„Priče o zmajevima“ – novi podkast Omladinskog programa

12. decembar 2021.
Priče o zmajevima podkastOmladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je novi podkast „Priče o zmajevima“ koji ispituje iskustvo pet mladih ljudi koji dolaze iz različitih kulturoloških stvarnosti, a koji su svoj (privremeni) dom pronašli u Srbiji.
 
Kako oni vide našu kulturu, jezik i mentalitet? Šta za njih znači biti mlad u Srbiji, a šta biti mlad u, na primer, Iraku? Kako izgleda upoznavati Beograd na jeziku koji nije srpski? Koliko je nekome iz Avganistana lako da se snađe sa našim gradskim prevozom? Koliko je naše tržište rada pristupačno nekome iz Čečenije?
I ko su uopšte ti zmajevi?
 
Podkast je krenuo 1. decembar na našem MixCloud kanalu i možete ga poslušati na ovom linku: https://www.mixcloud.com/mladibgcentar2020/
Do sada su emitovane dve epizode. U prvoj epizodi slušaoci imaju priliku da upoznaju Bojana Karoha, zanimljivog i otvorenog mladog momka sa mnogo iskustva i tetovaža. Bojan je do svoje petnaeste godine živeo u Iraku, a u Srbiji je već više od četiri godine. Za te četiri godine stigao je da se zove i Goran. Poslušajte šta ima da kaže o mladosti, medijima i osećaju slobode, na svoj jedinstven način. I to sve na tečnom srpskom. U drugoj epizodi „Priča o zmajevima“ nas upoznaje sa mladim Masijem Nazarijem, nežnim pesnikom iz Avganistana koji piše o ljubavi i politici. Razgovor obuhvata mešavinu razgovora o fudbalu, jeziku i srpskom mentalitetu koji je upotpunjen avganistanskim popom i poezijom.
 
Urednica i voditeljka podkasta je saradnica našeg Omladinskog programa Mina Vasović. 
 
Podkast „Priče o zmajevima” deo je projekta Youth Media Intercultural Hub koji sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije i Evropske unije. Medijski partner projekta je magazin Oblakoder.

 

Održan Youth Rights Talks – pod sloganom #KakoĆemoDalje mladi izneli svoje stavove o pravu na zdravu životnu sredinu i ekološki održive zajednice

8. decembar 2021.

DSC_0661Ovogodišnji Youth Rights Talks održan je u utorak 7. decembra 2021. godine kada se pod sloganom #KakoĆemoDalje nekoliko desetina mladih okupilo uživo u Mama Shelteru u Beogradu i još više desetina mladih u online prostoru kako bi čitav dan iznosili svoje poruke o pravu na živtonu sredini i ekološki održive zajednice. 

DSC_0029

Nakon uvodnih obraćanja Françoise Jacob, stalne koordinatorke UN u Srbiji i Sonje Tošković, izvršne direktorke Beogradskog centra za ljudska prava mladi su stupili na scenu i krenuli da iznose svoje mišljenje i viđenje ekoloških tema i problema koji su gorući u Srbiji.

DSC_0519

 

Mladi su govorili o vazduhu, vodi, zemlji, kao i ostalim ekološkim problemima sa kojima se susreću u različitim mestima iz kojih dolaze. Podelili su svoja iskustva, mišljenja i rešenja za probleme u vezi sa zaštitom životne sredine, preneli konkretne inicijative koje preduzimaju u borbi za zdravu okolinu. 

DSC_0234

Tako je Andrijana Kuzmanović iz Donje Gorevnice kod Čačka rekla da sela sa leve obale Zapadne Morave ostaju bez poljoprivrednog zemljišta, jer je prvobitnom eksproprijacijom projekat autoputa Preljina-Pojate okrnjio proizvodni kapacitet tih sela, a zatim je neposredno pre početka radova na autoputu poljoprivrednicima oduzeto sve što poseduju u ataru i ono što može da se obrađuje. 

DSC_0379Na centralnom panelu govorili su Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Žaklina Živković ispred Inicijative Pravo na vodu, Aleksandra Petrović iz Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Nikola Arsenić ispred Udruženja građana Kreni – Promeni.

DSC_0365

Tokom Youth Right Talks izneti su između ostalog i ovi podaci:

  • da u gradovima i opštinama sa prekomernim zagađenjem vazduha u Srbiji živi oko 1.250.000 mladih,
  • da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da zagađenost vazduha u Srbiji dovodi do respiratornih oboljenja od kojih prerano umre više od 5.000 ljudi godišnje,
  • da 15 gradova u Srbiji ima neispravnu vodu za piće,
  • da se samo oko 10% otpadnih voda pročišćava, dok se ostatak izliva u reke,
  • da je Srbija prva u Evropi po broju prevremenih smrti od posledica zagađenja.

