Materijalna šteta - Osnovni princip pri dodeljivanju materijalne štete jeste da se podnosilac predstavke stavi u položaj u kojem bi se nalazio da nije došlo do kršenja Konvencije. Ovo može uključivati stvarnu štetu i izgubljenu dobit. Podnosilac predstavke mora dokazati direktnu vezu između postojanja odnosno iznosa materijalne štete i povrede Konvencije. Ovaj uslov je veoma strog. U predmetu Tysiac protiv Poljske zahtev podnosioca predstavke za naknadu materijalne štete je odbijen upravo zato što je Sud smatrao da nije dokazano da je odbijanje prekida trudnoće moglo da vodi do pogoršanja zdravstvenog stanja podnosioca predstavke. (videti predmet Tysiac protiv Poljske predstavka br. 5410/03, presuda od 20 marta 2007 godine stav 151) Sa druge strane uzročna veza je ustanovljena u okolnostima gde su postojala dva postupka. U prvom su podnosioci predstavke osuđeni na kaznu zatvora u postupku koji nije poštovao garancije člana 6 Konvencije dok su u drugom postupku bili oslobođeni optužbi. Na ovaj način utvrđena je  jasna uzročna veza između materijalne štete koju su podnosioci pretrpeli tokom boravka u zatvoru i kršenja Konvencije. Konačno, Sud je smatrao da naknadno puštanje na slobodu nije moglo da obezbedi povratak u pređašnje stanje (restitutio in integrum) ili potpunu naknadu štete za vreme provedeno u zatvoru (videti predmet Barbera, Messegue and Jabardo protiv Španije, član 50, predstavke br. 10588/83; 10589/83; 10590/83, presuda od 13 juna 1994, stav 16).