Predstavljanje izveštaja „Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2021. godini“ u utorak 31. maja od 11 do 13 časova na ZOOM-u

24. maj 2022.

Za sajt_izvestaj vizual

Beogradski centar za ljudska prava i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava predstaviće u utorak 31. maja novi godišnji izveštaj Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2021. godini.

Izveštaj će biti predstavljen od 11 do 13 časova na ZOOM platformi.

Pozivamo zainteresovane za ovaj online događaj da se prijave preko ovog linka za registraciju: https://undp.zoom.us/meeting/register/tZEsfuqoqz8vH9R_H3NSQVG1E_sF8ry6ayZT

Zvanični jezik događaja je srpski, a obezbeđen je i simultani prevod na engleski jezik i tumačenje na srpskom znakovnom jeziku.

Detaljnu agendu događaja možete pronaći OVDE.

„Oceni svoja prava i uključi se!“ novi projekat u cilju unapređenja ljudskih prava

23. maj 2022.

DEKI9923

„Oceni svoja prava i uključi se!“ novi je projekat koji će u narednih godinu dana sprovoditi Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Cilj projekta je unapređenje ljudskih prava građana kroz njihovo aktivno uključivanje u dva procesa koja se odnose na izradu politika u oblasti ljudskih prava.

Jedan proces odnosi se na praćenje izrade Strategije praćenja i unapređenja ljudskih prava u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine što će biti strateški dokument Vlade Srbije koji na sveobuhvatan način analizira stanje ljudskih prava, razmatra pravac njihovog unapređenja i izradu konkretnih aktivnosti.

DEKI9920

Drugi proces se odnosi na pripremu alternativnog  Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) od strane Platforme – posebnog mehanizam zaštite ljudskih prava Ujedinjenih nacija koji je poveren Savetu za ljudska prava, sa ciljem da se kroz analizu i ocenu stanja ljudskih prava u zemljama članicama UN formulišu preporuke koje se upućuju državi.

„Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Podržite aktivnosti radi poboljšanja položaja pacijentkinja tokom postupka prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama i zastupanja žrtve nehumanog postupanja od strane zaposlenih u GAK ‘Narodni front’

17. maj 2022.

4

Pre više od dva meseca, Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo je postupke za utvrđivanje kršenja i zaštutu prava Milice Filipović iz Šapca, povodom njenih navoda o nehumanom postupanju za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u GAK „Narodni front“. Do danas, nismo upoznati o preduzetim radnjama u ovim postupcima niti njihovim ishodima, osim što je zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja, postupajući po inicijativi Centra za vršenje inspekcijskog nadzora, na osnovu pisanih izjava zdravstvenih radnika i medicinske dokumentacije našla da nije bilo propusta tokom zbrinjavanja Milice Filipović u GAK „Narodni front“.

Podsetimo da je početkom godine Milica Filipović u medijima javno iznela svoje traumatično iskustvo iz porodilišta „Narodni front“ od januara 2021. godine. Ona, kao ni očevici ovog događaja, još uvek nisu saslušani od strane nadležnog tužilaštva. GAK „Narodni front“ je odbio da po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dostavi kopiju Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u ovoj ustanovi, navodeći kao razlog to što je pokrenut krivični postupak i ocenjujući da bi se davanjem tražene informacije „dovelo u pitanje dalje sprovođenje postupka po podnetoj krivičnoj prijavi“. GAK je u pisanom odgovoru naveo i da navedena procedura predstavlja „stručno i metodološko uputstvo namenjeno medicinskim radnicima koji je primenjuju, tako da njeno tumačenje od strane lica koja nemaju odgovarajuće obrazovanje nije ni moguće“. Zbog nedostavljanja kopije traženog dokumenta, Centar je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o kojoj još uvek nije doneta odluka.

