Saopštenja

Pomoć, podrška i solidarnost sa omladinom Ukrajine//Допомога, підтримка та солідарність з українською молоддю

7. марта 2022.

Ukraine cover

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava otvara svoja vrata i sve svoje kanale komunikacije za pomoć, podršku i solidarnost sa omladinom Ukrajine koja u ovom trenutku beži iz svoje ratom zahvaćene zemlje, tražeći utočište, sigurnost i bezbednost. Mnogi od njih su već više od 10 dana u pokretu, u potrazi za sigurnijim mestom za život, kako unutar Ukrajine, tako i u susednim i drugim zemljama u koje je do sada, prema podacima UNHCR-a izbeglo više od milion ljudi, od kojih je čak 500.000 dece. Procene su da će, na žalost, taj broj biti i do 10 puta veći. 

Omladina Ukrajine suočava se sa mnogo izazova koje vihor rata sa sobom nosi – mladi muškarci uzrasta od 18 godina obuhvaćeni su opštom mobilizacijom, dok su devojke i mlade žene u pokretu među stotinama hiljada onih koji beže. Prve izbeglice iz Ukrajine stigle su pre nekoliko dana i do Srbije, bilo da su kroz našu zemlju samo u tranzitu, bilo da su utočište i sigurnost ovde našli kod rođaka i prijatelja. Sve nadležne institucije i organizacije u Srbiji očekuju da će se u narednom periodu broj izbeglica iz Ukrajine povećavati.

Zato Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava svoje snage i resurse usmerava na pružanje pomoći i podrške pre svega mladima, kao i svim ljudima iz Ukrajine koji se nađu na teritoriji Republike Srbije. Umreženi smo sa drugim nevladinim organizacijama koje se takođe bave pružanjem humanitarne i psihološke pomoći i podrške, a u kontaktu smo i sa omladinskim organizacijama u Ukrajini i zajedno radimo na akcijama prikupljanja pomoći koja im je u ovom trenutku najpotrebnija.

Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć i pravno savetovanje svim izbeglicama i tražiocima azila, među kojima su i ljudi iz Ukrajine. Kontakti za besplatnu pravnu pomoć i savetovanje su preko sajta bgcentar.org.rs i azil.rs, imejla bgcentar@bgcentar.org.rs i youth@bgcentar.org.rs kao preko naših profila na društvenim mrežama @bgcentar (Twitter, Facebook, Instagram) i @mladibgcentar (Facebook i Instagram). Na platformi UNHCR-a na ovom linku navedene su najvažnije informacije o pravima izbeglica i tražilaca azila u Srbiji, kontakt podaciKomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije kao i dodatna upustvaBeogradskog centra za ljudska prava na ukrajinskom i ruskom jeziku. Takođe, pozivamo sve da podrže akciju ADRA Srbija i preko sajta www.donacije.rs/projekat/ukrajina-podrska/ upute pomoć ljudima koji su bili prinuđeni da napuste Ukrajinu.

Pozivamo institucije Republike Srbije da učine sve kako bi obezbedili humanitarnu pomoć stanovništvu Ukrajine, da se pripreme za eventualni priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, kao i da pruže humanitarnu i svaku drugu pomoć državama koje se graniče sa Ukrajinom u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe zbog priliva velikog broja izbeglica.

——————————————————————————————————————————–

Молодіжна програма Бєлградського центру з прав людини (БЦПЛ) відкриває свої двері та канали зв’язку, щоб допомогти, підтримати та виявити солідарність з українською молоддю, яка біжить зі своєї розореної війною країни у пошуках притулку, безпеки та захисту. Багато з них уже 10 днів перебувають у переїздах у пошуках безпечнішого місця для проживання як усередині України, так і в сусідніх та інших країнах, куди, за оцінками УВКБ ООН, бігли понад мільйон людей, з яких понад 500 000 – діти . На жаль, за прогнозами кількість переміщених українців буде у 10 разів більшою. 

