 |
 |
 |
|
Evropska unija u 800 reči
Formiranje ove stranice pomogla je Ambasada Velike Britanije u Beogradu/Srbija Kako je stvorena Evropska Unija? Žan Mone, otac ideje ujedinjene Evrope, saznajte više ... Učeći istoriju evropskog kontinenta najviše ste morali da pamtite datume i godine vezane za mnogobrojne ratove i bitke, zar ne? Poslednji i najstrašniji, Drugi svetski rat i pedeset miliona žrtava suludog pohoda Adolfa Hitlera naterao je evropske države da se, po prvi put, okrenu saradnji koja nije imala veze sa ratnim savezima već je služila isključivo unapređenju života Evropljana. Prvi ovakav savez bio je Savet Evrope, osnovan 1949. godine. saznajte više ... Dva ugovora potpisana u Rimu, predstavljaju posle Evropske zajednice za ugalj i čelik, prve ugovore zasnovane na supranacionalnom nivou zato što je donošenje odluka povereno organu višem nego što su vlade država članica. Ugovorima u Rimu (1957) pod zajedničku kontrolu i u službu mira i napretka stavljena je potencijalno najdestruktivnija i najopasnija sila, atomska bomba, koju čovek poznaje i osnovana Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) i, drugim ugovorom, Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Njome su, za potpisnice, stvoreni zajedničko evropsko tržište, carinska unija, ukinuta su ograničenja uvoza i izvoza i omogućeno slobodno kretanje ljudi i kapitala. Ovih dvanaest država Ugovorom u Mastrihtu (1992) stvara Evropsku uniju. Od tada je bilo još 3 proširenja EU. Proces je zaokružen 2000. godine Ugovorom u Nici po kome Unija i njenih 27 članica danas funkcioniše. Saznajte više ...
Evropska unija nije država, ali nije ni međunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica uređenih (a ne bogatih) država posvećenih demokratiji, miru i dobrobiti građana. Pored teritorije, stanovništva, institucija i valute, Evropska unija ima još neka obeležja prave države:
Organi Evropske unije Osnovni organi EU, ustanovljeni 1992. Ugovorom iz Mastrihta, su: Ostale institucije EU saznajte više ...
Evropska unija nije organizacija čija je prvenstvena svrha zaštita ljudskih prava; u Evropi tu ulogu ima Savet Evrope (u okviru kojeg je doneta i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda - tekst Konvencije). Međutim, Evropska unija, kao i njene države članice, spadaju u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Uslov da EU sklopi sporazum o ekonomskoj saradnji sa nekom državom je da ta zemlja poštuje ljudska prava svojih građana.
Danas Evropska unija ima 27 država članica. Na teritoriji Unije živi blizu pola milijarde ljudi. Status kandidata imaju Turska, Hrvatska i Makedonija. Bez obzira na veličinu, prava i obaveze država članica su jednaki. Građani EU predstavljeni su u Evropskom parlamentu, a države članice u Savetu ministara. Sve države šalju jednak broj ministara na Savet, ali njihovi glasovi nose različit broj „poena” mada ta razlika ni približno ne odgovara razlikama u teritoriji i broju stanovnika. Na primer, Nemačka ima 1 poen na svakih skoro 3 miliona stanovnika, a Luksemburg na svakih 100 000 (tabela poena ). Često ćete čuti kako male države „nemaju nikakve šanse” da ostvare svoje namere i interese. Zašto to nije tako saznajte link ...
Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Saznajte više ... Međutim, pre nego što zemlja postane član EU, potrebno je da ispuni određene uslove, tj. Kriterijume iz Kopenhagena (usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, 1993) koji su dodatno ojačani na sastanku Saveta u Madridu 1995. godine. Ukratko, za članstvo u EU, država treba da ispuni ove kriterijume:
Od 2000. godine politika EU u oblasti obrazovanja definiše se kao deo evropske strategije zapošljavanja. Evropski đaci i studenti slobodni su da uče u bilo kojoj zemlji članici. Ovim se dodatno unapređuju kulturna saradnja i međusobno poznavanje različitih kultura. Aktivnosti Evropske unije u oblasti razmene studenata i profesora, kao i medjusobnog priznavanja diploma i drugih kvalifikacija, vrlo su raznovrsne i odnose se na sve uzraste – od ‘osnovaca’ do odraslih. Saznajte više o Bolonjskom i drugim programima i mogućnostima obrazovanja u Evropskoj Uniji Evropska unija i njene članice posebnu pažnju posvećuju povećanju uloge i učešću mladih u društvu i javnom životu saznajte više ... I za kraj ovog kratkog pregleda još nekoliko tema koje izazivaju posebnu pažnju ili se smatraju najkontroverznijim - Evropski ustav, Lisabonski sporazum, Irski referendum saznajte više ...
- Kancelarija za evropske integracije vlade Srbije: www.seio.sr.gov.yu
|