Država mora da zaštiti novinare

15. jun 2018.

 

Kuća ljudskih prava i demokratije zahteva od  svih nadležnih institucija da što hitnije rasvetle sudbinu nestalog novinara Stefana Cvetkovića. Nestanak Cvetkovića predstavlja još jednu potvrdu da novinari rade u neregularnim uslovima i da su žrtve pretnji, pritisaka i nasilja.

Bezbednost novinara osnovni je preduslov za zaštitu prava na slobodu izražavanja, važnog ljudskog prava bez kog nema ni demokratije ni vladavine prava u državi. Niz nerasvetljenih ubistava novinara, zatim pritisaka, pretnji, fizičkog i verbalnog nasilja nad novinarima stvorio je atmosferu u društvu u kojoj su novinari legitimne mete. Podsećamo da, pored ubistava i pokušaja ubistava novinara, još uvek nisu rasvetljeni ni slučajevi upada u stan novinarke Dragane Pećo, slučaj praćenja novinara Predraga Blagojevića, nasilje nad novinarima tokom inauguracije Predsednika Vučića i brojni drugi slučajevi.

Institucije u Srbiji i političari koji ih vode snose punu odgovornost za ovakvo stanje i imaju obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da se zaštite novinari i da se omogući sloboda izražavanja u Srbiji. Kuća ljudskih prava i demokratije izražava nadu da će nestali novinar Cvetković brzo biti pronađen i da će svi odgovorni u ovom i drugim slučajevima nasilja nad novinarima biti najoštrije sankcionisani.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

Građanske inicijative
Beogradski centar za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Helsinški odbor za ljudska prava
Centar za praktičnu politiku

 

Saopštenje možete preuzeti OVDE.

Otvoreno pismo uvaženim predstavnicima institucija Evropske unije i zemalja članica koje učestvuju na samitu u Sofiji

19. maj 2018.

Otvoreno pismo uvaženim predstavnicima institucija evropske unije i zemalja članica koje učestvuju na samitu u Sofiji koje su koordinatori Nacionalnog konventa o EU i Radne grupe za Poglavlje 23 uputili učesnicima Samita u Sofiji možete pročiteti OVDE.

Imajući na umu važnost održavanja Samita u Sofiji za Evropsku uniju, kao prilike za pravovremenu debatu na visokom nivou među članicama Unije, kao i nove izazove i prilike koje će integracija Zapadnog Balkana doneti Evropskoj uniji;

Sledeći Strategiju proširenja EU na Zapadni Balkan do 2025. godine, koja otvara priliku za ove države, nudeći vremenski okvir i jasnu perspektivu okončanja procesa integracije u EU za Srbiju i Crnu Goru i ubrzavanje ovih procesa u drugim zemljama;

Mi, organizacije uključene u Nacionalni konvent o EU i organizacije Radne grupe za Poglavlje 23 ove platforme civilnog društva, osećamo potrebu da pošaljemo zajedničku poruku liderima EU, država EU, kao i liderima država koje teže priključenju EU, o važnosti primene principa vladavine prava, kao nečega što je duboko ukorenjeno u osnove na kojima počiva EU, a koji propisuju jasnu podelu vlasti, nezavisno i snažno pravosuđe i tužilaštvo sposobno da donese pozitivne pomake u oblastima kao što su borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i suzbijanje drugih krivičnih dela, borba protiv diskriminacije, i slično.

Zajedničko saopštenje nevladinih organizacija o zaštiti izbeglica uoči Samita EU-Zapadni Balkan

15. maj 2018.

Šefovi država članica Evropske unije održaće sastanak sa svojim kolegama iz država Zapadnog Balkana u četvrtak 17. maja u Sofiji kako bi razgovarali o saradnji u ključnim oblastima uključujući migracije i bezbednost. Pitanje kontrole granica dobilo je na značaju kao posledica dolaska većeg broja izbeglica i migranata kako na Zapadni Balkan tako i u Evropsku uniju. Istovremeno, izbeglice i migranti, uključujući decu i ranjive grupe, suočavaju se sa brojnim rizicima poput nasilja, neformalnih vraćanja i kolektivnih proterivanja. U novembru 2017. šestogodišnja devojčica je izgubila život nakon jednog takvog prisilnog vraćanja iz Hrvatske u Srbiju. Agencija EU za osnovna prava je istakla pitanje pristupa teritoriji kao dugotrajni izazov u svom februarskom izveštaju o migracijama, prijavljivanju zlostavljanja od strane graničnih službenika, uključujući fizičko nasilje u Bugarskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Zaštita granica se ne sme sprovoditi na štetu zaštite ljudi. Uoči samita EU-Zapadni Balkan pozivamo šefove država da pristupe rešavanju sledećih pitanja i preporuka:

  1. Poštovanje prava na traženje azila
  2. Zaštita državnih granica u skladu sa ljudskim pravima i podrškom žrtvama trgovine ljudima
  3. Stvaranje sigurnih i redovnih tokova migracija
  4. Obezbeđivanje sredstava za humane i fer sisteme azila i integracije
  5. Zaštita organizacija civilnog društva koje rade sa izbeglicama i migrantima

Celo saopštenje koje potpisuju sledeće organizacije možete pročitati ovde.