Українська молодь стикається з численними випробуваннями, принесеними вітрами війни – 18-річні юнаки підлягають загальній мобілізації, а молоді дівчата та жінки вимушені вирушити в дорогу, як й сотні тисяч інших людей, що рятуються втечею. Кілька днів тому до Сербії прибули перші українські біженці; деякі з них продовжать шукати притулок, тоді як інші знайшли притулок та безпеку у своїх родичів та друзів. Усі відповідні сербські установи та організації очікують, що кількість біженців з України у майбутній період збільшиться.

Ось чому Молодіжна програма БЦПЛ направила всі свої сили та ресурси на надання допомоги та підтримки насамперед молоді, а також усім іншим людям з України, які опинилися у Сербії. Ми співпрацюємо з іншими НУО, які надають гуманітарну та психологічну допомогу та підтримку, і ми підтримуємо контакт з молодіжними організаціями в Україні, збираючи допомогу, якої вони зараз найбільше потребують.

Як партнер УВКБ ООН, БЦПЛ надає безкоштовну юридичну допомогу та консультації всім біженцям та особам, які шукають притулку, зокрема з України, з 2012 року. Ви можете зв’язатися з нами для отримання юридичної допомоги та консультації через наші веб-сайти bgcentar.org.rs і azil.rs , на електронну пошту bgcentar@bgcentar.org.rs і Youth@bgcentar.org.rs, а також через наші профілі в соціальних мережах @ bgcentar (Twitter , Facebook , Instagram ) та @ mladibgcentar (Facebook та Instagram). Основна інформація про права біженців та прохачів притулку доступна за цим посиланням на платформі УВКБ ООН. Вам також можуть стати в нагоді контактні даніКомісаріату у справах біженців та міграції Республіки Сербія та додаткове керівництво БЦПЛ українською та російською мовами. Ми закликаємо всіх підтримати кампанію ADR RA Serbia та надіслати допомогу людям, які були змушені втекти з України, через веб-сайт: www.donacije.rs/projekat/ukrajina-podrska/.

Ми закликаємо сербські установи зробити все можливе для надання гуманітарної допомоги населенню України, підготуватися до можливого припливу біженців із охоплених війною районів, а також надати гуманітарну та будь-яку іншу допомогу державам, що межують з Україною, для запобігання можливим гуманітарним катастрофам у зв’язку з масовим напливом біженців.

Predstavljen izveštaj ‘Ljudska prava u Srbiji 2021’

6. марта 2022.

3NQEGXy2wAcv

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u četvrtak 3. marta na događaju u Medija centru novi godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2021. godini. Na predstavljanju izveštaja su govorili Dušan Pokuševski, urednik izveštaja, Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, Sofija Mandić iz CEPRIS-a, Lana Avakumović iz organizacije CRTA i Dragana Milovanović iz Disability Rights International (DRI) kao i Danijel Mohseni, politički savetnik u nemačkoj ambasadi u Begoradu.

Ekološki protesti bili su glavni događaji koji su obeležili proteklu godinu, kaže urednik izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2021“ Dušan Pokuševski. Protesta je bilo mnogo u različitim vidovima – od manjih lokalnih do masovnih građanskih demonstracija širom zemlje što, po njegovim rečima, pokazuje da su građani Srbije „svesni svojih ljudskih prava i da znaju da se za njih bore“. On je dodao da međutim za nasilje tokom prošlogodišnjih protesta niko nije snosio odgovornost. 

„Ta vrsta nekažnjivosti postala je trend, ako se prisetimo i julskih protesta iz 2020. godine. Postavlja se ozbiljno pitanje ko i na koji način treba da zaštiti građane“, kazao je Pokuševski.

Q6uCSK4r01Dusan_Pokusevski

Organizacije civilnog društva i aktivisti za ljudska prava u 2021. godini često su bili meta napada prorežimskih medija, narodnih poslanika, a bilo je i slučajeva ugrožavanja fizičke bezbednosti aktivista za ljudska prava. 

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković rekla je da je 2021. godinu i dalje obeležila pandemija koja je uticala na pravo građana na zdravlje i na položaj medicinskih radnika. 

„Prošlu godinu je obeležio i utisak da je izvršna vlast bila dominatna u odnosu na druge grane vlasti. Javnih raspava nije bilo ili nije bilo onih suštinskih. Doneto je i izmenjeno dosta zakona. Prošle godine su na meti bila politička i građanska prava, što je razlika u odnosu na 2020. kada su na meti bila ekonomska prava, istakla je Tošković. Ona je rekla da je ipak u oblasti borbe protiv diskiminacije bilo pozitivnih pomaka gde se dobar deo komentara civilnog sektora usvajao.

IK79vuahcOCT

„Zakon o zabrani diskriminacije je unapređen i dosta je dobar. Međutim, zakon o istoplnim zajednicama nije se našao pred skupštinom. U celom ovom procesu nas je iznenadilo to što se premijerka, koja se javno deklariše kao lezbejka i ima prava koja drugi nemaju, nijednom nije osvrnula na nacrt ovog zakona, koji je bio kritikovan od vadajućih struja“, rekla je Tošković.

Ona je navela i da 8 odsto dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, 24 odsto na liniji siromaštva, a da se preko polovine devojaka iz romske zajednice uda pre navršene 18 godine. „Deca su meta digitalnog nasilja, nasilja u porodici, u školi“, ukazala je Tošković i dodala da su osobe sa invaliditetom višestrurko diskriminisane, kao i da je došlo do buđenja ženskog aktivizma, da su se žene ponovo ohrabrile da procesuiraju slučajeve zlostavljanja. Što se tiče položaja romske zajednice, Tošković je ukazala da se tu ništa nije promenilo na bolje, navodeći da 20 odsto Roma nema ili ima nepravilan pristup vodi za piće, a 14 odsto nema ili ima neredovan pristup električnoj energiji.

Jedan od autora izveštaja, novinar Ivan Protić rekao je da je stanje u medijskog sferi u 2021. godini gore nego u godini pre toga, i da je to trend koji traje 10 godina. 

iUtnuXKVclj5

„Fizičkih napada bilo je manje nego u 2020. ali je sve drugo ostalo negativno. Vlast je odbacila sve ocene, čak je premijerka izjavila da su “novinari u nekim zemljama EU ugroženiji nego u Srbiji. Ono što ostaje rak-rana srpske medijske scene su suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića nisu završena, a za Milana Pantića i Dadu Vujasinović nisu ni poče“, istakao je Protić.

On je naveo i da se vodi “pravi krstaški rat” protiv medija od strane predsednika države, parlamenta i ostalih koji su bliski režimu, pa su tako od aprila do juna prošle godine novinari u paralmentu u negativnom smislu pomenuti 199 puta.

„Tu veliku ulogu imaju provladini mediji. Po podacima Saveta za štampu, u junu, avgustu i septembru 2021. oni su 50 puta dnevno krišili novinarski kodek. Provladini mediji dobijaju nagrade kroz sufinansiranje medijskih sadržaja. U Nišu je od 69 miliona dinara, čak 80 odsto otišlo onima koji su bliski vlasti, poput medija u vlasništvu sina direktra BIA. Tako je koleginica sa Pinka postala savetnica za medije opštine Grocka sa 125.000 dinara plate mesečno“, naveo je Ivan Protić.

DHsgxhveqfGK

Sofija Mandić iz CEPRIS-a, istakla je da je prošlu godinu obeležio i proces izmene Ustava u delu o  pravosuđu, usvajanje teksta ustavnih amandmana u skupštini krajem 2021. i potvrđivanje na referendumu početkom 2022. godine.

„Pored toga, imali smo konstituisanje novih saziva Visokog saveza sudstva i Državnog veća tužilaca, izbor republičkog javnog tužioca i predsednice Vrhovnog kasacionog suda“, podsetila je Mandić i dodala da se i ovaj proces odvijao netransparentno u atmosferi internih izbora, kratkih rokova, pritisaka Ministarstva pravde.

