Predstavljen godišnji izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’

23. фебруара 2022.

Pravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 23. februara 2022. godine izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 na konferenciji u Medija centru u Beogradu. Na predstavljanju izveštaja govorile su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskg centra za ljudska prava, Ana Trifunović, urednica izveštaja Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 i Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava, dok je događaj moderirala Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava. 

jcYvGNf5QrAna_Trifunovic

Urednica izveštaja Ana Trifunović rekla je da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije tokom 2021. godine u smeštajnim kapacitetima u Srbiji boravilo nešto više od 60.000 ljudi, od kojih je 2.306 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, dok su 174 osobe zaista i podnele taj zahtev,

„Najvći broj ljudi koji su tražili azil u Srbiji su državljani Avganistana. Usvojeno je svega 14 zahteva u 2021. godini, što je dva puta manje od broja usvojenih zahteva za azil u 2020. godini. Kancelarija za azil odbila je 51 zahtev u istom periodu, odbacila je devet zahteva za azil, a 73 zahteva je obustavljeno – najčešće jer su tražioci azila u toku postupka odlučivali da napuste Srbiju“, rekla je ona.

eIrqRlQ6usPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji Frančeska Boneli rekla je da na žalost danas u svetu imamo najveći broj raseljenih ljudi – 84 miliona, a od tog broja 45% su deca. Ona je dodala da je zaštita izbeglica izuzetno važan u današnjim okolnostima kada imamo zabrinajvajući rast broja nasilnih incidenata i kršenje ljudskih prava izbeglica i migranata na granicama, ne samo Evrope nego globalno svuda u svetu.

„Iza tog broja od 84 miliona raseljenih su ljudi, osobe, porodice, patnja…Zidovi i ograde podignute su na više mesta duž granica Evrope kako bi se sprečio ulazak u zemlje, dok izveštaji pokazuju da se izbeglice vraćaju u zemlje porekla i pored toga što im je tamo ugrožen život i što su tražile međuanrodnu zaštitu. To je protiv ne samo međunarodnog prava nego i protiv osnovnih principa humanosti“, rekla je Boneli.

Ona je dodala da i pored toga što je Srbija za veliku većinu izbeglica zemlja tranzita, ima i onih, doduše u malom broju koji ovde traže azil, koji su spremni da se integrišu u srpsko društvo i da ovde nađu novi život.

bHFNQGnSvQPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj Pravo na azil u Repbulici Srbiji 2021 pokazuje da je broj izbeglica i migranata na teritoriji Srbije tokom cele 2021. godine bio relativno stabilan i, posmatrano po mesecima, u proseku se kretao između pet i šest hiljada. Broj stranaca koji su prošli kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije tokom 2021. godine bio je 60.407 ljudi. Navedeni broj je nešto veći odnosu na 2020. godinu, kada je ukupno 58.103 tražilaca azila i migranata prošlo kroz prihvatno-tranzitne centre i centre za azil u Republici Srbiji. I pored toga što više desetina hiljada tražilaca azila i drugih migranata godišnje prolazi i boravi u Srbiji, relativno mali broj njih ima nameru da ovde zatraži međunarodnu zaštitu.

Od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, ukupno 2.306 osoba je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U poređenju sa 2020. godinom, reč je o malom smanjenju broja registrovanih osoba, ali je taj broj značajno niži u odnosu na period pre pandemije virusa korona. Među strancima koji su izrazili nameru da podnesu zahtev u Srbiji najviše je bilo osoba iz Avganistana – 1.025. Zatim slede osobe iz Sirije – 466, Burundija – 134, Pakistana – 120, Bangladeša – 107, sa Kube – 92 i drugih zemalja.

YHDM3fCVJ1Anja_Stefanovic

U 2021. godine podneta su ukupno 174 zahteva za azil. Ovaj broj je nešto veći u odnosu na 2020. godine, kada su podneta 144 zahteva. Najviše zahteva su podneli državljani Avganistana. U 2021. godini Kancelarija za azil je usvojila ukupno 14 zahteva za azil, što je više nego duplo manje u odnosu na 2020. godinom, kada je doneto ukupno 29, ili 2019. godinom, kada je doneto ukupno 35 pozitivnih odluka. Od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila do 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 208 stranaca.

CC7b3AB7HXJelena_Ilic

Srbija je i tokom 2021. godine nastavila s humanitarnim zbrinjavanjem migranata, od kojih većina dolazi iz zemalja koje generišu izbeglice. Uprkos pojedinim pomacima u pogledu ostvarivanja prava na azil i pristupa pravima u oblasti integracije, sistem azila u Srbiji još uvek nije dovoljno efikasan, čemu je dodatno doprinela još uvek nestabilna epidemiološka situacija izazvana pandemijom virusa korona. Značajan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama EU koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica. U Srbiji i dalje nedostaju održiva sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu i unapređenje položaja tražilaca azila, migranata i izbeglica koji se još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija, dok nedostaju održiva sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa. 

rfigoYOntmPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 dostupan je OVDE. Na događaju je predstavljeno i istraživanje o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji u 2021 koje možete preuzeti OVDE.

Kako je bilo na predstavljanje izveštaja u Medija centru u Beogradu možete pogledati na ovom linku: