Ograničenje slobode kretanja građana Srbije za vreme pandemije virusa COVID-19 jedno od najdrastičnijih u Evropi

7. maj 2020.

Ograničenje prava na slobodu kretanja građana Srbije koje su odredili predstavnici vlasti u Republici Srbiji u cilju sprečavanja širenja zaraze virusa korona (SARS-COV-2), jedno je od najdrastičnijih u Evropi, zaključak je Beogradskog centra za ljudska prava nakon razmatranja mera ograničenja i zabrane slobode kretanja u evropskim zemljama. Vanredno stanje koje je u Srbiji uvedeno 15. marta ukinuto je posle 53 dana odlukom Narodne skupštine usvojenom 6. maja. Tokom vanrednog stanja, došlo je do odstupanja i ograničavanja brojnih ljudskih prava građana Srbije, garantovanih Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Pravo građana Srbije koje je u najvećoj meri bilo ograničeno svakako jeste sloboda kretanja. Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja na teritoriji Republike Srbije. Dok čekamo odgovor Ustavnog suda na pitanje da li je naredba ministarstva valjan pravni osnov za odstupanje od Ustavom garantovanih prava, neophodno je skrenuti pažnju na još jedno važno pitanje, a to je obim ograničenja slobode kretanja.

Ustav Republike Srbije u stavu 1 člana 202 propisuje da se po proglašenju vanrednog stanja od određenih ljudskih prava može odstupiti, ali samo u obimu u kojem je to neophodno. Slično predviđa i član 4 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima prema kome se od prava garantovanih paktom u slučaju izuzetne opasnosti može odstupiti u strogom obimu koje takva opasnost zahteva, dok u Opštem komentaru 29 na član 4 Pakta, Komitet za ljudska prava ističe da je, između ostalog, striktna neophodnost i srazmernost svake preduzete mere koja predstavlja odstupanje obaveza koje su države preuzele ratifikacijom ovog međunarodnog ugovora.

Spornom naredbom, tokom vanrednog stanja u Srbiji je uveden „policijski čas“ i građanima Srbije je bilo zabranjeno kretanje radnim danima od 17 (nekoliko dana i od 15) do 5 časova, a vikendom, od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova. Potpuna zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina trajala je čak 34 dana, uz mogućnost odlaska u kupovinu jednom nedeljno, tačno određenog dana, u periodu od 4 do 7 časova.

Beogradski centar za ljudska prava analizirao je na koji način i u kojoj meri su evropske zemlje ograničile pravo na slobodu kretanja u cilju sprečavanja širenja zaraze, a rezultati pokazuju da mere ograničenja i zabrane slobode kretanja građana Srbije predstavljaju svakako jedne od najdrastičnijih u Evropi. Česte izmene obima i vremenskog ograničenja zabrane kretanja kao i nelogičnosti sleda uvođenja i otklanjanja mera stvorili su konfuziju među građanima koji su često imali problem da svoje ponašanje/postupanje usklade sa važećim merama ograničenja o čemu govore i brojni slučajevi u kojima su građani kažnjavani zbog kršenja mera zabrane kretanja. Ostaje otvoreno pitanje da li su ovako stroge mere ograničenja i zabrane kretanja bile neophodno potrebne kako bi se postigao cilj – suzbijanje širenja virusa korona, odnosno da li bi isti rezultat bio postignut merama kojima se u manjoj meri zadire u prava građana, kao i da li je država u ovom slučaju postupila suprotno Ustavu i odredbama međunarodnog prava.

Detaljnije pogledajte u infografici. 

Infografik