Lana Avakumović iz organizacije CRTA istakla je da je 2021. godinu obeležilo marginalizovanje građana i zanemarivanje javnog interesa tokom izbornih procesa, te da je došlo do urušavanja demokratije. Navela je i da je parlament korišćen u uske političke svrhe, kao i za obračunavanje vlasti sa neistomišljenicima, poput NVO, medija i pojedinih sudija.

„U parlamentu se o opoziciji čak 94 odsto govorilo negativno, a o predsedniku Vučiću nije izgovoreno ništa negativno“, rekla je Avakumović i dodala da je u centralnim vestima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom 94 odsto vremen bilo posvećeno vladajućim partijama.

Capture izvestaj ljp 2

Dragana Ćirić iz Disability Rights International (DRI), organizacije koja je u junu 2021. godine objavila izveštaj “Zaboravljena deca Srbije” o zanemarivanju dece koja žive u institucijama, istakla je da je pandemija imala nesrazmerne posledice za osobe sa invaliditetom koja žive u smeštajnim institucijama.

Naglasila je da ova organizacija nije uspela da dobije broj preminulih u institucijama tokom pandemije. „Srbija ugrozila hiljade ljudi sa invaliditetom. Ova grupa je jedna od najugroženijih što se tiče siromaštva“, istakla je, između ostalog, Ćirić.

Izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2021“ dostupan je na linku OVDE.

Istraživanje, prevod i publikovanje Izveštaja o stanju ljudskih prava 2021. pomoglo je Ministarstvo spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke preko ambasade SR Nemačke u Beogradu. Stavovi izneti u Izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke. 

Kako je bilo na predstavljanju izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji možete pogledati na ovom linku:

Zaustaviti agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu

1. марта 2022.

Capture 3 slobodeOrganizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i upozoravaju da je na delu flangratno kršenje normi međunarodnog prava. Pozivamo međunarodne aktere i humanitarne organizacije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje stradanje civilnog stanovništva, a nadležne institucije Republike Srbije da u tome daju svoj doprinos, kao i da se pripreme za pružanje pomoći izbeglim licima. Takođe, pozivamo institucije Republike Srbije da se pridruže ostalim državama u Evropi u osudi agresije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo je jedan od važnih trenutaka evropske solidarnosti i Srbija, ako želi da bude deo Evropske unije, mora da pokaže da deli njene vrednosti.

Podsećamo da je Ruska Federacija aktivnim angažovanjem svoje vojske na teritoriji Ukrajine prekršila Minski protokol iz 2014. godine, kojim je uspostavljen prekid vatre u sukobu na istoku Ukrajine. Angažovanjem svoje vojske u Ukrajini, Ruska Federacija je prekršila i Povelju Ujedinjenih nacija, Završni akt iz Helsinkija, kao i Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine. Tim činom, Ruska Federacija je ugrozila mir i stabilnost kako u Evropi, tako i u čitavom svetu, a posledice će osetiti i građani Srbije.

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode izražavaju solidarnost sa građanima Ukrajine i apeluju na rukovodstvo Ruske Federacije da poštuju međunarodno humanitarno pravo, da zaustave stradanja civila, da obustave raketiranje i granatiranje civilnih objekata, i da momentalno prestanu sa pretnjom nuklearnog napada čitavom svetu zarad ispunjenja svojih ciljeva.

Ovom prilikom apelujemo na obe strane u sukobu da zaštite novinare koji izveštavaju jer istina je, nažalost, prva žrtva svakog rata, a izveštavanje u skladu sa profesionalnim standardima je u ovakvim momentima od krucijalne važnosti za zaštitu ljudskih života.

Pozivamo institucije Republike Srbije da učine sve kako bi obezbedili humanitarnu pomoć stanovništvu Ukrajine, da se pripreme za eventualni priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, kao i da pruže humanitarnu i svaku drugu pomoć državama koje se graniče sa Ukrajinom u cilju sprečavanja humanitarne katastrofe zbog priliva velikog broja izbeglica.

