Savet razmatra sva pitanja od značaja za Centar i daje predloge i savete Upravnom odboru. Prema statutu, Savet ima najmanje devet članova. Direktor i zamenik direktora Centra su članovi Saveta po funkciji. Članove Saveta bira Skupština iz redova najuglednijih pravnih stručnjaka i istaknutih boraca za ljudska prava i demokratizaciju. Mandat članova Saveta traje četiri godine i oni mogu biti ponovo birani. Sednicama Saveta predsedava direktor Centra. Članovi saveta su :

lbastafleinerProf. Lidija Basta, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1971. godine, a doktorirala 1982. godine. Između ostalog, bila je i zamenik Generalnog sekretara Međunarodnog udruženja za ustavno pravo (1987-1993), član jugoslovenske delegacije pri Potkomisiji Ujedinjenih nacija za prevenciju diskriminacije i zaštitu nacionalnih manjina (1988-1991) i vođa ekspertske grupe za pripremu novog Ustava Republike Srbije i preuređenje državne zajednice Srbije i Crne Gore (2000-2001). Dugo je predavala na Univerzitetu u Friburu (Fribourg) u Švajcarskoj i bila je direktor tamošnjeg Instituta za federalizam. Predsednik je Savetodavnog komiteta za nadzor nad Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina (Savet Evrope).

bigovicdr Radovan Bigović (Nikšić, 17. јаnuar 1956 — Beograd, 31. мај 2012) , Bio je vanredni profesor na Teološkom fakultetu u Beogradu. Predavao je na predmetima uporedno bogoslovlje i uvod u bogoslovlje. Dekan Teološkog fakulteta bio je od 1999. do 2000. godine. Održao brojna predavanja u zemlji i inostranstvu. Često je predavao na Beogradskoj otvorenoj školi i na kursevima i seminarima u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.

 

 

darmanovicProf. Srđan Darmanović, Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici, predsednik Centra za demokratiju i ljudska prava, Podgorica. Rođen je 1961. godine na Cetinju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1985, a magistrirao na istom Fakultetu 1994. god. Bio je dekan Fakulteta političkih nauka u Podgorici. Profesor Uporedne politikologije na Pravnom fakultetu u Podgorici. Osnivač i predsednik Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Član Venecijanske komisije (Komisija za demokratiju putem prava Saveta Evrope).

 

dinsteinProf. Yoram Dienstein, Max Planck Institut za međunarodno javno pravo i međunarodno pravo, Hajdelberg, Nemačka.Rođen je 1934. godine u Berlinu. Studirao je u Kilu, Berlinu i Bonu (1953-56). Diplomirao je u Kelnu 1956. godine. Magistrirao je na University of Michigan Law School, 1958. godine, a 1960. doktorira na Univerzitetu u Bonu. Od 1962. do 1966. godine bio je istraživač-saradnik Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunarodno pravo u Hajdelbergu i saradnik Instituta za javno pravo u Bonu. Bio je profesor ustavnog i javnog prava na univerzitetima u Bohumu i Bilefeldu. Od 1981. do 2002. bio je direktor Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunaordno javno pravo. Između ostalog, bio je član i potpredsednik Evropske komisije za ljudska prava (1973-1993). Bio je i potrpedsednik Nemačkog udruženja profesora javnog prava (Vereinigung der deutschen Staatsrechtslehrer). Bio je profesor po pozivu na brojnim evropskim i svetskim univerzitetima. Od 1988. bio je direktor Centra za studije Haške akademije za međunarodno pravo, a od 1996. član je Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Dodeljeno mu je i nekoliko počasnih doktorata. Do 2003. bio je i predsedavajući Ekspertske grupe za slobodu izražavanja Saveta Evrope. Član je Međunarodne komisije pravnika (International Commission of Jurists). Potpedsednik je Društva Max-Planck.

froweinProf. Jochen Abr. Frowein, Univerzitet u Tel Avivu. Rođen je 1936. godine u Telavivu. Diplomirao je na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Služio je u Ministarstvu inostranih poslova Izraela. Bio je konzul Izraela u Njujorku i član Stalne misije Izraela pri Ujedinjenim nacijama. Bio je delegat u Komisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Interpolu. Član je Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Potpredsednik je izraelske kancelarije Amnesty International. Od 2000. do 2001. godine bio je saradnik Instituta Max Planck za uporedno pravo i međunarodno javno pravo. Bio je i potpredsednik Univerziteta u Telavivu i njegov predsednik (1991-1998). Služio je i kao rektor Univerziteta u Telavivu, a bio je i dekan Pravnog fakulteta. Osnivač je i urednik Izraelskog godišnjaka međunarodnog prava (Israel Yearbook on Human Rights).

hiberProf. Dragor Hiber, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rođen je 1952. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Postdiplomske studije pohađao je na Međunarodnom univerzitetu za uporedno pravo u Strazburu (Francuska) 1981. godine. Magistrirao je i doktorirao na Beogradskom univerzitetu. Profesor je Pravnog fakulteta u Beogradu na Katedri građanskog prava. Od 2001. – 2007. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka.

 

aleksandra jovanovicProf. Aleksandra Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Diplomirala, magistrirala (1987) i doktorirala (1992). na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor na katedri za pravno-ekonomske nauke toga fakulteta na predmetima političke ekonomije, Privredni sistem i Ekonomska analiza svojinskih prava. Objavila je više knjiga i članaka u stručnim časopisima.

 

 

jankovicDr Ivan Janković, advokat, Beograd.
Rođen je 1946. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu (1968) i na Univerzitetu u Kembridžu (1971). Zvanje magistra pravnih nauka stekao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972. godine, a doktorat iz sociologije je odbranio na University of California, 1977. Jedan je od osnivača Fonda za humanitarno pravo, osnivač je i član Centra za antiratnu akciju, Evropskog pokreta za Jugoslaviju, Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. Osnivač je i predsednik Udruženja za borbu protiv smrtne kazne. U mnogim sudskim procesima branio je one kojima su narušavana ljudska prava. Član je Advokatske komore Beograda, Predsedništva Sociološkog društva Srbije i Jugoslovenskog udruženja za sociologiju. Objavio je više knjiga i članaka, među kojima je i delo o smrtnoj kazni „Smrt u prisustvu vlasti“.

mortenMorten Kjærum, Danski institut za ljudska prava, Kopenhagen, Danska, član Komiteta Ujedinjenih nacija za uklanjanje rasne diskriminacije
Rođen je 1957. godine. Magistrirao je na Univerzitetu u Arhusu (Danska) 1984. godine. Bio je izvršni direktor Danskog instituta za ljudska prava i kodirektor Danskog centra za međunarodne studije i ljudska prava. Član je Komiteta UN protiv rasne diskriminacije (CERD) od 2002. godine. Bio je izvršni direktor Danskog centra za ljudska prava (1991-2002) i šef odeljenja za azil Danskog saveta za izbeglice (1984-1991). Ekspert je za međunarodno pravo ljudskih prava i pravo izbeglih lica. Član je brojnih međunarodnih organizacija i udruženja. Napisao je više knjiga i naučnih radova.

gasoProf. Gašo Knežević  (Beograd, 15. septembar 1953 — Beograd, 14. mart 2014), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, bivši ministar za obrazovanje i sport Republike Srbije

Celokupno školovanje završio je u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao 1987. na Pravnom fakultetu. Proveo je 20 godina na Pravnom fakultetu u nastavničkim zvanjima za predmet Međunarodno privatno pravo. Posle donošenja Zakona o univerzitetu podneo je ostavku na radno mesto. Nakon demokratskih promena 2000. godine ponovo je profesor Međunarodnog privatnog prava. Dva puta je boravio u Hagu (Holandija) na specijalizaciji. Autor je i koautor sedam knjiga i velikog broja članaka. Bio je poslanik u Veću građana Savezne skupštine od 2000. – 2003. godine. Oktobra 2000. do marta 2004. godine. bio je ministar za prosvetu i sport u Vladi Republike Srbije. Od januara 2004. godine bio je narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije.

mmatulovicProf. Miomir Matulović, Pravni fakultet Sveučilišta u Rijeci, Hrvatska
Rođen je 10. juna 1957. godine u Rijeci. Diplomirao je 1980. godine na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Rijeci. Postdiplomske studije završio je na University of the State of New York u Olbaniju (SAD) i na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, (1995). Takođe je magistrirao i na Univerzitetu u Beogradu (1984). Doktorirao je 1995. godine na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Splitu. Redovni je profesor na predmetu Teorija prava i države na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Rijeci (od 2000. godine). Bio je dekan (2003), prodekan za znanost (2001) i prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. Član je Upravnog odbora Instituta Otvoreno društvo – Hrvatska. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka.

prof. gran melanderProf. Göran Melander, Institut Raoul Wallenberg za ljudska prava i humanitarno pravo, Lund, Švedska
Osnivač i bivši izvršni direktor Raul Valenberg (Raoul Wallenberg) instituta za ljudska prava i humanitarno pravo i profesor međunarodnog javnog prava u Lundu (Švedska), autor brojnih publikacija iz oblasti ljudskih prava i međunarodnog javnog prava, član Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije protiv žena od 2001. do 2004. godine.

 

sahovicProf. Milan Šahović, član Institut de Droit International, Beograd
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorat je stekao u tridesetoj godini na istom fakultetu. Bio je profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Počasni je član međunarodnog Instituta za međunarodno pravo (Institut de Droit international). Bivši je član Komisije UN za međunarodno pravo. Član je Instituta za međunarodno humanitarno pravo u San Remu. U dva navrata je bio direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Predavao je na mnogim uglednim stranim univerzitetima. Držao je i kurseve na Haškoj akademiji za međunarodno pravo. Autor je više knjiga i mnogobrojnih članaka iz oblasti međunarodnog javnog prava.

vodinelicprof. dr Vladimir V. Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd
Rođen je 1948. godine, u Zagrebu. Studije prava započeo 1967. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a završio 1971. godine na Pravnom fakultetu u Splitu. Od 1971 do 1973. godine bio je advokatski pripravnik i asistent na Pravnom fakultetu u Splitu 1971 – 1975. godine. Magistrirao je 1981. na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorat pravnih nauka je odbranio na istom fakultetu 1986. godine. Bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu do septembra 2002. godine. Ustao je protiv Zakona o univerzitetu iz 1998, zbog čega je otpušten. Saosnivač je, redovni profesor i dekan Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu. Saosnivač i direktor Centra za unapređivanje pravnih studija.Počasni doktor Univerziteta u Sarbrikenu ( Nemačka). Objavio je više udžbenika, monografija i članaka iz oblasti građanskog prava, prava medija i prava ličnosti.

vuceticdr Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Republike Srbije u penziji
Rođen je 1941. godine u Vilusima, u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Beogradu. Dugo prisutan u javnosti kao angažovani analitičar naše političke stvarnosti i ostar kritičar neodgovorne i autoritarne vlasti. O tome je objavio veliki broj članaka i stručnih radova.

 

 

  Nevena-Sahovic-104x150Prof. Nevena Vučković Šahović, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd; član UN Komiteta za prava deteta (2003-2009); član Odbora poverilaca Dobrovoljnog fonda Ujedinjenih nacija za savremene oblike ropstva (2014- )