Nemamo zašto da slavimo – vreme je da razmislimo i sprečimo da se u našem društvu potuno zaborave prava i slobode! Povodom 10. decembra Beogradski centar za ljudska prava podseća na nedavno usvojenu Deklaraciju Ujedinjenih nacija o zaštiti branilaca ljudskih prava i na neke od njenih članova.
Član 1.
Svako ima pravo da, pojedinačno i u zajednici s drugima, unapređuje i teži zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Član 2.
Svaka država ima osnovnu odgovornost i dužnost da štiti, unapređuje i primenjuje sva ljudska prava i osnovne slobode, između ostalog, putem usvajanja svih neophodnih mera za stvaranje svih potrebnih uslova u socijalnim, ekonomskim, političkim i ostalim oblastima, kao i pravnih garancija neophodnih da sva lica u njenoj nadležnosti, pojedinačno i u zajednici s drugima, budu u mogućnosti da u praksi uživaju sva ta prava i slobode.
Svaka država treba da usvoji sve neophodne zakonske, administrativne i ostale mere koje će osigurati da se prava i slobode pomenuti u ovoj Deklaraciji uspešno zajemče.
Član 3.
Domaće pravo usklađeno s Poveljom Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim obavezama države u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja pravni okvir u okviru koga ljudska prava i osnovne slobode treba da se primenjuju i uživaju i da se sprovode sve aktivnosti, pomenute u ovoj Deklaraciji, vezane za unapređenje, zaštitu i uspešno ostvarivanje ovih prava i sloboda.
Član 5.
Svako ima pravo da, radi unapređenja i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, pojedinačno i u zajednici s drugima, na nacionalnom i međunarodnom nivou:
(a) sastaje se ili mirno okuplja;
(b) osniva nevladine organizacije, udruženja ili grupe, pristupa im i učestvuje u njihovom radu;
(c) komunicira s nevladinim ili međudržavnim organizacijama.
Član 6.
Svako ima pravo, pojedinačno i u zajednici s drugima:
(a) da zna, traži, saznaje, prima i poseduje informacije o svim ljudskim pravima i osnovnim slobodama, uključujući i to da ima pristup informacijama o tome kako se ova prava i slobode primenjuju u domaćim zakonodavnim, pravnim ili administrativnim porecima;
(b) da, u skladu s instrumentima o ljudskim pravima i ostalim relevantnim međunarodnim instrumentima, slobodno objavljuje, prenosi i širi drugima stavove, informacije i saznanja o svim ljudskim pravima i osnovnim slobodama;
(c) da proučava, raspravlja, obrazuje i poseduje mišljenja o poštovanju, u pravu i praksi, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda i da na ovaj ili drugi odgovarajući način, privlači pažnju javnosti na njih.
Član 7.
Svako ima pravo, pojedinačno i u zajednici s drugima, da razvija nove ideje i načela u okviru ljudskih prava, da raspravlja o njima i da zagovara njihovo prihvatanje.
Član 8.
1. Svako ima pravo, pojedinačno i u zajednici s drugima, na stvarni pristup, bez diskriminacije, učešću u vladi svoje zemlje i upravljanju javnim poslovima.
2. Ovo uključuje, između ostalog, pravo, pojedinačno i u zajednici s drugima, na kritiku vladinih tela, ustanova i organizacija koje se bave javnim poslovima i predlaganje unapeđivanja njihovog delovanja, kao i na ukazivanje na bilo koji vid njihovog delovanja koji može da ograniči ili ugrozi unapređenje, zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Član 10.
Niko neće učestvovati, činjenjem ili nečinjenjem, u kršenju ljudskih prava i osnovnih sloboda i niko neće biti izložen kazni ili bilo kakvoj nepovoljnoj meri usled svog odbijanja da učestvuje u takvom kršenju.
Član 11.
Svako ima pravo, pojedinačno ili u zajednici s drugima, da se bavi svojim zanimanjem ili profesijom u skladu sa zakonom. Svako ko je u okviru svoje profesije u prilici da povredi ljudsko dostojanstvo, ljudska prava i osnovne slobode, dužan je da poštuje ova prava i slobode i deluje u skladu s odnosnim domaćim i međunarodnim standardima profesionalne etike.
Član 15.
Država je odgovorna za stvaranje i unapređenje uslova za nastavu o ljudskim pravima i osnovnim slobodama na svim stupnjevima obrazovanja, kao i da osigura da svi odgovorni za obrazovanje advokata, službenika izvršnih organa, pripadnika vojske i javnih službenika, u svoje obrazovne programe uključe odgovarajuće elemente obrazovanja o ljudskim pravima.
Neće biti ljudskih prava u ovoj zemlji dok svaki građanin ne bude znao da ima prava i koja su ta prava. Još je važnije da svako poštuje i štiti prava i slobode drugih ljudi. Ako čuvamo samo sebe i mislimo da nas niko neće ugroziti dok smo poslušni i ravnodušni, biće kasno kada i sami dođemo na red. Braneći prava i slobode drugih borimo se i za sopstvena prava i slobode.
Beogradski centar za ljudska prava
