Saopštenja

Ustavni sud obezvredio ulogu parlamenta u odlučivanju o proglašenju vanrednog stanja

26. maj 2020.

Beogradski centar za ljudska prava ocenjuje da je Ustavni sud Srbije, odbacujući – kao očigledno neosnovane – inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja od 15. marta 2020. godine, obezvredio ulogu Narodne skupštine u postupku proglašenja vanrednog stanja.

Prema Ustavu Srbije, parlament ima centralnu ulogu za vreme vanrednog stanja. U tom smislu Ustav propisuje (članovi 99, 105, 106, 109 i 200) da Skupština proglašava vanredno stanje i određuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da Skupština koja je raspuštena vrši tekuće i neodložne poslove određene zakonom i da se u slučaju proglašenja vanrednog stanja ponovo uspostavlja njena puna nadležnost koja traje do okončanja tog stanja, da se posle proglašenja vanrednog stanja Skupština sastaje bez poziva, da u slučaju kad nije donela odluku o proglašenju vanrednog stanja Skupština tu odluku potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane, a da u suprotnom ta odluka prestaje da važi završetkom prve sednice održane po proglašenju vanrednog stanja, kao i da je Vlada Srbije dužna da Narodnoj skupštini podnese na potvrdu mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava koje je uz supotpis predsednika Republike donela za vreme nemogućnosti Skupštine da se sastane, a da u suprotnom te mere prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Obaveštenje predsednika Narodne skupštine od 15. marta 2020. godine upućeno predsedniku Republike i predsedniku Vlade da Skupština nije u mogućnosti da se sastane bilo je dovoljno za Ustavni sud da zaključi da uopšte nema mesta raspravljanju o ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja donete od strane predsednika Republike, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine.

(više…)

Država neodložno da omogući građanima bez ličnih dokumenata ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć

21. maj 2020.

Beogradskom centru za ljudska prava se od 15. maja 2020. godine javilo više građana lišenih slobode koja izdržavaju kazne zatvora u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, tražeći pomoć u vezi sa ostvarivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć države koja je uvedena zbog negativnih efekata pandemije bolesti COVID-19. Oni su istakli da nemaju važeću ličnu kartu ili da uopšte nemaju ličnu kartu i da nemaju mogućnost da dobiju lična dokumenta za vreme trajanja izdržavanja kazne u zavodima.

Uredba Vlade Republike Srbije od 24. aprila 2020. godine kojom se uređuje uplata jednokratne novčane pomoći državljanima Republike Srbije propisuje da pravo na ovu pomoć imaju punoletni državljani Republike Srbije sa važećom ličnom kartom, ali ne sadrži odredbe o načinu ostvarivanja ovog prava građana Srbije koji nemaju važeća lična dokumenta. Ostavljeni rok za prijavu građana ističe 5. juna 2020. godine.

Iz navedenih razloga apelujemo na nadležne organe Republike Srbije da u što kraćem roku omoguće velikom broju građana Srbije koji nemaju lična dokumenta – a nalaze se primera radi u zatvorenim ustanovama ili žive u neformalnim romskim naseljima, kao i građanima koji nemaju telefon i internet, da ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć države. U tom pravcu smatramo da bi bilo potrebno i da se produži rok u kojem građani mogu podneti prijavu za ostvarivanje prava na navedenu jednokratnu novčanu pomoć.

Saopštenje povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj

bg cent 1Povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društava IDEAS, Centar za kriznu politiku i reagovanje (CRPC), Danski savet za izbeglice (DRC) i Grupa za decu i mlade INDIGO, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT) i Beogradski centar za ljudska prava pozivaju na toleranciju, negovanje kulturnih različitosti i nenasilnu komunikaciju. Nažalost, poslednjih meseci u našem društvu primećuje se jasna i povećana upotreba govora mržnje i ksenofobičnih stavova u javnom prostoru prema migrantskoj i izbegličkoj populaciji koja boravi na teritoriji Republike Srbije, a građanima se predstavljaju nedemokratski i diskriminatorni principi kao rešenje nepostojećeg problema.

Zabrinjava da su samo u poslednjih nekoliko meseci društvene mreže preplavljene antimigrantskim grupama čiji sadržaji po pravilu čine govor mržnje, nacionalna i verska netrpeljivost, stavovi zasnovani na predrasudama i negativnim stereotipima, lažne vesti koje šire ksenofobične i rasističke ideje i pozivaju na nasilje. Ovakve grupe u stanju su da za veoma kratko vreme okupe na stotine hiljada pratilaca, poput Facebook stranice ”Stop naseljavanju migranata” koja broji više od 330.000 članova.

U ksenofobičnim sadržajima kojima obiluje internet prostor, primećuje se da je najčešći argument za neprihvatanje migranata tzv. islamizacija Srbije, te se pod izgovorom patriotizma, izbeglice i migranti pokušavaju označiti kao prirodno drugačiji – agresivni, inferiorni, verski i kulturološki neprihvatljivi, rušitelji ovdašnjih vrednosti i skloni udruživanju protiv evropske kulture. Takvi stavovi posebno su opasni u kontekstu mešovitih kretanja, gde dobar deo populacije čine osobe koje imaju jasnu potrebu za međunarodnom zaštitom. Veliki broj ovih ljudi, pogotovo dece izbeglica i migranata bez pratnje roditelja ili staratelja, svakodnevno je preživelo i preživljava nasilje, ali i druge oblike nečovečnog i ponižavajućeg postupanja koje uključuje i trgovinu ljudima. 

Upozoravamo da je širenje antimigrantskih stavova i pozivanje na nasilje nad ovom društvenom grupom jako oružje čije se štetne posledice mogu odraziti i na druge manjinske i marginalizovane grupe u našem društvu. Insistiranje na osećaju ”pretnje” od migranata i izbeglica kod pojedinca stvara nesigurnost i strah, dok kolektivno okuplja snage koje urušavaju demokratske vrednosti kojima naše društvo stremi.

Apelujemo na sve građanke i građane Srbije, pre svega na političke aktere i aktiviste da se uzdrže od upotrebe jezika mržnje i ksenofobije, kako u javnom diskursu i prostoru, tako i u ličnom, da svojim primerom pokažu da nema mesta diskriminaciji u našem društvu i svoju energiju i društveni uticaj usmere ka temama koje će naše društvo učiniti humanijim, tolerantnijim i boljim mestom za život. Izuzetno je važno da upravo politički akteri u predizbornoj kampanji pokažu odgovornost i promovišu vrednosti kulturne raznolikosti razgrađujući predrasude o ljudima koji su, bežeći od ratova, progona, brutalnog nasilja i teškog siromaštva, krenuli u neizvesnu budućnost.

IDEAS, CRPC, DRC, INDIGO, HCIT i Beogradski centar za ljudska prava će i dalje biti posvećeni zaštiti ljudskih prava ranjivih grupa, promovisanju međusobnog razumevanja i podizanju svesti o poštovanju kulturnih razlika. Jedan od takvih projekata je i projekat koji se bavi prevencijom seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, trgovine ljudima i diskriminacije LGBT osoba kroz edukaciju maloletnih migranata bez pratnje, a koji za cilj ima obuku vršnjačkih edukatora u zajednici. Projekat su realizovali IDEAS, CRPC i DRC u partnerstvu sa UNHCR-om.

Saopštenje povodom nasilja nad decom bez pratnje u Centru za azil u Bogovađi

19. maj 2020.

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na nedopustivo ponašanje radnika angažovanih za obezbeđenje Centra za azil u Bogovađi koji su verbalno i fizički maltretirali decu koja u tom centru borave bez pratnje roditelja. Protiv navedenih radnika firme za obezbeđenje Centar je podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštu u Ubu, dok je ovim povodom Centar za azil u Bogovađi 15. maja 2020. godine obišao i Zaštitnik građana.

U noći između 11. i 12. maja 2020. godine u Centru za azil u Bogovađi dogodio se incident u kojem su radnici firme Dekapolit koja obezbeđuje centar, fizički i verbalno maltretirali decu koja u tom centru borave bez pratnje roditelja. Na video-snimcima koji su zabeležili nasilje vidi se kako jedan od radnika obezbeđenja preti deci, a jedno dete udara šakom i predmetom nalik palici. Zabrinjavajuće je i to što je osoba koja je učestvovala u navedenom događaju zastrašivala istu grupu dece kada je saznala da postoje snimci i nakon što su o incidentu obavešteni nadležni organi. 

Beogradski centar za ljudska prava smatra da postupanje radnika firme angažovane za obezbeđenje Centra za azil u Bogovađi sadrži elemente krivičnog dela zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika zbog čega je protiv odgovornih podneta i krivična prijava nadležnom tužilaštvu. Nasilje bilo koje vrste uključujući i unutar institucija u nadležnosti Republike Srbije je nedopustivo, zbog čega je potrebna hitna reakcija nadležnih organa, naročito kada se uzme u obzir da se radi o posebno ranjivoj kategoriji kao što su deca.

Imajući u vidu opasnost od ponavljanja krivičnog dela i to da su deca izložena strahu jer još uvek viđaju nasilnike u istom objektu apelujemo da se radnici koji su učestvovali u incidentu hitno udalje sa poslova obezbeđivanja Centra za azil u Bogovađi ili bilo kojeg drugog objekta u kojem borave kako izbeglice i migranti tako i građani Republike Srbije. Hitna mera imala bi za cilj da odmah zaštiti decu koja trenutno borave u Republici Srbiji, a dugoročno da spreči nove nasilne incidente u centrima za azil i prihvatnim centrima. Obezbeđivanje objekata kao što je centar za azil podrazumeva vršenje javnih ovlašćenja koja su ovim licima poverena od strane države, koja ima obavezu da ne dopusti da ona budu poveravana nasilnicima. Pozivamo tužilaštvo da neodložno i temeljno postupi po krivičnoj prijavi zbog posebne ugroženosti dece u Centru za azil u Bogovađi, a firmu Dekapolit da radnike koji su učestvovali u incidentu udalji iz službe do okončanja istrage navoda o zlostavljanju i otpusti iz službe ukoliko se utvrdi da su učinili krivično delo.

 

 

Inicijativa za odlaganje početka primene Zakona o javnim nabavkama

15. maj 2020.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 5 – javne nabavke uputila je danas inicijativu za odlaganje početka primene Zakona o javnim nabavkama do 1. januara 2021, odnosno najranije 1. septembra 2020. Odlaganje je neophodno da se temeljno pripremila primena Zakona koji donosi niz novina, pravila i tehnika.

Zakon o javnim nabavkama donosi suštinske novine, u vezi sa čijom primenom ne postoje prethodna uporedna iskustva iskustva ni kod jednog od ključnih aktera – ponuđača, naručilaca i nadležnih institucija.

Radna grupa NKEU za Poglavlje 5 smatra da je neophodno da se odloži početak primene Zakona, kako bi se to vreme iskoristilo za izgradnju, testiranje funkcionalnosti i puštanje u rad novog Portala javnih nabavki, donošenje niza podzakonskih akata  i za temeljnu pripremu i obuku ponuđača i naručioca (ali i nadležnih institucija).

Primena Zakona o javnim nabavkama trebalo bi da počne 1. jula 2020, a najbitnija novina je uspostavljanje potpuno novog Portala javnih nabavki preko kojeg će se sprovoditi najvažnije radnje u postupcima javnih nabavki, od podnošenja i otvaranja ponuda, pa sve do zahteva za zaštitu prava i osporavanja radnji i odluka naručioca. Smatramo da nema dovoljno vremena da se ovaj posao kvalitetno obavi do 1. jula.

Inicijativa je upućena Upravi za javne nabavke, Ministarstvu finansija, Vladi Srbije i Skupštini Srbije. Pored članica Radne grupe NKEU za Poglavlje 5, inicijativu su podržale i druge organizacje civilnog društva, kao i profesionalci u oblasti javnih nabavki.

Potpisnici inicijative:

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

Bečejsko udruženje mladih

Biro za društvena istraživanja

Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“

Društvo protiv korupcije

Koalicija za nadzor javnih finansija

Moj tender d.o.o

Protecta

Radna grupa NKEU za Poglavlja 17 i 29

Savez računovođa i revizora Srbije

Slovo d.o.o

Sretenje

Transparentnost Srbija

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava

Udruženje profesionalaca u javnim nabavkama RS

Inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil

12. maj 2020.

Grupa organizacija civilnog društva podnela je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.

Osporenu naredbu doneo je ministar zdravlja u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije na osnovu člana 52. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji ovlašćuje ministra da propiše mere ograničenja kretanja na području zahvaćenom vanrednom situacijom. Međutim, nakon ukidanja vanrednog stanja koje je u Srbiji trajalo 53 dana, od 15. marta do 6. maja 2020. godine, vanredna situacija nije proglašena ni na jednom od područja teritorije Republike Srbije na kojima se nalaze prihvatni centri i centri za azil.

Ova mera ne ispunjava ni uslov srazmernosti, a takođe zabrinjava što zabrana napuštanja prihvatnih centara i centara za azil nije striktno vremenski ograničena, odnosno što traje do prestanka opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije, tj. do neutvrđenog roka.  

(više…)