Saopštenja

Ustavni sud Srbije utvrdio da je 17 tražilaca azila iz Avganistana bilo nezakonito proterano iz Srbije

22. januar 2021.

Ustavni sud Srbije usvojio je krajem decembra 2020. godine ustavnu žalbu u korist sedamnaest ljudi iz Avganistana koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji zbog povrede ljudskih prava i prisilnog proterivanja iz Srbije. Beogradski centar za ljudska prava obratio se Ustavnom sudu u martu 2017. godine, mesec dana nakon što je sedamnaest ljudi, među kojima je i četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam, po zimi i hladnoći nezakonito proterano iz Srbije u Bugarsku. 

Odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da im je tom prilikom povređeno pravo na slobodu i bezbednost (član 27 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa dopunskim pravima u slučaju lišenja slobode bez odluke suda (član 29 stav 1 Ustava RS), kao i pravo na slobodu kretanja (član 39 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa nepovredivošću fizičkog i psihičkog integriteta (član 25 Ustava RS). Ustavni sud je takođe našao da im tom prilikom nije pružena adekvatna pravna pomoć. 

3. februara 2017. godine patrola Stanice granične policije Gradina, u saradnji sa pripadnicima žandarmerije i vojske Srbije, na magistralnom putu u Dimitrovgradu, lišila je slobode navedene osobe. Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, pred kojim su zatražili azil, usled čega je prekršajni postupak obustavljen. Pripadnicima MUP-a Srbije naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći između 3. i 4. februara 2017. godine, na nehuman i ponižavajući način sproveli do pograničnog pojasa i proterali nazad u Bugarsku. Tom prilikom tražioci azila iz Avganistana bili su prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenata, među kojima i ona izdata u Srbiji.

Ustavni sud je konstatovao da su policijski službenici nečovečno postupili prema sedamnaest osoba iz Avganistana iako je Prekršajni sud u Pirotu zaključio da se radi o izbeglicama sa ratnog područja, koje su zatražile azil i tako dobile privremenu zaštitu pravnog poretka Republike Srbije. Odluka Ustavnog suda, prva u ovakvim slučajevima, biće zbog interesa javnosti objavljena u Službenom glasniku i tada će biti dostupna javnosti.

Podsetimo i da je u julu 2016. godine Vlada Srbije donela Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka, kojom je predviđeno da se granice Srbije prema Bugarskoj i Makedoniji ojačaju mešovitim patrolama pripadnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovakva praksa stvorila je pogodno tle za sprovođenje kolektivnog proterivanja, odnosno vraćanja stranaca u susedne države bez sprovođenja adekvatne procedure i obezbeđenja eventualnog pristupa postupku azila u Srbiji.

Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je u svojim zaključnim razmatranjima iz aprila 2017. godine izrazio zabrinutost u vezi prijavljenih slučajeva povodom napora da se uskrati pristup teritoriji Srbije i postupku azila, kolektivnog i prisilnog proterivanja i pogrešne primene principa „sigurne treće države“, uprkos zabrinutosti zbog uslova u nekim od tih država, te je preporučio RS da se uzdrži od kolektivnog proterivanja stranaca i obezbedi objektivne procene nivoa zaštite prilikom njihovog proterivanja u „sigurne treće države“.

Detaljnija analiza ove odluke Ustavnog suda donete 29. decembra 2020. godine biće dostupna u predstojećem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava o pravu na azil u Republici Srbiji koji će se odnositi na period od januara do marta 2021. godine.

Više informacija o ovom slučaju možete naći u našem periodičnom izveštaju Pravo na azil u Republici Srbiji – Izveštaj za period januar-mart 2017, strane 21 – 26.

 

Zaštitnik građana ne želi da utvrdi razloge i eventualne propuste koji su doveli do velike smrtnosti lekara i zdravstvenih radnika u Srbiji

20. januar 2021.

Zaštitnik građana odbacio je inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava da po službenoj dužnosti u postupku kontrole utvrdi razloge i eventualne propuste nadležnih institucija u sistemu zdravstvene zaštite zbog kojih je u Srbiji povećana smrtnost i oboljevanje lekara i zdravstvenih radnika od COVID-19.

