MARTINEZ SALA et al. v. Spain

(Predstavka br. 58438/00)

Presuda od 2.11.2004.

Činjenice: Petnaest podnosioca predstavke su državljani Španije, koji su uhapšeni pre otvaranja Olimpijskih igara u Barseloni, u sklopu policijske operacije protiv lica za koje se pretpostavljalo da su simpatizeri Katalonskog pokreta za nezavisnost. Oni su tvrdili da su zlostavljani tokom hapšenja i pre izvođenja pred sud, period koji u zavisnosti od pojedinačnog slučaja trajao od dva do šest dana. Španska Vlada je osporavala da je bilo zlostavljanja. Nijedan od brojnih medicinskih izveštaja koji su sačinili forenzičari tokom kritičnog perioda ne potvrđuje postojanje znakova nasilja; u izveštajima stoji da, osim tragova od lisica, neki od zatvorenika su imali znakove površinskih povreda, hematome, crvenilo ili zapaljenje. Podnosioci su podneli nekoliko prijava zbog zlostavljanja protiv policije. Istražni sudija je tražio od forenzičara koji je pregledao pritvorenike da opiše okolnosti pod kojima su vršeni pregledi pritvorenika. Na osnovu medicinskih izveštaja sačinjenih u vreme trajanja pritvora i na osnovu izveštaja istražnog sudije, sudovi nisu našli dokaza koji dokazuju stvarno postojanje navodnog zlostavljanja, a takođe bilo je teško teško identifikovati navodne izvršioce navodnih prekršaja. Onim podnosiocima koji su osuđeni za terorizam i krivična dela kao naoružana grupa su određene kazne zatvora u trajanju od jedne do deset godina; ostali su oslobođeni.

Pravo: Član 3. – Optužbe zbog zlostavljanja tokom hapšenja i u policijskom pritvoru: Tvrdnje podnosioca predstavke nisu bile potkrepljene dokazima koji su dostavljeni Sudu: u izveštajima doktora forenzičara nije bilo pomena vidljivih znakova ili tragova zlostavljanja i nalazi doktora koje su izbarali podnosioci načinjeni po njihovom izlasku iz pritvora nisu dodtano pojasnili tu tvrdnju. Istraga koju su sprovele domaće vlasti nije bila u toj meri potpuna da bi se moglo utvrditi koja je verzija događaja bila pouzdanija.

Zaključak: nema povrede (jednoglasno).

Obaveza sprovođenja delotvorne zvanične istrage povodom optužbi: Prilikom istrage povodom optužbe zbog zlostavljanja domaće vlasti su se pouzdale u medicinske izveštaje koje je sastavio doktor forenzičar dok su podnosioci bili u pritvoru i na izveštaj istog tog doktora o okolnostima lekarskih poseta. To je bila jedina osnova za donošenje odluke sudova da nema dokaza u korist tvrdnji podnosioca. Po mišljenju Suda, istrage nisu bile dovoljno detaljne ni delotvorne. Iako su podnosioci u svojim tužbama ukazali na pripadnike policije koji su ih ispitivali, Sud je našao da je bilo teško utvrditi izvršioce zlostavljanja, tako, izjave lica na koje su ukazali podnosioci nikada nisu uzete. Čak su sudske vlasti odbile zahtev podnosioca da u predmet spisa budu uključene izjave pripadnika policije i nalazi stručnjaka; takođe nisu uzete ni izjave podnosioca. Ukratko, Vlasti su odbacile sve zahteve podnosioca za pribavljanje dokaza, i time im uskratile mogućnost da utvrđivanje činjenica zbog kojih su se žalili.

Zaključak: povreda (jednoglasno).

Član 41. : Sud je dosudio svakom podnosiocu 8.000 evra zbog pretrpljene nematerijalne štete. Takođe dodelio im je jedinstvenu sumu na ime troškova postupka.