MOGOS v. Romania

(Predstavka br. 20420/02)

Presuda od 13.10.2005.

Činjenice: Podnosioci predstavke, bračni par sa troje dece, su lica bez državljanstva rumunskog porekla. Napustili su Rumuniju i otišli u Nemačku 1990.g. Odrekli su se rumunskog državljanstva 1993. g. Nemačke vlasti su ih deportovale u Rumuniju u martu 2002. g. Od tada, oni se nalaze u tranzitnoj zoni na aerodromu u Bukureštu i odbijaju da uđu na rumunsku teritoriju. Predstavnici policije i lekari došli su 1. aprila 2002.g. u tranzitnu zonu da bi premestili drugo lice bez državljanstva u bolnicu. Podnosioci predstavke tvrdili su da su im pripadnici policije pretili i da su ih vređali, dok je Vlada tvrdila da su podnosioci predstavke ustvari napadali policiju. Potom su pokrenuti postupci protiv prva dva podnosioca predstavke, ali su prekinuti. Prvi podnosilac predstavke podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika pogranične policije zbog navodnog nezakonitog hapšenja, istage i lošeg postupanja. Na osnovu ove prijave, započeta je istraga, ali je i ona prekinuta.

Podnosioci predstavke tvrdili su da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili “katastrofalni”. Dalje, oni su tvrdili da su patili od raznih bolesti i da im nije pružana odgovarajuća medicinska nega. Ovu optužbu Vlada je poricala.

Takođe, podnosioci predstvake su istakli da je ometana njihova prepiska sa sudom, tako što je njihova pošta otvarana i dostavljana sa zakašnjenjem.

Pravo: Prethodni prigovor Vlade (neiscrpljivanje pravnih lekova): Sud je nedavno u jednom slučaju protiv Rumunije našao da tužba protiv odluke javnog tužioca o obustavljanju gonjenja ne predstavlja delotvoran pravni lek za potrebe člana 35. Konvencije. Sud ne vidi ni jedan razlog zbog koga bi u ovom slučaju odstupio od tog stanovišta. Prigovor je stoga odbačen.

Član 3.- Incident od 1. aprila 2002.g.: Intervencija pripadnika policije bila je opravdana zbog neodložnog premeštanja lica bez državljanstva u bolnicu, te je stoga legitimna. U pogledu navodnih povreda koje su zadobili, podnosioci predstavke nisu podneli nikakve medicinske nalaze koji bi podržali njihove tvrdnje i nisu preduzeli nikakve korake da bi zabeležili tragove povreda. Jedini dokaz koji su oni podneli je video snimak, načinjen posle spornog događaja, na kome se vide crveni pečati na leđima prvog podnosioca predstavke, ali je kvalitet snimka bilo toliko lošeg kvaliteta da se nije sa sigurnošću mogao utvrditi stepen njegovih povreda. Osim toga, vođena je krivična istraga o ponašanju šest pripadnika policije, koji su učestvovali u tom događaju, ali je ona prekinuta, jer je utvrđeno da oni nisu namerno uporebljavli silu protiv podnosioca predstavke, već su samo pokušavali da ih obuzdaju. Iz svih okolnosti slučaja i raspoloživih dokaza, bilo je jasno da su podnosioci predstavke bili agresivni i da su pružali otpor policiji. Nije se moglo utvrditi da su oni, tokom spornog događaja, bili izloženi nasilju suprotno Članu 3. kao ni da je sila koja je protiv njih bila upotrebljena od strane policije bila suvišna i nesrazmerna.

Zaključak: nema povrede (jednoglasno)

Životni uslovi u tranzitnoj zoni: Sud je primetio da su podnosioci predstvake odlučno odbili da stupe na rumunsku teritoriju ili da stupe u pravne odnose sa rumunskom državom, iako ih rumunske vlasti u tome nisu sprečavale. Osim toga, podnosioci predstavke nisu Sudu pružili nikave objektivne dokaze o njihovim životnim uslovima. Međutim, nije bilo razloga da se Sud ne složi sa informacijama koje su Sudu dostavila različita rumunska tela ili sa nalazima Komiteta za prevenciju torture, koji su se sukobljavali sa navodima podnosioca predstavke. U pogledu medicinske nege, podnosioci predstvake imali su brojne preglede i kategorično su odbili bolničko lečenje. Shodno tome, nije utvrđeno da su životni uslovi u tranzitnoj zoni bili surovi u meri u kojoj bi predstavljali povredu Člana 3.

Zaključak: nema povrede (jednoglasno)

Član 34. – Što se tiče navodnog mešanja u prepisku između podnosioca predstavke i Suda, oni nisu osporavali autentičnost svojih potpisa kojima su potvrđivali prijem. Dalje, nije zabeleženo nikakvo odlaganje pri slanju pošte i datumi odštampani na pošti od strane rumunske pošte ukazuju da je ona uvek podnosiocu predstavke dostavljana istog dana. U pogledu navodne “ranjivosti” podnosioca predstavke, bitno je istaći da su oni mogli svakog trenutka da napuste tranzitnu zonu i da se njihova situcija ne može pripisati državi. Shodno tome, nije utvrđeno da su rumunske vlasti ometale prepisku podnosioca predstavke ni da je Rumunija prekršila svoje obaveze iz Člana 34. Konvencije.

Zaključak: nema povrede (jednoglasno)