Ekološka tužba – pravo svih nas da zaštitimo životnu sredinu

28. novembar 2018.

viber imageBeogradski centar za ljudska prava održao je konferenciju pod nazivom „Ekološka tužba – pravo svih nas da zaštitimo životnu sredinu”. Cilj konferencije bio je razgovor o građanskopravnoj zaštiti prava na zdravu životnu sredinu, predstavljanje priručnika sa preporukama namenjenog stručnjacima radi efikasnije primene ekološke tužbe i predstavljanje uputstva za korišćenje ekološke tužbe namenjenog građanima i udruženjima građana.

Panelisti na konferenciji bili su:

Ivan Karić – državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine

prof. dr Vesna Rakić Vodinelić – profesorka Univerziteta u penziji

prof. dr Monika Milošević – profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

dr Aleksa Radonjić – autor publikacija

Ivana Stjelja – autorka publikacija

Priručnik sa preporukama možete preuzeti OVDE.

Priručnik za građane i organizacije civilnog društva možete preuzeti OVDE.

U cilju povećanja delotvornosti ekološke tužbe na konferenciji su predstavljene i preporuke autora u vezi s izmenama zakonodavnog okvira Republike Srbije kako bi se ekološka tužba učinila delotvornijom, koje su u interesu građana i njihovih udruženja:

  • Uspostavljanje oborive zakonske pretpostavke da šteta koja preti životnoj sredini jeste šteta koja preti neodređenom broju lica. Potrebno je otkloniti prostor i za najmanju sumnju u to da je osnov; odgovornosti za opasnost od štete objektivna odgovornost, kao i najmanju sumnju u to da se tužba iz člana 156 stava 1 ZOO može podneti i onda kada tužilac ne spada u neodređeni broj lica kojima šteta preti;
  • Urediti poseban parnični postupak za ekološke tužbe, u kojem se moraju urediti pitanja aktivne legitimacije, proširenja subjektivnog dejstva pravnosnažnosti presuda u ovim parnicama, stvarne legitimacije za pokretanje izvršnog postupka, bližem određenju pojma kolektivnih interesa i prava koja se imaju u vidu i kao i aktivnosti kojima se ti interesi i prava ugrožavaju i povređuju. Treba voditi računa i o načelima po kojima treba urediti ovaj postupak (da li dati prednost istražnom načelu?), a zaštitu interesa tuženog od neosnovanih optužbi za ugrožavanje ili povredu kolektivnih prava ili interesa građana treba izostaviti budući da je to pitanje na odgovarajući način uređeno postojećim propisima;
  • Promeniti pristup pitanju troškova postupka i građanima i nevladinim organizacijama u parnicama po ekološkim tužbama, kojima se u suštini štiti javni interes, učiniti pristup pravosuđu jeftinijim;
  • Propisati da žalba na rešenje kojim se određuju privremene mere ne odlaže izvršenje; da privremene mere u ekološkim parnicama može odrediti i sud po službenoj dužnosti, i da se u ekološkim parnicama privremena mera ne može menjati jemstvom.

flajer-001

O projektu

Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Ministarstva životne sredine od jula do novembra 2018. godine sprovodi projekat “Ekološka tužba” kao sredstvo za aktivnije učešće OCD i građana u zaštiti životne sredine. Projekat je usmeren ka promociji „ekološke tužbe“ kao modelu zaštite ljudskog prava na zdravu životnu sredinu, u cilju bolje saradnje građana i donosioca odluka kao i boljeg razumevanja važećih propisa, koji predviđaju mogućnost korišćenja mehanizma zaštite prava na zdravu životnu sredinu.

„Ekološka tužba“ postoji u domaćem zakonodavstvu od 1978. godine, ali nema zabeleženih slučajeva da su postupci ovom tužbom pokrenuti. Iz tog razloga, namera je da se u okviru ovog projekta kreira referentan predlog politika, uključujući preporuke za unapređenje pravnog okvira i prakse u domenu prava na zdravu životnu sredinu. Cilj nam je da kroz pomenuti predlog politika olakšamo primenu zakona u oblasti zaštite životne sredine i prirode različitim odlučiocima ili kreatorima javnih politika u srpskom društvu. Uz predlog politika, planirana je i namenska publikacija- priručnik za građane i OCD posvećen njihovom upoznavanju sa osnovnim pravima i mehanizmima zaštite prava na zdravu životnu sredinu. U nameri da pomenute publikacije budu što više prilagođene struci i potrebama građana, biće održana dva okrugla stola u cilju konsultovanja sa relevantnim učesnicima. Na kraju, predlog politike sa preporukama i priručnik će biti prezentovani na završnoj konferenciji.