Saopštenje za javnost organizacija civilnog društva: Pet godina bez podrške za projekte pružanja pomoći žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći

5. maj 2022.

bg cent 1

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, smatramo poražavajućim da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja u 2022. godini[1], nijedan nije namenjen pružanju pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela niti pružanju besplatne pravne pomoći i podrške. Kao i prethodnih godina, manje od 5% sredstava[2] će biti dodeljeno projektima udruženja građana, dok će preko 4.000.000 evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite za potrebe renoviranja i opremanja, za koje su sredstva trebala biti obezbeđena u budžetu.

Iako je 2020. godine usvojena Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka, Vlada Srbije, svojim upornim odbijanjem da omogući veću dostupnost usluga za žrtve, na žalost potvrđuje da je usvajanje Strategije bilo samo deklarativno, a ne suštinsko opredeljenje države da unapredi položaj žrtava.

Rezultati konkursa pokazuju i da se ni na koji način ne vrednuje ni rad udruženja građana koja pružaju besplatnu pravnu pomoc građankama i građanima Srbije, iako podaci Ministarstva pravde pokazuju da je u 2020. godini 11 udruženja pružilo skoro istovetan broj usluga besplatne pravne pomoći kao i 103 opštine u Srbiji[3].

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku[4], institut odlaganja krivičnog gonjenja je u 2020. godini bio primenjen 10.945 puta, najviše u slučajevima sumnje na krivična dela protiv bezbednost javnog saobraćaja (4435), zdravlja ljudi (2044) i imovine (1532), ali i u slučajevima sumnje na krivična dela protiv polne slobode (16), među kojima i za delo silovanje (1), nedozvoljene polne radnje (3) i seksualno uznemiravanje (12), krivična dela protiv braka i porodice (393), među kojima i za dela nasilje u porodici (93) i nedavanja izdržavanja (267), kao i u slučajevima sumnje na krivična dela laka telesna povreda (169), teška telesna povreda (75), ubistvo (2), ugrožavanje sigurnosti (252), proganjanje (42), zlostavljanje i mučenje (23) i dr.

U svim tim postupcima tužilaštva nisu imala obavezu da traže mišljenje žrtve pre nego što su odlučili o primeni ovog instituta, nisu imala obavezu da obaveste žrtvu da su ga primenili, niti su žrtve imale pravo na izjavljivanje prigovora.

Zbog svega navedenog, poražavajuće je da se sredstva prikupljena primenom ovog instituta ne usmeravaju i na besplatnu pravnu pomoć i na usluge podrške namenjene žrtvama, koje, ni ne znajući, suštinski omogućavaju prikupljanje ovih sredstava. Jer da nema žrtava/oštećenih krivičnim delom, ne bi bilo ni primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Saopštenje potpisuju:

  1. Autonomni ženski centar
  2. Astra
  3. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  4. Centar za mame
  5. Udruženje Roma Novi Bečej
  6. YUCOM
  7. Pravni centar Niš
  8. Da se zna!
  9. OAZA SIGURNOSTI
  10. Mreža žene protiv nasilja – MŽPN
  11. Centar za ljudska prava – Niš
  12. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
  13. Centar za primenjene evropske studije – CPES
  14. Građanske inicijative
  15. Beogradski centar za ljudska prava
  16. Centar za istraživanja migracija
  17. Res Publika Kragujevac
  18. Centar “Živeti uspravno”
  19. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  20. Fondacija Centar za demokratiju
  21. Asocijacija DUGA
  22. Evropski pokret u Srbiji
  23. Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi
  24. PROTECTA
  25. NVO Re Generacija
  26. Viktimološko društvo Srbije-VDS
  27. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  28. Odbor za ljudska prava Vranje
  29. Žene za mir Leskovac
  30. SOS Vlasotince
  31. Labris- organizacija za lezbejska ljudska prava
  32. Užički centar za prava deteta
  33. Forum žena Prijepolja
  34. FemPlatz
  35. Koalicija Otvoreno o konkursima- OKO
  36. Udruženje žena Peščanik
  37. PrEUgovor koalicija
  38. Romski centar za žene i decu DAJE

Preuzmite Saopštenje

[1] Vest Ministarstva pravde od 27.4.2022., https://www.mpravde.gov.rs/sr/vest/36446/pola-milijarde-dinara-za-projekte-od-javnog-interesa.php

[2] 21.753.318,00 din. od ukupno 500.000.000,00 din.

[3] https://preugovor.org/Infografici/1669/Uloga-udruzenja-gradjana-u-pruzanju-besplatne.shtml

[4] Bilten ’’Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2020’’, objavljena 24. decembra 2021., dostupan na https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215677.pdf, str. 14-25. Zvanični statistički podaci nisu razvrstani prema sedam vrsta obaveza koje mogu biti naložene odlaganjem krivičnog gonjenja (čl. 283. ZKP). Na osnovu iznosa sredstava dodeljenih putem ovog javnog poziva može se zaključiti da uplata u Fond Ministarstva pravde dominira kao naložena obaveza.

Na Međunarodni praznik rada ukazujemo koliko su mladi u Srbiji daleko od dostojanstvenih uslova za rad

1. maj 2022.

RAD_16-9-minPovodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na nepovoljan položaj mladih u oblasti prava na rad i zapošljavanje i njihov neiskorišćen potencijal na tržištu rada. Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u NEET statusu (nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili stručnoj obuci), dok je polovina mladih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od godinu dana, a čak trećina duže od dve godine. Među nezaposlenim osobama sa invaliditetom je 11,6% mladih, dok je među nezaposlenima romske nacionalne manjine 28,3% mladih[1].

Mladi su starosna grupa koja je najviše izložena siromaštvu jer je siromaštvo najraširenije među onima koji nemaju adekvatne i stabilne prihode od rada. Prosečne zarade mladih starosti 15-29 godina za 16% su manje od opšteg proseka[2]. Osam od deset zaposlenih u Srbiji je subjektivno siromašno što znači da njihova primanja nisu dovoljna da njihovo domaćinstvo „sastavi kraj sa krajem,” a čak 75% mlađih ispod 35 godina ima teškoće u sastavljanju kraja sa krajem, što je rezultat toga da većina mladih živi sa roditeljima[3]. Radno angažovani mladi ne ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na zaradu i naknadu zarade, pravo na minimalnu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na plaćeni godišnji odmor, pravo na plaćeni prekovremeni rad, pravo na plaćeno bolovanje, pravo na sindikalno udruživanje, i pravo na kolektivno pregovaranje[4].

Tokom 2021. godine, u mere aktivne politike zapošljavanja mladih (Moja prva plata, stručna praksa i pripravništvo), bilo je planirano uključivanje 14.500 nezaposlenih mladih sa evidencije NSZ pri čemu je najveći obuhvat planiran za program Moja prva plata (69%). Mladima koji su učestvovali u merama aktivnih politika zapošljavanja uskraćena su prava na pravične i povoljne uslove rada, pravo na pravičnu zaradu i sindikalna prava, dok su učesnici programa Moja prva plata i stručne prakse ostali uskraćeni za socijalno osiguranje i imali su samo zdravstveno osiguranje ograničenog kapaciteta (za slučaj povrede na radu). Iako se kandidati na ovim programima „osposobljavaju“ odnosno „stiču znanja, veštine i kompetencije za rad“[5] poslodavac nema obavezu izrade programa osposobljavanja/prakse, pa se ne zna koja znanja, veštine i kompetencije za rad mlada osoba treba da stekne, i otvara se prostor za radnu eksploataciju mladih.

Zbog visoke stope nezaposlenosti mladih i nedostojnih uslova rada zabrinutost je izrazio i Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, koji je u svojim zaključnim preporukama[6] pozvao državu Srbiju da:

  • Pojača svoje napore kako bi smanjila nezaposlenost, posebno među mladima,
  • Unapredi mere aktivne politike zapošljavanja mladih osmišljavanjem konkretnih programa,
  • Preduzme efikasne mere da zaštiti učenike u dualnom sistemu obrazovanja i mlade u programima stručne prakse (kao što je „Moja prva plata“) od radne eksploatacije i osigura zaštićenost propisima.

Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju za Srbiju[7]  koja se direktno odnose na mlade obavezujuća su za Srbiju koja je, podsetimo, ratifikovala i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidiranu evropsku socijalnu povelju. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo našeg pravnog poretka i kao takva se moraju neposredno primenjivati u Srbiji.

