Saopštenja

Saopštenje povodom protesta protiv dovođenja migranata u ŠRC Čardak

27. mart 2020.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje protest građana Deliblata kod Kovina protiv najave Komesarijata za izbeglice i migracije da će grupa migranata biti smeštena u ŠRC Čardak, u paviljonskom kompleksu, u okviru Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara. Sa žaljenjem konstatujemo da se protest grupe meštana i blokada puta u Deliblatu dešava u sred pandemije korona virusa i rizika globlanih razmera, u trenucima kada je preko potrebna solidarnost, tolerancija, pomoć i podrška kako bi i Srbija i svet uspeli da se izbore sa tako ozbiljnim problemom koji je iz temelja uzdrmao čitav svet.

Protest koji je organizovan u Deliblatu, nažalost pokazuje koliko je visok stepen ksenofobije, netolerancije i diskriminacije u našem društvu. Tražioci azila i migranti predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, i ovakav protest samo pojačava atmosferu mržnje i linča, koja se u poslednje vreme propagira prema migrantima. Reakcija nadležnih državnih organa, koja je po našem mišljenju izostala, morala je da bude brza i efikasna, naročito zbog činjenice da se usled pandemije korona virusa Republika Srbija nalazi u  vanrednom stanju koje ograničava slobodu kretanja  i okupljanja zbog  ugrožavanje zdravlja stanovništva.

Iznenađujuće je da je skup većeg broja ljudi, kakav je bio u Deliblatu uz izvođenje poljoprivredne mehanizacije i blokade puteva, održan i pored toga što, u ovom trenutku, predstavlja opasnost po javno zdravlje. Nakon odustajanja od ideje o smeštanju migranata u ŠRC Čardak, postavlja se pitanje i da li je država pokazala svoju nemoć pred demonstrantima, kao i da li oni svojim daljim ponašanjem mogu da podstaknu širenje mržnje i netrpeljivosti prema migrantskoj populaciji širom Srbije? Napominjemo i da je u interesu javnog zdravlja neophodno da migranti i tražioci azila koji nemaju odobren boravak na privatnoj adresi, borave u centrima u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije koji je u obavezi da obezbedi sve neophodne uslove smeštaja.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne državne organe da se oglase povodom celokupnog slučaja i ponovo apeluje na celo društvo da u ovoj teškoj situaciji pokaže visok stepen solidarnosti i humanosti, kako međusobno, tako i prema tražiocima azila i migrantima. I pored toga što je trenutno na snazi vanredno stanje, svi mi, građani i građanke Republike Srbije, ne smemo zaboraviti da Ustav Republike Srbije štiti osnovna ljudska prava i u vanrednom stanju, te shodno toj činjenici nadamo se da se ovakvi protesti više neće ponavljati ili da ćemo ukoliko se ponove, imati jasan i nedvosmislen odgovor države koji će ići u smeru zaštite zagarantovanih ljudskih prava svakog čoveka.

Principi Evropskog komiteta za prevenciju mučenja za postupanje prema licima lišenim slobode za vreme pandemije COVID-19

22. mart 2020.

Evropski komitet za prevenciju mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope (CPT) je 20. marta 2020. godine izdao saopštenje o principima koji se odnose na tretman lica lišenih slobode za vreme pandemije korona virusa (COVID-19). Prepoznajući jasnu potrebu da se preduzmu čvrste mere u borbi protiv širenja COVID-19, kao i da se pred zaposlenima u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode nalaze specifični i teški izazovi, CPT je podsetio da je zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja apsolutna i da zaštitne mere koje države preduzimaju u suzbijanju COVID-19 nikada ne smeju rezultirati nijednim oblikom zlostavljanja lica lišenih slobode.

