Privremene mere

Pravilo 39 Poslovnika Suda navodi “Sudsko veće ili predsednik sudskog veća može na zahtev stranke u postupku, druge zainteresovane osobe ili na sopstvenu inicijativu naložiti strankama privremenu meru za koju smatra da treba biti usvojena u interesu stranaka ili pravilnog vođenja postupka“. Zahtev za izdavanje privremene mere treba sadržati relevantne razloge i detaljno objašnjenje osnova svojih strahova i prirodu navodnih rizika. Naravno, nije dovoljno samo navesti svoje strahove, već oni moraju biti potkrepljeni odgovarajućim. odlukama državnih organa i drugim dokumentima koji potvrđuju tvrdnje podnosioca. U slučaju da je predmet već podnesen ESLJP potrebno je navesti i broj predstavke. Tražilac privremene mere mora navesti i svoj broj telefona putem kojeg može biti kontaktiran. Zahtev za privremenu meru treba slati faksom ili poštom i ukoliko je moguće na jednom od zvaničnih jezika država Konvencije.

U zaglavlju zahteva treba napisati „Pravilo 39-Hitno“.
Broj faksa za slanje zahteva za privremene mere je: +33 (0)3 88 41 27 30.
Faksovi i pisma se primaju svakog radnog dana od 8 ujutru do 4.30 popodne.

Zahtevi koji se pošalju nakon 4.30 popodne obično se ne razmatraju tog dana. Ipak, Sud će u izuzetnim slučajevima razmotriti zahtev koji je poslat van radnog vremena. Ukoliko je podnosilac zahteva suočen sa kratkim vremenskim rokom preporučljivo je da telefonom pozove Sekretarijat i proveri da li je njegov zahtev stigao u Sud. Podnošenje predstavke nije preduslov za obraćanje Sudu sa zahtevom za privremenu meru, ipak, preporučljivo je da pravilno podnesena predstavka usledi nakon podnetog zahteva. Zbog same prirode privremenih mera zahtev treba poslati odmah nakon donošenja konačne odluke domaćih vlasti. Kako su konačne odluke često odmah izvršne Sud preporučuje da se tražilac privremene mere obrati Sudu pre donošenja konačne odluke ukoliko preti opasnost njenog neposrednog izvršenja. Ovakav postupak zahtevanja privremene mere omogućava sudu da se blagovrmeno upozna sa spornom situacijom i, naravno, zavisi od prirode konačne odluke domaćih vlasti. Praksa Suda u odoravanju zahteva za privremene mere je veoma restriktivna. U principu, Sud je odobravao privrmene mere u slučajevima gde je pojedincu ugrožen život ili mu preti opasnost od zlostavljanja. Test koji Sud primenjuje prilikom odlučivanja o privremenim merama je veoma zahtevan i sastoji se od pitanja: Da li na prvi pogled postoje dokazi koji ukazuju na neposrednu opasnost nastanka ozbiljne i nenadoknadive štete po život i telo? Najveći broj privremenih mera je stoga donet u predmetima koji se odnose na deportaciju ili proterivanje osoba u zemlje u kojima im preti opasnost od mučenja ili ubistva. Primeri obuhvataju proterivanje osoba tamilskog porekla u Šri Lanku (videti predmet Venkadajalasarma protiv Holandije, predstavka br. 58510/00, odluka od 9 jula 2002), Čečena osumnjičenih za terorizam u Rusiju (videti predmet Shamayev i desetorica protiv Gruzije i Rusije, predstavka br. 36378/02 od 4.oktobra 2002) itd.