Omladinski program poziva mlade: Prijavite se za jednodnevni #antifejk trening i unapredite svoje veštine snalaženja u digitalnom medijskom prostoru

26. јануара 2022.

BG centar sajt_Antifejk (1)

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava tokom februara meseca organizuje besplatne treninge za mlade u šest gradova Srbije na temu medijske i informacione pismenosti, sa ciljem da mladima prenese veštine kritičkog čitanja medijskih sadržaja u digitalnom prostoru, sa posebnim osvrtom na primere iz lokalnog medijskog okruženja. Ovakva znanja i veštine pomoći će mladima da unaprede svoje veštine snalaženja u digitalnom medijskom prostoru, čitaju „između redova“ i odgovorno se odnose prilikom konzumiranja i deljenja sadržaja na internetu. Za učestvovanje u #antifejk treninzima nije potrebno nikakvo predznanje, a na kraju završene obuke učesnici i učesnice dobiće i sertifikat o učešću.

Prijave traju tokom februara, popunjavanjem kratkog formulara na linku: https://forms.gle/h9De9WmoBGXh6eHr7

Trening je namenjen prvenstveno mladima od 18 do 30 godina iz Beograda, Lapova, Ivanjice, Sokobanje, Bačkog Petrovca i Gornjeg Milanovca, ali i drugim mladim ljudima koji žele da unaprede svoje veštine snalaženja u digitalnom medijskom prostoru.

Treninge sa mladima vodiće Milena Popović i Jovana Prešić, novinarke Istinomera koje se godinama bave analizom medijskih sadržaja i fenomenom lažnih vesti. Svaki #antifejk trening se sastoji od tri kraće radionice prilagođene potrebama mladih, a datumi održavanja treninga su:
– 2.2. Gornji Milanovac (online)
– 7.2. Sokobanja (online)
– 11.2. Ivanjica (online)
– 21.2. Bački Petrovac
– 25.2. Lapovo
– 28.2. Beograd

Napomena: Zbog trenutne epidemiološke situacije u vezi sa koronavirusom, još uvek nije utvrđeno da li će treninzi u Beogradu, Lapovu i Bačkom Petrovcu biti održani online ili uživo. Svi učesnici/ce će blagovremeno biti obavešteni o detaljima održavanja radionica.

Projekat ,,Anti-fejk – program osnaživanja mladih u oblasti medijske i informacione pismenosti” nastao je uz podršku Beogradske otvorene škole, a zajedno ga sprovode Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava i magazin Oblakoder.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica, možete nas kontaktirati na mejl adresu: youth@bgcentar.org.rs ili na 064/45-98-154.

Naša nova brošura: „Susreti – kratki vodič o interkulturalnosti, prihvatanju i zajedništvu“

21. јануара 2022.

brošura susretiNova brošura Beogradskog centra za ljudska prava “Susreti – kratki vodič o interkulturalnosti, prihvatanju i zajedništvu” pruža informacije o važnim pojmovima na temu interkulturalnosti i kulturnih identiteta. Ovaj vodič daje  konkretne primere i praktične smernice u vezi sa interkuluturalnom komunikacijom, prihvatanjem različitosti i načinima solidarnosti i savezništva.

Jezikom koji je prilagođen mladima, ovaj vodič motiviše mlade da istražuju sopstvene identitete, upitaju svoje predrasude i razvijaju interkulturalne kompetencije. Vodič može biti koristan mladim ljudima kao i onima koji rade sa mladima u polju formalnog i neformalnog obrazovanja.

Ovaj kratki vodič je nastao kao jedan od rezultata programa CoolTour Tube. CoolTour Tube je program za integraciju, interkulturalno učenje i solidarnost mladih, koji podstiče komunikaciju mladih različitih kulturnih identiteta.

Program CoolTour Tube je deo projekta “Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji”, koji sprovodi Beogradski centra za ljudska prava uz podršku UNHCR-a u Srbiji.

Brošuru možete preuzeti ovde.

