Saopštenja

Finansijska kontrola CEPRIS-a je nastavak kampanje zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog društva

12. april 2021.

Logo beli 1Organizacije civilnog društva zahtevaju od nadležnih organa da hitno obustave pritisak na CEPRIS i da obustave sve radnje koje za cilj imaju ugrožavanje sloboda udruživanja i izražavanja, kao i onemogućavanje normalnog funkcionisanja organizacija civilnog društva.

Potpisnice ovog saopštenja izražavaju duboku zabrinutost zbog informacije o finansijskoj kontroli koja se već mesec dana po nalogu tužilaštva sprovodi nad Centrom za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a koju je sudija Miodrag Majić izneo u jučerašnjem “Utisku nedelje”. U kontekstu prethodnih napada na civilno društvo, očigledno je da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora.

Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara[1]. Prava namera iza ove provere postala je evidentna nakon skorašnjih napada na Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), od strane šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića. Podaci koje je izneo su poznati samo CRTA-i, donatoru, banci i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Cilj ovakvog institucionalnog delovanja nije stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, tim pre što se finansiranje civilnog društva može smatrati jednim od najtransparentnijih, već blokiranje normalnog rada ovog udruženja i njegovih članova. Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda.

Ovakvi postupci ne smeju da prođu bez konsekvenci. Zahtevamo od organa koji vrše sve brojnije i sve neopravdanije kontrole organizacija civilnog društva da, kada utvrde da nije bilo nikakvih nepravilnosti, tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli.

Potpisnice:

  1. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  2. Asocijacija DUGA
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  4. Beogradski centar za ljudska prava
  5. BIRN
  6. Biro za društvena istraživanja (BIRODI)
  7. CANVAS
  8. Centar za evropske poslove (CEP)
  9. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
  10. Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD)
  11. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  12. Centar za praktičnu politiku
  13. Centar za ženske studije
  14. Civil Rights Defenders
  15. Evropski pokret u Srbiji
  16. Fond za humanitarno pravo
  17. Fondacija Iskorak
  18. Fondacija Sloboda štampe
  19. Građanske inicijative
  20. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  21. Inicijativa mladih za ljudska prava
  22. Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar
  23. Južne vesti
  24. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  25. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  26. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
  27. Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV)
  28. Novosadska novinarska škola
  29. Organizacija aktivista REFORMA
  30. Res Publika
  31. Slavko Ćuruvija fondacija
  32. Trag fondacija
  33. Vojvođanski građanski centar

[1] U zvaničnom postupku koje su Specijalne procedure Ujedinjenih nacija pokrenule povodom ovog slučaja, Međudržavno telo za sprečavanje pranja novca (FATF) je stalo na stanovište da  je Srbija u ovom slučaju prekršila preporuke ovog tela u pogledu ovlašćenja finansijskih obaveštajnih službi, a Specijalni izvestioci UN su zaključili da je Vlada Srbije “zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti”.

Zajedničko saopštenje organizacija civilnog društva: Utvrditi odgovornost za dopremanje publikacije “Srebrenica – službena laž jedne epohe” u kovid bolnicu u “Štark areni”

7. april 2021.
Capture publikacija SrebrenicaZahtevamo od Ministarstva zdravlja i Ministarstva odbrane da utvrde ko je omogućio dopremanje velikog broja primeraka publikacije “Srebrenica – službena laž jedne epohe” u privremenu kovid bolnicu u beogradskoj “Štark areni”. Takođe, zahtevamo da se ova publikacija neodložno povuče iz pomenute kovid bolnice, kao i svih drugih javnih/državnih mesta na kojima je izložena.

Podsetimo, u tekstu “Trovačka literatura za obolele” autorke Une Sabljaković, objavljenom u nedeljniku “Vreme”, navodi se da su kovid pacijentima u Areni dostupne tri publikacije “Pečata”, među kojima i “Srebrenica – službena laž jedne epohe”. U publikaciji piše da je brojka od 8.000 žrtva “napabirčena” uz osporavanje dokaza, iskaza svedoka i forenzičkih nalaza Međunarodnog krivčnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).

Država Srbija je prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zato što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ipak ništa nisu učinili da spreče genocid u Srebrenici.

Presudama pred MKTJ dokazana je individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u cilju ostvarenja “Velike Srbije”, a genocid u Srebrenici bio je deo tog projekta.