Navedeni podaci o trenutnom stanju ekonomskih prava mladih deo su izveštaja „Ljudska prava mladih u 2021. godini“ koji će Beogradski centar za ljudska prava u narednom periodu predstaviti javnosti. 




[1] Dostupno na: https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15855_strategija_zaposljavanja_u_rs_2021-2026.pdf

[2] Istraživanje o strukturi zarada, dostupno na https://www.stat.gov.rs/sr-latn/publikacije/publication/?p=12774

[3] Videti više u Bradaš, S. „Pravo na adekvatnu zaradu“, u Dodatne analize pojedinih radnopravnih instituta kao podrška rešenjima iz alternativnog modela zakona o radu, Centar za dostojanstven rad, Beograd, 2021. Dostupno na: http://cdrsrbija.org/projekat-dodatne-analize-uz-alternativni-zakon-o-radu/.

[4] Urdarević, B, i dr., Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji – Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; Centar za dostojanstven rad, 2019.

[5] Program rada Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. Dostupno na: https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15839_program_rada_za_2021._godinu_.pdf.

[6] Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju RS, dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/komitet-za-ekonomska-socijalna-i-kulturna-prava-un-uputio-preporuke-za-unapredenje -polozaja-mladih-u-republici-srbiji/

[7] Sve preporuke koje je Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava uputio Republici Srbiji dostupna su na srpskom jeziku: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2022/03/Zaklju%C4%8Dna-zapa%C5%BEanja-ICESCRsrp.pdf

Podržite borbu za unapređenje procedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji #pomozi i #doniraj

6. april 2022.

Milica kampoanja za sajtBeogradski centar za ljudska prava preduzima niz aktivnosti radi unapređenja procedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji. Pred organima vlasti Republike Srbije strateški zastupamo građanku Milicu Filipović iz Šapca koja je imala snage da javno podeli svoje vrlo traumatično iskustvo o nehumanom tretmanu kojem je bila izložena tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u GAK „Narodni front“ prošle godine.

Na žalost, Miličina priča nije usamljeni, izlovani slučaj. Značajan broj žena je putem društvenih mreža potvrdio da su bile izložene sličnom postupanju u ginekološko-akušerskim klinikama širom Srbije ili da su bile očevici ovakvih postupanja prema drugim pacijentkinjama. Iz njihovih iskustava, ali i iz razgovora sa zdravstvenim radnicima koji su upućeni u način na koji se pomenuta intervencija sprovodi, uglavnom na većim klinikama u Srbiji, nesumnjivo proizlazi potreba da se neodložno preduzmu sve mere i aktivnosti kako bi se procedure indukovanih pobačaja upodobile sa opšte prihvaćenim stručnim standardima i etičkim principima.

Pokretanje i sprovođenje pravnih mehanizama ovim povodom podrazumeva značajne troškove. Poseban izazov predstavlja pronalaženje veštaka lekara specijaliste ginekologije koji će za potrebe postupaka obaviti nezavisno i objektivo veštačenje na osnovu raspoložive medicinske dokumetacije koja je pribavljena iz GAK „Nardoni front“.

Zato nam je potrebna vaša pomoć!

Podržite našu borbu novčanim donacijama sa ciljem da se za sve građanke Srbije unaprede procedure sprovođenja indukovanog pobačaja u akreditovanim zdravstvenim ustanovama. Možemo da utičemo na to da se slučaj poput Miličinog više nikada ne ponovi.

- Za uplate iz Srbije (samo u dinarima) -

  • Primalac: Beogradski centar za ljudska prava, Kneza Miloša 4, 11000 Beograd, Srbija
  • Svrha uplate: DONACIJA
  • Broj računa: 325-9500500005830-69

- Za uplate iz inostranstva (samo devizne uplate) - 

  • PayPal – za detalje postupka uplate iz inostranstva kliknite ovde

Hvala svima koji podržavaju naš rad i našu borbu za unapređenjeprocedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji!

#pomozi i #doniraj

 

Republika Srbija aktivirala mehanizam privremene zaštite za izbegle iz Ukrajine

21. mart 2022.

saosptenje

Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja donošenje Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine[1] smatrajući da je aktiviranje mehanizma privremene zaštite u interesu izbeglica koje međunarodnu zaštitu zatraže u našoj državi. Vlada Republike Srbije po prvi put je upotrebila ovaj pravni mehanizam koji je predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke odnosno od 18. marta 2022. godine. Bez obzira na to osoba kojoj je odobrena privremena zaštita ima pravo da podnese zahtev za azil.