Poslušajte sve epizode podkasta ‘Priče o zmajevima’ našeg Omladinskog programa

19. јануара 2022.

Glavni vizual_16-9Poslušajte sve epizode podkasta ‘Priče o zmajevima‘ našeg Omladinskog programa koji je pokrenut početkom decembra 2021. godine sa ciljem da predstavi iskustvo pet mladih ljudi koji dolaze iz različitih kulturoloških stvarnosti, a koji su svoj (privremeni) dom pronašli u Srbiji.

Kako oni vide našu kulturu, jezik i mentalitet? Šta za njih znači biti mlad u Srbiji, a šta biti mlad u, na primer, Iraku? Kako izgleda upoznavati Beograd na jeziku koji nije srpski? Koliko je nekome iz Avganistana lako da se snađe sa našim gradskim prevozom? Koliko je naše tržište rada pristupačno nekome iz Čečenije?
 
Sve epizode podkasta ‘Priče sa zmajevima’ možete ga poslušati na ovom linku: https://www.mixcloud.com/mladibgcentar2020/
 
EP_01 16-9U prvoj epizodi slušaoci imaju priliku da upoznaju Bojana Karoha, zanimljivog i otvorenog mladog momka sa mnogo iskustva i tetovaža. Bojan je do svoje petnaeste godine živeo u Iraku, a u Srbiji je već više od četiri godine. Za te četiri godine stigao je da se zove i Goran. Poslušajte šta ima da kaže o mladosti, medijima i osećaju slobode, na svoj jedinstven način. I to sve na tečnom srpskom.
 
EP_02 16-9U drugoj epizodi „Priča o zmajevima“ nas upoznaje sa mladim Masijem Nazarijem, nežnim pesnikom iz Avganistana koji piše o ljubavi i politici. Razgovor obuhvata mešavinu razgovora o fudbalu, jeziku i srpskom mentalitetu koji je upotpunjen avganistanskim popom i poezijom.
 
 
 
EP_03 16-9U epizodi broj 3 razgovaramo sa Havom Batajevom, dvadesettrogodišnjom devojkom iz Čečenije, jednom radoznalom osobom pune ljubavi prema izazovima i upoznavanju novih ljudi. Sa nama je pričala o svom bogatom radnom iskustvu u srpskom ugostiteljstvu, toplim osobinama Čečena, ali i o nekim trendi temama, poput prednosti upoznavanja putem društvenih mreža, pojavi ketfišinga i kuliranju.

EP_04 16-9

 

Gost naše četvrte epizode bio je Sajfudin Mirzada, kog prijatelji zovu i Saif. To je jedan svestran i snalažljiv momak koji ide u četvrtu godinu srednje škole, radi u Info Parku i Klikaktivu, centrima koji pružaju podršku izbeglicama, i pored svega toga stiže da gostuje u našem podkastu. Pričali smo o mladosti, radu, razlici između školskog sistema u Avganistanu i Srbiji, i mnogo čemu drugom.

EP_05 16-9U epizodi 5 pričamo o boksu pošto je naš glavni sagovornik Amir Ataš, mlad momak iz Avganistana koji se bavi kik-boksom, a ima želju da jednog dana postane MMA borac i glumac. Njegovo ime u prevodu znači bogat. I jeste. Amir je bogat ljubavlju, iskustvom i znanjem velikog broja jezika. Pričali smo o treninzima, muzici, njegovom interesovanju za indijsku kulturu i balansu između dve potencijalne karijere – borilačke i glumačke. Jer nikad se ne zna.  Pored Amira, u ovoj epizodi javljaju se Samer  Al-Akad, Odai Almughrabi i Ekram Aktaš kojima je Srbija bila samo privremeni  dom. Svoje novo mesto pronašli su sada negde drugde, a baš odatle šalju nam svoje poruke.

SPECIJAL_ 16-9I tu je poklon epizoda – Ko su uopšte ti zmajevi?

Specijalna epizoda „Priča o zmajevima“ ima nešto drugačiji format. Bez sagovornika ili sagovornice, uz interesantnu i raznoliku muziku iz Avganistana, Iraka, Irana, Sirije i Čečenije, tema ove poklon epizode biće posvećena simbolici koja se krije iza imena našeg podkasta.

