Predstavljen izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020“

4. mart 2021.

Capture Izvestaj ljp 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je 4. marta 2021. godine redovni godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava „Ljudska prava u Srbiji 2020“.

Izveštaj je predstavljen na onlajn događaju putem ZOOMa na kojem su govorili urednici izveštaja Vesna Petrović i Dušan Pokuševski kao i jedan od autora izveštaja novinar Ivan Protić. Osvrt na poštovanje ljudskih prava u Srbiji u prošloj godini iz ugla UN dao je Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava, dok je pogled na proces evropskih integracija, posebno Poglavlja 23 i 24, u prošloj godini dao Daniel Mohseni, politički savetnik ambasade Nemačke u Beogradu.

Capture Izveštaj LJP finaU debati povodom predstavljanja izveštaja sa osvrtom na segmenete vezane za vladavinu prava i pravosuđe, parlamentarne izbore, položaj civilnog društva i julske proteste u Beogradu i Novom Sadu učestvovali su Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda i predsednica CEPRIS-a, Tamara Branković iz Crte, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku i Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava. 

Izveštaj o ljudskim pravima u Srbiji 2020. predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu stanja u Srbiji u godini obeleženoj globalnom pandemijom virusa COVID-19, koja je donela brojne izazove i ograničenja u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. Ugroženost života i zdravlja građana Srbije kao i poštovanje i zaštita njihovih ljudskih prava tokom pandemije predstavljali su, čini se, pretežak zadatak na koji vlast u Srbiji često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore.

Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

DSC_0143

Beogradski centar za ljudska prava je prethodnih godina upozoravao ne samo na ozbiljne probleme u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava, već i na ugroženost osnovnih principa na kojima počiva Republika Srbija – vladavina prava, socijalna pravda, građanska demokratija i pripadnost evropskim principima i vrednostima. Loša ekonomska situacija u zemlji, kriminal i korupcija kao uobičajena društvena pojava, populistička retorika kao osnov i svrha političkog delovanja učinili su Srbiju duboko polarizovanom društvenom zajednicom u kojoj su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, u kojoj je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena, a javni diskurs preplavljen govorom mržnje.

Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2020. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljinh poslova SR Nemačke i Ujedinjenih nacija. 

Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2020″ možete pogledati ovde: 

Predstavljen izveštaj o ‘Pravu na azil u Republici Srbiji 2020’

24. februar 2021.

Capture Izvestaj azil 2Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 24. feburara 2021. godine godišnji izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020“. 

Izveštaj o pravu na azil u Srbiji za 2020. godinu sastavljen je na osnovu iskustva pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i osobama kojima je odobren azil. Izveštaj predstavlja pregled i prikaz statističkih podataka, analizu primene domaćih propisa u postupku azila i drugih propisa relevantnih za položaj tražilaca azila i izbeglica i njihovu integraciju u srpsko društvo tokom prošle godine.

Capture Izveštaj azil naslovnaOd 1. januara do 31. decembra 2020. godine, 2.830 osoba izrazilo je nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U istom periodu 2019. godine registrovano je 12.937 osoba koje su izrazile nameru da podnesu zahtev za azil.

Drastična razlika nije posledica manjeg priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata, već činjenice da MUP nije sprovodio postupak registracije u punom kapacitetu. Uzrok toga je, u najvećoj meri, bila pandemija virusa korona.

Od januara do decembra 2020. godine 144 osobe su Kancelariji za azil podnele zahtev za azil. Usvojeno je ukupno 29 zahteva. I broj podnetih zahteva kao i broj izarežnih namera za azil značajno je manji u odnosu na 2019. godinu.

Mere zdravstvene zaštite koje su uvedene usled globalne pandemije zarazne bolesti COVID-19 znatno su uticale na ograničenje osnovnih ljudskih prava izbeglica i migranata koji borave na teritoriji Srbije.

Capture Izvestaj azil 5Tema migracija tokom 2020. godine bila jedna od vodećih u javnom prostoru, a zbog uočene promene narativa, izveštaj se bavi i analizom javnog diskursa uz osvrt na stavove građana, pojavu neproverenih vesti i rasprostranjen govor mržnje prema izbegličko-migrantskoj populaciji.

Izveštaj je izrađen je u okviru projekta Podrška izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji koji Beogradski centar za ljudska prava sprovodi uz podršku UNHCR-a u Srbiji. BCLJP kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji.

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2020″ možete preuzeti OVDE.

O pravu na azil u Republici Srbiji i godišnjem izveštaju govorili su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori izveštaja Ana Trifunović, urednica publikacije, Marko Štambuk, koordinator pravnog tima programa Azil i migracije i Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije. 

Predstavljanje izveštaja možete pogledati ovde:

 

Apel da se ne ukidaju zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji

17. februar 2021.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne da se u okviru predloženog Nacrta plana nove mreže ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji ne ukidaju zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata koji obuhvataju tri studentske poliklinike u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i niz zdravstvenih službi u studentskim domovima i centrima širom zemlje.

Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) predviđa spajanje odnosno horizontalne integracije zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata sa domovima zdravlja, što bi moglo da ima negativne posledice na dostupnost zdravstvene zaštite studentskoj populaciji koja u najvećem broju slučajeva periodično migrira na godišnjem nivou između svog mesta stanovanja i mesta u kome pohađa fakultet.

Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za više od  250.000 studenata i studentkinja koji predstavljaju posebnu kategoriju stanovništva. Spajanjem zavoda sa domovima zdravlja veliki broj studenata i studentkinja ostao bi bez zdravstvene zaštite ili za vreme boravka u svom mestu stanovanja ili tokom boravka u mestu studiranja jer bi se u tom slučaju morali opredeliti za izabranog lekara samo u jednom od ta dva mesta, dok bi u drugom mogli dobiti samo hitne usluge. Nacrtom plana optimizacije se:

- gubi sistematski organizovana zdravstvena zaštita za potrebe brojne studentske populacije (samo u Beogradu je između 120.000 i 148.000 studenata);

- uskraćuju prava studentima i studentkinjama koja su data zakonima u oblasti zdravstva;

- urušava optimalniji odgovor na potrebe studenata i studentkinja prema stručnim preporukama iz strateških dokumenta Repulbike Srbije o zaštiti mladih;

- gubi mogućnost sveobuhvatnog praćenja stanja zdravlja i sagledavanja zdravstvenih potreba studenata i studentkinja.

Pozivamo nadležne da preispitaju svoju odluku i da sistem koji ima dobru praksu i dokazano funckioniše ne menjaju. Upravo je studentska populacija u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti označena kao populacija kod koje se podrazumeva sprovođenje društvene brige za zdravlje na nivou Republike Srbije, dok je Nacionalna staregija za mlade među devet strateških ciljeva uvrstila zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca i kao specifičan cilj istakla prevenciju zdravlja i unapređenje zdravih stilova života. Skrećemo pažnju i na značaj Studentske poliklinike Beograd u kojoj se zbrinjavaju svi studenti i koja zamenjuje kućno lečenje za studente i studentkinje koji zbog akutnih i infektivnih bolesti treba da budu hospitalizovani, ali nije neophodno da budu u kliničko bolničkim centrima. To se pokazalo izuzetno važnim godinama unazad, a posebno za vreme pandemije COVID-19 infekcije.

Beogradski centar za ljudska prava poziva organizacije mladih i za mlade, sve predstavnike i predstavnice studenskih parlamenta i studenskih udruženja, omladinske radnike i radnice, lidere i liderke da do 22. februara 2021. godine ostave komentare na Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu studenata i mladih na: https://www.optimizacijazdravstva.rs/ostavite-komentar

Poslušajte pesmu „Vekovi“ našeg Omladinskog programa nastalu u okvuru projekta „Kafanski priručnik“

12. februar 2021.

1613133321901Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava predstavlja pesmu “Vekovi” nastalu okviru projekta “Kafanski priručnik”.

U vremenima nesvakidašnjih izazova, drugačijeg nekog sveta…Kao da imamo više prilike da razmišljamo i pitamo se ko smo sada, nakon svega što smo prošli. Koliko smo se promenili?  Koliko smo drugačiji od generacija pre nas? 

Ova pitanja su inspirisala ekipu iz predstave “Kafanski priručnik” da snime svoju prvu autorsku pesmu.

“Vekovi” je numera posvećena mladima, i kao i sama predstava, propituje teme nacije, nacionalnog identiteta, rase, vere, kao i razumevanja, straha i tuge.

“U sam proces smo uložili sve naše priče, iskustva i emocije koje su u vezi sa našim nacionalnim, verskim, etničkim ali i svim drugim  identitetima,” kaže Demir Mekić, jedan od organizatora projekta. 

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava pokrenuo je tokom 2019. godine izvođenja predstave “Kafanski priručnik – dramsko muzički događaj za kafane i birtije”. Pesma „Vekovi” nastala je kao nastavak  ideje iz predstave: da se publici ispričaju svakodnevne priče iz naroda – one sa ulice, proslave, kafe ili kafane.

Pogledajte kako su naši mladi umetnici i aktivisti niz svojih razmišljanja predočili u pesmu. 

Civilno društvo i mediji traže hitno izjašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca o nalazima FATF-a

29. januar 2021.

Organizacije civilnog društva i mediji zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se u što kraćem roku izjasni o nalazima Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), da je u slučaju “Spisak” proverom 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama i standardima ovog međunarodnog tela. Takođe, pozivamo ovaj organ da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani. Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i Vlade Srbije da javno objave ključne nalaze analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa Zakonom, i da se odazovu pozivu građanskog društva da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Izjašnjavajući se o ovom potezu Uprave u postupku koji je protiv Srbije pokrenut od strane Specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija povodom slučaja “Spisak” FATF je ocenio da postoji sumnja da je Republika Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca kao organa finansijske obaveštajne službe (preporuka 29). (više…)

Ugrožen međunarodni status Zaštitnika građana zbog odstupanja od međunarodnih principa funkcionisanja nezavisnih institucija za ljudska prava

28. januar 2021.

Capture final 2811Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa[1]  saopštili su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta. Ova odluka ukazuje da Zaštitnik građana ne ispunjava u potpunosti međunarodne standarde za institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Odluka takođe ukazuje i da međunarodna zajednica prepoznaje trend urušavanja rada Zaštitnika građana, koji preti da ovu važnu instituciju pretvori u formalnost bez suštinske uloge u zaštiti prava građana. Neophodno je da odluka bude shvaćena kao alarm i poziv ovoj instituciji da hitno odgovori na probleme u radu i unapredi loše ocenjene oblasti, kako bi zadržala najvišu međunarodnu ocenu. Zaštitniku građana je „A“ status prvi put dodeljen 2010. godine, a potvrđen 2015. godine, dok je Potkomitet ovu odluku doneo u decembru 2020. na osnovu analize rada institucije u periodu od 2015. do 2019. godine.

(više…)