Institucije države da se bore protiv koronavirusa, a ne slobode medija

2. april 2020.

Skrećemo pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti na nedopustive nedavne poteze državnih organa u Srbiji tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 kojima se urušavaju temelji demokratije, vladavina prava, osnovna ljudska prava, a naročito sloboda medija. Osuđujemo hapšenje novinarke portala nova.rs Ane Lalić, kojoj je PU Novi Sad 1. aprila 2020. godine odredila meru zadržavanja do 48 sati zbog, kako je naveo njen advokat, sumnje da bi mogla da ponovi krivično delo, objavljujući tekstove koji izazivaju paniku i nerede. Ovakvo tretiranje novinara ne samo da direktno predstavlja kršenje slobode medija, nego stvara efekat zastrašivanja za sve novinare u Srbiji, koji su ključna tačka za adekvatno informisanje građana i građanki ove zemlje.   

U teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, boreći se sa zaraznom bolesti COVID-19 koja ugrožava sve nas, aktivnosti i mere državnih organa i u vanrednom stanju moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije,  Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i međunarodnim aktima na koje se Srbija obavezala da će ih poštovati. Jedna od njih je svakako sloboda medija i iznad svega pravo javnosti na tačne, istinite i pravovremene informacije, naročito u situaciji u kojoj preti opasnost po javno zdravlje celokupnog stanovništva.

Najava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da će danas, 2. aprila 2020, svega četiri dana nakon donošenja, Vlada povući Zaključak o informisanju tokom pandemije korona virusa kojim je propisano da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije, predstavlja pozitivan korak. Nadamo se da je odluku o povlačenju Zaključka Vlada Srbije donela slušajući stavove struke, novinarskih udruženja, pravnih eksperata i međunarodnih organizacija u čijem je mandatu zaštita ljudskih prava, koji su ocenili da takva vrsta centralizacije informisanja predstavlja cenzuru i drastično narušavanje Ustavom zajamčenih prava i sloboda – slobode izražavanja, slobode medija i prava na obaveštenost. Sa druge strane, smatramo da izjava predsednice Vlade da će apelovati na relevantne organe da ne bude sličnih privođenja nije u skladu sa Ustavom i načelom podele vlasti, zbog toga se može smatrati pritiskom na tužilaštvo od strane izvršne vlasti, što je postalo učestala praksa na koju smo i ranije ukazivali.

I dok smatramo da je važno da Vlada Srbije i Krizni štab nastave da objavljuju informacije o broju testiranih, inficiranih, hospitalizovanih, preminulih i građana u kućnoj izolaciji, karantinskom i sličnom smeštaju u Srbiji, o merama koje država namerava da propiše i daje tumačenja nameravanih i postojećih mera, isto tako smatramo potrebnim da, ne samo institucije na nivou Republike Srbije, već i na pokrajinskom nivou i na lokalu (gradonačelnici, štabovi za vanredne situacije itd.), kao i zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici, saopštavaju javnosti informacije koje mogu biti od značaja za suzbijanje infekcije. Napominjemo da od pravovremene reakcije nadležnih zavise zdravlje i životi ljudi.

Istovremeno apelujemo na Vladu Srbije da tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 sve mere koje donosi, a naročito one koje se odnose na odstupanje od ljudskih i manjinskih prava, propisuje u formi koju nalaže Ustav Srbije i srazmerno potrebi njihovog uvođenja.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava

Građanske incijative

Centar za praktičnu politiku

Helsinški odbor za ljudska prava

Centar savremene politike

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

CEPRIS – Centar za pravosudna istraživanja

Nacionalni konvent o EU

O jednoj izolovanoj mladosti – nova kampanja Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava

31. mart 2020.

FB post_O jednoj izolovanoj mladosti (1)

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava poziva vas da se priključite akciji #o_jednoj_izolovanoj_mladosti.

Kampanja pokrenuta u vreme pandemije virusa COVID-19 predstavlja servis za podršku mladima i njihovom okruženju, kao i aktivnostima u specifičnim, izolovanim, uslovima.

 

Dragi naši prijatelji i prijateljice, dragi mladi, zdravo živo!

Svet je prilično drugačije mesto nego što je bio pre samo nekoliko nedelja.
Čini se da svi zajedno prisustvujemo velikim promenama koje zahtevaju zajedničke napore, nove uslove, nova učenja, nove načine i nova pitanja.
Situacija gde smo izolovani u svojim sigurnim prostorima (a neki, nažalost, možda na ne tako sigurnim mestima) asocira na izolovana ostrva, koja su za neke od nas prostori nade, a za druge prostori usamljenosti. 
Kako smo dok smo na tim izolovanim ostrvima? I šta se zbiva sa nama kada iz tog prostora izađemo u svet? Koliko ćemo biti drugačiji?

