Inicijativa za donošenje zakona o amnestiji u hitnom postupku

26. novembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava je svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, kao i Vladi Srbije, podneo inicijativu za pripremu i donošenje zakona o amnestiji, u okviru borbe protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji.

Centar je od lica lišenih slobode koja izdržavaju kazne zatvora u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i članova njihovih porodica došao do informacije da se broj osuđenika zaraženih korona virusom u ovim ustanovama kontinuirano povećava. U prethodnih nekoliko godina evidentirana je prenaseljenost u pojedinim ustanovama unutar zatvorskog sistema Srbije, na šta je u svojim izveštajima Vladi Srbije ukazivao Evropski komitet za prevenciju torture, Specijalni izvestilac UN za torturu, a takođe je o tom problemu Narodna skupština više puta obaveštavana od strane Zaštitnika građana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Usled takve situacije u pojedinim zavodima nerealno je očekivati da se mere prevencije u njima efikasno sprovode. S druge strane, poznato je da svaki vid kolektivnog smeštanja nosi i povećani rizik od nekontrolisanog širenja zaraznih bolesti.

Imajući u vidu epidemiološku situaciju bolesti COVID-19 u Srbiji, koja se trenutno nalazi na vrhuncu od njenog izbijanja u martu ove godine, lekarske prognoze da će epidemija ove bolesti izvesno potrajati još nekoliko meseci, ali i nedavne informacije zvaničnika da su zdravstveni kapaciteti za zbrinjavanje i lečenje pacijenata obolelih od COVID-19 „prenapregnuti”, smatramo da je neophodno da se u cilju ispunjenja obaveze države da omogući delotvorno ostvarivanje zdravstvene zaštite građana na svojoj teritoriji, i obaveze da se stara o zdravstvenom stanju građana koji su u njenoj neposrednoj vlasti, odnosno lišeni slobode, neodložno, tj. u hitnoj proceduri pristupi razmatranju, pripremi i donošenju zakona o amnestiji.

Imajući u vidu trenutnu brojnost i strukturu zavodske populacije s obzirom na visine izrečenih kazni zatvora, Centar je narodnim poslanicima i Vladi Srbije predložio da posebno razmotre:

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora dužu od tri godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od tri meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora dužu od tri godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od tri meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora između jedne i po i tri godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od dva meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora između jedne i po i tri godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od dva meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova;

 - oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora do jedne i po godine, kojima će na dan stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od jednog meseca izdržavanja kazne;

- oslobođenje od daljeg izvršenja kazne lica osuđenih na kaznu zatvora do jedne i po godine, kojima će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona o amnestiji preostati manje od jednog meseca izdržavanja kazne, od dana ispunjenja navedenog uslova.

Prihvatanje navedenih kriterijuma za davanje amnestije bi u većoj meri rasteretilo zavode u kojima se izdržavaju kazne za lakša krivična dela i time omogućilo da se postojeći zavodski kapaciteti adekvatnije iskoriste za smeštaj osuđenih iz većih i opterećenijih zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.

Podsećamo da je 20. marta 2020. godine Evropski komitet za sprečavanje mučenja, nečovečnih i ponižavajućih kazni ili postupaka Saveta Evrope preporučio državama da, naročito u slučajevima prenaseljenosti ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, primenjuju mere koje predstavljaju alternative zatvaranju, ali i one koje vode skraćivanju zatvorskih kazni ili njihovoj zameni lakšim kaznama, prevremenom otpuštanju sa izdržavanja kazni i uslovnom kažnjavanju i da se suzdržavaju, u najvećoj mogućoj meri, od lišavanja slobode migranata. Slične preporuke je 25. marta ove godine državama uputio i Potkomitet za sprečavanje mučenja, nečovečnih i ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija.

Beogradski centar za ljudska prava na prvom Regionalnom forumu ‘Biznis i ljudska prava u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji’

23. novembar 2020.

Capture Biznis i ljudska pravaBeogradski centar za ljudska prava učestvuje na prvom Regionalnom forumu ‘Biznis i ljudska prava u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji’ koji se održava od 23. do 25. novembra u onlajn formi. 

