Elektronsko vođenje evidencije o sudskim predmetima je savremeni trend koji pruža brojne mogućnosti praćenja rada pravosudnih organa. Njegovo uvođenje predstavlja značajan korak u oblasti korišćenja informacionih tehnologija u sistemu pravosuđa Republike Srbije, ali i početak jednog dugotrajnog procesa razvijanja i prilagođavanja softverskih rešenja brojnim potrebama koje ovako veliki sistem iziskuje.

 

TRENUTNO STANJE

Do danas, osim u prekršajnim sudovima, u Srbiji je u svim sudovima uveden elektronski sistem vođenja evidencije o predmetima. Na ovaj način umnogome je olakšan posao u brojnim aktivnostima koje obavljaju kako sudije tako i sudsko osoblje,od mogućnosti praćenja toka određenog predmeta do izrade obimnih statističkih izveštaja o radu suda. Takođe na ovaj način se stvara i velika baza sudske prakse koju je, obzirom da je u elektronskoj formi, moguće na jednostavan način učiniti dostupnom zainteresovanoj javnosti, što doprinosi i transparentnosti rada pravosuđa.

U različitim delovima našeg pravosudnog sistema koristi se nekoliko različitih sistema za elektronsko vođenje podataka. Tako, svi osnovni, viši i privredni sudovi koriste program „AVP“, modifikovan kako bi odgovorio na zahteve koji proizlaze iz nadležnosti poverene svakom od ovih sudova. Apelacioni sudovi, Upravni sud i Vrhovni kasacioni sud za elektronsko vođenje podataka koriste program „SAPS“, dok je za upravljenje predmetima u javnim tužilaštvima u toku uvođenje softvera „SAPO“. Prekršajnim sudovima još uvek nije obezbeđena ova mogućnost.

Obuka sudskog osoblja za korišćenje „AVP“ sistema sprovedena je 2010. godine u svim osnovnim i višim sudovima.

Istaživači Beogradskog centra za ljudska prava, kao korisnici informacija koje su, ili bi trebale biti, u posedu sudova, uočili su brojne nedostatke navedenih elektronskih sistema. Kako zahtev za pristup informacijama od javnog značaja predstavlja jedno od osnovnih istraživačkih metoda za prikupljanje relevantnih podataka iz oblasti prava, uočeno je da sudovi često nisu u mogućnosti da dostave tražene informacije upravo zbog softverskih ograničenja pretrage baze podataka po različitim kriterijumima. Ali, ova ograničenja mogu se reflektovati i na nemogućnost izrade sveobuhvatnih analiza i izveštaja koji su od velikog društvenog značaja, npr. prilikom izrade izveštaja za brojna međunarodna tela, što inače predstavlja međunarodnu obavezu države.

Kako je izrada preporuka za vođenje jedinstvene pravosudne statistike jedan od ciljeva projekta Zaštita ljudskih prava pred srpskim sudovima – doprinos monitoringu reforme pravosuđa, Beogradski centar za ljudska prava preduzeo je aktivnosti koje su doprinele identifikovanju osnovnih problema u ovoj oblasti:

  • organizovana su tri okrugla stola u Nišu, Novom Sadu i Beogradu na kojima su učestvovali predstavnici sudova, ministarstva pravde, kompanije Mega koja je razvila jedan od pomenutih softvera i organizacija civilnog društva;
  • organizovane su posete Apelacionom sudu u Beogradu i Ustavnom sudu. Tom prilikom sekretari ovih sudova i zaposleni u odeljenju za statistiku preneli su istraživačima Beogradskog centra za ljudska prava svoja iskustva u radu sa softverom za elektronsko vođenje predmeta.

 

PREPORUKE UČESNIKA OKRUGLIH STOLOVA:

  1. neophodno je doneti propis kojim se uspostavlja jednoobrazni način unošenja podataka o sudskom predmetu u softver; Način na koji se unose podaci u poslovni softver ima direktnu vezu sa mogućnošću pretraživanja baze podataka po zadatim kriterijumima. Ukoliko se ista činjenica ne unosi na istovetan način u različitim predmetima, softver neće biti u mogućnosti da da tačan zbirni rezultat koji bi obuhvatio sve okolnosti kada je određena činjenica relevantna.
  2. potrebno je organizovati dodatnu obuku za rukovaoce softverom, kako one koji su ovu obuku već prošli 2010. Godine tako i one koji je nisu pohađali a rade na poslovima unosa podataka u elektronski sistem za praćenje sudskih predmeta; Evidentna je potreba za osposobljavanjem zaposlenih u sudovima za rad u centralizovanom sistemu prikupljanja i obrade podataka. Ovo se posebno odnosi na zaposlene koji su na poslovima unosa podataka u elektronski sistem za praćenje sudskih predmeta počeli da rade nakon 2010. godine i nisu prošli adekvatnu obuku. Prema tvrdnjama zaposlenih u sudovima, za obuku ovih lica zaduženi su zaposleni koji imaju više iskustva u obavljanju poslova pohranjivanja podataka o sudskim predmetima, što ne predstavlja adekvatan način osposobljavanja za rad.
  3. potrebno je unaprediti tehničku opremljenost sudova kako bi se na optimalan način mogao obavljati posao pohranjivanja podataka u elektronsku bazu; Zastarela oprema ili nepostojanje dovoljnog broja kompjutera i skenera umanjuje produktivnost zaposlenih koji za rad koriste sisteme za pohranjivanje i obradu podataka. (Primer: U Osnovnom sud u Nišu predviđen je samo jedan skener koji koriste zaposleni iz osam kancelarija)
  4. neophodna je nadogradnja postojećeg softvera kako bi bilo moguće pretraživati i unositi podatke po kriterijumima po kojima pretraga trenutno nije moguća; Postojeća softverska rešenja ograničavaju pretragu baza podataka. Tako, na primer, nije moguće dobiti podatak o tome koliko puta je osnov za pokretanje parničnog postupka bio neki član Zakona o zabrani diskriminacije. Ovo samo predstavlja ilustrativan primer, kojih je nažalost mnogo, po nekim drugim kriterijumima.
  5. neophodno je redovno ažuriranje softverskih sistema o izmenama važećih propisa.