Urednica i voditeljka podkasta je saradnica našeg Omladinskog programa Mina Vasović. 

Podkast „Priče o zmajevima” deo je projekta Youth Media Intercultural Hub koji sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije i Evropske unije. Medijski partner projekta je magazin Oblakoder.

Australijski teniser zaustavljen na beogradskom aerodromu

18. јануара 2022.

Capture za ovp marko stambuk

O slučaju Novaka Đokovića pred australijskim vlastima i sudovima i dalje bruji domaća i svetska javnost. Pročitajte kako bi u obrnutoj situaciji mogao da reaguje imigracioni sistem Srbije. Za OtvorenaVrataPravosuđa piše naš advokat Marko Štambuk.

Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Zahvaljujući društvenim mrežama i sredstvima javnog informisanja, o ishodu navedenog postupka upoznati su čak i oni koji se za njega nisu zanimali. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru.

Kako bi učestvovao na turniru koji se održava u Srbiji, na Aerodrom Nikola Tesla Beograd sleće, trenutno najbolje rangirani australijski teniser na ATP listi, Aleks De Minor. Dolazi na pasošku kontrolu i službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova predaje svoju putnu ispravu. Bez obzira na to što državljanima Australije nije potrebna viza za ulazak i kraći boravak, granična policija ima pravo da bilo kom strancu odbije ulazak u Srbiju. Naime, član 15 Zakona o strancima, predviđa ukupno 13 razloga na osnovu kojih se može doneti upravo takva odluka. U tom smislu, granična policija neće dozvoliti ulazak svakome ko, primera radi, koristi falsifikovana dokumenta, nema važeću vizu, neophodnu potvrdu o vakcinisanju (što se ne odnosi samo na trenutnu pandemiju zarazne bolesti COVID-19) ili ako to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Srbije i njenih građana. Pored toga, dovoljno je i samo da postoji opravdana sumnja da stranac neće koristiti svoj boravak u svrhu koju je prijavio. Zakonodavac smatra da stranci koji su zadržani u tranzitnom prostoru, formalno pravno nisu ni ušli na teritoriju Srbije i u praksi se često dešava da oni danima čekaju povratni let sa Aerodroma Nikola Tesla Beograd. To donekle liči na situaciju u kojoj se našao lik kojeg tumači glumac Tom Henks u filmu Terminal. U retkim slučajevima, osobi kojoj nije dozvoljen ulaz u državu, a koju nije moguće odmah udaljiti, može se odrediti boravak pod nadzorom policije u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli. U pitanju je objekat koji ima skoro identičnu namenu kao i Park Hotel u Melburnu u kojem je najbolji srpski teniser bio privremeno lišen slobode. U Prihvatilište se smeštaju različite kategorije stranaca, od osoba koji iregularno borave u Srbiji, preko onih čiji identitet se utvrđuje, pa do stranaca koji žele da zatraže azil.

Ukoliko bi se barem jedan od razloga iz člana 15 Zakona o strancima pojavio u hipotetičkom slučaju najboljeg australijskog tenisera, policijski službenici bi ga zaustavili na graničnoj kontroli. O tome bi mu uručili odluku/obrazac na srpskom i engleskom jeziku. Odluka o odbijanju ulaska konkretno sadrži lične podatke stranca, taksativno pobrojane tačke spomenutog člana (od kojih nadležni organ zaokružuje onu zbog koje se ulazak odbija) i pouku o pravnom leku.

Iako stranac ima pravo žalbe u roku od 8 dana, više je razloga zbog kojih se to pravno sredstvo može smatrati potpuno nedelotvornim. Krenimo redom. Razumno je pretpostaviti da žalbu, koja inače mora biti na srpskom, ne može samostalno sastaviti i podneti osoba koja ne poznaje dovoljno dobro propise, jezik i nalazi se na aerodromu. Iz tog razloga, većini stranih državljana bi prvo bila neophodna odgovarajuća pravna pomoć.

Uzmimo da Aleks De Minor ima kontakt advokata koji bi mu se našao u takvoj neprilici, veliko je pitanje da li bi kolega uopšte mogao da pristupi tranzitnom prostoru i neometano savetuje kolegu Novaka Đokovića. Naime, za to je potrebna dozvola koju izdaje MUP, ali tek nakon sprovedenog postupka i izvršenih potrebnih provera. Neretko se strancima, bez ikakvog osnova, oduzimaju telefoni kako ne bi mogli da komuniciraju sa spoljnim svetom. Dodatno, podnošenje žalbe iziskuje uplatu administrativne takse u iznosu od čak 12.470,00 dinara. U odluku se ne unose uputstva o tome kako ista treba da bude uplaćena (npr. na koji broj žiro računa i koji poziv na broj). Međutim, najveća mana ovog pravnog leka je što ne odlaže izvršenje same odluke, a prevoznik (npr. avio-kompanija) koji je dovezao odbijenog stranca, ima zakonsku obavezu da ga, bez odlaganja i o svom trošku, odveze iz Srbije. Prema tome, čak i kada bi australijski teniser uspeo da prevaziđe sve navedene prepreke i podnese žalbu, on zasigurno ne bi dočekao odluku drugostepenog organa u Srbiji (pa makar i na aerodromu ili u Prihvatilištu za strance), jer bi pre toga bio vraćen od strane avio-kompanije sa kojom je prispeo u beogradsku vazdušnu luku. Protiv eventualno negativne drugostepene odluke, mogao bi pokrenuti upravni spor, ali kako postupci pred Upravnim sudom traju godinama, Aleks De Minor bi presudu sačekao u Australiji ili nekoj drugoj državi.

Imajući sve u vidu, može se zaključiti da je „imigracioni sistem“ Srbije vrlo „strog“ prema strancima koji se nađu u sličnom položaju kao i naš najbolji teniser. Njemu je bilo omogućeno da iznese svoje argumente protiv stava australijskih vlasti. Zahvaljujući suspenzivnom dejstvu žalbe, odluku je sačekao u Melburnu. Postupak je sproveden efikasno, a sudija Entoni Keli je odlučio nepristrasno u korist strane, za koju se može reći da je „slabija“, budući da je naspram sebe imala predstavnike izvršne vlasti i celokupan birokratski aparat jedne države. Suđenje je bilo javno i moglo se pratiti sa bilo koje tačke planete Zemlje, čime je obezbeđena potpuna transparentnost u radu suda. Sve su to elementi koji jedan postupak čine pravičnim. To se prvenstveno odnosi na pomenuti predmet koji je vođen od strane Federalnog okružnog i porodičnog suda Australije, dok se postupci izvršnih organa te države prema Novaku Đokoviću ipak mogu dovesti u pitanje. Propisi koji uređuju ovu oblast prava ne smeju biti rigidini i ustanovljeni na štetu onih čija se prava i obaveze uređuju. Na kraju, nezavisna i delotvorna kontrola svih koji sprovode zakone, od ključnog je značaja za postizanje najvišeg stepena pravne sigurnosti, kako domaćih tako i stranih državljana.

Tekst je pisan u trenutku kada se predmet Novaka Đokovića nalazio pred Federalnim sudom Australije.

SUSRETI – O interkulturalnosti i zajedništvu – naš poslednji događaj u 2021. godini

30. децембра 2021.

polet-1

Ovu izazovnu, ali produktivnu, emocijama nabijenu godinu uspešno smo zaokružili događajem SUSRETI – O interkulturalnosti i zajedništvu održanom 28. decembra u klubu Polet u Beogradu.

Ovaj interaktivan susret nam je dao prostor da sretnemo jedni druge, povežemo se i zajedno donesemo novogodišnje odluke o susretima u 2022. godini!