Prvi Regionalni forum organizuju UNDP Istanbul & Bangkok Regionalni centar i Radna grupa za biznis i ljudska prava Ujedinjenih nacija. Kao vitalna platforma za razmenu novih praksi u zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije i šire, Forum ima za cilj da omogući razmenu, konstruktivan dijalog i edukaciju između učesnika iz međunarodnih organizacija, nacionalnih vlada, poslovnog sveta i sindikata, nacionalnih insitucija za ljudska prava i organizacija civilnog društva.

Kao jedina organizacija iz Srbije koja učestvuje na ovom skupu koji okuplja predstavnike velikog broja zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, Beogradski centar za ljudska prava u okviru Foruma organizuje prateći onlajn događaj „Od voluntarizma do obaveza: biznis i ljudska prava u Jugoistočnoj Evropi“ 24. novembra od 13.00 – 14.30 časova.

Rukovodeća načela Ujedinjenih nacija o biznisu i ljudskim pravima (United Nations Guiding Principles on Business and Human Rights – UNGP) jedan su od najuspešnijih okvira u kom se već skoro deceniju vodi intenzivan dijalog o sprečavanju kršenja ljudskih prava i njihovom unapređenju. Rukovodećim načelima,  koje je Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio 2011. godine regulisani su kako korporativna obaveza poštovanja ljudskih prava, tako i  obaveza država da ljudskih prava zaštite.

Širom sveta, a naročito u Evropi, efektivnost Rukovodećih načela dovela je do zamaha inicijativa koje stvaraju uslove i kreiraju mehanizme za ostvarivanje trajnog poštovanja ljudskih prava. O tome svedoči najnovija inicijativa Evropske komisije o usvajanju propisa po kojima će kompanije u Evropskoj uniji od sledeće godine biti u obavezi da preduzimaju svestranu procenu rizika (due dilligence) koje njihovo poslovanje poredstavlja za ljudska prava i zaštitu živote sredine.

Ovaj pozitivni trend je, međutim, uglavnom do sada zaobišao Jugoistočnu Evropu. Samo je Slovenija usvojila Nacionalni akcioni plan o biznisu i ljudskim pravima. U odnosu na države, ova činjenica ukazuje na vrlo sporo prihvatanje ove teme u regionu, posebno jer se potreba privlačenja stranih direktnih investicija koristi kao opravdanje za smanjenje zaštite ljudskih prava i životne sredine. U odnosu na kompanije, ukazuje na preovlađujući stav kompanija iz kojeg izostaje osećaj o obavezi poštovanja prava kao i nedsotatak razumavanja širine njihovog uticaja.

Međutim, u praksi je  došlo i do pomaka, za koje su mahom zaslužne organizacije civilnog društva, kao i socijalni preduzetnici i ostali predani pojedinci. Tokom panela koji u okviru prvog Regionalnog foruma o biznisu i ljudskim pravima organizuje Beogradski centar za ljudska prava tema su upravo ti početni napori u Jugoistočnoj Evropi, mogućnosti kako podstaći kompanije da pređu sa etike društveno odgovornog poslovanja, koju odlikuju volonterstvo i filantropija, na etiku koju donose Rukovodeća načela, gde obaveza poštovanja međunarodno priznatih ljudskih prava vodi smanjenju rizika i preuzimanju sveobuhvatne odgovornosti.

Regionalni forum o biznisu i ljudskim pravima možete pratiti na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=aw9M_hOO2Ic

Počela Škola ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“

20. novembar 2020.

Skola ljudskih prava sajtPočela je nova 25. po redu Škola ljudskih prava „Vojin Dimitirjević“.

U godini u kojoj Beogradski centar za ljudska prava obeležava 25 godina postojanja, nova jubilarna 25. generacija polaznika Škole ljudskih prava okupila se na Zoom platformi kako bi se međusobno upoznala i krenula u novu intenzivnu i sveobuhvatnu edukaciju o ljudskim pravima.

Među 32 polaznika iz cele Srbije najviše je studenata završnih godina ili poslediplomskih studija prava, zatim političkih nauka, ali među polazinicima ima i psihologa, filologa, biologa i medicinara koji žele da saznaju više o ljudskim pravima, da se angažuju i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji. Na početku Škole ljudskih prava polaznici su posebno bili intrigirani izazovima koje zdravstvena situacija u svetu i Srbiji usled korona virusa ima po poštovanje, uvažavanje i ostvarivanje ljudskih prava.

U skladu sa epidemiloškom situacijom usled pandemije COVID-19 ove godine se Škola ljudskih prava u potpunosti održava u online formi. 

Održavanje Škole ljudskih prava pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu.

Srbija nedovoljno učinila na unapređenju i zaštiti ljudskih prava

19. novembar 2020.

Platforma logoPlatforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava podnela je Kancelariji Visokog komesara Ujedinjenh nacija za ljudska prava izveštaj o dosadašnjem statusu ispunjenosti preopruka koje su upućene Srbiji 2018. godine u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda pred Savetom za ljudska prava Ujedninjih nacija. Od 175 preporuka koje se odnose na unapređenje i zaštitu ljudskih prava koje je Srbija prihvatila, u izveštaju je analiziran stepen ispunjenosti 56 preporuka. Samo tri preporuke su ocenjene kao delimično ispunjene dok je preostalih 53 ocenjeno kao neispunjene.

U izveštaju se konstatuje da Srbija nije izmenila važeći Ustav kako bi otklonila mogućnost političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija i ojačala njihovu nezavisnost niti je sprovela suštinsku javnu raspravu. Iako rad na izmeni Ustava teče od 2017. godine, on se odvija u suprotnosti sa odredbama koje regulišu ovaj proces, u klimi ograničenja suštinske javne rasprave i potpunog zanemarivanja stavova pravosudne struke (na nacionalnom i međunarodnom nivou) o predloženim rešenjima.

Neophodno je uskladiti pravni okvir sa Konvencijom protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija. Ovo se prvenstveno odnosi na usklađivanje definicije toture u našem Krivičnom zakoniku sa definicijom predviđenom u Konvenciji.

Nije učinjeno dovojno napora kako bi obezbedio povoljniji položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja. Rodni jaz u stopama zaposlenosti i u zaradama je konstantan, a tržište rada karakteriše rodna segregacija po sektorima i zanimanjima. Žene su izložene lošim uslovima rada, a posebno je težak položaj tekstilnih radnica u Srbiji. Diskriminacija žena u Srbiji je prisutna i prilično raširena. Naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu.

Socijalna isključenost i diskriminacija Roma su i dalje izraženi. Diskriminacija i segregacija u obrazovanju dece pripadnika romske nacionalne manjine predstavlja sistemski problem, a zakonodavni okvir neefikasno odgovara na pomenute izazove.

Republika Srbija nije učinila dovoljno napora kako bi omogućila inkluzivno obrazovanje svakom detetu. I dalje je visoka stopa ranog napuštanja sistema obrazovanja, posebno romske dece. Izričita zabrana telesnog kažnjavanja dece i dalje nije predviđena zakonom.

Nivo socijalne distanciranosti prema LGBTI osobama i dalje je izraženo. Interseks osobe ostaju nevidljive i pravno i socijalno. Još uvek nisu učinjeni konkretni koraci na izmenama Zakona o zabrani diskriminacije.

Iako je usvojena Strategija za unapređenje prava i položaja osoba sa invaliditetom još uvek nije usvojen akcioni plan za njeno sprovođenje. Neophodno je dalje jačanje institucija odgovornih za zaštitu osoba sa invaliditetom kako bi se sprečile brojne povrede prava ovih osoba koje su u praksi česte.

U Republici Srbiji još uvek ne postoji dovoljno uređen i efikasan sistem integracije izbeglica u društvo, što je posledica i činjenice da postoje brojni izazovi u odnosu na upravljanje migracijama. Sve češći govor mržnje prema ovoj populaciji na društvenim mrežama i u digitalnim medijima ukazuje da je potrebno hitno institucionalno reagovati i prevenirati moguće incidente.

