Održan #Antifejk događaj: Predstavljeno istraživanje “Mladi i pravo na informisanost u digitalnom prostoru”

26. april 2022.

279003034_542942190526656_3761239097412786338_n

Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“ koje je predstavljeno na događaju našeg Omladinskog programa Kako do manje #fejka u digitalnim medijima.

278922345_542942173859991_8906856139538835324_n

„Mladi i pravo na informisanost“ skreće pažnju na to kako se mladi informišu u digitalnom prostoru, gde nalaze informacije, kome i čemu veruju, kako se nose sa lažnim vestima, da li ih prepoznaju i razlikuju…

279022998_542942160526659_413259835329790772_n

Prema rezultatima istraživanja koje smo sporeveli u saradnji sa Oblakoder magazinom, mladi se većinski informišu putem mobilinih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instagram a od aplikacija za komuniciranje Viber. TikTok koristi nešto više od trećine mladih u Srbiji (porast sa 23,3% u 2020. godini na 35% u 2021. godini) dok je upotreba Fejsbuka u opadanju (sa 92,1% u 2020. godini na 86,6% u 2021. godini). Među onima koji se informišu online postoje tri glavna izvora informacija:

  1. sajtovi tradiconalnih medija 35%,
  2. društvene mreže 32%,
  3. televizija 30%.  

278732362_542942183859990_6728897634701175421_n

Prema rezultatima istraživanja mlade zanimaju političke teme, žele da vide debate, više izveštaja o događajima za mlade, ali i da saznaju o ekologiji, zdravlju, ekonomiji i drugim različitim oblastima. Istraživači projekta saglasni su da je medijska pismenost jako važna u obrazovanju mladih i da su oni sve svesniji da prema svakoj vesti treba da iskažu određenu dozu sumnje i probaju da je provere.

279034409_542942167193325_3394407913412171758_n

Novinarka Istinomera Milijana Rogač rekla je da se rezultati istraživanja u mnogome poklapaju sa onim sa čime se suočavaju i novinari koji se bave proveravanjem činjenica.

„Suočavamo se sa ‘postistinom’, a to je kada na javno mnjenje više utiču emocije i politički stavovi nego činjenice i lako je manipulisati. Ilustratovan primer je Donald Tramp koji je za četiri godine izgovorio 30 hiljada neistina, odnosno manipulativnih izjava, to su zabeležili fektčekeri Vašington posta, a to je samo jedna osoba“, dodala je Rogač.

279020770_542942177193324_6918261196725293651_n

Ona je kao dobar primer navela pandemiju korona virusa, kada su se ljudi suočavali sa lažnim vestima koje nisu dolazile samo sa mreža, nego i od članova Kriznog štaba.

Istraživačica Jovana Radovanović rekla je da su mladi, kao i svi ostali preplavljeni informacijama i teško odvajaju bitno od nebitnog.

278693972_542942163859992_4351587484252199771_n

„Biti informisan“ za mlade znači biti „u toku“, informisati se iz pouzdanih izvora, pratiti dešavanja, ali i preispitivati izvore.

278775227_542942180526657_2062880349541526243_n

Mladi su svesni da u digitalnom svetu svako može kreirati, objaviti i proširiti lažnu vest, pa imaju osećaj da su prepušteni sami sebi. Na predstavljanju rezultata istraživanja, ukazano je i na značaj uvođenja medijske pismenosti u formalno obrazovanje.

Ključne činjenice iz ovog istraživanja dostupne su OVDE.

Pogledajte kako je bilo na #Antifejk događaju koji je održan u četvrtak 21. aprila u Hotelu Zira u Beogradu: