Saopštenja

Istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji u 2021. godini

24. decembar 2021.

Capture istraživanje naslovna

Beogradski centar za ljudska prava predstavlja israživanje javnog mnjenja u vezi sa stavovima građana prema izbeglicama i migrantima u Republici Srbiji. 

Ključni nalazi istraživanja pokazuju da velika većina građana (85%) ne zna koliko migranata i izbeglica trenutno boravi u Srbiji. S druge strane, svega 15% građana je reklo da zna koliko trenutno ima migranata u Srbiji, u proseku smatraju da ih ima oko 22 hiljade.

Na pitanje da li smatrate da bi izbeglice iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike koje su ostale da žive u Srbiji trebalo da dobiju srpsko državljanstvo u skladu sa zakonom, većina građana (56%) je odgovorila negativno, dok svaki četvrti smatra suprotno. Kroz pitanja koja se tiču integracije izbeglica u pogledu zapošljavanja, obrazovanja, porodice i komšiluka stiče se utisak da žene, visoko obrazovani, građani iz urbanih sredina, kao i mladi pokazuju veći stepen tolerantnosti prema izbeglicama.

Na pitanje da li biste se družili sa izbeglicom iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike, svaki drugi ispitanik je izjavio da bi se družio/la sa izbeglicom. Zanimljivo je da je spremnost za druženje sa izbeglicama nešto više zastupljena u Vojvodini, kao i među visoko obrazovanim građanima. Kada je reč o prihvatanju izbeglice kao člana porodice, nešto malo više od polovine ispitanika (54%) se protivi da im izbeglice iz zemalja Bliskog Istoka ili Afrike postanu deo porodice. Muškarci i ispitanici iz ruralnih područja nešto češće iskazuju negativan stav po ovom pitanju. S druge strane, malo više od trećine ispitanika (37%) je izjavilo da im tako nešto ne bi smetalo i pri takvom stavu su nešto češće žene, mladi i visoko obrazovani građani.

Više od polovine građana Srbije (56%), ne bi imalo ništa protiv da se izbeglice iz zemalja Bliskog istoka i Afrike dosele u njihov komšiluk. Ovo mišljenje je češće među Beograđanima i stanovnicima urbanih područja. S druge strane, 39% ispitanika deli suprotno mišljenje, najčešće zbog toga što misle da im komšiluk ne bi bio dovoljno bezbedan. Osetan je pozitivni pomak u pogledu prihvatanja izbeglica kao komšija u odnosu na 2019. godinu kada je manje od polovine ispitanika (42%) bilo otvoreno prema ovakvom stavu.

Velika većina ispitanika (78%), prihvata situaciju da dete iz porodice izbeglica iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike ide sa njihovim detetom u školu. Zanimljivo je da je 2019.godine ovaj procenat bio znatno niži, čak 58%. Može se zaključiti da su građani Srbije bar u pogledu obrazovanja postali tolerntniji prema izbeglicama i da vide decu izbeglice kao članove društva koji imaju pravo na obrazovanje i usavršavanje kroz školski sistem

Stiče se utisak da su građani postali tolerantniji i na radnom mestu gde je procenat ispitanika koji ne bi imao ništa protiv da im kolega/nica dolazi iz izbegličke populacije porastao sa 37% u 2019. godini na 51% u 2021. godini. Svaki drugi ispitanik bi prihvatio izbeglice iz zemalja Bliskog istoka i Afrike kao kolege i pomogli bi im da se osećaju dobrodošlo na radnom mestu. Dodatno, skoro trećina građana ne bi imala ništa protiv toga da rade sa izbeglicama, ali se ne bi družili sa njima van posla. Žene i stanovnici Beograda, iskazuju nešto veću spremnost da prihvate izbeglice kao kolege.

U pogledu stavova odobravanja državne politike prema migracijama, mišljenja su podeljena. Tako skoro četvrtina ispitanika odobrava politiku naše države prema migrantima iz zemalja Bliskog istoka i Afrike, dok nešto više od trećine (36%), deli suprotno mišljenje. Poređenja radi, broj ispitanika koji je odobravao politiku naše zemlje u pogledu migracija je bio nešto niži u 2019. godini gde je svaki treći građanin bio saglasan sa politikom. Zanimljivo je da je broj građana koji se izjasnio kao nedovoljno informisan u pogledu državne politike prema migrantima značajno opao sa 30% u 2019. godini na 16% u 2021. godini.

Na pitanje da li bi vam pri izboru partije za koju biste glasali bio važan stav te partije o migracijama, većina ispitanika (60%) je izjavila da im je važan. Zanimljivo je da ovakav stav nešto češće od ostalih dele penzioneri. Procenat ispitanika kojima je važno kakav stav o migracijama ima partija za koju glasaju je porastao za skoro 10% u odnosu na 2019. godinu.

Istraživanje o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa Ipsos Strategic marketing agencijom na reprezentativnom uzorku od 1.000 građana tokom novembra 2021. godine. Upitnik na osnovu kog se vršilo istraživanje se sastoji od deset pitanja mešovitog karaktera. Većina pitanja je zatvorenog tipa sa ponuđenom skalom stavova koja pruža mogućnost ispitanicima da za svaku pojedinu tvrdnju izraze stepen svog slaganja ili neslaganja.

Kompletno istraživanje za 2021. godinu dostupno je ovde.

Istraživanje iz novembra 2019. godine možete pogledati ovde.

 

Dopis Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 upućen predsednici Vlade povodom predloga za razgovor o predstojećem referendumu u toku referendumske kampanje

22. decembar 2021.

Poštovana gospođo Brnabić,

Povodom predloga sastanka o daljim koracima u procesu evrointegracija i predstojećem referendumu, uz uvažavanje važnosti teme i rezultata koji je dijalog sa svim granama vlasti imao u dosadašnjem procesu rada na promeni Ustava, Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 stava je da bi razgovor sa Vama na temu predstojećeg referenduma u toku referendumske kampanje moglo da ugrozi kredibilitet Nacionalnog konventa, kao i legitimnost referendumskog procesa u celini.[1]

Naša radna grupa stoji na stanovištu da građani treba da iskoriste svoje pravo odlučivanja na referendumu o promeni Ustava i pozvaće ih da to učine. Nastavićemo da informišemo građane o samoj sadržini Akta o promeni Ustava Republike Srbije, kako bi mogli da donesu informisanu odluku. Članice Konventa će se potruditi da, kroz individualni angažman, građanima pruže informacije o razlozima i ciljevima promene Ustava, važećim i predloženim rešenjima, kao i o argumentima za i protiv potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Takođe ćemo pozvati Republičku izbornu komisiju, da u skladu sa odredbama člana 26. st. 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, obezbedi najširu obaveštenost glasača o pitanjima o kojima se odlučuje na referendumu, kao i o razlozima koji su izneti u prilog i protiv potvrđivanja promena Ustava, a što nije učinjeno u objavljenoj “Informaciji o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije o čijem se potvrđivanju građani izjašnjavaju na republičkom referendumu raspisanom za 16. januar 2022. godine”.

Zahvaljujemo se na inicijativi i razumevanju naše odluke da se pitanje predstojećeg referenduma skine sa dnevnog reda. Ova odluka je sagledana i doneta u interesu legitimnosti trenutnog procesa, čime stojimo na stanovištu zaštite interesa, kako Vlade Srbije kao inicijatora sastanka, tako i pozvanih organizacija, članica Nacionalnog konventa.

Radna grupa NKEU za Poglavlje 23

[1] Član 27 i 28 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Dopis možete preuzeti ovde.

