Upravni odbor je izvršni organ Beogradskog centra za ljudska prava, koji se stara o sprovođenju ciljeva udruženja, koji su utvrđeni Statutom i odlukama Skupštine. Upravni odbor ima 7 članova koje bira i opoziva Skupština. Mandat članova Upravnog odbora je 4 godine i mogu ponovo biti birani na istu funkciju.

Članovi Upravnog odbora Beogradskog centra su:

Sonja foka Sonja Tošković, izvršna direktorka, diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2009. godine radi u Beogradskom centru za ljudska prava na različitim projektima u oblasti promocije i unapređenja ljudskih prava. Od 1. januara 2018. godine izabrana je za izvršnu direktorku Beogradskog centra za ljudska prava. Članica je odbora Evropskog saveta za izbeglice i apatride (ECRE) za region jugoistočne Evrope, i autorka je i urednica mnogobrojnih publikacija i izveštaja u oblasti ljudskih prava. Rukovodilac je projekta pružanja besplatne pravne pomoći tražiocima azila u Republici Srbiji koji Beogradski centar sprovodi u saradnji sa kancelarijom Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u Beogradu još od samog njegovog iniciranja. Koordinira Platformu organizacija civilnog društva za praćenje preporuka tela UN za ljudska prava, a takođe je član i osnivač Balkanskog saveta za izbeglice. Uspešno je rukovodila brojnim projektima u saradnji sa drugim domaćim i međunarodnim organizacijama civilnog društva i diplomatskim predstavništvima u našoj zemlji.

 

Vesna Petrovicdr Vesna Petrović, diplomirala je 1978. godine i magistrirala 1988. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravosudni ispit položila je 1982. godine. Doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Programski je direktor Beogradskog centra za ljudska prava i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. Rano se angažovala u oblasti zaštite ljudskih prava u Jugoslovenskom forumu za ljudska prava, kao prvoj organizaciji te vrste u Jugoslaviji obrazovanoj 1986. godine. Jedan je od osnivača Beogradskog centra za ljudska prava, a pre toga je bila aktivna u Centru za antiratnu akciju, u kome je nekoliko godina vodila SOS telefon za pomoć žrtvama kršenja ljudskih prava. Od 2001. do 2004. godine bila je na mestu šefa kabineta ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. Predstavljala je Centar na mnogim međunarodnim skupovima. Napisala je i uredila više knjiga iz oblasti ljudskih prava.

Nevena-Sahovic-104x150dr Nevena Vučković Šahović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i član UN Komiteta za prava deteta (2003 – 2009). Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1978. godine, a pravosudni ispit položila 1983. godine. Magistrirala je i doktorirala na istom fakultetu. Osnivač i član Upravnog odbora Centra za prava deteta u Beogradu, potpredsednik Upravnog odbora Međunarodnog servisa za ljudska prava (Ženeva), kao i nekoliko drugih međunarodnih organizacija. Napisala je brojne tekstove u domaćim i inostranim stručnim časopisima, kao i desetak knjiga, samostalno i u saradnji sa drugim autorima.  

milos

Miloš Stojković je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine. Pravosudni i advokatski ispit je položio 2015. godine, od kada je i član Advokatske komore Beograda. Uže specijalnosti su mu u oblasti medija, telekomunikacija, zaštite podataka o ličnosti, autorskih prava i oglašavanja. Od 2008. do 2012. godine radio je kao pravni savetnik, a potom i kao Rukovodilac grupe za pravnu regulativu u Sektoru za elektronske komunikacije u Ministarstvu telekomunikacija i informacionog društva. Učestvovao je u radu nekoliko radnih grupa koje su pisale zakone i druge propise u oblasti medija, telekomunikacija i oglašavanja. Bio je uključen u proces izrade Medijske strategije,  kao stručna pomoć članovima Radne grupe, i eksterni konsultant SHARE fondacije. Član je pravnog tima Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). 

tacadr Tatjana Papić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu na predmetima Međunarodno javno pravo, Međunarodno pravo ljudskih prava i Evropski sud za ljudska prava. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1998), magistrirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Konetikatu, SAD (2000) i doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Union (2011). Od 1998. saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, u kome je bila zaposlena od 2000. do 2007. godine. Tokom rada u Centru uređivala je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava. Urednik i autor publikacija iz oblasti međunarodnog javnog prava, prava međunarodnih organizacija i međunarodnog prava ljudskih prava.

 Jelena RadojkovicJelena Radojković, od 1995. radi u Beogradskom centru za ljudska prava čiji je jedan od članova osnivača. Studirala istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka od 1988-1990. Koautor knjiga iz oblasti ljudskih prava i oružanih snaga, najvećih svetskih religija i Evropske unije namenjenog učenicima srednjih škola. Voli da putuje i planinari – stekla status sportiste nacionalnog razreda za osvojene vrhove Čamser Kangri (Himalaji, 6622m) i Damavand (Elbrus, 5671m).

vesna-pesic_1340007682_670x0dr Vesna Pešić, sociološkinja. Bila je viša naučna saradnica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Osnivač je brojnih organizacija za mir i ljudska prava, između ostalog, 1991. godine Centra za antiratnu akciju – prve mirovne organizacije u Srbiji. Boravila je u Institutu za mir osnovanog od strane Kongresa Sjedinjenih Američkih Država kao priznanje za doprinos razvijanju demokratije i građanskog društva. Dobitnik je Nagrade za demokratiju iz Vašingtona, nagrade „Andrej Saharov“ koju joj je 1997. dodelio Norveški Helsinški komitet, nagrade za demokratiju “W. Averell Hariman” koju joj je 1997. dodelio Nacionalni demokratski institut iz Vašingtona i, 2001. godine, nagrade grada Eslingena za hrabrost i predanost ljudskim pravima. Godine 1997. nominovana je za Nobelovu nagradu za mir. Bila je predsednica Građanskog saveza Srbije od 1992. do 1998, jedna od vođa Koalicije “Zajedno” i poslanica od 1993. do 1997. godine. Objavila je veliki broj naučnih radova i učestvovala na naučnim skupovima u oblasti sociologije, demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

ducadr Dubravka Stojanović, istoričarka, magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i profesor na Odeljenju za istoriju, katedra za Opštu savremenu istoriju. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije), društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji. Jedan je od urednika “Godišnjaka za društvenu istoriju”. Bila je koordinator kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, kao i u Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži. Za knjigu Srbija i demokratija: 1903-1914 dobila je Nagradu grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu, a 2015. godine dodeljen joj je francuski Orden Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza (Ordre national du Mérite).