Pogledajte svedočenje Rokija Đorđevića iz Kule koji je pretrpeo policijsku torturu

26. jun 2020.

Povodom 26. juna Međunarodnog Dana podrške žrtvama torture, Beogradski centar za ljudska prava objavljuje svedočenje Rokija Đorđevića iz Kule, koji je pretrpeo policijsku torturu krajem januara 2020. godine.

Svedočenje možete pogledati na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=3RF5-ajWjjQ

Beogradski centar za ljudska prava već 10 godina prikuplja spise svih javnotužilačkih i sudskih predmeta koji su vođeni po prijavama građana da su bili zlostavljani i mučeni od strane službenih lica.  Na osnovu našeg rada i iskustva ukazujemo na nedopustivo loš položaj ovih žrtava u Srbiji. 

Na prvom mestu, nadležni organi gotovo ništa nisu preduzeli na polju prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja. Praksa sudova i javnih tužilaštava u Srbiji da bez izuzetka poklanjaju više poverenja iskazima policijskih i drugih službenika nego navodima građanina koji tvrde da su pretrpeli torturu i onima koji su tome svedočili. Najveći broj krivičnih prijava koje žrtve torture i zlostavljanja podnose protiv službenih lica biva odbačen. Mali broj slučajeva mučenja i zlostavljanja građana od strane službenih lica koji dospe pred sud završi osuđujućim odlukama. Tokom vanrednog Na žalost, građani su tokom vanrednog stanja imali prilike da vide snimke koji su isplivali na društvenim mrežama gde su policijski službenici i na javnim mestima tretirali građane na način koji grubo vređa ljudsko dostojanstvo (šamarali ih, udarali pesnicama, šutirali, itd.).

Žrtve torture u Srbiji saplitane na svim nivoima

 

Povodom 26. juna – Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na nedopustivo loš položaj ovih žrtava u Srbiji.

Na prvom mestu, nadležni organi gotovo ništa nisu preduzeli na polju prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja. Još 2016. godine je Narodnoj skupštini i Vladi podneta inicijativa tadašnjeg zaštitnika građana da se zakonima propiše obaveza audio i video nadzora nad saslušanjima osumnjičenih, kao i u svim slučajevima primene sredstava prinude prema građanima, radi lakše kontrole zakonitosti i srazmernosti. Tako se nastavljena praksa da se saslušanja osumnjičenih u policijskim stanicama obavljaju po kancelarijama inspektora.

Praksa sudova i javnih tužilaštava u Srbiji da bez izuzetka poklanjaju više poverenja iskazima policijskih i drugih službenika nego navodima građanina koji tvrde da su pretrpeli torturu i onima koji su tome svedočili, nema nikakvo pravno ni iskustveno opravdanje. Godinama unazad gotovo da ne postoji nijedan predmet u kojem je neki službenik svedočio „protiv svog kolege“, odnosno da je svedočio da je došlo do neosnovane ili prekomerne upotrebe sile, ili da je sâm to prijavio.

(više…)

BCLJP uputio zahteve Zaštitniku građana i Vladi Srbije povodom sumnji u vezi sa zvaničnim podacima o COVID-19

24. jun 2020.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je Zaštitniku građana inicijativu za vršenje neposrednog nadzora nad radom Ministarstva zdravlja u vezi sa vođenjem informacionog sistema i davanje podataka o broju umrlih i inficiranih građana Srbije korona virusom i bolešću COVID-19. Centar je takođe podneo i zahtev Vladi Republike Srbije da dostavi zapisnike sa sednica Kriznog štaba za reagovanje zbog širenja bolesti COVID-19, odluku o formiranju Kriznog štaba i informacije o svim članovima tog tela i njihovim funkcijama. 

Nakon što su novinari BIRN-a izneli tvrdnje da je broj umrlih i inficiranih višestruko veći od brojeva koje su predstavnici Kriznog štaba zvanično saopštavali javnosti, smatramo da je od izuzetne važnosti da se  izvrši neposredan nadzor u pogledu vođenja informacionog sistema COVID-19 Ministarstva zdravlja i davanja podataka iz tog sistema Vladi Srbije i Kriznom štabu, kao i da se omogući uvid u zapisnike sa sednica Kriznog štaba.