Beogradski centar za ljudska prava je od Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS u Višegradskoj pribavio kopiju akta Procedure za indukovani prekid trudnoće koji je na snazi u toj ustanovi. U ovom aktu, pored ostalog, stoji da „prekide trudnoće može da obavlja samo za to obučen tim zdravstvenih radnika, s tim da je isti dužan da obezbedi kvalitetnu, efikasnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu žena uz poštovanje njihovog dostojanstva, individualnosti i prava na izbor vrste postupka“. Dalje je navedeno da prekidu trudnoće obavezno prisustvuju lekar i medicinska sestra – babica, da zbrinjavanje posle prekida vrši lekar specijalista ginekolog – akušer, takođe uz asistenciju medicinske sestre – babice, i lekara anesteziologa. Identična ili slična procedura prekida trudnoće bi morala važiti i u GAK „Narodni front“, a koja u slučaju prekida trudnoće Milice Filipović nije ispoštovana u gore navedenim aspektima.

Aprila 2022. godine Centar je otpočeo kampanju za prikupljanje sredstava potrebnih za dalje vođenje postupaka i zaštitu prava Milice Filipović, kao i za realizaciju aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje položaja pacijentkinja tokom postupka prekida trudnoće, kroz unapređivanje njihovih znanja o pravima koja imaju, unapređivanje procedura za prekid trudnoće i jačanje odgovornosti zdravstvenih radnika.

Centar poziva javnost da podrži borbu Milice Filipović i da doprinese našim naporima da se slučajevi poput Miličinog više nikada ne ponove.

 Za uplate iz Srbije (samo u dinarima):

  • Primalac: Beogradski centar za ljudska prava, Kneza Miloša 4, 11000 Beograd, Srbija
  • Svrha uplate: DONACIJA
  • Broj računa: 325-9500500005830-69

 Za uplate iz inostranstva (samo devizne uplate):

  • putem PayPal-a, instrukcije videti ovde.

 Hvala svima koji podržavaju naš rad i našu borbu za unapređenjeprocedura sprovođenja indukovanih pobačaja u Srbiji!

#pomozi i #doniraj

 

 

 

Saopštenje za javnost organizacija civilnog društva: Pet godina bez podrške za projekte pružanja pomoći žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći

5. maj 2022.

bg cent 1

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, smatramo poražavajućim da petu godinu za redom sredstva prikupljena kršenjem osnovnih prava žrtava putem primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nisu dodeljena ni jednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći.

Od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu za dodelu sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja u 2022. godini[1], nijedan nije namenjen pružanju pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela niti pružanju besplatne pravne pomoći i podrške. Kao i prethodnih godina, manje od 5% sredstava[2] će biti dodeljeno projektima udruženja građana, dok će preko 4.000.000 evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite za potrebe renoviranja i opremanja, za koje su sredstva trebala biti obezbeđena u budžetu.

Iako je 2020. godine usvojena Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka, Vlada Srbije, svojim upornim odbijanjem da omogući veću dostupnost usluga za žrtve, na žalost potvrđuje da je usvajanje Strategije bilo samo deklarativno, a ne suštinsko opredeljenje države da unapredi položaj žrtava.

Rezultati konkursa pokazuju i da se ni na koji način ne vrednuje ni rad udruženja građana koja pružaju besplatnu pravnu pomoc građankama i građanima Srbije, iako podaci Ministarstva pravde pokazuju da je u 2020. godini 11 udruženja pružilo skoro istovetan broj usluga besplatne pravne pomoći kao i 103 opštine u Srbiji[3].

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku[4], institut odlaganja krivičnog gonjenja je u 2020. godini bio primenjen 10.945 puta, najviše u slučajevima sumnje na krivična dela protiv bezbednost javnog saobraćaja (4435), zdravlja ljudi (2044) i imovine (1532), ali i u slučajevima sumnje na krivična dela protiv polne slobode (16), među kojima i za delo silovanje (1), nedozvoljene polne radnje (3) i seksualno uznemiravanje (12), krivična dela protiv braka i porodice (393), među kojima i za dela nasilje u porodici (93) i nedavanja izdržavanja (267), kao i u slučajevima sumnje na krivična dela laka telesna povreda (169), teška telesna povreda (75), ubistvo (2), ugrožavanje sigurnosti (252), proganjanje (42), zlostavljanje i mučenje (23) i dr.

U svim tim postupcima tužilaštva nisu imala obavezu da traže mišljenje žrtve pre nego što su odlučili o primeni ovog instituta, nisu imala obavezu da obaveste žrtvu da su ga primenili, niti su žrtve imale pravo na izjavljivanje prigovora.

