Evropski premijeri i predsednici počeli su da se sastaju i razgovaraju o najvažnijim pitanjima koja su se ticala, tada, Evropske zajednice još 1974. godine i to se smatra neformalnim začetkom Evropskog saveta. Vrlo brzo, ti sastanci prerasli su u stalno telo koje je određivalo ciljeve i prioritete EZ. Formalni status Savet je dobio 1992, a Lisabonskim sporazumom 2009. godine postao je jedan od sedam zvaničnih institucija Evropske unije. Prvi predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej, stupio je na dužnost 1. decembra 2009. godine. Njegov drugi mandat počeo je 1. juna 2012. i trajaće do 30. novembra 2014.

Evropski savet sastaje se u proseku 4 puta godišnje (najčešće u Briselu), nema pravo da usvaja zakone već određuje opšte političke smernice i prioritete Unije i razmatra sva ona pitanja koja se ne mogu rešiti na „nižem“ nivou. Pored predsednika i premijera država članica, sastancima prisustvuju predsednik Evropske komisije, Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku i predsedavajući – predsednik samog Saveta. Odluke se donose konsenzusom ili kvalifikovanom većinom, ako je tako predviđeno ugovorom. Pravo glasa imaju samo predsednici država i vlada.