Ako državne institucije Srbije ćute na propagandu čiji je cilj poricanje genocida u Srebrenici, to će biti znak više da su i danas na strani politike režima Slobodana Miloševića. 

Saopštenje potpisuju:  

  • Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija)
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 
  • Centar za praktičnu politiku
  • Centar za primenjenu istoriju (CPI)
  • Žene u crnom
  • Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda 
  • Vojvođanski građanski centar
  • Građanska akcija Pančevo
  • Fond za humanitarno pravo

Zabrinjavajuća ocena ministra Ružića – brojni problemi u obrazovanju dece tokom pandemije su naša realnost

1. april 2021.

bg cent 1Organizacije civilnog društva izražavaju veliku zabrinutost zbog ocene ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Ružića, da je obrazovanje u Srbiji tokom vanrednog stanja i dok traje pandemija virusa korona “istog kvaliteta za svako dete”.

Izjava ministra Ružića na konferenciji UNESKO o obrazovanju u doba korone od 29. marta 2021. godine, implicira da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u potpunosti zadovoljno nivoom pruženog obrazovanja, uprkos jasnim poteškoćama sa kojima se učenici, studenti i nastavnici suočavaju. 

Pandemija virusa korona duboko je uticala na sisteme obrazovanja u celom svetu, pa i u Srbiji. I pored objektivnih poteškoća i isprva relativno brze reakcije Ministarstva prosvete po proglašenju vanrednog stanja, smatramo da je primereno bilo da se ministar osvrne i na brojne izazove u dostupnosti i organizaciji obrazovanja, koji su i dalje aktuelni.

Jednu od najznačajnijih prepreka predstavlja nedovoljna obučenost nastavnika za korišćenje onlajn platformi i alata za učenje. Organizovanje nastave ostalo je konfuzno, sa često isprepletanom i skraćenom onlajn i redovnom nastavom što stvara diskontinuitet u obrazovanju i predstavlja opravdanu sumnju u ispunjenost predviđenih planova i programa. Gradivo i obaveze su ostajali neusaglašeni, učenici nisu dobijali adekvatne materijale i podršku za savladavanje gradiva, a nastavnici su preopterećeni ponavljanjem gradiva i vanškolskom komunikacijom sa učenicima i roditeljima.

Naročit problem predstavlja uključenost učenika iz osetljivih grupa u obrazovni sistem i nov model nastave na daljinu, a pre svega dece iz neformalnih naselja i dece korisnika centara za smeštaj migranata i tražilaca azila. Deca koja žive u neformalnim naseljima često nisu u mogućnosti da prate nastavu jer nemaju struju ili internet. Podaci pokazuju da svega 64,4% domaćinstava u Srbiji poseduje računar ili tablet, a pristup internetu nema 25% domaćinstava. Podaci još više obeshrabruju kada se radi o romskim domaćinstvima, gde samo 26,4% romskih domaćinstava ima računar ili tablet. Nastava za decu sa poteškoćama u razvoju nije organizovana u svim školama u toku vanrednog stanja, a svaki sedmi učenik nije mogao da pohađa nastavu po individualnom obrazovnom planu tokom vanrednog stanja. Takođe, posebno treba istaći da je deci sa teškoćama u razvoju koja žive u institucijama praktično onemogućen pristup obrazovanju jer su od početka pandemije ove institucije u cilju sprečavanja širenja virusa u posebnom režimu rada.

Kao država ugovornica međunarodnih ugovora koji se tiču zaštite prava na obrazovanje, Srbija je u obavezi da obezbedi minimum poštovanja ovog prava, što podrazumeva poštovanje prava na pristup javnim obrazovnim institucijama i programima na način koji ne diskriminiše po bilo kojoj osnovi, niti jedno dete.

Iako su se srednje i visoko obrazovanje lakše prilagodili novim uslovima usled postojanja većih kapaciteta i pristupa veštinama i tehnologijama, nije moguće izvesti zaključak da je pružen “isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji”.

Obrazovanje dece je u pandemiji virusa korona, tokom školske 2019/2020. godine, proteklo uz brojne poteškoće, za učenike, profesore, nastavnike i roditelje. U vezi sa tim problemima su se predstavnici organizacija civilnog društva u novembru 2020. obraćali Ministarstvu prosvete, izražavajući spremnost da se svojim kapacitetima uključe u analizu efekata organizacije i realizacije nastave, ali bez odgovora Ministarstva. Stoga ponovo pozivamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da kritički i proaktivno pristupi sagledavanju sveobuhvatnog uticaja pandemije virusa korona na ostvarivanje prava na obrazovanje i da zaista svakom detetu u najvećoj mogućoj meri omogući obrazovanje na odgovarajući način.

Potpisnici:

ASTRA — Akcija protiv trgovine ljudima 

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za prava deteta

Centar za socijalnu politiku

FemPlatz

Građanske inicijative

Grupa 484

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11

Inicijativa za prava deteta sa mentalnim invaliditetom MDRI-S

International Aid Network

Koalicija za monitoring prava deteta

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Liga Roma

Mreža organizacija za decu Srbije

Mreža SOS Vojvodina

Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS)

Užički centar za prava deteta 

Poziv na otvoreno nasilje prema nevladinim organizacijama zahteva sankciju i smenu Aleksandra Martinovića sa čela skupštinskog odbora

15. mart 2021.

Povodom otvorenog poziva na fizičko nasilje od strane poslanika Narodne skupštine, Aleksandra Martinovića, organizacije civilnog društva okupljene u Radnim grupama za poglavlja 23 i 24 i Međusektorskim grupama za političke kriterijume i slobodu izražavanja i medija Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji zahtevaju reakciju predsednika Narodne skupštine i smenu poslanika sa mesta predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Aleksandar Martinović je 11. marta na redovnom zasedanju pretio da će svako ko kritikuje vlast „biti prebijen u džaku“, time otvoreno pozivajući na nasilje. Izražavamo podršku i solidarnost sa CRTA-om i drugim organizacijama i pojedincima koji su od strane poslanika Martinovića optuženi da učestvuju u „državnom udaru“. Tražimo od članova Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja hitnu smenu sa funkcije predsednika Odbora, od predsednika Skupštine, Ivice Dačića, da sankcioniše drastično kršenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, a od poslanika Martinovića da se javno izvini CRTA-i.

Govornica Narodne skupštine ne sme da se zloupotrebljava u cilju primitivnog i neprimerenog obračunavanja sa neistomišljenicima koji nisu u mogućnosti da odgovore na optužbe. Poslanik Martinović je iznetim pretnjama još jednom pokazao da nije dostojan da obavlja funkciju predsednika skupštinskog Odbora, koji bi upravo trebalo da odlučuje o slučajevima kršenja Kodeksa o ponašanju poslanika. Martinović, kao i njegove kolege iz iste poslaničke grupe, pokazuju da nemaju nameru da unaprede rad zakonodavnog tela.

Uprkos upozorenjima relevantnih domaćih i međunarodnih institucija i organizacija, kriminalizacija civilnog društva, medija i političkih protivnika se ne zaustavlja. Verbalni napadi predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti kojima se organizacije civilnog društva označavaju kao „neprijatelji države“, njihov profesionalni integritet i ugled dovode u pitanje, a aktivisti i zaposleni direktno dovode u opasnost, ponavljaju se svakodnevno. Svako ukazivanje na povezanost države i organizovanog kriminala ili na flagrantno kršenje zakona izaziva sve brutalnije reakcije nosilaca najviših državnih funkcija, umesto da izazove pozitivne promene i unapredi ambijent u kome živimo. Ovakvo ponašanje udaljava Srbiju i njene građane od ispunjavanja elementarnih kriterijuma za članstvo u EU, što je deklarativni strateški cilj Vlade.

Poslednji poziv na otvoreno nasilje prema nevladinim organizacijama zahteva hitnu sankciju i smenu Aleksandra Martinovića sa čela skupštinskog odbora. Organizacije civilnog društva okupljene u radnim grupama Nacionalnog konventa o EU nastaviće pažljivo da prate rad institucija i pojedinaca i ukazuju na sve nezakonitosti i nepravilnosti u njihovom radu. Ne odustajemo od borbe za pravnu državu u kojoj se poštuje sloboda izražavanja i sankcioniše svako nasilje, pa i verbalno, posebno kad dolazi iz Narodne skupštine, institucije koja bi trebalo da odražava suverenost demokratske volje građana Srbije.