(više…)

Podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije

Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti članova 2. i 3. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. Osporenim članovima Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja Vlada Srbije nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to sâm učini svojom odlukom.

Prema mišljenju Centra, ovlašćenje Vlade Republike Srbije da, u slučaju kad Narodna skupština ne može da se sastane, uz supotpis predsednika Republike, propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava ne može nijednim aktom Vlade, kao ni aktom predsednika Republike, biti delegirano na ministarstva. Zbog toga su članovi 2. i 3. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica koju je donelo Ministarstvo unutrasnjih polova uz saglasnost Ministarstva zdravlja, nesaglasni Ustavu. Naredba Ministarstva unutrašnjih poslova nije valjan osnov za odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Srbije, imajući naročito u vidu da se pojedine mere ograničenja slobode kretanja predviđene Naredbom prema međunarodnim standardima ljudskih prava imaju smatrati lišenjem slobode (najočiglednije se to odnosi na 24-časovnu zabranu izlazaka iz stanova lica starijih od 65 ili 70 godina).

Podsećamo da po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom stanju propisuje Narodna skupština većinom glasova narodnih poslanika, a ukoliko Skupština nije u mogućnosti da se sastane te mere može propisati Vlada Uredbom, uz supotpis predsednika Republike. U tom slučaju, Vlada je dužna da Uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude bila u mogućnosti da se sastane. 

Beogradski centar za ljudska prava je prošle nedelje skrenuo pažnju Vladi Srbije na ovaj problem, ali do danas niko nije reagovao. Zbog mogućih nesagledivih pravnih posledica koje se mogu ispoljiti u vidu mnogobrojnih sudskih postupaka protiv države, prinuđeni smo da ovo pitanje iznesemo pred Ustavni sud Srbije, očekujući njegovu neodložnu reakciju. Apelujemo i na Vladu Srbije da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava propisuje u formi koju nalaže Ustav Srbije i srazmetno potrebi njihovog uvođenja.

Inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava možete pročitati ovde.

Saopštenje povodom protesta protiv dovođenja migranata u ŠRC Čardak

27. mart 2020.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje protest građana Deliblata kod Kovina protiv najave Komesarijata za izbeglice i migracije da će grupa migranata biti smeštena u ŠRC Čardak, u paviljonskom kompleksu, u okviru Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara. Sa žaljenjem konstatujemo da se protest grupe meštana i blokada puta u Deliblatu dešava usred pandemije korona virusa i rizika globlanih razmera, u trenucima kada je preko potrebna solidarnost, tolerancija, pomoć i podrška kako bi i Srbija i svet uspeli da se izbore sa tako ozbiljnim problemom koji je iz temelja uzdrmao čitav svet.

Protest koji je organizovan u Deliblatu, nažalost pokazuje koliko je visok stepen ksenofobije, netolerancije i diskriminacije u našem društvu. Tražioci azila i migranti predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, i ovakav protest samo pojačava atmosferu mržnje i linča, koja se u poslednje vreme propagira prema migrantima. Reakcija nadležnih državnih organa, koja je po našem mišljenju izostala, morala je da bude brza i efikasna, naročito zbog činjenice da se usled pandemije korona virusa Republika Srbija nalazi u  vanrednom stanju koje ograničava slobodu kretanja  i okupljanja zbog  ugrožavanje zdravlja stanovništva.

Iznenađujuće je da je skup većeg broja ljudi, kakav je bio u Deliblatu uz izvođenje poljoprivredne mehanizacije i blokade puteva, održan i pored toga što, u ovom trenutku, predstavlja opasnost po javno zdravlje. Nakon odustajanja od ideje o smeštanju migranata u ŠRC Čardak, postavlja se pitanje i da li je država pokazala svoju nemoć pred demonstrantima, kao i da li oni svojim daljim ponašanjem mogu da podstaknu širenje mržnje i netrpeljivosti prema migrantskoj populaciji širom Srbije? Napominjemo i da je u interesu javnog zdravlja neophodno da migranti i tražioci azila koji nemaju odobren boravak na privatnoj adresi, borave u centrima u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije koji je u obavezi da obezbedi sve neophodne uslove smeštaja.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne državne organe da se oglase povodom celokupnog slučaja i ponovo apeluje na celo društvo da u ovoj teškoj situaciji pokaže visok stepen solidarnosti i humanosti, kako međusobno, tako i prema tražiocima azila i migrantima. I pored toga što je trenutno na snazi vanredno stanje, svi mi, građani i građanke Republike Srbije, ne smemo zaboraviti da Ustav Republike Srbije štiti osnovna ljudska prava i u vanrednom stanju, te shodno toj činjenici nadamo se da se ovakvi protesti više neće ponavljati ili da ćemo ukoliko se ponove, imati jasan i nedvosmislen odgovor države koji će ići u smeru zaštite zagarantovanih ljudskih prava svakog čoveka.