DSC_0609

Ovo je bio četvrti po redu Youth Rights Talks – jedinstveni i jedan od najvećih događaja o ljudskim pravima mladih u Srbiji. 

Youth Rights Talks 2021 organizovao je Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

DSC_0117

Pogledajte reportažu ekipe Pregleda dana News Max Adria o porukama mladih i drugih učesnika Youth Rights Talks o pravu na zdravu životnu sredinu nudeći odgovor na pitanje #KakoĆemoDalje.

Državni organi i dalje tolerantni prema zlostavljanju građana od strane službenih lica

3. decembar 2021.

Capture Zabrana zlostavljanjaBeogradski centar za ljudska prava predstavlja publikaciju Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji 2018-2020, koja obuhvata analizu domaćeg krivičnopravnog okvira, javnotužilačkih istraga i sudskih postupaka vođenih protiv službenih lica zbog sumnje da su izvršila krivična dela iznuđivanja iskaza ili zlostavljanja i mučenja. U okviru publikacije, analizirane su i istrage slučajeva policijskog zlostavljanja sa julskih građanskih protesta 2020. godine i predstavljeni rezultati istraživanja o informisanosti građana o njihovim pravima nakon hapšenja.

Istraživanje pokazuje da domaći krivičnopravni okvir zabrane mučenja i drugih oblika zlostavljanja nije zadovoljavajuć, te da brojni nedostaci Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i drugih propisa onemogućavaju vođenje delotvornih istraga slučajeva zlostavljanja i adekvatno kažnjavanje osuđenih službenika za ta dela.

Kao i u ranijim godinama, najveći broj službenih lica protiv kojih se podnose krivične prijave za navedena krivična dela jesu policijskih službenici. Podaci govore da među službenicima postoji „kolegijalnost veća od profesionalne“, koja se ogleda u neprijavljivanju i nesvedočenju protiv kolega koji sprovode mučenje ili druge oblike zlostavljanja prema građanima (izbrojano je najmanje 226 službenika koji su svedočili u postupcima, od kojih ni jedan nije potvrdio da je došlo do nezakonite upotrebe sile prema građanima koji su tvrdili da su pretrpeli zlostavljanje). Istrage protiv službenih lica sprovode se neblagovremeno i netemeljno, a u mnogim slučajevima nisu ni nezavisne, a kazne koje se izriču službenicima osuđenim za zlostavljanje su gotovo uvek uslovne. Samo dvojica policijskih službenika su u analiziranom periodu pravnosnažno osuđeni na kazne zatvora (od osam i pet meseci), zbog mučenja jednog građanina u Nišu, a samo petorica službenika osuđenih u jednom predmetu su otpušteni iz službe (radi se o policijskim službenicima osuđenim za zlostavljanje građana tokom Parade ponosa 2014. godine, u Birčaninovoj ulici u Beogradu). U preostalim analiziranim predmetima osuđeni službenici nisu snosili bilo kakve radnopravne posledice, osim što je jednom policijskom službeniku izrečeno umanjenje plate od 20%. Sudovi su u svim pravnosnažno okončanim postupcima upućivali žrtve zlostavljanja službenika da imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku.

Zbog brutalnosti policije tokom julskih protesta prošle godine pokrenuto je više desetina postupaka protiv pripadnika MUP-a, ali do danas ni jedan nema epilog. Tužilaštva i Sektor unutrašnje kontrole tvrde da ne mogu da utvrde identitete službenika koji su, bez oznake na uniformama, zlostavljali građane na ulicama Beograda i Novog Sada tokom jula 2020. godine.

Na kraju, istraživanje je pokazalo da građani nemaju dovoljno informacija o svojim pravima u slučaju hapšenja, te da postoji potreba za njihovom boljom informisanošću u ovoj oblasti.

Projekat u okviru kojeg je realizovano istraživanje finansirao je Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL).

Tekst analize je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Podneta inicijativa za kontrolu zakonitosti rada policije tokom protesta održanih 27. novembra

27. novembar 2021.

Logo beli 2Beogradski centar za ljudska prava uputio je MUP-u Srbije i Zaštitniku građana inicijatvu za preispitivanje odgovornosti policijskog službenika Aleksandra Krstića zbog njegovog nezakonitog, neprofesionalnog i ponižavajućeg postupanja prema građanima koji su učestvovali u blokadi saobraćajnice tokom protesta održanog u subotu 27. novembra.

