Saopštenje za medije povodom policijske brutalnosti na protestu

8. jul 2020.

Kuća ljudskih prava osuđuje policijsku brutalnost u toku protesta tokom prošle noći u Beogradu. Nesrazmerna upotreba sile zabeležena je na velikom broju snimaka, kako televizije N1, tako i građana koji su učestvovali na protestima. Zabeleženo je da je policija u više navrata bez razloga udarala ljude koji su mirno stajali ili sedeli na klupama, kao i nasilno ponašanje navodnih policajaca u civilu, koje je neophodno ispitati. Reakcija policije tokom protesta sadrži elemente teškog kršenja slobode okupljanja i torture.

Očigledno je da je do najvećeg stepena nasilja došlo nakon što je policija krenula da upotrebljava nesrazmernu količinu suzavca da rastera građane koji su većinski mirno protestovali. Policija poseduje i navodi broj povređenih policajaca i konja, ali ukupan broj povređenih građana će verovatno ostati nepoznat, zbog trenutne situacije sa korona virusom i nemogućnošću ili oklevanjem građana da se jave lekarskim službama. Mere koje je preduzela policija su bez presedana u Srbiji.

Saopštenje policije, u kome se kaže da će biti izvršena analiza i da će biti utvrđeno ko je odgovoran za organizaciju protesta veoma zabrinjava. Protest koji je juče održan očigledno potpada pod kategoriju spontanih protesta koji su predviđeni Zakonom o javnom okupljanju, i predstavlja reakciju građana na konferenciju za štampu koju je juče održao predsednik Aleksandar Vučić. Najava policije ukazuje na mogućnost daljih nelegitimnih procesa protiv građana koji su učestvovali na skupu, a samovoljno targetiranje nepoželjnih pojedinaca ozbiljno ugrožava vladavinu prava i ljudska prava.

Organizacije okupljene u Kući ljudskih prava će, u skladu sa oblastima koje pokrivaju, sakupiti sve raspoložive informacije radi kreiranja što potpunijeg izveštavanja domaće, međunarodne javnosti i nadležnih institucija i pružati pravnu pomoć građanima kojima su povređena prava tokom protesta.

Apelujemo na policiju, tužilaštvo i ostale relevantne državne institucije da reaguju u skladu sa svojim nadležnostima, da se suzdrže od prekomerne upotrebe mera prinude, kao i da reakcije na verovatni nastavak protesta u narednim danima budu u skladu sa vladavinom prava, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Članice Kuće ljudskih prava:

Građanske inicijative

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Helsinški odbor za ljudska prava

Centar za praktičnu politiku                                                               

Žrtve torture u Srbiji saplitane na svim nivoima

26. jun 2020.

 

Povodom 26. juna – Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na nedopustivo loš položaj ovih žrtava u Srbiji.

Na prvom mestu, nadležni organi gotovo ništa nisu preduzeli na polju prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja. Još 2016. godine je Narodnoj skupštini i Vladi podneta inicijativa tadašnjeg zaštitnika građana da se zakonima propiše obaveza audio i video nadzora nad saslušanjima osumnjičenih, kao i u svim slučajevima primene sredstava prinude prema građanima, radi lakše kontrole zakonitosti i srazmernosti. Tako se nastavljena praksa da se saslušanja osumnjičenih u policijskim stanicama obavljaju po kancelarijama inspektora.

Praksa sudova i javnih tužilaštava u Srbiji da bez izuzetka poklanjaju više poverenja iskazima policijskih i drugih službenika nego navodima građanina koji tvrde da su pretrpeli torturu i onima koji su tome svedočili, nema nikakvo pravno ni iskustveno opravdanje. Godinama unazad gotovo da ne postoji nijedan predmet u kojem je neki službenik svedočio „protiv svog kolege“, odnosno da je svedočio da je došlo do neosnovane ili prekomerne upotrebe sile, ili da je sâm to prijavio.

(više…)

Saopštenje povodom Svetskog dana izbeglica

18. jun 2020.

Povodom 20. juna Svetskog dan izbeglica Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na ranjivost izbegličke populacije posebno u situaciji pandemije COVID-19 i napominje da državne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Prema podacima UNHCR-a 79.5 miliona ljudi je prinudno raseljeno širom sveta usled progona ili konflikata. Deca čine 40% ove populacije. Na žalost, dugotrajni konflikti i masovna kršenja ljudskih prava u svetu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj budućnosti. Tokom 2019. godine 12.937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji. Istovremeno, pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Podsećamo da je tokom vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom COVID-19 kretanje izbeglica i tražilaca azila bilo u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesmetan pristup teritoriji i postupku azila u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdravstvenih mera. Sistem azila u Srbiji još uvek se ne može okarakterisati kao efikasan imajući u vidu da se tražioci azila suočavaju sa dugim trajanjem postupka, ne sprovodi se postupak azila na aerodromu Nikola Tesla a stopa priznavanja azila je niska. Pored toga ozbiljan problem u integraciji predstavlja činjenica da izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i steknu državljanstvo Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanja besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupanje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zagovaranje, poboljša položaj svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji. Povodom Svetskog dana izbeglica Centar je pokrenuo online kampanju #stanimojedniuzdruge u cilju podizanja svesti građana o problemima izbeglica, kako bi solidarnošću i tolerancijom doprineli da sve ranjive grupe, uključujući i izbeglice, budu ravnopravni članovi društva i žive dostojanstveno.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.

