ELLE uvodnik, str. 52, preuzeto iz magazina ELLE

Nedavno sam u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava održala predavanje na temu diskriminacije i načina na koji se ta tema obrađuje u medijima. Predavanje zapravo nije bilo predavanje, već svojevrsan workshop (simulirali smo mali redakcijski sastanak), a od dvadesetak MLADIH studenata, većinom devojaka, za početak sam zatražila da navedu po jedan vid diskriminacije. DISKRIMINACIJA koja im prvo padne na pamet, koja je prisutna u našem društvu, bez pripreme i puno razmišljanja.

Nisam naravno očekivala previše, naprotiv, dva-tri primera .. klasične diskriminacije i nekoliko ponavljanja. Bilo je već kasno popodne, studenti verovatno umorni nakon celodnevnog predavanja, vikend… Počeli smo redom, u krug, kako su sedeli za velikim stolom. „Diskriminacija pri zaposlenju“, rekla je brzo prva devojka zdesna. Odmah za njom Mirjana nastavlja: “ Diskriminacija osoba sa sela.“ Kako? „Pa osoba sa sela ili iz manjih gradova koje dolaze u grad… u Beograd. ,Zapravo svih onih koji nisu iz Beograda… “ Dalje.. , „Diskriminacija ŽENA u vojsci“ kaže Iva, a već sledeća studentkinja dodaje „Starosna disklimjnacija“. „Diskriminacija samohranih majki“, kaže Andrijana objašnjavajući na brzinu veoma komplikovane administrativne procedure kroz koje prolaze samohrane majke prilikom upisivanja deteta u vrtić. „Samo samohrane majke.

Druge majke, one koje su u braku, ispunjavaju manje formulara, manje pitanja, manje čekanja u redu …. “ Diskriminacija bivših osuđenika, gojaznih ljudi, neudatih žena, diskriminacija osoba kojima je izvršena masltektomija, HOMOSEKSUALACA, osoba sa HIV-om: .. Dvadeset diskriminacija za dvadeset minuta! Višestruko interesantan rezultal.
I za sreću i za plakanje. Divan je, kao prvo, osećaj kada sedite sa mladim ljudima koji samoinicijativno učcstvuju u odličnom projektu. Ne dobijaju potpis u indeks za to, niko ih ne tera, niko ih neće ispitivati, proveravati. Njihovo slobodno vreme, njihov lZBOR. Došli su da bi nesto naučili. Za sebe i za BUDUĆNOST, njihovu i našu.
Aktivni, pametni, pričljivi, slobodni, razumni, umeju da se pobune, da odgovore, da reaguju, ovako ili onako. Strašno je, međutim, to što su ti isti mladi ljudi za samo dvadeset minuta nabrojali dvadeset vidova diskriminacije u našem društvu. Da je bilo više vremena, bilo bi ih duplo više? Da, verovatno. I šta sad? Šta možemo da uradimo a da se ne vratimo u krug postavljajući uvek ista pitanja – ko je i kada
i gde pogrešio i zašto smo mi takvo društvo kakvo jesmo?
Za početak misao dragog kolege, autora u ovom broju magazina ELLE, Miše Vasića: „Za mene je lopov LOPOV, a lažov je pak lažov, i tu se svaki dalji razgovor svodi na zapisnik i sačinjava se službena beleška, ništa lično.“
Kada savladamo taj, u drugim društvima odavno naučen prvi i osnovni korak, možemo da krenemo dalje. Do tada, radujemo se naizgled malim stvarima. Susretima, kao prošlog vikenda, sa dvadeset mladih i pametnih ljudi koji su first step već savladali. I ne ĆUTIMO.
Ne zaboravite da se prijavite na ELLE literarni konkurs za mlade talente. I pročitajte ispovest žene koja se izborila za ŽIVOT bez diskriminacije i nasilja.

Sonja Kovacs
ELLE KONKURS ZA LITERARNE TALENTE