Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“ koje je predstavljeno na događaju našeg Omladinskog programa Kako do manje #fejka u digitalnim medijima.
„Mladi i pravo na informisanost“ skreće pažnju na to kako se mladi informišu u digitalnom prostoru, gde nalaze informacije, kome i čemu veruju, kako se nose sa lažnim vestima, da li ih prepoznaju i razlikuju…
Prema rezultatima istraživanja koje smo sporeveli u saradnji sa Oblakoder magazinom, mladi se većinski informišu putem mobilinih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instagram a od aplikacija za komuniciranje Viber. TikTok koristi nešto više od trećine mladih u Srbiji (porast sa 23,3% u 2020. godini na 35% u 2021. godini) dok je upotreba Fejsbuka u opadanju (sa 92,1% u 2020. godini na 86,6% u 2021. godini). Među onima koji se informišu online postoje tri glavna izvora informacija:
- sajtovi tradiconalnih medija 35%,
- društvene mreže 32%,
- televizija 30%.
Prema rezultatima istraživanja mlade zanimaju političke teme, žele da vide debate, više izveštaja o događajima za mlade, ali i da saznaju o ekologiji, zdravlju, ekonomiji i drugim različitim oblastima. Istraživači projekta saglasni su da je medijska pismenost jako važna u obrazovanju mladih i da su oni sve svesniji da prema svakoj vesti treba da iskažu određenu dozu sumnje i probaju da je provere.
Novinarka Istinomera Milijana Rogač rekla je da se rezultati istraživanja u mnogome poklapaju sa onim sa čime se suočavaju i novinari koji se bave proveravanjem činjenica.
„Suočavamo se sa ‘postistinom’, a to je kada na javno mnjenje više utiču emocije i politički stavovi nego činjenice i lako je manipulisati. Ilustratovan primer je Donald Tramp koji je za četiri godine izgovorio 30 hiljada neistina, odnosno manipulativnih izjava, to su zabeležili fektčekeri Vašington posta, a to je samo jedna osoba“, dodala je Rogač.
Ona je kao dobar primer navela pandemiju korona virusa, kada su se ljudi suočavali sa lažnim vestima koje nisu dolazile samo sa mreža, nego i od članova Kriznog štaba.
Istraživačica Jovana Radovanović rekla je da su mladi, kao i svi ostali preplavljeni informacijama i teško odvajaju bitno od nebitnog.
„Biti informisan“ za mlade znači biti „u toku“, informisati se iz pouzdanih izvora, pratiti dešavanja, ali i preispitivati izvore.
Mladi su svesni da u digitalnom svetu svako može kreirati, objaviti i proširiti lažnu vest, pa imaju osećaj da su prepušteni sami sebi. Na predstavljanju rezultata istraživanja, ukazano je i na značaj uvođenja medijske pismenosti u formalno obrazovanje.
Ključne činjenice iz ovog istraživanja dostupne su OVDE.
Pogledajte kako je bilo na #Antifejk događaju koji je održan u četvrtak 21. aprila u Hotelu Zira u Beogradu:
