Evropski sud za ljudska prava je 6. novembra 2007. doneo presudu u korist g. Zorana Lepojića, koga je zastupao pravni tim Beogradskog centra za ljudska prava, našavši da su sudovi Republike Srbije prekršili njegovo pravo na slobodu izražavanja. Naime, g. Lepojić, koji je bio funkcioner Demohrišćanske stranke Srbije, krivično i građanski je osuđen za klevetu predsednika opštine Babušnica zbog objavljivanja kritičkog novinskog članka tokom predizborne kampanje, s obrazloženjem da državni zvaničnici uživaju veću zaštitu svoje časti, reputacije i ugleda nego obični građani.
Kada je g. Lepojić domaćim sudovima predočio da je takav zaključak potpuno suprotan Evropskoj konvenciju o ljudskim pravima i praksi Evropskog suda, od predsedavajuće sudskog veća dobio je odgovor da „Evropska zajednica ne živi ovde.“ (Evropski sud za ljudska prava inače je sud Saveta Evrope, čiji je Republika Srbija članica, i kojim je i predsedavala proteklih šest meseci, a ne Evropske zajednice, odnosno Evropske unije.)
Evropski sud je našao da su ovakvim postupanjem domaći sudovi neosnovano ograničili slobodu političkog govora u Srbiji, i g. Lepojiću je dodelio 3.000 evra na ime naknade nematerijalne štete. Evropski sud time je i pokazao da Evropa zaista može živeti u Srbiji, i da naši građani svoja prava mogu zaštiti u Strazburu, ako ne i u samoj Srbiji. Sud je takođe odlučio i da građani Srbije nisu dužni da pokušaju da iscrpu tzv. zahtev za zaštitu zakonitosti pre nego što se obrate Strazburu, našavši da je taj pravni lek sam po sebi neefikasan, jer zavisi od nahođenja javnog tužioca. S obzirom da Evropski sud u velikom broju slučajeva odbacuje predstavke ako njihovi podnosioci nisu iscrpli sve delotvorne domaće pravne lekove, ovakav zaključak Suda vrlo je značajan za reformu našeg pravnog sistema, kao i za podnošenje predstavki Evropskom sudu u budućnosti.
