Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja donošenje Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine[1] smatrajući da je aktiviranje mehanizma privremene zaštite u interesu izbeglica koje međunarodnu zaštitu zatraže u našoj državi. Vlada Republike Srbije po prvi put je upotrebila ovaj pravni mehanizam koji je predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti. Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke, odnosno od 18. marta 2022. godine. Bez obzira na to osoba kojoj je odobrena privremena zaštita ima pravo da podnese zahtev za azil.
Odluka se odnosi na državljane Ukrajine i članove njihovih porodica koji su boravili u Ukrajini, tražioce azila, lica bez državljanstva i strane državljane kojima je u Ukrajini odobren azil ili istovetna nacionalna zaštita i članove njihovih porodica koji su u Ukrajini imali odobren boravak, kao i na strane državljane koji su u Ukrajini imali odobreno važeće stalno nastanjenje ili privremeni boravak a koji se ne mogu vratiti u svoju zemlju. Prema ovoj odluci, privremena zaštita primenjivaće se i na državljane Ukrajine i članove njihove porodice koji su u Srbiji zakonito boravili u vreme donošenja odluke a kojima je pravo na boravak isteklo pre ukidanja odluke o privremenoj zaštiti.
Prava lica kojima se odobrava ova zaštita bliže su propisana članom 76. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i obuhvataju pravo na boravak, ličnu ispravu, pravo na obrazovanje, pristup tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa propisima koji regulišu prava stranaca. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zaduženo je za registraciju osoba kojima je odobrena privremena zaštita i za svaku osobu posebno donosi odluku o odobrenju.
Podsećamo da je na nivou Evropske unije 4. marta 2022. godine zbog masovnog priliva raseljenih ljudi iz Ukrajine[2] doneta odluka o uvođenju privremene zaštite koja im omogućava odgovarajući nivo zaštite kroz usklađenost prava širom EU. Privremena zaštita u EU takođe traje godinu dana, ali se na predlog Evropskog Saveta3 može produžiti. Kako se navodi u Odluci Evropskog Saveta[3], kao posledica invazije koje su ruske oružane snage 24. februara 2022. godine pokrenule na Ukrajinu, veliki deo teritorije te zemlje je područije oružanog sukoba iz kojeg je hiljade ljudi pobeglo i još uvek beži. Procenjuje se da će se EU potencijalno suočiti sa dolaskom, između 2,5 i 6,5 miliona ljudi, a očekuje se da će između 1,2 i 3,2 miliona ljudi tražiti međunarodnu zaštitu. Podsećamo i da je od zemalja regiona i Crna Gora takođe donela odluku o odobravanju privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine.
Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć svim izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji, među kojima su i ljudi iz Ukrajine. Više informacija dostupno je na našem sajtu, kao i na video vodiču za tražioce azila u Srbiji na ukrajinskom i ruskom jeziku.
———————-
[1] https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2022/36/1/reg.
[2] Cela odluka dostupna na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:L:2022:071:FULL&from=HR
[3] Direktiva Saveta od 20. jula 2001. godine o minimalnim standardima za davanje privremene zaštite u slučaju masovnog priliva raseljenih lica i o merama koje promovišu ravnotežu napora između država članica u prijemu tih lica i posledica toga dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32001L0055&from=HR