Zbog svega navedenog, poražavajuće je da se sredstva prikupljena primenom ovog instituta ne usmeravaju i na besplatnu pravnu pomoć i na usluge podrške namenjene žrtvama, koje, ni ne znajući, suštinski omogućavaju prikupljanje ovih sredstava. Jer da nema žrtava/oštećenih krivičnim delom, ne bi bilo ni primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja.

Saopštenje potpisuju:

  1. Autonomni ženski centar
  2. Astra
  3. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  4. Centar za mame
  5. Udruženje Roma Novi Bečej
  6. YUCOM
  7. Pravni centar Niš
  8. Da se zna!
  9. OAZA SIGURNOSTI
  10. Mreža žene protiv nasilja – MŽPN
  11. Centar za ljudska prava – Niš
  12. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
  13. Centar za primenjene evropske studije – CPES
  14. Građanske inicijative
  15. Beogradski centar za ljudska prava
  16. Centar za istraživanja migracija
  17. Res Publika Kragujevac
  18. Centar “Živeti uspravno”
  19. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  20. Fondacija Centar za demokratiju
  21. Asocijacija DUGA
  22. Evropski pokret u Srbiji
  23. Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi
  24. PROTECTA
  25. NVO Re Generacija
  26. Viktimološko društvo Srbije-VDS
  27. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  28. Odbor za ljudska prava Vranje
  29. Žene za mir Leskovac
  30. SOS Vlasotince
  31. Labris- organizacija za lezbejska ljudska prava
  32. Užički centar za prava deteta
  33. Forum žena Prijepolja
  34. FemPlatz
  35. Koalicija Otvoreno o konkursima- OKO
  36. Udruženje žena Peščanik
  37. PrEUgovor koalicija
  38. Romski centar za žene i decu DAJE

Preuzmite Saopštenje

[1] Vest Ministarstva pravde od 27.4.2022., https://www.mpravde.gov.rs/sr/vest/36446/pola-milijarde-dinara-za-projekte-od-javnog-interesa.php

[2] 21.753.318,00 din. od ukupno 500.000.000,00 din.

[3] https://preugovor.org/Infografici/1669/Uloga-udruzenja-gradjana-u-pruzanju-besplatne.shtml

[4] Bilten ’’Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2020’’, objavljena 24. decembra 2021., dostupan na https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20215677.pdf, str. 14-25. Zvanični statistički podaci nisu razvrstani prema sedam vrsta obaveza koje mogu biti naložene odlaganjem krivičnog gonjenja (čl. 283. ZKP). Na osnovu iznosa sredstava dodeljenih putem ovog javnog poziva može se zaključiti da uplata u Fond Ministarstva pravde dominira kao naložena obaveza.

Na Međunarodni praznik rada ukazujemo koliko su mladi u Srbiji daleko od dostojanstvenih uslova za rad

1. maj 2022.

RAD_16-9-minPovodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na nepovoljan položaj mladih u oblasti prava na rad i zapošljavanje i njihov neiskorišćen potencijal na tržištu rada. Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u NEET statusu (nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili stručnoj obuci), dok je polovina mladih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od godinu dana, a čak trećina duže od dve godine. Među nezaposlenim osobama sa invaliditetom je 11,6% mladih, dok je među nezaposlenima romske nacionalne manjine 28,3% mladih[1].

Mladi su starosna grupa koja je najviše izložena siromaštvu jer je siromaštvo najraširenije među onima koji nemaju adekvatne i stabilne prihode od rada. Prosečne zarade mladih starosti 15-29 godina za 16% su manje od opšteg proseka[2]. Osam od deset zaposlenih u Srbiji je subjektivno siromašno što znači da njihova primanja nisu dovoljna da njihovo domaćinstvo „sastavi kraj sa krajem,” a čak 75% mlađih ispod 35 godina ima teškoće u sastavljanju kraja sa krajem, što je rezultat toga da većina mladih živi sa roditeljima[3]. Radno angažovani mladi ne ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme, pravo na zaradu i naknadu zarade, pravo na minimalnu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na plaćeni godišnji odmor, pravo na plaćeni prekovremeni rad, pravo na plaćeno bolovanje, pravo na sindikalno udruživanje, i pravo na kolektivno pregovaranje[4].

Tokom 2021. godine, u mere aktivne politike zapošljavanja mladih (Moja prva plata, stručna praksa i pripravništvo), bilo je planirano uključivanje 14.500 nezaposlenih mladih sa evidencije NSZ pri čemu je najveći obuhvat planiran za program Moja prva plata (69%). Mladima koji su učestvovali u merama aktivnih politika zapošljavanja uskraćena su prava na pravične i povoljne uslove rada, pravo na pravičnu zaradu i sindikalna prava, dok su učesnici programa Moja prva plata i stručne prakse ostali uskraćeni za socijalno osiguranje i imali su samo zdravstveno osiguranje ograničenog kapaciteta (za slučaj povrede na radu). Iako se kandidati na ovim programima „osposobljavaju“ odnosno „stiču znanja, veštine i kompetencije za rad“[5] poslodavac nema obavezu izrade programa osposobljavanja/prakse, pa se ne zna koja znanja, veštine i kompetencije za rad mlada osoba treba da stekne, i otvara se prostor za radnu eksploataciju mladih.

Zbog visoke stope nezaposlenosti mladih i nedostojnih uslova rada zabrinutost je izrazio i Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, koji je u svojim zaključnim preporukama[6] pozvao državu Srbiju da:

  • Pojača svoje napore kako bi smanjila nezaposlenost, posebno među mladima,
  • Unapredi mere aktivne politike zapošljavanja mladih osmišljavanjem konkretnih programa,
  • Preduzme efikasne mere da zaštiti učenike u dualnom sistemu obrazovanja i mlade u programima stručne prakse (kao što je „Moja prva plata“) od radne eksploatacije i osigura zaštićenost propisima.

Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju za Srbiju[7]  koja se direktno odnose na mlade obavezujuća su za Srbiju koja je, podsetimo, ratifikovala i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidiranu evropsku socijalnu povelju. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo našeg pravnog poretka i kao takva se moraju neposredno primenjivati u Srbiji.

Navedeni podaci o trenutnom stanju ekonomskih prava mladih deo su izveštaja „Ljudska prava mladih u 2021. godini“ koji će Beogradski centar za ljudska prava u narednom periodu predstaviti javnosti. 




[1] Dostupno na: https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15855_strategija_zaposljavanja_u_rs_2021-2026.pdf

[2] Istraživanje o strukturi zarada, dostupno na https://www.stat.gov.rs/sr-latn/publikacije/publication/?p=12774

[3] Videti više u Bradaš, S. „Pravo na adekvatnu zaradu“, u Dodatne analize pojedinih radnopravnih instituta kao podrška rešenjima iz alternativnog modela zakona o radu, Centar za dostojanstven rad, Beograd, 2021. Dostupno na: http://cdrsrbija.org/projekat-dodatne-analize-uz-alternativni-zakon-o-radu/.

[4] Urdarević, B, i dr., Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji – Izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; Centar za dostojanstven rad, 2019.

[5] Program rada Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. Dostupno na: https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15839_program_rada_za_2021._godinu_.pdf.

[6] Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštavanju RS, dostupno na: http://www.bgcentar.org.rs/komitet-za-ekonomska-socijalna-i-kulturna-prava-un-uputio-preporuke-za-unapredenje -polozaja-mladih-u-republici-srbiji/

[7] Sve preporuke koje je Komitet Ujedinjenih Nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava uputio Republici Srbiji dostupna su na srpskom jeziku: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2022/03/Zaklju%C4%8Dna-zapa%C5%BEanja-ICESCRsrp.pdf

Predstavljena publikacija „Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije kovid-19 u Srbiji. Heroji ili zanemarene žrtve?”

28. april 2022.

DSC_0016Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije predstavili su danas na konferenciji za medije u beogradskom Medija centru publikaciju Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19: Heroji ili zanemarene žrtve.

Jedna od autorki publikacije, advokatica Marina Mijatović tom prilikom je istakla da je u svakom segmentu tokom trajanja pandemije COVID-19 bilo i da ima kršenja prava zdravstvenih radnika. Kako je navela, najviše su kršena prava iz radnog odnosa. Naredbe i instrukcije nadležnih koje su upućivane zdravstvenim radnicima nisu bile precizne već često konfuzne, dok lekari ni u jednom segmentu nisu dobijali tačne i pouzdane informacije ili ih uopšte nisu dobijali.

DSC_0005

„Praksa je pokazala da pravo na bezbednost i zdrave uslove rada nije uopšte poštovano“, rekla je Mijatović i dodala da nije bilo obezbeđno dovoljno zaštitne opreme. Ona je navela da nije bilo psihološke zdravstvene zaštite, da dnevni i nedeljni odmori zdravstvenih radnika nisu bili poštovani u potpunosti i da oni često nisu znali tačan raspored radnog vremena.

Mijatović je dodala da je zdravstveni sistem generalno bio loše organizovan u pogledu zaštite prava zdravstvenih radnika, kojima je bilo zabranjeno da iznose podatke o stanju u zdravstvenom sistemu. Kako je icenila, trebalo bi hitno da se preduzmu mere da se ta kršenja eliminišu ili makar umanje.

DSC_0029 (1)

Članica Sindkata lekara i farmaceuta i jedna od autorki publikacije doktorka Gorica Đokić ocenila je da su „zdravstveni radnici u Srbiji i heroji i bespotrebne žrtve“.

Ona je predstavila rezultate istraživanja stavova zdravstvenih radnika o poštovanju i kršenju njihovih prava tokom pandemije koji su pokazali da 91,4 % zdravstvenih radnika nije pitano da li imaju maloletnu decu i da li su samohrani roditelji pre nego što su bili upućivani u kovid sistem, kao i da 84 % zdravstvenih radnika nije pitano da li želi ili da li može da radi u kovid sistemu.

Capture publikacija lekariDoktorka Đokić je dodala da skoro 32 % zdravstvenih radnika ima hronične bolesti koje se smatraju faktorom rizika za težak oblik COVID-19 infekcije, a da pre upućivanja u kovid sistem čak 90 % zdravstveih radnika nije pitano da li boluje od hroničnih bolesti.

„Četrdeset odsto nije imalo dovoljno zaštitne opreme što je šokantan podatak, a 60 odsto zdravstvenih radnika u kovid sistemu radilo je u smenama koje su više od osam sati u punoj zaštitnoj opremi kada je bilo. Preko 50 odsto nije imalo pravo na pauzu ili je eventualno imalo retku mogućnost da napravi pauzu“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, 62 % zdravstvenih radnika je u kovid sistem upućivano na osnovu usmenog naređenja, a 81 % nije znalo na koji period su upućivani u kovid sistem. Ona je istakla i da 55 % zdravstvenih radnika nije imalo mogućnost niti smelo da iznese svoje mišljenje u vezi sa organizacijom rada u kovid sistemu, a da je 10 % zbog toga eksplicitno kažnjeno. Kako je istakla, 14,5 % zdravstvenih radnika u Srbiji nije dobilo nikakvu novčanu nagradu za rad u kovid sistemu.

„Uprkos svemu tome, skoro 97 odsto zdravstvenih radnika nije odbilo da radi u kovid sistemu“, rekla je ona.

Publikacija Prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19: Heroji ili zanemarene žrtve dostupna je OVDE.

Prilikom predstavljanja publikace u Medija centru prikazan je i video svedočenja zdravstvenih radnika o kršenju njihovih prava tokom COVID-19.

Publikacija o pravima zadravstvenih radnika u Srbiji za vreme pandemije bolesti COVID-19 nastala je kao deo istraživanja u okviru projekta „Zaštita prava zdravstvenih radnika“ koji su u prethodnih godinu dana sproveli Beogradski centar za ljudska prava i Sindikat lekara i famraceuta. Projekat je finansiran od strane Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD i USAID. U okviru projekta tokom 2021. godine sprovedeno je i istraživanje na temu poštovanja ljudskih prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19. Više informacija o tome možete naći OVDE.

Konferenciju za medije u beogradskom Medija centru možete pogledati ovde: