 |
 |
 |
|
Prostor Šengenskog sporazuma Ideja za ovaj sistem potiče od jedne od 4 slobode kretanja (robe, ideja, ljudi i kapitala), o kojima je više rečeno dalje u knjizi. Ime “Šengen” ove posebne vize dobile su po malom gradu Šengenu u Luksemburgu gde su, u junu 1985, Belgija, Francuska, Holandija, Luksemburg i SR Nemačka potpisale sporazum o ukidanju granica između svojih država. Ne samo da su izbrisane vize i pasoške kontrole svih vrsta već i same fizičke granice: neko ko danas automobilom prelazi iz Belgije u Holandiju, na primer, najverovatnije neće ni znati kad je prešao iz jedne drzave u drugu! Državljani EU zemalja dakle moraju da pokažu pasoš ili ličnu kartu samo ako prelaze granicu između dve evropske države brodom ili avionom – ako putuju automobilom treba da imaju dokumenta sa sobom, ali su samo u retkim slučajevima podvrgnuti bilo kakvoj kontroli. Danas ima 15 “Šengen zemalja” – 13 članica EU i 2 države koje su članice Evropskog ekonomskog prostora ali nisu članice Unije - Norveška i Island (od 2001). Uz pomenute prve potpisnice, sporazumu su pristupile sledeće članice EU: Italija (1990); Portugalija i Španija (1991); Grčka (1992); Austrija (1995); Danska, Finska i Švedska (1996). Putovanje po Evropi veoma je olakšano uvođenjem ovog viznog režima. Kad uđete u Šengen zonu, više praktično nema granica i putuje se kao unutar jedne države. Državljani zemalja Šengenskog sporazuma takođe imaju pravo da žive i rade u drugim zemljama Evropske unije, a da im za to nisu potrebne posebne radne dozvole. Osim toga, razni drugi dokumenti sada se priznaju u celoj Uniji. Na primer, vozačke dozvole izdate u jednoj od zemalja članica važe u celoj EU, Evropske kartice za zdravstveno osiguranje (European Health Insurance Card) pokrivaju teritoriju cele Unije. To znači da, u slučaju da se razbolite dok ste na putu u drugoj zemlji članici ne morate da se vraćate kući pre vremena kako biste dobili besplatnu lekarsku pomoć – kao državljanin/državljanka članice EU vi ste, zapravo, ‘kod kuće’ u celoj Uniji i pokriveni ste osiguranjem gde god da se nalazite. Ako ste ne putu u drugoj zemlji Evropske unije podležete potpuno istim poreskim pravilima kao i državljani zemlje u kojoj se nalazite za skoro sve kupovine (sem ako, na primer, želite da kupite automobil u drugoj državi, što je verovatno dosta retko!). A čak i u slučaju da smatrate da ste dobili drugačiji tretman od lokalnih stanovnika u nekoj od kupovnih transakcija, kao državljanin/državljanka EU možete se požaliti odeljenju Evropskog potrošačkog centra (European Consumer Centre) koje postoji u svakoj zemlji članici i bavi se zaštitom interesa potrošača.
Bela šengenska lista Kada jedna država dospe na Belu šengensku listu to znači da njeni državljani mogu bez viza da putuju i borave do 90 dana u toku jedne godine na teritoriji „Šengen” zemalja. Da bi neka država došla na Belu šengensku listu, najpre mora da ispuni brojne pravno-tehničke uslove. Srbija je 19. decembra 2009. godine stavljena na Belu šengensku listu zato što je ispunila sledeće obaveze: .
Kako putovati Bez sumnje se može reći da putovanje po Evropi sigurno nikad nije bilo lakše nego danas. Kao što smo već naveli, Unija je organizovana tako da se njeni ‘državljani’ osećaju kod kuće u kojoj god državi članici da se nalaze. Zbog tako velike mobilnosti stanovnika Evrope (koji ponekad rade u jednoj zemlji, a žive u drugoj), konkurencija među bezbrojnim firmama koje se bave turizmom, transportom i mnogobrojnim drugim servisnim uslugama je ogromna. Cene su stoga sve niže i niže, a organizacija putovanja sve jednostavnija. Važno je takođe da znate da se mladim ljudima nude posebno povoljne tarife za raznorazne usluge, izmedju ostalog u transportu. Preko leta, na primer, mnogi mladi ljudi koji su tek završili gimanziju ili koji su upisali studije koriste Interrail karte koje im omogućavaju da vozom proputuju deo Evrope. Neki koriste “Propusnicu za jednu zemlju” (One country pass) da podrobnije obiđu jednu određenu evropsku državu, a drugi kupuju “Opštu propusnicu” (Global Pass) koja im omogućava da za par stotina evra tri nedelje putuju gotovo bilo gde po Evropi. Internet sajt Interrail-a (www.interrail.com) nudi razne tarife po uzrastima (povoljnije je naravno putovati pre nego što napunite 26 godina, posle toga cene malo rastu!) i po dužini željenog puta, ali su sve prilagođene skromnim studentskim budzetima: ako želite da provedete mesec dana u Danskoj ili Grčkoj, na primer, a da od toga tri puta promenite lokaciju, tj. koristite železnicu tri puta u tih mesec dana, možete to da učinite za 45 evra! Takođe, u mnogim slučajevima Interrail obezbeđuje popuste za muzeje, hotele, i lokalni prevoz, bilo da se radi o trajektu ili metrou – jedino što treba da uradite je da pokazete svoju Interrail kartu i dobijate popust. Iako je Interrail u neku ruku ‘tradicionalan’ način da se proputuje Evropa za relativno male pare (Interrail postoji od 1972. godine!), u poslednjih nekoliko godina avio saobraćaj u okviru Evropske unije je takođe sve jeftiniji i sve lakši. Otkad je 1992. godine potpisan Sporazum o otvorenom nebu (Open Skies), avio kompanije funkcionišu na osnovu potpuno slobodnog tržišta i, naravno, takmiče se kako bi omogućile što niže cene potencijalnim putnicima. To im odlično ide od ruke: Ryanair (www.ryanair.com) i EasyJet (www.easyjet.com) već spadaju u najveće avio kompanije u Evropi i svake godine prevoze desetine miliona putnika. Njihov model poslovanja je samim tim sve popularniji: trenutno samo u Evropi ima oko šezdeset “niskobudžetnih” (low cost) avio kompanija! Pokrivajući sve veći broj destinacija, ove firme često nude promotivne cene koje su gotovo nezamislivo niske: redovno se mogu naći međunarodne avio karte za oko 10 evra u jednom pravcu! Cene su pogotovo niske ako se potrudite da kartu kupite dovoljno vremena unapred, i ako ste spremni da letite u toku nedelje, i to rano ujutru ili kasno uvece. Kako je stanovnicima Evropske unije znatno olakšano putovanje u ostale zemlje EU, tako im je u većini slučajeva takođe olakšano i kretanje van njenih granica. Na primer, državljani 22 evropske zemalje mogu da putuju u SAD i Kanadu bez vize, ako idu poslovno ili turistički i ako ne planiraju da se zadrže duže od devedeset dana. Ova vrsta olakšica za Kanadu i SAD je, na žalost, još dosta daleko za državljane Srbije, ali je navedena kao primer koje su sve prednosti članstva u EU.
Gde prenoćiti najjeftinije Svi znamo da je naše društvo veoma siromašno i da su plate dovoljne samo za svakodnevni život. Međutim, nije tako samo kod nas. Iako je Evropa najbogatiji kontinent, u mnogim regionima u EU živi se jednako teško kao i u Srbiji. Sve to ne sprečava mlade ljude iz celog sveta da neprekidno traže načine kako bi putovali i upoznavali druge ljude i kulture. Ima mnogo načina da nađete jeftiniji smeštaj u hostelima i hotelima. Mnogo agencija nude povoljnosti ako prodaju armanžmane «u poslednji čas» (last minute). Međutim, pored Interneta agencije vam nisu potrebne. Za one koji insistiraju da prenoće u veoma dobrim hotelima, ali nisu spremni da za njih plate punu cenu, najbolji način je da preko Interneta rezervišete «nepoznat hotel» (secret hotel). Za to je potrebno da na web sajtu www.lastminute.com izaberete opciju secret hotel, ukucate ime grada gde idete, datume i tip hotela koji hoćete i može vam se desiti da sobu u hotelu sa 5 zvezdica platite oko 20-30 evra. Imajte u vidu da je ovo jeftino zbog toga što ne možete da birate u kom tačno hotelu želite da odsednete. Međutim, daleko najpopularnije i za preporuku od sveg srca je smeštaj preko web sajta «Kauč pretraga» (Couch surfing) www.couchsurfing.com. Couchsurfing je nevladina, neprofitna organizacija koja radi isključivo preko svog web sajta i koja ima stotine hiljada članova u celom svetu. Princip je sledeći, dovoljno je da se «učlanite» tj. upišete na sajt, čime nudite besplatno prenoćište u svojoj kući i imate pravo da odsednete kod drugih članova. Ono što ovaj sajt i ideju čini potpuno različitom od drugih sličnih je što je za članove Couchsurfing-a najmanje važno kakva vam je kuća i nameštaj. Ono što je glavna ideja ovog projekta je uspostavljanje veza i prijateljstava među ljudima u celom svetu te je stoga mnogo važnije kako gosta dočekate, a ne gde ga smestite. Jedina obaveza korisnika ovog sajta je da posle posete, napišu kakav je bio domaćin. Oni domaćini koji su bili gostoljubivi na taj način stiču bolju biografiju i kad sami putuju dobijaju najbolji smeštaj i svuda su dobrodošli. Ono što najbolje opisuje ovaj projekat može se naći na naslovnoj stranici sajta: «Mi pravimo svet boljim mestom tako što otvaramo svoje domove, srca i živote. ... Mi otvaramo svoj um kako bi prihvatili znanja koja nam kulturna razmena donosi. Mi stvaramo duboke i smislene veze koje prelaze okeane, kontinente i kulture. Couchsurfing želi da promeni ne samo način na koji putujemo, već i kako se prema svetu odnosimo!”. O uspešnosti ovog projekta najbolje govori statistika iz 2008. godine: 537 611 kreveta, 735 511 članova, 232 zemlje, 48 191 grad, 802 132 sklopljenih prijateljstava, 49 353 sklopljenih bliskih prijateljstava, 1 795 908 dobrih iskustava (što je neverovatnih 99.78 %).
|
 |
 |
 |