Organizacije potpisnice saopštenja:

  1. Autonomni ženski centar,
  2. A11, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku,
  4. Beogradski centar za ljudska prava,
  5. BIRODI,
  6. Catalyst Balkans,
  7. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA),
  8. Centar za kulturnu dekontaminaciju,
  9. Građanske inicijative,
  10. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji,
  11. Inicijativa mladih za ljudska prava,
  12. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  13. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  14. Novi optimizam,
  15. Partneri Srbija,
  16. Slavko Ćuruvija fondacija,
  17. Trag fondacija.

Otvoreno pismo Balkanskog saveta za izbeglice i migracije

25. фебруара 2022.

Screenshot 2021-04-28 at 17.47.31

 

Sedam nevladinih organizacija okupljenih u Balkanskom savetu za izbeglice i mirgracije BRMC – Helsinški komitet Albanije (AHC), Beogradski centar za ljudska prava, Građanska alijansa iz Crne Gore (GAMN), Program građanskih prava Kosova (CRP/K), Grupa 484, Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA) i  Vaša prava Bosna i Hercegovina (VP BiH) pozivaju na mir, poštovanje međunarodnog prava ljudskih prava i zaustavljanje vojnih akcija u Ukrajini.

Trenutna situacija je alarmantna sa hiljadama ljudi koji napuštaju svoje domove bežeći od rata. Ovaj apel za momentalnu reakciju ima za cilj da se spreči humanitarna katastrofa i sačuva hiljade ljudskih života, kao i da zaustavi egzodus izbeglica unutar i van Ukrajine.

Upravo svedočimo kršenju ljudskih prava gde su životi civila direktno ugroženi.

Zato, pozivamo sve zainteresovane strane da pruže podršku ljudima koji ostaju u Ukrajini, da zaštite one koji su prinuđeni da pobegnu i da učine sve kako bi se stvorili uslovi za njihov što brži povratak kućama. 

U svetu 21. veka koji neguje demokratiju i poštuje ljudska prava, očuvanje mira, bezbednosti i slobode je apsolutni imperativ.

Predstavljen godišnji izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’

23. фебруара 2022.

Pravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je u sredu 23. februara 2022. godine izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 na konferenciji u Medija centru u Beogradu. Na predstavljanju izveštaja govorile su Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskg centra za ljudska prava, Ana Trifunović, urednica izveštaja Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 i Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava, dok je događaj moderirala Anja Stefanović, koordinatorka programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava. 

jcYvGNf5QrAna_Trifunovic

Urednica izveštaja Ana Trifunović rekla je da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije tokom 2021. godine u smeštajnim kapacitetima u Srbiji boravilo nešto više od 60.000 ljudi, od kojih je 2.306 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, dok su 174 osobe zaista i podnele taj zahtev,

„Najvći broj ljudi koji su tražili azil u Srbiji su državljani Avganistana. Usvojeno je svega 14 zahteva u 2021. godini, što je dva puta manje od broja usvojenih zahteva za azil u 2020. godini. Kancelarija za azil odbila je 51 zahtev u istom periodu, odbacila je devet zahteva za azil, a 73 zahteva je obustavljeno – najčešće jer su tražioci azila u toku postupka odlučivali da napuste Srbiju“, rekla je ona.

eIrqRlQ6usPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji Frančeska Boneli rekla je da na žalost danas u svetu imamo najveći broj raseljenih ljudi – 84 miliona, a od tog broja 45% su deca. Ona je dodala da je zaštita izbeglica izuzetno važan u današnjim okolnostima kada imamo zabrinajvajući rast broja nasilnih incidenata i kršenje ljudskih prava izbeglica i migranata na granicama, ne samo Evrope nego globalno svuda u svetu.

„Iza tog broja od 84 miliona raseljenih su ljudi, osobe, porodice, patnja…Zidovi i ograde podignute su na više mesta duž granica Evrope kako bi se sprečio ulazak u zemlje, dok izveštaji pokazuju da se izbeglice vraćaju u zemlje porekla i pored toga što im je tamo ugrožen život i što su tražile međuanrodnu zaštitu. To je protiv ne samo međunarodnog prava nego i protiv osnovnih principa humanosti“, rekla je Boneli.