Naime, video zapisima koji su građani tokom dana objavljivali na društevnim mrežama zabeleženo je kako službeno lice Aleksandar Krstić bez povoda, u dva navrata, gura muškarca koji mu je, prethodno, sa značajne udaljenosti uputio pitanje „Sad ćete da gurate goloruki narod?“, a potom, kako  upotrebom fizičke snage gura i prebacuje ženu preko bankine pored kolovoza, iako je ona prethodno mirno hodala pored njega, ne pružajući nikakav otpor.

Imajući u vidu odredbe člana 225 i 227. Zakona o policiji molimo vas da po sopstvenoj inicijativi pokrenete postupak kontrole zakonitosti rada policijskog službenika Aleksandra Krstića, koji je čak kao jedan od „uglednih“ policijskih službenika biran da predstavlja rad Ministarstva unutrašnjih poslova za vreme vaše kampanje „Mi smo uvek tu“.

Sekotru unutrašnje kontorle MUP-a Srbije kao i Zaštitniku građana dostavili smo video zapise koji su dostupni na društvenoj mreži Twitter.

 

 

Održani interaktivni susreti sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sad i Nišu u okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju

25. novembar 2021.

Capture mladi pitaju

U okviru kampanje #NaTebiJe o vraćanju poverenja mladih u vakcinaciju održana su dva interaktivna susreta sa lekarskim timovima Studentskih poliklinika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. 

Prvi susret održan je u četvrtak 18. novembra pod sloganom #MladiPitaju gde su mladi imali priliku da pitaju sve što ih zanima o vakcinaciji i korona virusu – o vakcini, kovid propusnici, trećoj dozi….

Na pitanja su odgovarali lekari iz Studentske poliklinike iz Novog Sada i Beograda doktorka Lidia Turo epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitut studenata Novi Sad i doktorka Mila Paunić epidemiološkinja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd. Razgovor je vodila Kristina Bjelić, aktivistkinja novosadskog Udruženja Prevent.

Kako je izgledalo na prvom interaktivnom susretu #Mladi Pitaju pogledajte ovde:

Drugi susret #MladiPitaju održan je utorak 23. novembar kada su na pitanja mladih odgovarati lekari iz Studentske poliklinike iz Niša i Beograda, doktor Radomir Pešić i doktorka Mila Paunić a razgovor je vodio Ilija Totev-Jović, aktivista niškog Udruženja AzBuki. 

Ovaj interaktvini susret #MladiPitaju pogledajte ovde:

Cilj susreta sa stručnim timovima #MladiPitaju bio je da se pruže relevantni i kredibilni odgovori na sva pitanja i nedoumice mladih sa željom da se razbiju predrasude koje se lako šire kad je u pitanju tema aktuelne imunizacije protiv korona virusa.

Kampanju #NaTebiJe, uz podršku partnera, sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava zajedno sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija u Srbiji i  Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd.

 

Edukativna online kampanja #UspraviSe! o ljudskim pravima i vladavini prava

24. novembar 2021.

UspraviSe vizual 0Beogradski centar za ljudska prava pokreće edukativnu online kampanju #UspraviSe! sa ciljem da građanima Srbije, posebno mladima približi teme vezane za ljudska prava i vladavinu prava.

U periodu globalne pandemije kao i akutelnih društvenih i političkih dešavanja u Srbiji, od posebne je važnosti da se podigne nivo informisanosti o ljudskim pravima i vladavini prava jer su ona ključna za postavljanje temelja stabilnog, demokratskog društva i slobodan razvoj svakog pojedinca.

Cilj naše kampanje #UspraviSe! je pre svega obrazovni kako bi se podgila svest građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava, njihovog uživanja i zaštite.

Šta podrazumeva vladavina prava, zašto su ljudska prava univerzalna i zašto država mora da ih poštuje i štiti, šta podrazumeva jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, koliki je značaj fer i poštenih izbora, šta su diskriminacija i govor mržnje, – o svemu ovome u narednim mesecima kroz našu inovativnu online kampanju #UspraviSe!

Pratite nas na našim profilima na društvenim mrežana Instagram, Facebook i Twitter.

Online kampanja #UspraviSe! deo je projekta Unapređenje vladavine prava i kulture ljudskih prava među mladima koji Beogradski centar za ljudska prava realizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.