Odluka se odnosi na državljane Ukrajine i članove njihovih porodica koji su boravili u Ukrajini, tražioce azila, lica bez državljanstva i strane državljane kojima je u Ukrajini odobren azil ili istovetna nacionalna zaštita i članove njihovih porodica koji su u Ukrajini imali odobren boravak, kao i na strane državljane koji su u Ukrajini imali odobreno važeće stalno nastanjenje ili privremeni boravak a koji se ne mogu vratiti u svoju zemlju. Prema ovoj odluci privremena zaštita primenjivaće se i na državljane Ukrajine i članove njihove porodice koji su u Srbiji zakonito boravili u vreme donošenja odluke a kojima je pravo na boravak isteklo pre ukidanja odluke o privremenoj zaštiti.

Prava lica kojima se odobrava ova zaštita bliže su propisana članom 76. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i obuhvataju pravo na boravak, ličnu ispravu, pravo na obrazovanje, pristup tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa propisima koji regulišu prava stranaca. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zaduženo je za registraciju osoba kojima je odobrena privremena zaštita i za svaku osobu posebno donosi odluku o odobrenju.

Podsećamo da je na nivou Evropske unije 4. marta 2022. godine zbog masovnog priliva raseljenih  ljudi iz Ukrajine[2] doneta odluka o uvođenju privremene zaštite koja im omogućava odgovarajući nivo zaštite kroz usklađenost prava širom EU. Privremena zaštita u EU takođe traje godinu dana, ali se na predlog Evropskog Saveta[3] može produžiti. Kako se navodi u Odluci Evropskog Saveta, kao posledica invazije koje su ruske oružane snage 24. februara 2022. godine pokrenule na Ukrajinu, veliki deo teritorije te zemlje je područije oružanog sukoba iz kojeg je hiljade ljudi pobeglo i još uvek beži. Procenjuje se da će se EU potencijalno suočiti sa dolaskom, između 2,5 i 6,5 miliona ljudi, a očekuje se da će između 1,2 i 3,2 miliona ljudi tražiti međunarodnu zaštitu. Podsećamo i da je od zemalja regiona i Crna Gora takođe donela odluku o odobravanju privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine.

Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć svim izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji, među kojima su i ljudi iz Ukrajine. Više informacija dostupno je na našem sajtu, kao i na video vodiču za tražioce azila u Srbiji na ukrajinskom i ruskom jeziku.




[3] Direktiva Saveta od 20. jula 2001. godine o minimalnim standardima za davanje privremene zaštite u slučaju masovnog priliva raseljenih lica i o merama koje promovišu ravnotežu napora između država članica u prijemu tih lica i posledica toga dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32001L0055&from=HR.

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN uputio preporuke za unapređenje položaja mladih u Republici Srbiji

10. mart 2022.

Memo header

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN sa sedištem u Ženevi po prvi put je Republici Srbiji uputio preporuke koje se direktno odnose na mlade kao ranjivu kategoriju, za unapređenje njihovog položaja u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. Nakon trodnevnog razmatranja pristiglih alternativnih izveštaja, među kojima je 21. februara razmatran i Prvi tematski izveštaj o ekonomskim i socijalnim pravima mladih, koji je podneo Beogradski centar za ljudska prava u koaliciji sa drugim organizacijama mladih i za mlade, Komitet je uputio zaključne preporuke Srbiji u oblasti socijalne i ekonomske politike, sa posebnim osvrtom na mlade.