U dopisu koji nam je dostavljen 20. januara 2021. godine, Zaštitnik građana nas je obavestio da se nisu ostvarili uslovi za pokretanje postupka kontrole rada organa uprave jer Centar nije  pokušao da se, pre obraćanja Zaštitniku građana, u odgovarajućem pravnom postupku obrati Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje “dr Milan Jovanović Batut” zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa povećanom smrtnošću i oboljevanjem zdravstvenih radnika od COVID-19.

Prethodnih nekoliko sedmica, sredstva javnog informisanja prenela su zabrinjavajuće informacije i izjave lekara, predstavnika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i drugih zdravstvenih radnika, u kojima je navedeno da je oko 70 lekara obolelih od COVID-19 preminulo od početka pandemije u Srbiji do kraja 2020. godine. Ukazano je i da postoji velika razlika u smrtnosti zdravstvenih radnika, posebno lekara, sa zemljama u regionu (npr. Hrvatskom i Slovenijom), uz ocenu da su glavni razlozi povećanog oboljevanja i smrtnosti zdravstvenih radnika nedostatak kadra, nedostatak i neodgovarajući kvalitet korišćene zaštitne opreme, neodgovarajući protokoli testiranja u kovid-zonama, itd.

Do danas, 20. januara 2021. godine, ni Ministarstvo zdravlja ni Institut za javno zdravlje “Batut” nisu reagovali na ove podatke, kao ni na javne molbe i zahteve predstavnika zdravstvenih radnika da se saopšte zvanični podaci o broju preminulih zdravstvenih radnika prethodno zaraženih COVID-19.

Napominjemo da Zaštitnik građana ima ovlašćenje da samoinicijativno, na osnovu saznanja dobijenih na bilo koji način, pokrene postupak kontrole rada organa uprave i u njemu proveri da li je sistemskim propustima nadležnih organa došlo do kršenja ljudskih prava građana – ovde zdravstvenih radnika za vreme epidemije COVID-19 (članovi 24. i 32. Zakona o Zaštitnika građana). Sa žaljenjem primećujemo da je ombudsman, pozivajući se na neodgovarajuće odredbe Zakona o Zaštitniku građana koje uređuju postupak po pritužbama građana čija su prava prekršena, Centru i javnosti Srbije stavio do znanja da ne želi da se bavi ovom zabrinjavajućom temom koja se odnosi na razloge povećane smrtnosti lekara i zdravstvenih radnika u Srbiji.

Ovo je bio drugi put da se Beogradski centar za ljudska prava obratio Zaštitniku građana inicijativom da se u postupku kontrole ispita efikasnost upravljanja epidemijom COVID-19 od strane Ministarstva zdravlja. U juna 2020, ombudsmanu je predloženo da izvrši neposredan nadzor nad radom Ministarstva zdravlja zbog saznanja novinara BIRN-a da je broj umrlih od posledica COVID-19 od marta do početka juna bio višestruko veći od onog koji je saopštavan javnosti. Nekoliko meseci kasnije, Zaštitnik građana je obavestio Centar da neće pokretati postupak kontrole „imajući u vidu činjenicu da je Ministarstvo zdravlja najavilo da će u narednom periodu izvršiti reviziju celokupnog postupka koji se odnosi na način unošenja i obrađivanja podataka u informacionom sistemu COVID-19”. Tek na pritisak novinara da se pozabavi ovom temom, ombudsman je sredinom oktobra 2020.  godine „zamolio“ ministra zdravlja da ga, u neodređenom roku u budućnosti, obavesti o činjenicama koje Ministarstvo zdravlja bude samostalno utvrdilo u postupku najavljene revizije. Podsetimo, po izjavi ministra zdravlja, revizija broja preminulih i inficiranih od COVID-19 biće sprovedena tek po okončanju pandemije.

Odgovor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o prisustvu korona virusa u ustanovama u okviru Uprave

23. decembar 2020.

Na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Beogradskog centra za ljudska prava, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila je informacije o testiranim, zaraženim i preminulim licima od zarazne bolesti COVID-19 koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija (osuđena lica, pritvorena lica i lica koja izdržavaju mere bezbednosti).

Prema dostavljenim podacima, u novembru mesecu na prisustvo korona virusa bilo je testirano 1.570 lica, prisustvo virusa potvrđeno je kod 81 lica, dok je jedno lice kod kojeg je prethodno bilo utvrđeno prisustvo virusa preminulo. Prisustvo virusa u novembru bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Beogradu, Okružnom zatvoru u Negotinu, Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Nisu dostavljene informacije o broju testiranih, zaraženih i preminulih u svakoj od ustanova.