Pronaći nalogodavce targetiranja novinarke Isidore Kovačević

17. decembar 2021.

tri slobode trađi se odgovoran za napad

Koalicija za slobodu medija i platforma Tri slobode najoštrije osuđuju targetiranje lokalnog medija „Podrinske“ i njihove glavne i odgovorne urednice Isidore Kovačević, stoga zahteva da se pod hitno pronađu počinioci i nalogodavci tog čina.

Naime, prema dostupnim informacijama, u ranim jutarnjim časovima 17. decembra pojavila se na visokokvalitetnom papiru u boji, „poternica“ za glavnom i odgovornom urednicom „Podrinskih“, Isidorom Kovačević. Pored nje na plakatu jeste advokat Aleksandar Mijailović i maloletno lice V.A.

Prema rečima kolega iz lista „Podrinske“, razlog ovog „poziva na linč“ jeste činjenica da vlast u Šapcu i pored finansijskog pritiska koji sprovodi nad ovom redakcijom, kao i konstantnih pretnji njihovih botova preko društvenih mreža – nije uspela da „ugasi“ ovaj list.

Brojnim člancima u kojima se otkrivaju činjenice o delovanju visokih funkcionera šabačke vlasti, ali i šteti koju strani „investitori“ planiraju da naprave u Pocerini, Jadru, Rađevini i drugim mestima u Srbiji, glavna i odgovorna urednica „Podrinskih“, Isidora Kovačević, očito je skrenula pažnju na sebe i postala smetnja.

Dole potpisane organizacije, asocijacije i mediji traže od policije i tužilaštva da hitno reaguju jer je potpuno jasno da je sada i život ove mlade novinarke ozbiljno ugrožen. Takođe, tražimo da se otkrije ko je naručio štampanje ovakvih „poternica“, odnosno koja štamparija je te „poternice“ uradila.

Asocijacija medija
Asocijacija onlajn medija (AOM)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“
Slavko Ćuruvija Fondacija
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Autonomni ženski centar
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava
CRTA
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za praktičnu politiku
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)
Naša zadužbina
Novi optimizam
Partneri Srbija
Trag fondacija
Novinska Agencija BETA

Ukidanje uredbe kojom se onemogućavaju istraživanja u oblasti odbrane je slika stanja demokratije u Srbiji

14. decembar 2021.

bg cent 1Grupa organizacija civilnog društva i eksperata ističe da je način na koji se donose, menjaju i ukidaju zakonska i podzakonska akta verna slika katastrofalnog stanja u kome se nalazi demokratija u Srbiji. Sadržaj, donošenje i hitno ukidanje uredbe kojom se određuje da je za naučna i druga istraživanja od značaja za odbranu zemlje, a koja se sprovode u saradnji sa stranim subjektima, neophodno odobrenje nadležnih organa, predstavljaju kršenje svih načela demokratije, vladavine prava i slobode izražavanja.

Ovaj propis koji je vlada najpre netransparentno donela, a onda ga i ukinula, ograničio bi akademske slobode i kršio Ustav Republike Srbije, pravo na slobodu izražavanja, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o ljudskim i građanskim pravima. Njime bi se gotovo potpuno onemogućila nezavisna istraživanja u različitim oblastima – od prirodno-matematičkih i društvenih nauka, pa sve do istraživanja ruda i mineralnih resursa, što u aktuelnom kontekstu borbe protiv prljavih tehnologija u Srbiji naročito budi sumnju u namere donosioca. To znači da bi Vlada mogla da uskrati saglasnost za sprovođenje istraživanja koja se vrše u ovim oblastima u saradnji sa stranim subjektima ukoliko svojevoljno proceni da ugrožavaju odbranu zemlje, čime se otvara mogućnost zloupotreba i sprečava se slobodno i nezavisno istraživanje i informisanje javnosti.