Komitet izražava zabrinutost zbog visokog nivoa nezaposlenosti mladih u Srbiji, i prevelikog broja mladih ljudi koji su u NEET kategoriji (nisu u obrazovanju, zapošljavanju, ili stručnoj obuci) kao i niske efikasnosti preduzetih mera u cilju rešavanja ovog problema. Takođe ih brine što su studenti u dualnom sistemu obrazovanja i mladi na programima plaćenih praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade pod lošim uslovima. Komitet zato poziva državu Srbiju da:

  • Intenzivira svoje napore za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima;
  • Unapredi mere aktivne politike zapošljavanja otkrivanjem uzroka problema dugoročne nezaposlenosti i osmišljavanjem programa za njihovo rešavanje;
  • Preduzme efikasne mere za zaštitu učenika u dualnom sistemu obrazovanja i mladih ljudi na programima prakse, kao što je npr. „Moja prva plata” od radne eksploatacije i obezbedi da su mladi zaštićeni propisima o radu;
  • Intenzivira napore da besplatna pravna pomoć bude dostupna svima, naročito ugroženim grupama i mladima – ojača kapacitete lokalnih samouprava, podigne svest javnosti o dostupnosti besplatne pravne pomoći i pruži jasne smernice za organizacije civilnog društva.

Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju za Srbiju koja se direktno odnose na mlade obavezujuća su za Srbiju koja je, podsetimo, ratifikovala i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidiranu evropsku socijalnu povelju. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo našeg pravnog poretka i kao takva se moraju neposredno primenjivati u Srbiji.

“Navedena zaključna zapažanja značajna su za svaku državu jer sa velikim autoritetom pružaju pregled stanja ljudskih prava u konkretnoj zemlji. Zadovoljni smo preporukama koje se odnose na unapređenje položaja mladih u oblasti socijalne i ekonomske politike, i nastavićemo da budno pratimo korake države u konkretnoj primeni preporuka koje se tiču mladih,” kaže jedan od autora izveštaja Goran Sandić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

U cilju informisanja zajednice mladih o ključnim nalazima Izveštaja i napretku dijaloga koji bi trebalo da vodi ka unapređenju položaja mladih u Srbiji pokrenuta je kampanja #KakoIde, koju možete pratiti na društvenim mrežama Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

Ceo Izveštaj sa ključnim nalazima koji je podnet Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna prava pročitajte OVDE.

Tematski izveštaj o ljudskim pravima mladih pripremili su i sastavili timovi iz 12 organizacija mladih i za mlade u Srbiji: Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR), Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS), Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) Udruženje FemPlatz, IM-PACT-21, Za Tebe #VAŽNOJE, Inicijativa romskih studentkinja, Organizacija za promociju aktivizma OPA i Forum mladih sa invaliditetom.

 Zaključna zapažanja Komiteta UN vezana za treći periodični izveštaj Srbije na srpskom jeziku su na ovom linku.

Pomoć, podrška i solidarnost sa omladinom Ukrajine//Допомога, підтримка та солідарність з українською молоддю

7. mart 2022.

Ukraine cover

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava otvara svoja vrata i sve svoje kanale komunikacije za pomoć, podršku i solidarnost sa omladinom Ukrajine koja u ovom trenutku beži iz svoje ratom zahvaćene zemlje, tražeći utočište, sigurnost i bezbednost. Mnogi od njih su već više od 10 dana u pokretu, u potrazi za sigurnijim mestom za život, kako unutar Ukrajine, tako i u susednim i drugim zemljama u koje je do sada, prema podacima UNHCR-a izbeglo više od milion ljudi, od kojih je čak 500.000 dece. Procene su da će, na žalost, taj broj biti i do 10 puta veći. 

Omladina Ukrajine suočava se sa mnogo izazova koje vihor rata sa sobom nosi – mladi muškarci uzrasta od 18 godina obuhvaćeni su opštom mobilizacijom, dok su devojke i mlade žene u pokretu među stotinama hiljada onih koji beže. Prve izbeglice iz Ukrajine stigle su pre nekoliko dana i do Srbije, bilo da su kroz našu zemlju samo u tranzitu, bilo da su utočište i sigurnost ovde našli kod rođaka i prijatelja. Sve nadležne institucije i organizacije u Srbiji očekuju da će se u narednom periodu broj izbeglica iz Ukrajine povećavati.

Zato Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava svoje snage i resurse usmerava na pružanje pomoći i podrške pre svega mladima, kao i svim ljudima iz Ukrajine koji se nađu na teritoriji Republike Srbije. Umreženi smo sa drugim nevladinim organizacijama koje se takođe bave pružanjem humanitarne i psihološke pomoći i podrške, a u kontaktu smo i sa omladinskim organizacijama u Ukrajini i zajedno radimo na akcijama prikupljanja pomoći koja im je u ovom trenutku najpotrebnija.

Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć i pravno savetovanje svim izbeglicama i tražiocima azila, među kojima su i ljudi iz Ukrajine. Kontakti za besplatnu pravnu pomoć i savetovanje su preko sajta bgcentar.org.rs i azil.rs, imejla bgcentar@bgcentar.org.rs i youth@bgcentar.org.rs kao preko naših profila na društvenim mrežama @bgcentar (Twitter, Facebook, Instagram) i @mladibgcentar (Facebook i Instagram). Na platformi UNHCR-a na ovom linku navedene su najvažnije informacije o pravima izbeglica i tražilaca azila u Srbiji, kontakt podaciKomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije kao i dodatna upustvaBeogradskog centra za ljudska prava na ukrajinskom i ruskom jeziku. Takođe, pozivamo sve da podrže akciju ADRA Srbija i preko sajta www.donacije.rs/projekat/ukrajina-podrska/ upute pomoć ljudima koji su bili prinuđeni da napuste Ukrajinu.

Pozivamo institucije Republike Srbije da učine sve kako bi obezbedili humanitarnu pomoć stanovništvu Ukrajine, da se pripreme za eventualni priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, kao i da pruže humanitarnu i svaku drugu pomoć državama koje se graniče sa Ukrajinom u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe zbog priliva velikog broja izbeglica.

——————————————————————————————————————————–

Молодіжна програма Бєлградського центру з прав людини (БЦПЛ) відкриває свої двері та канали зв’язку, щоб допомогти, підтримати та виявити солідарність з українською молоддю, яка біжить зі своєї розореної війною країни у пошуках притулку, безпеки та захисту. Багато з них уже 10 днів перебувають у переїздах у пошуках безпечнішого місця для проживання як усередині України, так і в сусідніх та інших країнах, куди, за оцінками УВКБ ООН, бігли понад мільйон людей, з яких понад 500 000 – діти . На жаль, за прогнозами кількість переміщених українців буде у 10 разів більшою. 

Українська молодь стикається з численними випробуваннями, принесеними вітрами війни – 18-річні юнаки підлягають загальній мобілізації, а молоді дівчата та жінки вимушені вирушити в дорогу, як й сотні тисяч інших людей, що рятуються втечею. Кілька днів тому до Сербії прибули перші українські біженці; деякі з них продовжать шукати притулок, тоді як інші знайшли притулок та безпеку у своїх родичів та друзів. Усі відповідні сербські установи та організації очікують, що кількість біженців з України у майбутній період збільшиться.

Ось чому Молодіжна програма БЦПЛ направила всі свої сили та ресурси на надання допомоги та підтримки насамперед молоді, а також усім іншим людям з України, які опинилися у Сербії. Ми співпрацюємо з іншими НУО, які надають гуманітарну та психологічну допомогу та підтримку, і ми підтримуємо контакт з молодіжними організаціями в Україні, збираючи допомогу, якої вони зараз найбільше потребують.

Як партнер УВКБ ООН, БЦПЛ надає безкоштовну юридичну допомогу та консультації всім біженцям та особам, які шукають притулку, зокрема з України, з 2012 року. Ви можете зв’язатися з нами для отримання юридичної допомоги та консультації через наші веб-сайти bgcentar.org.rs і azil.rs , на електронну пошту bgcentar@bgcentar.org.rs і Youth@bgcentar.org.rs, а також через наші профілі в соціальних мережах @ bgcentar (Twitter , Facebook , Instagram ) та @ mladibgcentar (Facebook та Instagram). Основна інформація про права біженців та прохачів притулку доступна за цим посиланням на платформі УВКБ ООН. Вам також можуть стати в нагоді контактні даніКомісаріату у справах біженців та міграції Республіки Сербія та додаткове керівництво БЦПЛ українською та російською мовами. Ми закликаємо всіх підтримати кампанію ADR RA Serbia та надіслати допомогу людям, які були змушені втекти з України, через веб-сайт: www.donacije.rs/projekat/ukrajina-podrska/.

Ми закликаємо сербські установи зробити все можливе для надання гуманітарної допомоги населенню України, підготуватися до можливого припливу біженців із охоплених війною районів, а також надати гуманітарну та будь-яку іншу допомогу державам, що межують з Україною, для запобігання можливим гуманітарним катастрофам у зв’язку з масовим напливом біженців.