Evropska unija u 800 reči

Formiranje ove stranice pomogla je Ambasada Velike Britanije u Beogradu/Srbija

Kako je stvorena Evropska Unija? Žan Mone, otac ideje ujedinjene Evrope, saznajte više …

Učeći istoriju evropskog kontinenta najviše ste morali da pamtite datume i godine vezane za mnogobrojne ratove i bitke, zar ne? Poslednji i najstrašniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona žrtava suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske države da se, po prvi put, okrenu saradnji koja nije imala veze sa ratnim savezima već je služila isključivo unapređenju života Evropljana.

Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope, osnovan 1949. godine. saznajte više …
Na inicijativu Roberta Šumana, 1951. osnovana je prva (od 3) evropske zajednice – Evropska zajednica za ugalj i čelik. Ko je bio Robert Šuman, zašto baš ugalj i čelik … saznajte više…

Posle ugovora o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik, u Rimu su 1957. godine potpisana dva ugovora kojima je, takođe, donošenje odluka povereno organu višem nego što su vlade država članica (pravničkim jezikom rečeno “supranacionalni nivo”). Tako je osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) čime je, u službu mira i napretka i pod zajedničku kontrolu, stavljena  potencijalno najdestruktivnija i najopasnija sila koju čovek poznaje – atomska bomba. Drugim ugovorom, rođena je Evropska ekonomska zajednica (EEZ) kojim su države potpisnice stvorile svoje zajedničko tržište, carinsku uniju, ukinuta su ograničenja uvoza i izvoza i omogućeno je slobodno kretanje ljudi i kapitala.
Videvši veliku korist od ovakve saradnje, EEZ se proširuje na 12 članica. Saznajte više…

Ovih dvanaest država Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvara Evropsku uniju. Od tada je bilo još 4 proširenja EU. Proces je zaokružen 2000. godine Ugovorom u Nici po kome Unija i njenih 28 članica danas funkcioniše. Saznajte više …

Šta je Evropska unija?

Evropska unija nije država, ali nije ni međunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica uređenih (a ne bogatih) država posvećenih demokratiji, miru i dobrobiti građana.
Tri stuba Evropske unije su:

Pored teritorije, stanovništva, institucija i valute, Evropska unija ima još neka obeležja prave države:

Osnovni organi Evroske unije su:

Ostale institucije EU saznajte više …

Evropska unija i ljudska prava

Evropska unija nije organizacija koja se prvenstveno bavi zaštitom ljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okviru kojeg je doneta i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda –tekst Konvencije). Međutim, Evropska unija, kao i njene države članice, spadaju u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Na primer, uslov da EU sklopi sporazum o ekonomskoj saradnji sa nekom državom je da ta zemlja poštuje ljudska prava svojih građana. Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma, u decembru 2009. godine, i Povelja o osnovnim pravima Evropske unije postala je obavezujuća. Cilj donošenja još jednog dokumenta o ljudskim pravima bio je da se odgovori na potrebe današnjice (Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojena je 1950. i većinom garantuje samo građanska i politička prava, dakle pruža samo minimum zaštite). Pored toga, motiv je bio da prava garantovana Poveljom postanu još očiglednija i jasnija stanovnicima Unije kao i da se na jednom mestu nađe cela „lepeza“ prava  – od građanskih i političkih, preko ekonomskih, socijalnih i kulturnih, do prava „treće generacije“ (npr. prava na čistu okolinu, dobru administraciju, zaštitu podataka ličnosti, kloniranje, itd). Povelja ima karakter nadnacionalnog propisa tj. važi na teritoriji cele Evropske unije. Moraju je poštovati ne samo države članice već i sve EU institucije i tela – Evropska unija mora delovati i donositi zakone u skladu sa Poveljom, a sudovi EU moraju sprečiti primenu propisa koji je krše. I pored obavezujućeg karaktera koji je Povelja dobila Ugovorom iz Lisabona i dalje je neizvesno koji su njeni dometi. Postoje određeni strahovi da će u EU, primenom Povelje i primenom Konvencije Saveta Evrope, doći do pojave dva paralelna sistema zaštite ljudskih prava. Da bi se izbegli ovakvi rizici Savet Evrope uporno zagovara pristupanje EU Evropskoj Konvenciji. U maju 2007. godine, potpisan je Memorandum o razumevanju između SE i EU, a Lisabonskim ugovorom definisano je da će EU pristupiti Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava. Najvažniji razlog za to jeste težnja ka usaglašenom razvoju sudske prakse u oblasti ljudskih prava.

Države članice Evropske Unije – njihova prava i obaveze

Evropska unija, teritorija na kojoj živi blizu pola milijarde ljudi, ima 28 država članica. Zemlje koje su izrazile želju da postanu članice EU dele se u dve kategorije: kandidati (Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija i Turska) i potencijalni kandidati (Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo).

Bez obzira na veličinu, prava i obaveze država članica jednaki su. Građani EU predstavljeni su u Evropskom parlamentu, a države članice u Savetu ministara. Sve države šalju jednak broj ministara na Savet, ali njihovi glasovi nose različit broj „poena” mada ta razlika ni približno ne odgovara razlikama u veličini teritorije i broju stanovnika. Na primer, Nemačka ima 1 poen na svakih skoro 3 miliona stanovnika, a Luksemburg na svakih 100 000 (tabela poena). Zbog toga i nije tačna tvrdnja da „male“ države nemaju nikakve šanse da ostvare svoje namere. Obaveza država članica je da poštuju propise i pravila po kojima Unija funkcioniše. Ako neka država prekrši obavezujuća pravila ili deluje suprotno interesima EU, protiv nje se može povesti postupak pred Evropskim sudom pravde. Ukoliko je u pitanju neka teška i trajna povreda temeljnih principa Unije (slobode, demokratije, ljudskih prava, vladavine prava) Evropski sud pravde i Evropski savet mogu privremeno obustaviti prava te države.

Ekonomija i uslovi za prijem u Evropsku uniju

Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Saznajte više … 

Međutim, pre nego što zemlja postane član EU, potrebno je da ispuni određene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993) koji su dopunjeni na sastanku Saveta u Madridu 1995. godine.

Ukratko, za članstvo u EU, država treba da ispuni:
1. političke uslove – da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prave i poštovanja ljudskih prava i prava manjina;
2. ekonomske uslove – da ima funkcionalnu tržišnu privredu sa preduzećima koja se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u jedinstvenom evropskom tržištu;
3. i da prihvati zajednički “acquis,” tj. da prihvati i obezbedi primenu propisa EU koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne unije i političkog života.

Put ka članstvu u Evropskoj Uniji saznajte više …

I za kraj ovog kratkog pregleda još nekoliko tema koje izazivaju posebnu pažnju ili se smatraju najkontroverznijim

- mogućnosti putovanja, Bela šengenska lista, prava putnika saznajte više …
– brakovi osoba istog pola saznajte više …

Korisni web sajtovi:

- Kancelarija za evropske integracije vlade Srbije: www.seio.sr.gov.rs
– Delegacija Evropske komisije u Srbiji: www.europa.rs/en.html
– Evropska unija: www.europa.eu
– Evropski pokret u Srbiji: www.emins.org