Uredba ne samo da bi bila suprotna deklarativnom opredeljenju Srbije za pristupanje EU, već bi zbog postavljanja restrikcija na saradnju domaćih istraživača sa stranim subjektima, ozbiljno otežavala međunarodnu naučnu i istraživačku saradnju fakulteta, instituta i udruženja građana iz Srbije, koja se finansiraju iz stranih fondova. Time bi se zapravo postavila brana javnosti da kontroliše zloupotrebe koje bi državni organi mogli da vrše, istraživači ne bi mogli da intervjuišu uzbunjivače koji reaguju na nezakonite postupke ili samo da ispituju javno mnjenje. Dovoljno bi bilo da nadležni organi ne daju odobrenje pod izgovorom da se time ugrožava nacionalna bezbednost.

Ovo je drugi put da vlada pokušava da donese ovakvu uredbu. Pokušaj iz 2017. godine je sprečen zahvaljujući oštroj reakciji javnosti. Da bi se otklonila opasnost da se ovakav ili sličan propis ponovo donese, tražimo da se ukine sporni član 71a Zakona o odbrani na osnovu koga je i doneta pa ukinuta jučerašnja Uredba. Međutim, postoji bojazan da razlozi za ovaj najnoviji pokušaj ukidanja transparentnosti i gušenja slobode govora imaju korene u sve čvršćim savezima naše države sa onim režimima koji su poznati po mnogo brutalnijim obračunima sa političkim protivnicima, nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama.

Kao i u nedavnim primerima donošenja, ukidanja i izmena dva zakona zbog kojih su izbili masovni građanski protesti, i ovo je još jedan dokaz da u Srbiji nema podele vlasti i nezavisnosti institucija. Nakon što je ponovo potvrđeno da nisu samo zakoni, već i podzakonska akta rezultat volje predsednika Srbije, a Ustavom definisane procedure samo ukras koji pomaže u imitaciji vladavine prava, jasno je da civilno društvo ostaje jedna od retkih brana potpunojsamovlasti. Ukoliko se ovakvi nasrtaji na njega budu nastavili, i taj poslednji bedem demokratije u Srbiji će biti porušen. Zbog toga pozivamo javnost, medije, nevladine organizacije, akademsku zajednicu, aktiviste i branitelje ljudskih prava da podignu glas protiv ovakvih namera vlasti.

Potpisnici:

  • ASTRA
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • CRTA
  • Građanske inicijative
  • Komitet pravnika za ljudska prava
  • Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi

Veliki broj zdravstvenih radnika smatra da su njihova ljudska prava kršena tokom pandemije COVID-19

9. decembar 2021.

DSC_0036

U susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije i Beogradski centar za ljudska prava predstavio je rezultate istraživanja na temu poštovanja ljudskih prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19.

Iz odgovora lekara i medicinskih tehničara koji su učestvovali u istraživanju proizlazi da su njihova ljudska prava tokom pandemije COVID-19 kršena masovno i na različite načine. Istaknute su tvrdnje o kršenju na prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, prava na efikasan pravni lek, prava na jednakost (zabrana diskriminacije), slobode izražavanja, prava na zdravstvenu zaštitu i pojedina prava iz radnog odnosa.

Najveći broj ispitanika pre upućivanja na rad u COVID sistem nije bio pitan da li boluje od hroničnih bolesti ili stanja koje se smatraju faktorom rizika i/ili verovatnim faktorom rizika za težak oblik COVID-19 infekcije. Prema podacima kojima raspolaže Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, od početka pandemije do danas, od posledica zaražavanja koronavirusom, preminulo je preko 130 lekara.

Određen broj ispitanika naveo je da su zdravstveni radnici u COVID bolnicama radili veliki broj prekovremenih sati (smene u skafanderu su trajale i do 12 ili čak 15 sati), bez predviđenog vremena za odmor, adekvatne novčane nadoknade za rad u specifičnim okolnostima i veliki broj prekovremenih sati. Pojedini tvrde da su bili novčano kažnjavani zbog potrošene zaštitne opreme (hirurških maski), kao i da su upućivani na rad bez ikakve obuke, tj. edukacije od strane kolega specijalista (infektologa, pulmologa, epidemiologa). Pre upućivanja u COVID sistem, odnosno u COVID bolnice i/ili ambulante, većina ispitanika nije bila pitana da li su samohrani roditelji maloletnog deteta ili dece.