Ona je dodala da i pored toga što je Srbija za veliku većinu izbeglica zemlja tranzita, ima i onih, doduše u malom broju koji ovde traže azil, koji su spremni da se integrišu u srpsko društvo i da ovde nađu novi život.

bHFNQGnSvQPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj Pravo na azil u Repbulici Srbiji 2021 pokazuje da je broj izbeglica i migranata na teritoriji Srbije tokom cele 2021. godine bio relativno stabilan i, posmatrano po mesecima, u proseku se kretao između pet i šest hiljada. Broj stranaca koji su prošli kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije tokom 2021. godine bio je 60.407 ljudi. Navedeni broj je nešto veći odnosu na 2020. godinu, kada je ukupno 58.103 tražilaca azila i migranata prošlo kroz prihvatno-tranzitne centre i centre za azil u Republici Srbiji. I pored toga što više desetina hiljada tražilaca azila i drugih migranata godišnje prolazi i boravi u Srbiji, relativno mali broj njih ima nameru da ovde zatraži međunarodnu zaštitu.

Od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, ukupno 2.306 osoba je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U poređenju sa 2020. godinom, reč je o malom smanjenju broja registrovanih osoba, ali je taj broj značajno niži u odnosu na period pre pandemije virusa korona. Među strancima koji su izrazili nameru da podnesu zahtev u Srbiji najviše je bilo osoba iz Avganistana – 1.025. Zatim slede osobe iz Sirije – 466, Burundija – 134, Pakistana – 120, Bangladeša – 107, sa Kube – 92 i drugih zemalja.

YHDM3fCVJ1Anja_Stefanovic

U 2021. godine podneta su ukupno 174 zahteva za azil. Ovaj broj je nešto veći u odnosu na 2020. godine, kada su podneta 144 zahteva. Najviše zahteva su podneli državljani Avganistana. U 2021. godini Kancelarija za azil je usvojila ukupno 14 zahteva za azil, što je više nego duplo manje u odnosu na 2020. godinom, kada je doneto ukupno 29, ili 2019. godinom, kada je doneto ukupno 35 pozitivnih odluka. Od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila do 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 208 stranaca.

CC7b3AB7HXJelena_Ilic

Srbija je i tokom 2021. godine nastavila s humanitarnim zbrinjavanjem migranata, od kojih većina dolazi iz zemalja koje generišu izbeglice. Uprkos pojedinim pomacima u pogledu ostvarivanja prava na azil i pristupa pravima u oblasti integracije, sistem azila u Srbiji još uvek nije dovoljno efikasan, čemu je dodatno doprinela još uvek nestabilna epidemiološka situacija izazvana pandemijom virusa korona. Značajan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama EU koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica. U Srbiji i dalje nedostaju održiva sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu i unapređenje položaja tražilaca azila, migranata i izbeglica koji se još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija, dok nedostaju održiva sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa. 

rfigoYOntmPravo_na_azil_u_Republici_Srbiji_2021

Izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021’, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 dostupan je OVDE. Na događaju je predstavljeno i istraživanje o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji u 2021 koje možete preuzeti OVDE.

Kako je bilo na predstavljanje izveštaja u Medija centru u Beogradu možete pogledati na ovom linku:

Prvi put o položaju mladih u Srbiji pred mehanizmima Ujedinjenih nacija

21. фебруара 2022.

goxy i tara

Položaj mladih u Srbiji našao se po prvi put kao tema pred mehanizmima Ujedinjenih nacijaKomitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava sa sedištem u Ženevi razmatrao je u ponedeljak 21. februara 2022. Prvi tematski izveštaj iz senke o ekonomskim i socijalnim pravima mladih u Republici Srbiji, koji je podneo Beogradski centar za ljudska prava u koaliciji sa drugim organizacijama mladih i za mlade. Izveštaj je prvi put pred međunarodnim mehanizmima koji su dostupni organizacijama civilnog društva skrenuo pažnju na položaj mladih i izazove sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju pri ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava. Time je otvoren proces za dijalog sa Komitetom i državom Srbijom o potrebama i preporukama koje se odnose na unapređenje položaja mladih u oblasti socijalnih i ekonomskih prava.