Imajući u vidu složenost porcesa implementacije ovih preporuka koje se odnose na sve oblasti ljudskih prava, Platforma je još 2018. godine uputila apel Vladi Republike Srbije da je neophodno sačiniti konkretan i detaljan plan implementacije. Do danas, članice Platforme nisu upoznate da li je plan sačinjen i objavljen. Iako izveštaj o statusu ispunjenosti dobijenih preporuka Srbija ima obavezu da predstavi Savetu za ljduska prava tek početkom 2023. godine, zabrinjava činjenica da nisu preduzeti ozbiljniji koraci kako bi u određenim oblastima ljudskih prava bio učinjen napredak ili su pak preduzeti koraci za koje se ne može dati ocena da su usmereni ka ispunjavanju preporuke.

Platforma koristi ovu priliku da pozove novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da u što skorijem roku nastavi sa aktivnostima koje je do formiranja nove Vlade obavljao Savet za praćenje primene preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Takođe, neophodno je višesturuko pojačati napore kako bi se dobijene preporuke ispunile, i to ne samo radi formalnog ispunjavanja međunarodnih obaveza već prevashodno jer od toga zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite ljudskih prava građana Srbije.

Izveštaj možete preuzeti na linku: Platform UPR Mid-term 2020 Serbia (3rd cycle)

Beogradski centar za ljudska prava nekad i sad

16. novembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava osnovan je 1995. godine kao udruženje građana zainteresovanih za unapređenje teorije i prakse ljudskih prava. Osnivači Beogradskog centra su, radeći ranije u drugim nevladinim organizacijama, zaključili da je neophodno osnovati organizaciju koja bi se prvenstveno bavila obrazovanjem u oblasti ljudskih prava i humanitarnog prava.

Sistematsko podučavanje i literatura na srpskom jeziku bili su potrebni pre svega samim aktivistima u nevladinim organizacijama i osobama najodgovornijim za unapređivanje i poštovanje ljudskih prava (pripadnicima organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, novinarima, nastavnicima svih obrazovnih ustanova, itd). Tokom više od dve decenije postojanja oblasti i polja rada Centra su se menjala, proširivala i prilagođavala, dok je delatnost Centra sve vreme usmerena ka unapređenju ljudskih prava u cilju uvažavanja same ideje ljudskih prava, podizanju svesti građana o značaju pitanja koja se tiču ljudskih prava i individulanih sloboda, pokretanju javnog mnenja u prilogu njihovog punog poštovanja i zaštite.

Obeležavanje 25 godina rada bio je povod da sa kolegama, prijateljima, saradnicima, saborcima i partnerima razgovaramo o ulozi Beogradskog centra za ljudska prava nekad i sad.

Stručnjaci UN-a za ljudska prava upozoravaju da se srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljavaju za zastrašivanje organizacija civilnog društva

12. novembar 2020.

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija* su u saopštenju objavljenom 11. novembra 2020. godine zaključili da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

Povodom slučaja „Spisak“, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, grupa organizacija sa spiska pozvala je institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma u svrhu zastrašivanja organizacija, medija i pojedinaca i o ovom slučaju obavestila sve relevantne međunarodne institucije.

Povodom apela koji su organizacije uputile međunarodnim telima, stručnjaci UN-a oglasili su se saopštenjem u kom navode da, iako države imaju obavezu da donesu zakone u cilju suzbijanja finansiranja terorizma, mere koje usvoje moraju u svemu da budu u skladu sa međunarodnim pravom, a naročito pravom ljudskih prava. Po mišljenju stručnjaka, ovako široka i samovoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu, budući da se time ugrožava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja civilnog društva.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma. Stručnjaci su stoga podvukli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost.

U zaključku, stručnjaci su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je MONEYVAL da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

 *Stručnjaci UN-a: Fionnuala Ní Aoláin – specijalni izvestilac za promociju i zaštitu ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Mary Lawlor – specijalni izvestilac o situaciji branitelja ljudskih prava i Clément Nyaletsossi Voule – specijalni izvestilac o pravima na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Saopštenje na engleskom jeziku možete preuzeti OVDE.