Istraživanje je predstavljeno 9. decembra na konferenciji u Medija centru u Beogradu na kojoj su govorili:

  • Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, 
  • Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije,
  • Dr sci med Gorica Đokić, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije,
  • Vladica Ilić, Beogradski centar za ljudska prava.

Istraživanje, koje je deo projekta finansiranog od strane Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD i USAID, rađeno je kroz strukturisani upitnik sačinjen za potrebe istraživanja za lekare i medicinske sestre i tehničare, iz svih delova Srbije. Zbog epidemiološke situacije, upitnik je distribuiran i popunjavan elektronskim putem, u periodu od 18. do 28. oktobra 2021. godine, a uz podršku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Detaljni rezultati istraživanja o poštovanja ljudskih prava zdravstvenih radnika tokom pandemije COVID-19 dostupni su ovde. 

Istraživanje o percepciji građana o položaju medicinskog osoblja tokom pandemije COVID-19 i zadovoljstvo pruženom uslugom medicinskog lečenja dostupno je ovde.

Institucije da ne guraju građane u sukob

2. decembar 2021.

Capture KLJP logo

Kuća ljudskih prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku najoštrije osuđuju poziv Ministarstva unutrašnjih poslova upućen građanima koji se pozivaju da prijavljuju nasilje i blokadu puteva. Apelujemo na institucije da se suzdrže od guranja građana u sukobe, jer time postaju saučesnici u potencijalnom ugrožavanju onih koji žele da ostvaruju svoja ustavom zagarantovana prava. Podsećamo MUP da ima obavezu da omogući Ustavom garantovano pravo mirnog okupljanja, čak i kada skup nije prijavljen. U skladu sa Ustavom RS i međunarodnim standardima blokada puteva predstavlja mirno okupljanje koje je policija dužna da zaštiti.

Obaveza policije je da spreči nasilje, a ne da svojim pozivom dodatno eskalira napetu situaciju i stvara atmosferu konfrontacije. Umesto da građanima omogući da iskažu stavove, MUP svojim postupcima podstiče nasilno razbijanje mirnog okupljanja i upotrebu prekomerne sile. Pozivom MUP-a produbljuju se podele u društvu i Ustavom garantovano pravo postaje privilegija jedne grupe građana, dok građani sa drugačijim stavovima ne mogu računati čak ni na fizičku bezbednost. Pozivi da se prijavljuju registarske tablice građana koji će u subotu od 14 časova učestvovati u nenasilnim protestima, izjava ministra Vulina da će policija primeniti nasilje, saopštenja fantomskih organizacija koje pozivaju na uništavanje privatnih automobila demonstranata i poziv predsednika Srbije da se policija u subotu skloni, doprinose osećaju straha, pravne nesigurnosti i podgrevaju već uzavrelu atmosferu u društvu.

Podsećamo da Ustav Srbije izričito zabranjuje političkim strankama da neposredno vrše vlast i da je potčinjavaju sebi. Policija treba da čuva mir i bezbednost svih građana, a ne da se obračunava sa njima po nalozima političkih stranaka. Institucije Republike Srbije treba da štite pravni poredak, a ne da se stavljaju u funkciju političke borbe i očuvanje moći predstavnika vlasti.

Zahtevamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne institucije, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, građanima omoguće uživanje prava na mirno okupljanje i da rade na deeskalaciji napete situacije kojoj su svojim postupcima doprinele.

Kuća ljudskih prava koju čine:
Građanske inicijative
Beogradski centar za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Centar za praktičnu politiku