Ružica Žarevac Boutruche

16. februar 2013.

ruzaPravnik u Evropskom sudu za ljudska prava

Prošla je skoro decenija od kada sam pohađala Školicu (kako se naziva, od milja, u Centru). Tada sam već bila završila Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, sa kog su bili proterani neki od najboljih profesora, medju kojima i Vojin. U potrazi za prilikama da učim upravo od tih profesora, u AAOM sam saznala da Centar organizuje Školu ljudskih prava za buduće predavače. Međutim, kada sam se prijavila nisam ni sanjala da će ona imati toliko značajan uticaj na moj profesionalni, društveni i privatni zivot.


Multidisciplinarni prilaz ljudskim pravima, vladavina prava, humanitarno pravo, ideje otvorenog društva – sevale su sa svih strana sjajne prezentacije eminentnih domaćih i stranih predavača. Mogu da priznam da i danas čuvam svoj tirkizni folder s beleškama i materijalima. Međutim, ono što me je tada potpuno oduševilo bili su jako ugodna atmosfera i puno entuzijazma, koji su širili ljudi iz Centra.

Nakon Školice, ubrzo mi se ukazala prilika da počnem da radim u Centru, gde sam provela sjajnih šest i po godina. U međuvremenu sam dobila stipendiju i završila poslediplomske studije u Ujedinjenom kraljevstvu, na Univerzitetu u Essexu (hvala još jednom Vojinu i Milici na preporukama, kao i Veci koja me je čekala). U Centru sam zatim sazrela kao pravnik, a znanje i iskustvo stečeno s timom i saradnicima Centra imali su sigurno vrlo veliki uticaj i na to što danas radim u Evropskom sudu za ljudska prava.
Sada kada sam daleko, nedostaju mi dešavanja koja organizuje Centar, kao i žurke posle škola ljudskih prava, a koje su sjajna prilika da se vide neki divni ljudi. Nadam se da će Centar i Škole ljudskih prava postojati još dugo, dugo. Na kraju, možda i najvažnije, u Centru i na raznim školicama stekla sam jako dobre prijatelje i želela bih da oni to budu zauvek.