Podneta inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima člana 2. Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja

25. mart 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima Uredbe o  prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, donete za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije Covid-19. Inicijativa se odnosi na predviđenu mogućnost dvostrukog kažnjavanja, krivičnog i prekršajnog, lica koja prekrše zabranu.

Pomenutom Uredbom propisano je da će lice koje prekrši zabranu o ograničenju i zabrani kretanja biti kažnjeno novčano, kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara (član 1). Sporan je, međutim, član 2. ove uredbe koji propisuje da se za ovaj prekršaj može pokrenuti postupak i u slučaju da je protiv učiniocia pokrenut ili je u toku krivični postupak za krivično delo koje obuhvata obeležja tog prekršaja, “bez obzira na zabranu iz člana 8. stav 3. Zakona o prekršajima”.

Iako je naredbom ministra određeno da će se nepoštovanje uvedenih zabrana kažnjavati kao krivično delo – u skladu sa Krivičnim zakonikom, a kao prekršaj – u skladu sa pomenutom uredbom, po oceni Beogradskog centra za ljudska prava nema nikakvog opravdanja da građani koji prekrše navedene zabrane budu dvostruko kažnjeni (u krivičnom postupku – za krivično delo iz člana 248. Krivičnog zakonika, a potom i u prekršajnom postupku za prekršaj iz člana 1. Uredbe), što osporeni član 2. Uredbe upravo omogućava.

Podsećamo da Ustav Srbije (član 34) i Protokol 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (član 4) garantuju načelo ne bis in idem, od koga se ne može odstupiti ni u vreme vanrednog stanja.

Inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava možete pročitati ovde.

Ograničenje kretanja tražilaca azila tokom trajanja vanrednog stanja i pandemije korona virusa

23. mart 2020.
Odlukom Vlade Republike Srbije o privremenom ograničavanju kretanja tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima u Republici Srbiji (Sl. glasnik 32/2020) regulisano je pitanje rada centara za azil i prihvatnih centara tokom trajanja pandemije korona virusa (SARS-CoV-2) usled koje je proglašeno i vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije.
 
Ovom odlukom privremeno je ograničeno kretanje tražilaca azila i drugih lica smeštenih u centrima za azil i prihvatnim centrima uz pojačan nadzor i obezbeđenje ovih objekata. Poput drugih smeštaja za veći broj lica (poput domova za stare, studentskih domova i sl.) ovi centri su izuzetno osetljivi na eventualno širenje zaraze.
 
Treba napomenuti da su lica koja su trenutno smeštena u centrima u Srbiju došla pre izbijanja pandemije te da je zatvaranje centara učinjeno u svrhu izbegavanja širenja virusa unutar centara spolja.
 
Takođe, Evropski komitet za prevenciju mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope (CPT) je 20. marta 2020. godine izdao saopštenje o principima koji se odnose na tretman lica lišenih slobode za vreme pandemije korona virusa. Prepoznajući jasnu potrebu da se preduzmu čvrste mere u borbi protiv širenja, kao i da se pred zaposlenima u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode nalaze specifični i teški izazovi, CPT je podsetio da je zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja apsolutna i da zaštitne mere koje države preduzimaju u suzbijanju COVID-19 nikada ne smeju rezultirati nijednim oblikom zlostavljanja lica lišenih slobode.
 
Stoga je CPT preporučio da za vreme pandemije COVID-19 nadležne državne vlasti i sve ustanove u kojima se nalaze lica lišena slobode na teritoriji Saveta Evrope treba da preduzmu sve moguće mere radi zaštite zdravlja i bezbednosti svih lica lišenih slobode, koje će doprineti i očuvanju zdravlja i bezbednosti osoblja (osnovni princip) ali i da omoguće nezavisnim telima, kao što su Nacionalni mehanizam za prevenciju torture i CPT, nadzor nad radom svih ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, uključujući i karantine.
 
U svrhu boljeg informisanja lica koja su smeštena u centrima za azil i prihvatnim centrima Beogradski centar za ljudska prava pripremio je info liflete na jezicima koje tražioci azila najčešće govore.
 
Kliknite za liflete na sledećim jezicima: