Škola ljudskih prava Vojin Dimitrijević

29. septembar 2017.
 
 Škola ljudskih prava Vojin Dimitrijević
 
 
Škola ljudskih prava Vojin Dimitrijević namenjena je prvenstveno studentima završnih godina ili poslediplomskih studija prava i drugih društvenih nauka, ali i svima onima koji žele više da saznaju, angažuju se i doprinesu poštovanju ljudskih prava u našoj zemlji.
 
Škola će se održati u periodu od 1. novembra do 1. decembra 2017. godine, u Kući ljudskih prava i demokratije, Kneza Miloša br. 4.
 
Okvirni program Škole i formular za prijavu možete preuzeti ovde.
 
Prijavu treba poslati do 20. oktobra na: vlada@bgcentar.org.rs.
 
Kandidati koji budu ušli u uži izbor biće pozvani na razgovor.

​Za slobodu medija

24. septembar 2017.

vranjske_naslovneObaveštavamo domaću i međunarodnu javnost da je u petak, 22. septembra, doneta odluka da se krene sa zajedničkim aktivnostima medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji. (više…)

Masovne migracije i ljudska prava – pravne i etičke dileme

12. septembar 2017.

Norveški centar za ljudska prava (NCHR), član Asocijacije instituta za ljudska prava (AHRI) čiji je i Beogradski centar za ljudska prava član, je pripremio MOOC (Massive Onlive Open Course – Masovni otvoreni internet kurs) pod nazivom „Masovne migracije – pravne i etičke dileme“. Kurs će biti dostupan svim zainteresovanim osobama od 18. Septembra, 2017. Godine. Trajaće četiri nedelje i sastojaće se iz kratkih predavanja, video materijala, pisanog teksta i video prezentacija kroz koje će se polaznici kursa upoznati sa temom masovnih migracija kao i propratnim pravnim i etičkim dilemama. Kurs se održava na engleskom jeziku.

mass migrations

                       

Svetski priznati naučnici

Zadovoljstvo nam je da predstavimo prvi MOOC koji je NCHR napravio, koji je ujedno i prvi MOOC koji je Univerzitet u Oslu napravio (čiji je NCHR član). Začetnik ovog kursa, direktor NCHR Inga Bostad je kroz Asocijaciju instituta za ljudska prava mobilizovala neke od najvećih svetskih eksperata u polju migracija i međunarodnog prava i osigurala njihovo učešće kao predavača u ovom programu.

Čak dvadeset dvoje međunarodnih eksperata će učestvovati u ovom kursu kroz četrdeset odvojenih koraka; pola eksperata su članovi AHRI. Uz to, norveška režiserka dokumentarnih filmova Karoline Frogner će takođe doprineti kursu pro bono time što će načiniti dostupnim nekoliko filmskih isečaka koji prate priče dece u norveškim prihvatnim centrima. Takođe, u okviru kursa će se koristiti isečci iz nagrađivanog dokumetarnog filma Egil Håskjold Larsena pod nazivom 69 minutes of 86 days (srp. 69 minuta 86 dana).

Razne metode diseminacije materijala

Tokom implementacije kursa, koji će se održavati u četiri modula, će se materijal distribuirati na razne načine. To uključuje dokumentarce, video predavanja, intervjue i tekstove. Kurs je vrlo interaktivan i precizno napravljen kako bi pružio konkretne smernice svim polaznicima. Profesor Stener Ekern iz NCHR je zadužen za stvaranje smernica.

Kurs u četiri modula

U prvom modulu se postavljaju osnovna i esencijalna pitanja:

  • Koji su osnovni principi međunarodnog izbegličkog prava?
  • Koji je odnos ljudskih prava i etike?
  • Koje su osnovne dileme o evropskom pravu i politici azila?

Drugi modul se bavi ljudskim pravima i osnovnim uzrocima masovnih migracija. U ovom modulu se posebna pažnja pruža oblastima Severne Afrike, Bliskog istoka, a naročito Siriji i Libanu. Treći modul se bavi teorijskim i praktičnim pitanjima pristupa azilnoj proceduri, dok se četvrti osvrće na dugoročne posledice i izazove integracije.

Ova četiri jednonedeljna modula se odvijaju uzastopno, tj.

  1. prvi počinje u ponedeljak, 18. septembra 2017. godine u 10:00,
  2. drugi potom otpočinje tačno nedelju dana kasnije, 25. septembra,
  3. treći 2. oktobra,
  4. i četvrti i završni 9. oktobra u 10:00.

Sva četiri modula se zatvaraju tačno nedelju dana kasnije, 16. oktobra, što znači da će im biti nemoguće pristupiti nakon tog datuma.

Kursu možete pristupiti na ovoj internet stranici.

Saopštenje za javnost povodom javne rasprave o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe

6. septembar 2017.

OrganizacijeUdruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se odvija uključivanje stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava. Smatramo da je potrebno da predstavnici Vlade i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koje će uključiti ne samo odabrana udruženja građana (koja su dostavljala svoje pisane sugestije o promeni Ustava), već i druga udruženja, institucije, pojedince i najvažnije – građane. Pozivamo Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena Ustava, o kome bi bilo moguće raspravljati.

Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđena promena Ustava do kraja 2017. godine, a Ministarstvo pravde je najavilo da će se ove izmene pre svega odnositi na ustavni položaj pravosuđa. Dosadašnje aktivnosti Ministarstva pravde bile su usmerene na prikupljanje stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz ovih konsultacija. Ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava – što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju.

Promene Ustava, a posebno promene koje se tiču uspostavljanja nezavisnosti pravosuđa, od izuzetne važnosti za sve građane Srbije. Građani su ti koji će najviše osetiti dobre ili loše posledice ustavnih promena. Podsećamo da su u do sada sprovedenim istraživanjima, građani pokazali da imaju jasan stav o ključnim odredbama koje će će biti predmet promene Ustava. U istraživanju o Ustavu koje je sprovedeno 2011. godine[1], građani su vrlo nisko ocenili zaštitu svojih ustavnih prava i izrazili gotovo dvotrećinski stav o politizovanosti pravosuđa, nedemokratičnosti usvajanja Ustava iz 2006. godine i nelegitimnosti usvajanja izmena Ustava bez javne rasprave.

Uprkos ovim podacima, Ministarstvo pravde je u postupku javnih konsultacija organizovalo jedan sastanak na kojem su udruženja imala samo pet minuta da predstave svoje predloge, ali je onemogućena debata o predloženim rešenjima. Vlada i Ministarstvo pravde ni tada, a ni kasnije nisu javnosti predstavili svoja rešenja za promenu Ustava. 

U nastavku konsultacija o promenama Ustava, Ministarstvo pravde je najavilo konsultacije o temama koje nisu ustavna materija i nije jasno zašto se u ovom trenutku one stavljaju u središte razgovora o promeni Ustava, dok je u drugi plan stavljena tema nezavisnosti pravosuđa i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.

Zbog svega navedenog, pozivamo Vladu i Ministarstvo pravde da produže previđeni rok za promenu Ustava i da ovu temu hitno vrate u okvire koji su primereni njenoj važnosti za sve članove zajednice.                             

U Beogradu,

6. septembar 2017. godine

 

Društvo sudija Srbije

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Centar za pravosudna istraživanja

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava

 

Saopštenje u pdf formatu možete preuzeti ovde.


[1] Istraživanje Fonda za otvoreno društvo, koje je terenski sproveo IPSOS Strategic marketing na reprezentativnom uzorku građana Srbije