Stoga je CPT preporučio da za vreme pandemije COVID-19 nadležne državne vlasti i sve ustanove u kojima se nalaze lica lišena slobode na teritoriji Saveta Evrope treba da: 

  1. preduzmu sve moguće mere radi zaštite zdravlja i bezbednosti svih lica lišenih slobode, koje će doprineti i očuvanju zdravlja i bezbednosti osoblja (osnovni princip);

  2. u potpunosti primenjuju smernice Svetske zdravstvene organizacije usmerene ka borbi protiv pandemije, kao i nacionalne zdravstvene i kliničke smernice u skladu sa međunarodnim standardima;

  3. ojačaju raspoloživost osoblja koje treba da dobije svu profesionalnu podršku, zaštitu zdravlja i bezbednosti, kao i obuku potrebnu da bi moglo da nastavi da radi svoj posao;

  4. obezbede da sve restriktivne mere koje se preduzimaju prema licima lišenim slobode radi sprečavanja širenja COVID-19 budu pravno utemeljene, neophodne, srazmerne potrebi njihovog preduzimanja, u skladu sa principom poštovanja ljudskog dostojanstva i vremenski ograničene, a da se licima lišenim slobode pruže sveobuhvatne informacije na jeziku koji razumeju o svim merama koje se preduzimaju i koje će se prema njima preduzimati;

  5. usmere napore da pribegnu alternativama zatvaranja, naročito u slučajevima prenaseljenosti ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, s obzirom da bliski lični kontakti podstiču širenje virusa; vlasti bi trebalo da, uvek kada je moguće, primenjuju mere koje predstavljaju alternative pritvoru, kao i one koje vode skraćivanju zatvorskih kazni ili njihovoj zameni lakšim kaznama, prevremenom otpuštanju sa izdržavanja kazni i uslovnom kažnjavanju, da preispituju potrebe za nastavkom nedobrovoljne hospitalizacije psihijatrijskih pacijenata, da otpuštaju korisnike ustanova socijalne zaštite i upućuju ih na život u zajednici ukoliko je to moguće i suzdržavaju se, u najvećoj mogućoj meri, od lišavanja slobode migranata;

  6. pridaju posebnu pažnju potrebama lica lišenih slobode koja pripadaju posebno ranjivim grupama i/ili grupama u riziku (npr. starijim i licima lošijeg zdravstvenog stanja), što uključuje, pored ostalog, njihovo testiranje na COVID-19, pronalaženje načina za obezbeđivanje intenzivne nege ukoliko je neophodna i psihološke podrške;

  7. u potpunosti poštuju osnovna prava lica lišenih slobode, što se naročito odnosi na pravo na održavanje odgovarajuće lične higijene (obezbeđivanje svim licima lišenim slobode pristupa toploj vodi i sredstvima za održavanje lične higijene) i pravo na svakodnevni boravak na svežem vazduhu (najmanje jedan sat); svako ograničenje kontakata lica lišenog slobode sa spoljnim svetom, uključujući ograničavanje poseta, treba nadoknaditi povećanim pristupom alternativnim sredstvima i načinima komunikacije (npr. putem telefona ili interneta);

  8. obezbede da sva lica lišena slobode koja su izolovana zbog infekcije ili sumnje da su inficirana virusom COVID-19 imaju smislen ljudski kontakt svakog dana;

  9. u potpunosti i u svim okolnostima poštuju osnovne mere zaštite od zlostavljanja zadržanih, uhapšenih i pritvorenih lica (pristup advokatu, pristup lekaru, pravo na obaveštenje osobe po izboru o lišenju slobode); mere predostrožnosti (poput zahtevanja da lica sa simptomima infekcije nose zaštitne maske) mogu biti prikladne u nekim okolnostima;

  10. omoguće nezavisnim telima, kao što su Nacionalni mehanizam za prevenciju torture i CPT, nadzor nad radom svih ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, uključujući i karantine; sva nadzorna tela treba da se pridržavaju propisanih mera predostrožnosti i da poštuju princip nenanošenja štete, naročito u postupanju prema starijim i licima lošijeg zdravstvenog stanja.

Saopštenje CPT možete pročitati ovde.