Uprava je dostavila informacije i o prvih sedam dana decembra kada su testirana 842 lica, od kojih je kod 142 lica utvrđeno prisustvo korona virusa. Prisustvo virusa u prvih sedam dana decembra bilo je potvrđeno u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu – Padinskoj Skeli, Kazneno-popravnom zavodu u Ćurpiji, Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu – Zabeli, Okružnom zatvoru u Kraljevu, Kazneno-popravnom zavodu u Pančevu i Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Beogradskom centru za ljudska prava svakodnevno se obraćaju lica lišena slobode koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i članovi njihovih porodica koji navode da je zbog prenaseljenosti u zavodima nemoguće efikasno sprovoditi mere za suzbijanje širenja bolesti COVID-19 prvenstveno, te da postoji realna opasnost od nekontrolisanog širenja korona virusa u ovim ustanovama. Beogradski centar za ljudska prava je 26. novembra uputio svim narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini kao i Vladi Srbije, inicijativu za pripremu i donošenje zakona o amnestiji, u okviru borbe protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19 u Srbiji. Podsetimo da je prethodnih dana pojedinim medijima Ministarstvo pravde potvrdilo da razmatra sve mogućnosti i podnete inicijative u vezi sa amnestijom. 

Predlog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika ne predviđa rešenje za atmosferu linča u Narodnoj skupštini

Capture KLJP logoPovodom inicijative za usvajanje Predloga Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, u nedostatku adekvatne javne rasprave, kao i predstavnika opozicionih političkih stranaka u trenutnom sazivu Narodne skupštine, ukazujemo da postojeći Predlog Kodeksa ne rešava suštinske probleme koji postoje u najvišem predstavničkom telu. Vreme koje poslanici imaju za raspravu o pojedinim predlozima zakona se učestalo koristi da bi se pojedini predstavnici pravosuđa, medija, civilnog sektora, kulture i umetnosti, a koji nisu narodni poslanici, vređali i omalovažavali, što predstavlja zloupotrebu prava i Poslovnika.

Odsustvo pluralizma u Narodnoj skupštini i nepostojanje mogućnosti da se lica na koja se napadi odnose obrate bilo kom državnom organu i/ili instituciji za zaštitu ljudskih prava, zbog postojanja imuniteta narodnih poslanika, zahteva da se u Kodeksu ponašanja nađe mogućnost da se obrate Narodnoj skupštini, koja bi se sa etičkog stanovišta bavila napadima. Dakle, postojeći Predlog Kodeksa je neophodno povući iz procedure i izraditi novi tekst, koji mora da predvidi mehanizam obraćanja građanina koji je bio predmet skupštinske rasprave, kako bi se raspravilo da li je poslanik u odnosu na nju ili njega povredio etičke principe.

Promena etičkog ponašanja narodnih poslanika neophodna je radi razvijanja kritičkog mišljenja i poštovanja slobode izražavanja van Skupštine, koji su u svakom demokratskom društvu osnovni element društvenog dijaloga, kao i konačnog zaustavljanja atmosfere linča stvorene prema pojedincima koji kritikuju ili imaju drugačije stavove od onih koje čujemo iz Narodne skupštine i od izvršne vlasti.

Kuću ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Saopštenje povodom zastoja evropskih integracija Republike Srbije u 2020. godini

16. decembar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava zajedno sa 74 organizacije civilnog društva izražava nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa.

Godina za nama ostaće zabeležena po najvećem globalnom izazovu sa kojim se suočila naša generacija. Pandemija Kovid-19 je na okrutan način pokazala koliko smo ranjivi, koje su granice sposobnosti vlasti i poverenja građana u institucije. Neozbiljnost iskazana u inicijalnoj fazi pandemije, neodgovornost u periodu izbora, nesrazmerna upotreba sile nad građanima koji su protestovali u julu, napadi na neistomišljenike, organizacije civilnog društva i medije, dovela je do gubitka poverenja koje može imati ozbiljne posledice po društvo i živote građana. Pandemija je ogolila nefunkcionalnost političkog poretka, a rezultati Vlade Srbije u 2020. godini u ključnim oblastima za napredak u procesu pristupanja EU, ukazuju na nedostatak iskrene političke volje da se sprovedu neophodne promene.

Potpisnici izražavaju svoje nezadovoljstvo nedovoljnim napretkom u ispunjavanju obaveza u okviru pregovora o pristupanju EU. EU nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom tokom 2020, a tokom 2019. je otvorila samo 2. Izvesno je da ovakva odluka Saveta Evropske Unije proizilazi između ostalog iz negativnih izveštaja Evropske Komisije i drugih relevantnih međunarodnih organizacija koje dovode u pitanje stanje demokratije u našoj zemlji. Odluka je prevashodno posledica realnog pogoršanja stanja vladavine prava, kao i manjka političke volje Vlade Srbije da učini ozbiljne napore da sprovede neophodne reforme, obezbedi nezavisnost pravosuđa, suzbije korupciju, omogući izražavanje i ispoljavanje političkog i svakog drugog mišljenja, obezbedi uslove za slobodu medija, kao i nezavisnost regulatornih i nezavisnih tela od političkog pritiska. Ovakvo stanje je neprihvatljivo imajući u vidu sve resurse kojima raspolaže Vlada, njenu deklarativnu posvećenost članstvu u EU, kao i tehničku i finansijsku podršku EU.

U klimi nametnutih društvenih podela, veliki broj građana Srbije se oseća isključeno i nezastupljeno u političkom životu Srbije. Sastav Narodne skupštine nakon izbora koji su zbog neravnopravnih uslova bojkotovani od strane dela opozicionih stranaka, ne odslikava realno politički pluralizam u Srbiji. To je opasno za stanje ionako urušene demokratije. Zloupotreba skupštinske govornice za iznošenje optužbi protiv pojedinaca, medija i organizacija koji nisu prisutni u skupštinskoj sali, niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava pred sudom zbog poslaničkog imuniteta, predstavljaju opasnost za njihovu bezbednost. Bez javne osude i adekvatnog sankcionisanja govora mržnje neće biti moguće uspostaviti elementarne uslove za otpočinjanje iskrenog dijaloga sa neistomišljenicima. Vlada Srbije i politički lideri vladajuće koalicije imaju najveću odgovornost za ovakvo stanje.

Poverenje u institucije je narušeno, i na Vladi Srbije je da pronađe način i pokuša da ga povrati. Za to će biti potrebno vreme. Potpisnici su spremni da nastave da učestvuju i pomognu u promenama koje su neophodne za pristupanje Srbije EU. Posedujemo stručno znanje i entuzijazam koji bi Vlada koja je istinski opredeljena za ubrzanje evropskih integracija trebalo da ceni. Želimo konkretne promene i vidljive rezultate u ključnim oblastima koji će nas uveriti da je Vlada iskreno posvećena i reformama i procesu evropskih integracija. Nema povratka poverenja bez suštinskih, vidljivih rezultata.

Potpisnici su otvoreni za iskren dijalog, ali neće prihvatiti da učestvuju u kreiranju privida dijaloga i obezbeđivanju legitimiteta simuliranim reformama. U narednih godinu dana pažljivo ćemo pratiti i redovno izveštavati javnost o rezultatima, prevashodno u oblasti vladavine prava i funkcionalnosti demokratskih institucija, na osnovu čega ćemo u cilju očuvanja vlastitog integriteta, razmatrati svrsishodnost saradnje sa državnim organima i organizacijama.

Pozivamo Vladu Srbije da izvuče pouke iz odluke Saveta EU da ove godine ne otvori nijedno pregovaračko poglavlje. U trenutku kada EU počinje da razmatra svoju stratešku budućnost i ulogu u novim globalnim okvirima, a među građanima Srbije raste broj skeptika prema članstvu u Uniji, Vlada ima posebnu odgovornost da objasni građanima zašto je važno da Srbija ubrza neophodne promene u cilju pristupanja EU. Ove poruke moraju biti nedvosmislene i zasnovane na činjenicama o mestu Srbije u Evropi i njenom strateškom opredeljenju.

Naglašavamo da smo veoma svesni brojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava i spremni smo kao i do sada, da budemo partneri u skladu da našim mogućnostima. Međutim, na Vladi je da obezbedi uslove za nastavak saradnje.

Dvadeset godina nakon demokratskih promena, kojima je jasno stavila do znanja da želi da ide putem demokratskih vrednosti ka članstvu u EU, Srbija se udaljava od tih ciljeva. Potpisnici će zbog toga nastaviti da prate, izveštavaju i daju preporuke kako da se ubrza proces pristupanja EU i da insistiraju na poštovanju vladavine prava, demokratskih institucija, ljudskih prava, nezavisnog pravosuđa, slobode medija i prava svakog građanina da javno i bez straha iznese svoje mišljenje jer time branimo vrednosti i slobodu građana, Ustav i zakone Srbije.

Potpisnici: 

  1. Beogradski centar za bezbednosnu politiku- članica NKEU
  2. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM- članica NKEU
  3. Građanske inicijative- članica NKEU
  4. Centar za evropske politike- članica NKEU
  5. “GLAS” Bosilegrad
  6. A 11 – Inicijativa za ekonoska i socijalna prava
  7. A1 Novi Pazar
  8. AS – Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om
  9. Asocijacija DUGA Šabac
  10. ASTRA
  11. Beogradska otvorena škola
  12. Beogradski centar za ljudska prava
  13. Beogradski fond za političku izuzetnost
  14. BETA
  15. BIRODI
  16. Centar modernih veština – članica NKEU
  17. Centar savremene politike
  18. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  19. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK
  20. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA “
  21. Centar za praktičnu politiku
  22. Centar za razvoj lokalnih medija
  23. Centar za razvoj lokalnih sredina -CRLS – članica NKEU
  24. Centar za socijalne inovacije i integracije
  25. Drug Policy Network South East Europe (DPNSEE)
  26. Društvo Stara Planina
  27. E- sigurnost
  28. Ekološko udruženje “Rzav”
  29. Europolis
  30. Evropski pokret u Srbiji – članica NKEU
  31. Fond za humanitarno pravo
  32. Fondacija Centar za demokratiju
  33. Forum civilne akcije – FORCA
  34. Geten- članica NKEU
  35. Građanska čitaonica “Libergraf”
  36. Humanitarno udruženje Romsko srce
  37. Inicijativa mladih za ljudska prava
  38. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom- MDRI-S- članica NKEU
  39. Inženjeri zaštite životne sredine
  40. ISAC Fond – članica NKEU
  41. Koalicija prEUgovor
  42. Kragujevac slobodno
  43. Libek
  44. Link plus
  45. Lokalna Kuća Razvoja Brus
  46. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  47. Mreža SOS Vojvodina
  48. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  49. Nepušački Edukativni Centar – RP
  50. Nova Naša reč
  51. Novi Optimizam
  52. NUNS
  53. Odbor za ljudska prava Niš
  54. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt
  55. Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”
  56. Praxis- članica NKEU
  57. Proaktiv
  58. PROTECTA
  59. Regionalni centar ” Mobing ” Niš
  60. Res Publica Kragujevac
  61. Savez ekoloških organizacija Zelena lista Srbije
  62. Skupština slobodne Srbije
  63. Slavko Ćurvija Fondacija
  64. org portal
  65. Trag fondacija
  66. Udruženje ” Česi jugoistoka Srbije “
  67. Udruženje Fenomena
  68. Udruženje Lilit
  69. Udruženje za zaštitu šuma
  70. UG “RROMA ROTA”
  71. Urban-in
  72. Užički centar za prava deteta
  73. Vojvođanski građanski centar
  74. Žene u crnom
  75. Žene za mir

Istraživanje: Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije u 2020. godini

9. decembar 2020.

pravo na zdravljeUoči 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava javnosti predstavlja istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije”.

Ovu godinu u Srbiji obeležila su brojna ograničenja i derogacije ljudskih prava grantovanih Ustavom i međunarodnim dokumentima koja su kulminirala tokom vanrednog stanja koje je trajalo od 15. marta do 6. maja. Iz ugla građana Srbije, 2020. godina donela je nove izazove u ostvarivanju ljudskih prava u poređenju sa prethodnom godinom, što je i očekivano u uslovima pandemije COVID-19.

Prema stavovima ispitanika, najugroženija prava u 2020. godini bila su pravo na zdravlje (18%), sloboda kretanja (18%) i sloboda medija (16%), za razliku od prethodne godine kada su građani kao najugroženija prava smatrali pravo na rad, slobodu govora/medija i pravo na dostojanstven život. Dok je percepcija prava na zdravlje kao najugroženijeg ljudskog prava u 2020. godini sasvim očekivana u uslovima globalne borbe sa koronavirusom, rangiranje drugih ljudskih prava kao najugroženija po stavovima građana varira u zavisnosti od obrazovanja i uzrasta ispitanika. Tako je sloboda kretanja bila najugroženija ispitanicima između 18 i 29 i između 30 i 44 godina starosti, sloboda medija visokoobrazovanim i ispitanicima između 30 i 44 godina, sloboda okupljanja mlađim ispitanicima – između 18 i 29 godina starosti, dok su pravo na rad kao najugroženije videli slabije obrazovani i ispitanici između 45 i 49 godina starosti.