Zaštita od diskiminacije „na pauzi“

16. jun 2020.

Grupa nevladinih organizacija izražava duboku zabrinutost zbog trenutnog nefunkcionisanja sistema zaštite od diskriminacije u Srbiji, s obzirom da je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti blokirana zbog propuštanja da se blagovremeno izabere novi poverenik/poverenica.

Brojne organizacije koje su podnele pritužbe za zaštitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek „nakon izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“. Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopisima navedeno, „ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje“.

Može se očekivati da će građanke i građani Srbije mesecima biti bez adekvatne zaštite od diskriminacije jer Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja, a Srbiji tek predstoje parlamentarni izbori i nakon toga konstituisanje Narodne skupštine i nadležnih odbora.

(više…)

Izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA po prvi put osim zemalja EU obuhvatio i Srbiju i Severnu Makedoniju

12. jun 2020.

Capture FRA 2020 izvestajAgencije Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je izveštaj o stanju osnovnih ljudskih prava za 2020. godinu. U izveštaj su po prvi put, pored zemalja članica EU uključene i zemlje kandidati za članstvo – Srbija i Severna Makednonija. Izveštaj FRA 2020 posebno naglašava važnost zaštite osnovnih ljudskih prava usled pandemije COVID-19.

“Rastuća netolerancija i napadi na osnovna ljudska prava ugrožavaju napredak koji je ostvaren u prehodnim godinama. U trenutku kada Evropa počinje da se oporavlja od pandemije bolesti COVID-19, svedoci smo sve većeg produbljivanja postojećih nejednakosti i pretnji po socijalnu koheziju”, navodi se u izveštaju.

„Pandemija COVID-19 imala je i nastaviće da ima snažan uticaj na osnovna prava svih ljudi širom EU. Postojeće nejednakosti, uznemiravanja i predrasude će se verovatno dodatno produbiti”, kaže direktor FRA Majkl O’Flaherti. “Vlade moraju da obezbede planiranje ‘nove normalnosti’ koja vodi ka stvaranju poštenijeg i pravednijeg društva u kojem se poštuje dostojanstvo svakoga i garantuje da niko neće biti zapostavljen”.

Izveštaj FRA predstavlja pregled glavnih dešavanja i nedostataka u zaštiti ljudskih prava u EU, uključujući Veliku Britaniju i zemlje kandidate za članstvo Srbiju i Severnu Makedoniju u pogledu: ravnopravnosti i nediskirminacije; rasizma, ksenofobije i netolerancije; inkluzije Roma; azila, granica i migracija; informatičkog društva, privatnosti i zaštite podataka; prava dece; pristupa pravdi; i implementacije konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Izveštaj sumira i analizira najvažnije događaje u pogledu ljudskih prava u EU u 2019, sadrži i predloge za delovanje koji se odnose na Povelju EU o osnovnim pravima i njenu primenu u zemljama članicama.

Izveštaj za Srbiju dostupan je na ovom linku: https://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/serbia-frr2020_en.pdf

Kompletan izveštaj dostupan je ovde: https://fra.europa.eu/en/publication/2020/fundamental-rights-report-2020#TabPubOverview0

 

Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije – ECRI objavila zaključke o Srbiji

3. jun 2020.

ECRI logoEvropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije (European Commission against Racism and Intolerance, ECRI) objavila je zaključke o sprovođenju dveju prioritetnih preporuka koje je 2017. godine uputila Srbiji.

Prvo, ECRI je preporučila da Narodna skupština i Vlada Republike Srbije usvoje kodekse ponašanja kojima se zabranjuje korišćenje govora mržnje, predviđa suspenzija mandata i druge sankcije za kršenje odredbi tih kodeksa i uspostavljaju efikasni kanali za prijavljivanje. Vlasti RS su obavestile ECRI da su prava i obaveze narodnih poslanika uređeni Ustavom i ostalim propisima, kao i Poslovnikom Narodne skupštine, kojima se zabranjuje uvreda. Pored toga, 2017. godine je dodatno izmenjen i dopunjen Poslovnik u cilju sprečavanja narodnih poslanika da pribegavaju govoru mržnje prilikom komentarisanja sudskih odluka u okviru suđenja za ratne zločine, kao i da poriču te zločine. Premda s odobrenjem konstatuje ovo delimično poboljšanje, ova komisija Saveta Evrope naglašava da je potrebno dodatno ojačati ova pravila i da ona treba da sadrže koherentnu i odgovarajuću zabranu govora mržnje. ECRI sa žaljenjem konstatuje da nije ostvaren nikakav napredak u usvajanju pravila ponašanja Vlade RS i zaključuje da je ova preporuka delimično sprovedena.

(više…)