U izveštaju se navodi da je položaj mladih na tržištu rada u Srbiji znatno nepovoljniji u odnosu na položaj ostalih starosnih grupa. Svaka peta zaposlena mlada osoba zarađuje manje od minimalne zarade koja iznosi 33.805 dinara[1], a Nacrtom zakona o radnim praksama predloženo je da pripravnici primaju naknadu, koja je manja od minimalne zarade, što otvara mogućnosti da ih poslodavci koriste kao zamenu za plaćene radnike zaposlene na neodređeno vreme.

Izveštaj napominje da je Srbija zaboravila na decu sa smetnjama u razvoju, koja čine 80% dece koja žive u ustanovama za domski smeštaj, gde su često pomešana sa odraslima i gde im preti doživotna segregacija[2].

Takođe, pravo na ličnu mobilnost nije adekvatno zagarantovano mladim osobama sa invaliditetom, što otežava njihov prelazak u odraslo doba. Istraživanje pokazuje da dve trećine ispitanika mora doprineti svojim finansijskim sredstvima da bi dobili pomoć koja im je potrebna, a 23% svoja pomagala i uređaje nabavlja kroz dobrotvorne organizacije ili humanitarne akcije[3]. Pandemija COVID-19 je dodatno istakla slabosti sistema psihosocijalne podrške za mlade, pa tako u Srbiji i dalje postoji samo pet centara za mentalno zdravlje, dok privatna praksa, iz materijalnih razloga, nije dostupna mladima. Srbija još uvek nema zakon o psihoterapijskoj delatnosti koji bi jasno definisao ko i pod kojim uslovima može da je obavlja, a nedovoljna dostupnost stručnjaka iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja jedan je od gorućih problema, pogotovo u manjim sredinama.

Ekološki problemi i te kako utiču na život mladih u Srbiji koji su, kao i svi ostali građani Srbije, izloženi zagađenju svih parametara životne sredine – oko 1.300.000 mladih izloženo je prekomerno zagađenom vazduhu, što uz izazove koji se odnose na parvo na vodu i upravljanje otpadom može imati ozbiljne posledice na zdravlje mladih. Velika izloženost zagađenju životne sredine stavlja Srbiju na deveto mesto u svetu i prvo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem na 100.000 stanovnika[4].

Tematski izveštaj o ljudskim pravima mladih pripremili i sastavili su timovi iz 12 organizacija mladih i za mlade u Srbiji, a ceo Izveštaj sa ključnim nalazima koji je podnet Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna prava dostupan je OVDE i OVDE. Na brifingu pred Komitetom danas su govorili naš Goran Sandić i Tara Petrović iz Građanskih inicijativa. 

U cilju informisanja zajednice mladih o ključnim nalazima Izveštaja i napretku dijaloga koji bi trebalo da vodi ka unapređenju položaja mladih u Srbiji pokrenuta je kampanja #KakoIde, koju možete pratiti na društvenim mrežama Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava.

———

[1] Minimalna neto zarada za januar 2022. godine, dostupno na: http://demo.paragraf.rs/demo/documents/editorial/statistika/02_stat.htm

[2] “Zaboravljena deca Srbije”, MDRI-S, 2021, str. 2. Dostupno na: https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2021/06/Sazetak-final.pdf

[3] Keravica R., Mijatović M., Veljković M. “Mladi sa invaliditetom u borbi za slobodu i pravo na samostalan život – Pristup pomagalima za kretanje, uređajima i asistivnim tehnologijama”, IM-PACT 21 (predstoji u 2022).

[4] Globalna alijansa za zdravlje i zagađenje – GAHP – dostupno na: https://gahp.net/pollution-and-health-metrics/