva Republika Srbija – vladavina prava, socijalna pravda, građanska demokratija i pripadnost evropskim principima i vrednostima. Loša ekonomska situacija u zemlji, kriminal i korupcija kao uobičajena društvena pojava, populistička retorika kao osnov i svrha političkog delovanja učinili su Srbiju duboko polarizovanom društvenom zajednicom u kojoj su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, u kojoj je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena, a javni diskurs preplavljen govorom mržnje.

Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2020. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljinh poslova SR Nemačke i Ujedinjenih nacija. 

Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete pogledati ovde: 

Predstavljen izveštaj o ‘Pravu na azil u Republici Srbiji 2020’

24. februar 2021.

Capture Izvestaj azil 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 24. feburara 2021. godine godišnji izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“. 

Izveštaj o pravu na azil u Srbiji za 2020. godinu sastavljen je na osnovu iskustva pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i osobama kojima je odobren azil. Izveštaj predstavlja pregled i prikaz statističkih podataka, analizu primene domaćih propisa u postupku azila i drugih propisa relevantnih za položaj tražilaca azila i izbeglica i njihovu integraciju u srpsko društvo tokom prošle godine.

Capture Izveštaj azil naslovnaOd 1. januara do 31. decembra 2020. godine, 2.830 osoba izrazilo je nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U istom periodu 2019. godine registrovano je 12.937 osoba koje su izrazile nameru da podnesu zahtev za azil.

Drastična razlika nije posledica manjeg priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata, već činjenice da MUP nije sprovodio postupak registracije u punom kapacitetu. Uzrok toga je, u najvećoj meri, bila pandemija virusa korona.

Od januara do decembra 2020. godine 144 osobe su Kancelariji za azil podnele zahtev za azil. Usvojeno je ukupno 29 zahteva. I broj podnetih zahteva kao i broj izarežnih namera za azil značajno je manji u odnosu na 2019. godinu.

Mere zdravstvene zaštite koje su uvedene usled globalne pandemije zarazne bolesti COVID-19 znatno su uticale na ograničenje osnovnih ljudskih prava izbeglica i migranata koji borave na teritoriji Srbije.

Capture Izvestaj azil 5Tema migracija tokom 2020. godine bila jedna od vodećih u javnom prostoru, a zbog uočene promene narativa, izveštaj se bavi i analizom javnog diskursa uz osvrt na stavove građana, pojavu neproverenih vesti i rasprostranjen govor mržnje prema izbegličko-migrantskoj populaciji.

Izveštaj je izrađen je u okviru projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. BCLJP kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji.

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

O pravu na azil u Republici Srbiji i godišnjem izveštaju govorili su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Ana Trifunović, urednica publikacije, Marko Štambuk, koordinator pravnog tima programa Azil i migracije i Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije. 

Predstavljanje izveštaja možete pogledati ovde: