Evropska unija, ekonomska i politička zajednica 28 zemalja, zasnovana je na načelu vladavine prava. Sud pravde je osnovni sudski organ Evropske unije. On vrši pravnu kontrolu nad drugim institucijama Unije i obezbeđuje da se evropsko zakonodavstvo primenjuje na isti način u svim državama članicama. Pore toga, Sud rešava pravne sporove između vlada država članica i institucija Evropske unije, a pravo da mu se obrate imaju i pojedinci, preduzeća ili organizacije ako smatraju da im je bilo koja institucija EU prekršila neko pravo. 

Sud pravde Evropske unije ne treba mešati sa Evropskim sudom za ljudska prava (institucija Saveta Evrope sa sedištem u Strazburu, čija uloga je zaštita ljudskih prava na teritoriji EU).

Evropska unija

 

Savet Evrope

     

Sud pravde Evropske unije

 

Evropski sud za ljudska prava

sedište Luksemburg

 

sedište Strazbur

obezbeđuje poštovanje prava Evropske unije

 

obezbeđuje poštovanje Evropske konvencije za zaštitu

ljudskih prava i osnovnih sloboda

bavi se spornim pitanjima između država i EU,

kompanija i EU ili pojedinih članica

 

bavi se sporovima između pojedinaca i država  članica SE,

a izuzetno retko i međudržavnim sporovima

ima 28 sudija (iz svake držve članice po jedan)  i 9 pravobranilaca,  mandat 6 godina

 

ima 47 sudija (iz svake države članica Saveta Evrope po jedan),  mandat 9 godina

Sedište Suda pravde je u Luksemburgu, i čini ga 28 sudija (iz svake države članice po jedan) i 9 pravobranilaca, izabranih na 6 godina sa mogućnošću ponovnog izbora. Sve sudije i pravobranioci moraju biti osobe besprekornog integriteta i morala, nezavisne i nepristrasne, i ispunjavati uslove za izbor u najviša sudska zvanja u svojim zemljama. Broj sudija u većima mora biti neparan: uobičajeno veća imaju 3 ili 5 sudija, a u izuzetnim slučajevima zaseda Veliko veće i ono broji 15 sudija. Šest od devet pravobranilaca uvek su iz najvećih zemalja Unije (Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Španije I Poljske), a 3 su rotirajuća mesta (po abecednom redu), za pravnike iz ostalih država članica. Pravobranioci jesu punopravni članovi Suda, ali nisu sudije i ne učestvuju u donošenju sudskih odluka. Oni samo predlažu Sudu pravno rešenje; ono ne obavezuje sudije iako se često postupa po njihovom predlogu.