Istraživanje je pokazalo i da je u odnosu na prošlu godinu porastao procenat građana koji bi se za povredu nekog ljudskog prava obratili Zaštitniku građana, nevladinim organizacijama i predsedniku Republike, dok je opao procenta građana koji bi se zbog toga obratili policiji i sudovima.

I ove godine je evidentno veliko nepoverenje građana u sudove. Čak 64% ispitanika smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu. Imajući u vidu da su upravo sudovi najznačajniji organi u zaštiti ljudskih prava na domaćem nivou, gotovo dvotrećinsko nepoverenje ispitanika u njihov rad ukazuje i na beznadežnost situacije građana koji smatraju da su njihova prava ugrožena ili povređena. Oko 45% ispitanika je pozitivno ocenilo rad policije, dok je 29% ispitanika, uglavnom mlađe životne dobi, nezadovoljno postupanjem policije u 2020. godini. To pokazuje da se dešavanja za vreme vanrednog stanja, kao i ona tokom julskih protesta koja su obeležila policijska brutalnost i nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima nisu negativno odrazila na ocenu rada policije.  

Rezultati istraživanja svedoče i o dubokoj polarizaciji srpskog društva u pogledu percepcije medijskih sloboda i prava na informisanje. Tako 49% ispitanika, u najvećoj meri stariji od 60 godina i niže obrazovani, smatra da su mediji sa nacionalnom frekvencijom istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavali građane o pitanjima od javnog značaja. S druge strane, identičan udeo ispitanika (49%) koji su pretežno bili uzrasta između 18 i 44 godine, kao i oni koji su visokoobrazovani, ocenilo je da mediji nisu istinito, potpuno i blagovremeno izveštavali javnost. RTS je medijska kuća preko koje se tokom 2020. godine najčešće informisala većina građana, a zatim slede televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Prva i kablovska televizija N1.

Stavovi građana o ulozi organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i dalje su podeljeni. Identičan udeo ispitanika – po 26% – ima pozitivan, odnosno negativan stav o radu ovih udruženja građana. Ovako podeljen stav građana nije iznenađujući, imajući u vidu brojne aktivnosti nosilaca izvršne vlasti koje su usmerene na sužavanje prostora za rad organizacija civilnog društva, ali i etiketiranja ovih udruženja u javnom prostoru kao „stranih plaćenika i grupa koje rade na destabilizaciji države“. U 2020. godini najviše odjeka je imala zloupotreba mehanizma za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija. Ipak, primetno je i da je 37% ispitanika izrazilo neutralan stav o ulozi i aktivnostima nevladinih organizacija.

Srbija je i dalje društvo u kojem se pravi razika prema drugima i drugačijima, gde građani smatraju da je diskriminacija široko rasprostranjena. Čak četvrtina ispitanika je istakla da su u 2020. godini bili žrtve nekog oblika diskriminacije, a gotovo polovina ispitanika (oko 46%) ocenilo je da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce. Diskriminacija žena u Srbiji je prilično raširena, a naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu. Rezultati istraživanja pokazuju da su građani svesni brojnih problema u ovoj oblasti, naročito onih u pogledu rodne nejednakosti na tržištu rada.

Istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije” sprovedeno je po drugi put u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom tokom novembra 2020. godine. Cilj istraživanja je da se uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava sagleda trenutna percepcija građana Srbije o stanju ljudskih prava.

Deseti decembar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava po datumu usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Ove godine se 10. decembar obeležava u senci pandemije zarazne bolesti COVID-19, čije se širenje, posledice i napori država da je suzbiju najdirektnije reflektuju na ostvarivanje i uživanje brojnih ljudskih prava i sloboda.

U pripremi je novi godišnji izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u 2020. godinu, koji će na sveobuhvatan način prikazati položaj i ostvarivanje ljudskih prava u Srbiji i izazove koje je u ovoj oblasti donela pandemija COVID-19.

Rezultate istraživanja možete preuzeti ovde.