 

Apel da se za vreme vanrednog stanja poštuju ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima

19. mart 2020.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na nadležne državne organe da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa SARS-CoV-2 (korona virus), budu srazmerne svrsi njihovog uvođenja, saglasne obavezujućim odredbama  koje se odnose na vanredno stanje i u skladu sa načelima o zabrani diskriminacije. Pristup Vlade Republike Srbije u rešavanju pandemije COVID-19 mora da bude zasnovan na poštovanju ljudskih prava, a mere koje država privremeno propisuje moraju biti promišljene, srazmerne, pravno utemeljene, dostupne i razumljive svim licima na koja se odnose.

Ograničenje slobode kretanja koje je stupilo na snagu 18. marta 2020. godine naredbom ministra unutrašnjih poslova unosi niz nedoumica, a samim tim otvara prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe. Zabrana kretanja svim građanima sa navršenih 65 i više godina života u urbanim srednima, odnosno sa 70 i više godina života u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika, kao i zabrana kretanja svim građanima bez obzira na uzrast u vremenu od 20 do 5 časova, osim onima kojima MUP izda individualnu dozvolu i licima kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć, mora biti precizirana i zvanično pisano objašnjena.

Ograničeno 24-časovno kretanje lica smeštenih u centre za azil i prihvatne centre u Republici Srbiji izvan tih centara – osim u “opravdanim slučajevima” koje je uvedeno odlukom Vlade Republike Srbije takođe mora biti dodatno pojašnjeno i precizirano, a osobe koje se nalaze u centrima za azil moraju na adekvatan način biti informisane o svim merama koje Vlada preduzima kako bi sprečila širenje korona virusa. 

Član 15 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje da se u vreme vanrednog stanja ne dopušta odstupanje od prava na život, zabrane zlostavljanja, zabrane ropstva i obaveze kažnjavanja samo na osnovu zakona. Članom 202. Ustava Republike Srbije  određeno je da su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom dozvoljena samo u obimu u kojem je to neophodno, kao i da mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Centar ujedno skreće pažnju i na napomene eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji ističu da “restriktivne mere uvedene u odgovoru na virus moraju biti motivisane legitimnim ciljevima zaštite javnog zdravlja, i ne smeju se zloupotrebiti za suzbijanje političkih neslaganja, kao osnov za napad na određene grupe, manjine ili pojedince, niti za ućutkivanje branilaca ljudskih prava”.

Beogradski centar za ljudska prava zato smatra da je neophodno: 

  • da se zvaničnim pisanim dokumentom utvrdi način obezbeđivanja dnevnih životnih potreba građana čije je kretanje ograničeno tokom celog dana,
  • da se građani sa hroničnim oboljenjima pogodnim za razvoj težih posledica korona virusa (poput astme, dijabetesa i drugih) stave u isti režim sa građanima starijim od 65, odnosno 70 godina, u cilju zaštite njihovog zdravlja,
  • da se propišu pravila bezbednog higijenskog ponašanja na javnim mestima za vreme trajanja vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije korona virusa,
  • da se primenjuje individualni pristup u procenjivanju potrebe da se licima koja traže međunarodnu zaštitu ograniči sloboda kretanja, na isti način i pod istim uslovima kao i drugim kategorijama stanovništva (u zavisnosti od zemlje iz koje su došli, kontakata sa drugim licima, godinama starosti, postojanju hroničnih oboljenja i slično),
  • da se sva lica u objektima kolektivnih smeštaja snabdeju zaštitnim sredstvima i individualno upoznaju sa merama zaštite od širenja zaraznih bolesti na jeziku koji razumeju,
  • da se u svim objektima kolektivnog smeštaja (ne samo u centrima za azil i prihvatnim centrima, već i u domovima za starije, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim ustanovama i sl.) obezbedi testiranje lica na prisustvo korona virusa u većem broju i pod lakšim uslovima nego što je to slučaj sa građanima koji stanuju u privatnim smeštajnim objektima (naročito osobama sa mentalnim smetnjama),
  • da se advokatima omogući da, u svojstvu izabranih ili branilaca određenih po službenoj dužnosti, pristupaju svojim branjenicima pred sudovima, javnim tužilaštvima i policijom,  
  • da sve odluke Vlade koje se donose za vreme vanrednog stanja budu zvanično prevedene na engleski jezik i dostupne u svim objektima kolektivnog smeštaja, a da licima koja ne govore srpski ni engleski jezik budu prevedene na jezik koji razumeju.