Iskoristili smo priliku da razgovaramo o tome kako izgledaju interkulturalni susret i komunikacija, zašto se ljudi plaše nepoznatog, koliko im je potrebno da se otvore i upoznaju sa novim kulturama, novim ljudima, da se susretnu sa nečim što predstavlja izlazak iz zone komfora i ulazak u zonu učenja.   

Tokom SUSRETA u klubu Polet predstavili smo i novu brošuru Beogradskog centra za ljudska prava „SUSRETI – kratki vodič o interkulturalnosti, prihvatanju i zajedništvu“.

Brošura je dostupna OVDE.

Želimo svima zdravu i srećnu Novu godinu, punu otvorenosti i novih susreta.

Polet-7-300x199 Polet-13-300x200

 

 

 

 

 

 

 

Polet-11-300x199 Polet-3-300x199

Šta se menja u Ustavu?

29. децембра 2021.

medija-centar-ustav-referednum

Predstavnici civilnog društva specilaizovani za pitanja ljudskih prava i borbe protiv korupcije – YUCOM, Transparentnost Srbije i Beogradski centar za ljudska prava odraži su u utorak 28. decembra konferenciju za medije u Medija centru kako bi građanima približili sadržaj ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, a uoči referenduma koji je zakazan za 16. januar.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava istakla je da amandmani predviđaju znatno smanjenje uloge Narodne skupštine u procesu izbora sudija i tužilaca.

– Prema postojećem Ustavu, poslanici skupštine biraju sudije i zamenike javnih tužilaca na probni, trogodišnji mandat. Ova odredba, koja je za struku bila nedopustiva, ukida se Aktom o promeni Ustava. Takođe, izmenama Ustava se dodatno umanjuje uloga skupštine, pa se izbor javnih tužilaca i predsednika sudova takođe izmešta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, navela je ona i dodala da je skupštini i dalje ostavljeno da bira Vrhovnog javnog tužioca.

Skupštini je takođe ostavljena nadležnost da bira “istaknute pravnike” koji će čini deo budućih pravosudnih saveta, ali su amandmani ostali nedorečeni u pogledu kvalifikacija istaknutih pravnika, gde je samo definisano da oni moraju da imaju deset godina iskustva u pravnoj struci i da ne smeju da budu članovi političkih stranaka.

– Ono što je problematično u Aktu o promeni Ustava je rešenje koje je predviđeno ukoliko skupština ne uspe da izabere istaknute pravnike. Naime, amandmani određuju da je za izbor istaknutih pravnika potrebno najmanje 167 glasova narodnih poslanika. Primera radi, sudije Ustavnog suda se biraju sa manje glasova. Takva većina će u parlamentu u kojem bude više partija zahtevati konsenzus, a ukoliko do njega ne dođe, proces izbora se prebacuje petočlanoj komisiji koja će faktički imati sudbinu pravosuđa u svojim rukama, navodi Golubović.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija je naglasio da je odabran najgori mogući trenutak za održavanje referenduma, nekoliko meseci pre održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora. On je izrazio žaljenje što građanima nije ponuđena mogućnost da biraju između pojedinih odredbi, pa da onda neke prihvate, a neke druge odbace.

Prema njegovim rečima, značajna je promena koja ukida naziv zamenici tužilaca, dajući postupajućim tužiocima više samostalnosti u radu nego što je do sada bio slučaj.

– Sami tužioci smatraju da je u pitanju značajno rešenje i da će to doprineti samostalnosti, ali i odgovornosti tužlaca za postupanje, odnosno nepostupanje, navodi Nenadić i dodaje da je potrebno vreme kako bi se videlo kako će to izgledati u praksi. Izmene predviđaju i zabranu neprimerenog uticaja na tužilaštvo, ali je pitanje šta će se pravosudnim zakonima definisati kao nedozvoljen pritisak, a šta kao opravdana kritika.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava govorila je o genezi ustavnih amandmana i istakla da je Venecijanska komisija imala zamerke na deo Ustava koji se tiče pravosuđe, od momenta kada su one i usvojene 2006. godine. Ona je podsetila da je izmena Ustava predviđena Akcionim planom za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.