Podsećamo da potencijalno prikrivanje podataka koji se odnose na javno zdravlje građana Srbije – osim što predstavlja nezakonit i nepravilan rad državnih organa – može prouzrokovati nenadoknadivu i nesagledivu štetu po prava građana, narušiti poverenje građana u rad organa vlasti i dovesti do izazivanja panike. Beogradski centar za ljudska prava ističe da je neophodno da o navedenim informacijama nezavisne institucije u što kraćem roku izvestite javnost.

 

Pogledajte online kampanju Beogradskog centra za ljudska prava povodom Svetskog dana izbeglica #stanimojedniuzdruge

18. jun 2020.

Capture Stanimo jedni uz drugePovodom 20. juna Svetskog dana izbeglica, Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo je online kampanju #stanimojedniuzdruge.

Kroz seriju video snimaka javne ličnosti, izbeglice, predstavnici UNHCR-a i Beogradskog centra za ljudska prava govore o svojim ličnim iskustvima, problemima sa kojima se izbeglice suočavaju, izazovima i mogućnostima koje imaju u društvu i sredinama u kojima borave. 

Online kampanju #stanimojedniuzdruge možete pratiti na nalozima Beogradskog centra za ljudska prava na FejsbukuInstagramu i Tviteru. Pogledajte šta povodom Svetskog dana izbeglica i problemima sa kojima se suočavaju izbeglice kažu glumica Nina Janković Dičić, novinar i voditelj Dragan Ilić, Zoran Kesić autor emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, izbeglice iz Irana i Burundija Džafar Fatahani i Katija Katiabva, „Marka Žvaka“ dvojac Dušan Čavić i Dušan Šaponja, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder i Ana Trifunović i Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava. 

Cilj kampanje je podizanje svesti građana Srbije o problemima izbeglica, kako bi solidarnošću i tolerancijom doprineli da sve ranjive grupe, uključujući i izbeglice, budu ravnopravni članovi našeg društva i žive dostojanstveno. 

Saopštenje povodom Svetskog dana izbeglica

Povodom 20. juna Svetskog dan izbeglica Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na ranjivost izbegličke populacije posebno u situaciji pandemije COVID-19 i napominje da državne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Prema podacima UNHCR-a 79.5 miliona ljudi je prinudno raseljeno širom sveta usled progona ili konflikata. Deca čine 40% ove populacije. Na žalost, dugotrajni konflikti i masovna kršenja ljudskih prava u svetu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj budućnosti. Tokom 2019. godine 12.937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji. Istovremeno, pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Podsećamo da je tokom vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom COVID-19 kretanje izbeglica i tražilaca azila bilo u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesmetan pristup teritoriji i postupku azila u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdravstvenih mera. Sistem azila u Srbiji još uvek se ne može okarakterisati kao efikasan imajući u vidu da se tražioci azila suočavaju sa dugim trajanjem postupka, ne sprovodi se postupak azila na aerodromu Nikola Tesla a stopa priznavanja azila je niska. Pored toga ozbiljan problem u integraciji predstavlja činjenica da izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i steknu državljanstvo Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanja besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupanje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zagovaranje, poboljša položaj svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji. Povodom Svetskog dana izbeglica Centar je pokrenuo online kampanju #stanimojedniuzdruge u cilju podizanja svesti građana o problemima izbeglica, kako bi solidarnošću i tolerancijom doprineli da sve ranjive grupe, uključujući i izbeglice, budu ravnopravni članovi društva i žive dostojanstveno.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.

Zaštita od diskiminacije „na pauzi“

16. jun 2020.

Grupa nevladinih organizacija izražava duboku zabrinutost zbog trenutnog nefunkcionisanja sistema zaštite od diskriminacije u Srbiji, s obzirom da je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti blokirana zbog propuštanja da se blagovremeno izabere novi poverenik/poverenica.

Brojne organizacije koje su podnele pritužbe za zaštitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek „nakon izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“. Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopisima navedeno, „ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje“.

Može se očekivati da će građanke i građani Srbije mesecima biti bez adekvatne zaštite od diskriminacije jer Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja, a Srbiji tek predstoje parlamentarni izbori i nakon toga konstituisanje Narodne skupštine i nadležnih odbora.

(više…)