U Srbiji se i 2015. situacija na polju rada ukratko može okarakterisati kao nepovoljna. Nezaposlenost je i dalje visoka, čime se smanjuje prostor za radnike da napuštaju loše poslove u potrazi za boljim, a svaki četvrti zaposleni radi na crno. Zaštitnik građana Saša Janković ukazuje na smanjenja prava u zakonskom okviru, zbog čega je nužno da se prava u praksi u potpunosti zaštite, dok je nedostatak efikasnih kontrola po opštoj oceni veliki problem. Posebno su ugrožena prava radnika u privatnom sektoru, o kojem ni država ni sindikati ne vode veliku brigu. Bez obzira da li su na nekom izletištu uz roštilj ili na skupu sindikata, radnici u Srbiji 1. maj dočekuju u teškom položaju – uz strah od gubljenja posla i brige kako će sa svojom platom pregurati mesec. Stopa nezaposlenosti, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz poslednjeg tromesečja, iznosi 16,2%, a prosečna zarada prema podacima iz marta nešto preko 43.000 dinara. Ovi zvanični podaci kriju velike razlike i veće probleme nego što bi se na prvi pogled reklo.
Iako je minimalna zarada od ove godine 21.054 dinara, što znači da ni tri ove plate nisu dovoljne za pokrivanje potrošačke korpe, procenjuje se da oko 200.000 ljudi prima i nižu platu.
Među zaposlenima najgora je situacija onih koji rade na crno, a prema zvaničnoj proceni statističkog zavoda reč je o svakom četvrtom zaposlenom. Ovo znači da čitava armija ljudi nema zdravstveno i penziono osiguranje, kao i nikakvu garanciju da će dogovoreni uslovi rada biti poštovani.
Kašnjenja zarada takođe su gorući problem, budući da prema podacima direktora Unije poslodavaca Srbije samo 21,8% preduzeća u privatnom sektoru redovo isplaćuje zarade prvog dana u mesecu za prethodni mesec. Prema ovim podacima, na koje se poziva Beogradski centar za ljudska prava u svom izveštaju za 2014. godinu, oko 39% preduzeća zarade isplaćuje u roku od 60 dana, dok 39% kasni više od dva meseca.
U ovom pogledu izmene zakona o radu su, prema oceni Zaštitinika građana, poboljšale položaj radnika u sudskom postupku za zaštitu prava jer obračun zarade i naknade koje je poslodavac u obavezi da isplati ima svojstvo izvršne isprave.
Najugroženija kategorija su nezaposleni, i to ne samo zbog visoke nezaposlenosti koja otežava pronalaženje posla. Kako se navodi u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, istraživanja pokazuju da je korupcija prilikom zapošljavanja prisutna i u državnom i u privatnom sektoru.
Preporuka Beogradskog centra da se ova situacija promeni u javnom sektoru je uvođenje jasnih i obavezujućih kriterijuma za zapošljavanje državnih službenika i ozbilnjih kazni za krešenje takvih odredaba. Za to je, kako se ukazuje, potrebna ozbiljna reforma javne uprave kakva nije sprovedena u 2014.
Beogradski centar takođe državi preporučuje veće angažovanje na dijalogu sa predstavnicima zaposlenih i poslodavaca u cilju stvaranja uslova za dosotojanstven rad, kao i veće kontrole državnih organa u pogledu ispunjavanja obaveza poslodavaca prema radnicima.
Zakonima umanjena prava
Ocena Zaštitnika građana je da zakoni u Srbiji više ne garantuju najviši stepen zaštite radnika, tako da je neophodno da se njihovo poštovanje i u praksi zaštiti.
„Zbog toga je nužno da državni organi preventivno rade i kontrolišu poslodavce, da se radnici obraćaju Inspekciji rada i sudu za zaštitu svojih prava, a kada nadležni organi nesavesno rade, onda i Zaštitniku građana“, naveo je Janković u saopštenju povodom praznika rada 1. maja.
Ombudsman je istakao i da je nužan bolji socijalni dijalog, odnosno saradnja države i poslodavaca sa sindikatima i jačanje njihove snage.
Zaštitnik građana pozvao je zaposlene da povrede svojih prava prijavljuju inspekciji rada, kao i da njemu podnose pritužbe u slučaju da ta inspekcija ili neki drugi nadležni organ ne postupa savesno.
Prema rečima ombudsmana, ohrabruje to što zaštitnik građana beleži sve efikasniju kontrolu i saradnju sa Inspekcijom rada.
Potrebne reforme za veću zaposlenost
Kada je reč o zakonskom okviru, u prethodnih godinu dana najznačajnije su bile izmene Zakona o radu.
Novi zakon doneo je neke odredbe kojima su prava smanjena – pojednostavljene su procedure za otpuštanje radnika, smanjena je naknada za minuli rad time što je ograničena na period kod trenutnog poslodavca, a moguće trajanje ugovora na određeno vreme povećano je sa godinu na dve.
Izmene su obrazlagane željom da se ohrabre poslodavci da zapošljavaju time što će procedure i za zapošljavanje i za otpuštanje biti fleksibilnije. Još nema procene o efektima tog zakona, ali je izvesno da je za oživljavanje privrede potreban dodatan napor.
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2014-15. godinu, Srbija je po konkurentnosti na 94. mestu na listi od 144. zemlje i teritorije, a kao najveće prepreke za poslovanje izdvojeni su birokratija, nedovoljna sredstva finansiranja i korupcija.
Udruženja investitora uglavnom su do sada pozdravljala reformske mere vlade, poput zakona o privatizaciji i stečaju, ali uz isticanje da tek treba da se vidi kako će se sprovoditi u praksi, kao i da je potrebno da budu praćene obuhvatnom reformom javne uprave kako bi ona postala efikasnija.
Autor: S.V.
Foto: Shutterstock.com
Tekst preuzet sa sajta EurActiv