U tom smislu, nadležnim organima Republike Srbije nudimo svoju ekspertizu kao pomoć u zajedničkoj borbi svih protiv pandemije virusa COVID-19 (korona virusa).

Beogradski centar za ljudska prava se istovremeno uključuje i u projekte volonitranja, pružanja pomoći i podrške posebno najugroženijim  grupama građanja. Za dodatne informacije kontaktirajte nas na bgcentar@bgcentar.org.rs kao i pozivom na telefon +381 11 3085 328.  

 

Osuda pretnji migrantima i tražiocima azila

24. februar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje presretanje tražilaca azila i migranata i pretnje kojima su prethodnih dana izloženi na beogradskim ulicama, a koje su počinile takozvane „narodne patrole“ i na taj način raspirivale nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Centar zahteva hitnu reakciju nadležnih, kao i jasnu i nedvosmislenu osudu i sankcionisanje nezakonitog ponašanja neformalnih grupa čije se nedopustive aktivnosti šire društvenim mrežama. Istovremeno, kao negativnu praksu u političkom govoru ocenjujemo sve glasnije raspirivanje mržnje i diskriminatorski odnos prema migrantima i izbeglicama u Republici Srbiji i ujedno upozoravamo da pitanje migranata i tražioca azila ne sme da se  zloupotrebljava u predstojećoj predizbornoj kampanji.

Zabrinjavajući su podaci do kojih je došao Poverenik za zaštitu ravnospravnosti krajem prošle godine gde je konstantovano da je kod građana Srbije najizraženija socijalna distanca prema tražiocima azila odnosno migrantima. Takođe, u toj analizi tražioci azila i migranti su kategorije ljudi koje građani Srbije percipiraju kao najnepoželjnije grupe da se stalno nastane u Srbiji, da budu komšije, saradnici na poslu, osobe sa kojima bi se družili i drugo. Takođe, istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Ipsos Strategic Marketinga iz novembra prošle godine pokazuje da čak 41% ispitanika ima negativno mišljenje prema izbeglicama i migrantima iz država Bliskog istoka i Afrike. Građani Srbije u velikom broju, 22%, kao prvu asocijaciju na migrante naveli su: pretnja/problemi za državu/treba ih deportovati. 44% ispitanika smatra da bi škola bila manje bezbedna ukoliko su u njoj deca migrant, dok 24% misle da se deca migranti ne bi uklopili u škole zbog kulturoloških razlika i da je bolje da je za decu migrante da slušaju nastavu odvojeno.

Navedeni podaci predstavljaju alarm ne samo za nosioce vlasti nego i za sve aktere u srpskom društvu da su tražioci azila i migranti jedna od najranjivijih i najnepoželjnijih kategorija ljudi u Srbiji. Neophodno je da im se pruži zaštita, pomoć i podrška u skladu sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim propisima na koje se Republika Srbija obavezala. Nasilje i mržnja koji su svakodnevno prisutni u javnom diskursu direktno utiču na dostojanstven život svih građana i građanki, kako onih koji u Srbiji žive tako i onih koji kroz nju prolaze. Nedopustivo je da se migranti i tražioci azila kroz javni govor i postupanja izlože dodatnoj viktimizaciji i progonu.

Ovim putem Beogradski centar za ljudska prava poziva nadežne državne organe da preduzmu sve mere u cilju sprečavanja svih protivzakonitih radnji preduzimanih protiv tražilaca azila i migranata, te sprečavanje daljeg delovanja neformalnih grupa koje raspiruju nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Političke partije pozivamo da se uzdrže od svakog govora mržnje i organizovanih kampanja protiv tražilaca azila i migranata posebno u predstojećoj predizbornoj kampanji. Medijima skrećemo pažnju u pogledu profesionalnih standarda izveštavanja kada se izveštava o tražiocima azila i migrantima, te neophodnost poštovanja zakona i Kodeksa novinara Srbije. Sve predstavnike vlasti u Srbiji, posebno na najvišem nivou, pozivamo da se u javnom govoru i delovanju ponašaju u skladu sa demokratskim vrednostima solidarnosti i empatije, posebno imajući u vidu iskustva iz naše nedavne prošlosti kada je naš narod, zbog ratova vođenih na ovim prostorima, bio prinuđen da napušta svoje domove i utočište traži u drugim zemljama.   

Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

6. februar 2020.

KLJPKuća ljudskih prava i demokratije još jednom upozorava javnost na opasnost od političkog delovanja Vojislava Šešelja i nastavka pogubne retorike iz devedestih godina koji su nedavno rezultirali i fizičkim napadom na aktiviste organizacija civilnog društva. Aktivisti koji su se okupili u znak protesta zbog promocije knjige ovog osuđenog, ratnog zločinca kojom se negira genocid počinjen u Srebrenici, moraju da budu zaštićeni od fizičkih napada, posebno kada reaguju na nedopustivo korišćenje javnih resursa za promociju ratnih zločinaca.

Podsećamo, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove je Vojislava Šešelja osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja i podržavanja ratnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Uprkos ovoj presudi, odsustvo reakcije nadležnog skupštinskog odbora je Vojislavu Šešelju omogućilo da nezakonito zadrži svoj poslanički mandat i da nastavi da širi pogubne ideje koje su dovele do krvavih ratova 90-tih bez straha da će snositi odgovornost za reč iznetu u javnom prostoru. Kršenja osnovnih sloboda i prava novinara, aktivista i branitelja ljudskih prava mogla su da budu sprečena da su nadležni organi blagovremeno reagovali u skladu sa zakonom. Neshvatljivo je da se javni prostor, finansiran novcem građana Srbije, daje na korišćenje radi promocije ideja koje osporavaju genocid u Srebrenici, nesporno utvrđen odlukama međunarodnih sudova.

Ukoliko Srbija želi da se približi evropskim vrednostima i članstvu u Evropskoj uniji, zaštita branitelja ljudskih prava mora da bude garantovana u zakonu i praksi. Sa druge strane, konstantno prećutno odobravanje, podržavanje i promovisanje ratnih zločina od strane organa javne vlasti mora da postane stvar prošlosti.

Pozivamo i nadležno javno tužilaštvo da bez odlaganja ispita postojanje elemenata krivičnog dela u pogledu ovog događaja, a sve organe javne vlasti da u budućnosti uskrate mogućnost upotrebe javnog prostora radi promocije ideja koje podstiču širenje sterotipa o žrtvama ratnih zločina.

Kuća ljudskih prava koju čine:

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Beogradski centar za ljudska prava
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava
Centar za praktičnu politiku

Saopštenje Kuće ljudskih prava;Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

Nulti izveštaj o pravima mladih: Mladi u Srbiji nezaposleni, depresivni i zanemareni

5. februar 2020.

Nulti izvestaj mladi Od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji. Otvorene su teme migracija mladih, odnosno njihovom odlasku iz Srbije, stanovanja mladih uz najave državnih projekata koji treba da reše probleme održivog stanovanja i izborima kroz praćenje aktivnosti određenih grupa mladih u političkom životu Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava godinama unazad sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije. Uz saradnju i stručnu podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Centar je počeo da izveštava o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou. Aktuelni „Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019″ pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.

Među ključnim nalazima iz izveštaja izdvajamo:

  • da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
  • da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
  • da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
  • da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
  • da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
  • da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina, da je neophodno raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti, da je 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina seksualno aktivno, da znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode i da je problematičan položaj mladih koji žive sa HIV-om, multiplom sklerozom i drugim težim bolestima.
  • da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa
  • da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.

Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji u 2019. godini pokazuje da su mladi najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava, koja ocenjuju kao prava koja su sistemski ugrožena i zanemarena.

Preuzmite izveštaj: Nulti-izvestaj-LJPM_net_compressed