  • ADRA
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Bugarski helsinški odbor
  • Centar za integraciju mladih
  • Centar za mirovne studije
  • Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
  • Crveni krst Bugarske
  • CARE
  • Danski savet za izbeglice
  • Evropski savet za izbeglice i egzile (ECRE)
  • Hrvatski pravni centar
  • Info Park
  • Legis
  • Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA)
  • Međunarodni komitet spasa (IRC)
  • Minority Rights Group Europe
  • Oxfam
  • Praxis
  • Refugee Aid Serbia
  • Save the Children

Beogradski centar za ljudska prava pridružuje se akciji protiv promene imena Zrenjanina

2. mart 2018.

 

Beogradski centar za ljudska prava pridružuje se akciji koju vode građani Zrenjanina u cilju sprečavanja promene imena ovog grada, a povodom odluke gradskih vlasti u Zrenjaninu da od Ministarstva za lokalnu samoupravu Srbije zatraži saglasnost i mišljenje o proceduri preimenovanja imena ovog grada u Petrovgrad.

Smatramo da treba s ponosom da se setimo i nikada ne zaboravimo da je naša država bila deo svetskog antifašističkog pokreta, na šta je ponosan veliki broj građana ove zemlje. 

Inicijativa da se ime Zrenjanina, koje ovaj grad nosi po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, vođi antifaštističkog ustanka u Vojvodini, koji je poginuo 1942.godine, preimenuje u Petrovgrad, predstavlja još jedan od mnogih do sada viđenih pokušaja da se ponište tekovine antifašističke borbe i doprinosa koji je naša nacija dala svetskoj borbi protiv nacizma.

Pozivamo sve građane Srbije koji poštuju i neguju vrednosti i tradiciju antifašizma i zalažu za demokratiju i poštovanje prava na izbor i slobodu odlučivanja da se pridruže peticiji koju su pokrenuli građani Zrenjanina. Tako će se pokazati da veliki broj građana Srbije nije spreman da podrži inicijativu koja u osnovi znači poništavanje herojske borbe našeg naroda i poništavanje istorijske istine.

Istovremeno pozivamo i vlasti u Zrenjaninu, a posebno gradonačelnika ovog grada koji je predstavnik svih građana Zrenjanina, a ne samo svoje partije, da se uzdrži od podrške ovoj inicijativi i time pokaže da je spreman da uvaži zahteve svojih sugrađana.

Saopštenje možete preuzeti sa ovog linka.

SAOPŠTENJE Povodom objavljenog radnog teksta amandmana na Ustav Republike Srbije i javne rasprave koja se vodi po pozivu Ministarstva pravde

27. februar 2018.

 

Članice Nacionalnog konventa za EU iz radne grupe za Poglavlje 23, kao i brojne organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo pravde da povuče objavljeni radni tekst amandmana na Ustav. Predložene izmene neće dovesti do stvaranja uslova za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca po oceni potpisnika pisma, ali i velikog broja profesora ustavnog prava, učesnika nedavno održanog javnog slušanja u organizaciji strukovnih udruženja. Umesto da menjaju sadašnja loša rešenja u Ustavu, objavljeni amandmani predstavljaju korak unazad i omogućiće znatno veći i direktniji uticaj Vlade i političkih stranaka na rad sudova i tužilaštva.

Stoga zahtevamo da Vlada Republike Srbije, uz učešće stručnjaka za ustavno pravo, pripremi novi tekst, poštujući već iznete stavove, te ujedno stvori i uslove za kvalitetnu javnu raspravu uz poštovanje svih učesnika, uvažavanje argumenata struke i drugih zainteresovanih da Ustav Republike Srbije postavi temelje nezavisnoj i efikasnoj trećoj grani vlasti. 

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, ne utiču samo na položaj sudija i tužilaca, nego pre svega građana koji svoja prava ostvaruju pred sudom. Nezavisno pravosuđe oslobođeno od uticaja izvršne vlasti u interesu je svih građana i privrede, kako u zaštiti osnovnih prava i sloboda, radnih prava, imovine, sigurnosti i brojnih drugih. Od svih političkih partija koje u Narodnoj skupštini predstavljaju građane očekujemo da uzmu učešće u raspravi o predlogu amandmana jer promena Ustava predstavlja jedno od najvažnijih pitanja za budući razvoj Srbije i poverenja građana u njene institucije.

Saopštenje sa spiskom organizacija potpisnica možete preuzeti OVDE 

Održana dva okrugla stola za sudije

21. novembar 2016.

Lena skupBeogradski centar za ljudska prava je u novembru 2016. godine uz podršku UNHCR i u saradnji sa Pravosudnom akademijom organizovao dva okrugla stola za sudije osnovnih prekršajnih sudova i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda u Nišu i Kragujevcu. Sudije su na tim događajima imale priliku da se upoznaju sa priručnikom „Primena načela nekažnjavanja izbeglica u prekršajnom postupku“, koji je Beogradski centar za ljudska prava izdao u maju 2016. godine. Takođe, pokazavši veliko interesovanje i razumevanje, sudije su imale mogućnost da sa svojim koleginicama iz Vrhovnog kasacionog suda i Prekšajnog apelacionog suda u Beogradu diskutuju o spornim pitanjima u praksi u pogledu primene načela nekažnjavanja izbeglica i tražilaca azila za nezakoniti ulazak ili boravak u Republici Srbiji. Uočeno je i da se to načelo izbegličkog prava primenjuje u većem broju slučajeva u odnosu na prethodne godine.