Preuzeto sa web sajta Saveta Evrope

Obaveza policije da obrazloži povrede nanesene prilikom lišenja slobode u Nemačkoj

2. Slučaj Klas protiv Nemačke (Case of Klaas v. Germany)[1] 

Gospođu Klas, koja je u tom trenutku bila sa svojom osmogodišnjom ćerkom, zaustavila su dva policajca pred ulazom u njenu zgradu i optužila je da je vozila kroz crveno svetlo. Ona je pristala da uradi test za alkohol duvanjem u balon, ali pošto uzorak nije bio zadovoljavajući rečeno joj je da će morati da ode sa policajcima u bolnicu da bi dala krv na analizu. Nakon toga se dogodio sukob čiji je tačan tok bio sporan, ali tokom kog je ona bila uhapšena i stavljene su joj lisice. Gospođa Klas je tvrdila da ju je policija najpre odvukla u kola i da ju je, nakon što je odvela ćerku kod komšija, uhvatio jedan od policajaca i zavrnuo joj levu ruku iza leđa i gurnuo glavu prema ivici prozora nakon čega je ona nakratko izgubila svest. Policija je tvrdila da je gospođa Klas bila agresivna, da je pokušala bekstvo i da ju je policija uhvatila tek u trenutku kada je pokušala da zatvori vrata kuće njenih komšija ispred policajaca. Takođe su tvrdili da su upotrebili silu samo da bi obuzdali njenu agresivnost i sprečili povrede. Nakon što je dala krv na testiranje gospođa Klas je bila oslobođena. Nalazi dva lekarska pregleda su ukazali na ogrebotine i modrice na rukama i teškoću pri pomeranju levog ramena koja je verovatno predstavljala dugotrajan problem. Tužilac je smatrao da nije dokazano da je gospođa Klas učinila delo vožnje pod dejstvom alkohola i da nije postojao javni interes za gonjenje zbog opiranja policiji jer je krivica gospođe Klas bila minimalna, ali je bila određena prekršajna kazna zbog prekomerne doze alkohola u krvi tokom vožnje. Gospođa Klas je obustavila postupak protiv policajaca zbog prekomerne upotrebe sile, krivična tužba protiv njih je bila odbijena i prihvaćena je njihova verzija događaja. Naknadna tužba u građanskom postupku protiv policajaca takođe je odbijena, i sud je zaključio da akcija hapšenja nije bila nesrazmerna, da nijedan od svedoka nije bio nepristrasan i da su povrede koje je gospođa Klas pretrpela mogle biti povrede nanete zbog pružanja otpora pri hapšenju. U drugostepenom postupku po žalbi potvrđena je ova odluka, a Ustavni sud je smatrao da ocena dokaza nije bila arbitrerna niti protivustavna iz drugih razloga.

Gospođa Klas i njena ćerka podnele su predstavku Evropskoj komisiji za ljudska prava žaleći se na postupanje policije, i Evropska komisija je utvrdila da je u pogledu gospođe Klas povređen član 3. Konvencije i da se ne postavljaju posebna pitanja u vezi člana 8., dok je u pogledu njene ćerke bio povređen član 8., ali ne i član 3. Konvencije.

Evropski sud je utvrdio da su povrede koje je pretrpela gospođa Klas bile saglasne kako sa njenom verzijom događaja tako i sa verzijom događaja policije, i da nisu pruženi nikakvi dokazi koji bi doveli u pitanje nalaz domaćih sudova ili govorili u prilog tvrdnjama gospođe Klas. Sud je zaključio da, pošto nisu postojali uverljivi dokazi koji bi doveli do toga da on odstupi od svojih nalaza, ne može smatrati da je povređen član 3. Konvencije, a da žalbu o povredi člana 8. nije trebalo zasebno ispitivati zbog toga što je bila zasnovana na istim spornim činjenicama. Evropski sud je smatrao da iz istih razloga nije bio povređen ni član 3. niti član 8. Konvencije u pogledu njene ćerke.

Komentar: Jasno je da bi, da je potvrđena kao tačna verzija događaja gospođe Klas, bila utvrđena povreda članova 3. i 8. Konvencije u pogledu gospođe Klas, a verovatno samo člana 8. u pogledu njene ćerke. Međutim, većina u Evropskom sudu nije bila sklona tome da odstupi od ocene domaćeg suda o tome šta se dogodilo i trudila se da naglasi razliku između ovog slučaja i slučaja Tomasi protiv Francuske, zbog toga što se u slučaju Tomasi mešanje moglo izvesti iz propuštanja policije da pruži objašnjenje povreda koje su bile nanesene u periodu dok je Tomasi bio u pritvoru. U ovom slučaju policija je ponudila moguće objašnjenje koje nije moglo biti osporeno na osnovu povreda koje su bile nanesene. Međutim, manjina u Evropskom sudu je ukazala da većina nije razmotrila pitanje da li je reakcija policije, pod pretpostavkom da je njihova verzija događaja bila tačna, bila srazmerna problemu sa kojim su se suočili. Osim toga, manjina je smatrala da je podjednak položaj stranaka u sporu koji je usvojila većina bio neprikladan u slučaju nasilja koje je uključivalo policiju, jer bi u tim slučajevima teret dokazivanja trebalo da bude na policiji koja bi morala da dokaže da je sila bila potrebna i da akcija u pitanju nije bila nesrazmerna. Sudija Petiti je opravdano skrenuo pažnju na ozbiljnost nasilja od strane policije u zemljama koje je posetio Komitet za sprečavanje mučenja i važnost kažnjavanja policijskog nasilja. Ovo možda nije bio jednostavan slučaj, ali pristup većine nosi opasnost da se poništi odgovornost za osiguravanje poštovanja člana 3. kao i važna poruka koja je policiji poslata presudom u slučaju Tomasi.

[1] Sažetak ovog slučaja napravio je Interights