Saopštenje potpisuju:
Radna grupa za Poglavlje 23
Radna grupa za Poglavlje 24
Međusektorska radna grupa za političke kriterijume
Međusektorska radna grupa za slobodu izražavanja i medija

Privođenje Aleksandra Jovanovića Ćute je gušenje građanskog aktivizma

11. mart 2021.

Capture tri slobodePlatforma „Tri slobode” najoštrije osuđuje privođenje građanskog aktiviste inicijative Odbranimo reke Stare (ORSP) planine Aleksandra Jovanovića Ćute i zahteva da Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno građanima pruži objašnjenje postupanja svojih službi u ovom slučaju.

Saslušanje Jovanovića od strane Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) nakon njegovog gostovanja u emisiji „Utisak nedelje” predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Navodna potreba za prikupljanjem obaveštenja od građanina zbog mogućeg izvršenja krivičnog dela nakon Jovanovićevih najava da će u Beogradu biti organizovan skup pod nazivom „Ekološki ustanak“ i da je u svojoj borbi za zdravu životnu sredinu spreman da blokira i određene saobraćajnice samo su pokriće za otvoreno gušenje sloboda i građanskog aktivizma.

Na ovaj način direktno je ugroženo pravo na slobodu izražavanja, stavljajući ljudima do znanja da mogu snositi pravne posledice zbog iznošenja ličnih stavova i mišljenja. Takođe je ugrožena i sloboda udruživanja, imajući u vidu da ovo nije prvi slučaj, već samo nastavak permanentnog institucionalnog pritiska kojem su aktivisti inicijative ORSP izloženi već godinama. Imajući u vidu da je cilj ovakvih pritisaka i preventivno odvraćanje od budućeg aktivizma, kao i da je motiv konkretnog privođenja najava masovnog ekološkog skupa, jasno je da je na ovaj način takođe ugrožena i sloboda okupljanja građana, čime se u potpunosti sužava prostor za udruženo delovanje aktivnih građana koji žele da utiču na sve aspekte društvenog života.

Organizacije okupljene oko platforme „Tri slobode” poručuju da Ministarstvo unutrašnjih poslova javnosti duguje objašnjenje zbog čega je Jovanović priveden, ko je njegovo privođenje naložio, a pogotovo zbog kojih okolnosti je prikupljanje obaveštenja od njega sprovedeno od strane Službe za borbu protiv organizovanog kriminala  (SBPOK), u čijoj nadležnosti je otkrivanje i sprečavanje tačno određenih, najtežih krivičnih dela. Izražavamo nadu da je MUP konačno postao zainteresovan za nezakonito postupanje institucija i pojedinaca o kojima je Jovanović javno govorio poslednjih meseci i godina, ali takođe apelujemo na nadležne organe da svoju zainteresovanost iskazuju na način koji ne ugrožava aktiviste i sve građane Republike Srbije.

Zaustaviti napade na novinare i nezavisne medije

10. mart 2021.

Capture KLJP logoKuća ljudskih prava i demokratije upozorava nadležne institucije, kao i domaću i međunarodnu javnost, na ozbiljno ugrožavanje bezbednosti novinara poslednjim u nizu napada prorežimskih medija i tabloida na KRIK – nezavisni istraživački medij i deo Mreže za istraživanje kriminala i korupcije.

Optužbe izrečene u pojedinim medijima da je redakcija KRIK-a sarađivala sa kriminalnim grupama predstavljaju ozbiljno ugrožavanje slobode medija jer su činjenice suprotne. Upravo je KRIK radio na razotkrivanju veza mafije sa državnim funkcionerima. Neosnovane optužbe izlažu novinare, članove te redakcije, životnoj opasnosti i to, paradoksalno, svega 10 dana nakon što je Vlada Srbije aktivirala SOS telefon za ugrožavanje bezbednosti novinara.

Kada predstavnici vlasti i njima bliski mediji konstantno optužuju nezavisne novinare i medije da su izdajnici, strani plaćenici, produžena ruka opozicije, da su neznalice i lažovi, zagovornici pobede virusa korona, a sada čak i saradnici osumnjičenih za najteža dela organizovanog kriminala, upravo vlast i njima bliski mediji snose punu odgovornost za ugrožavanje bezbednosti novinara, slobode medija i nepostojanje vladavine prava.

Zato pozivamo nadležno tužilaštvo, Vladu Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja i REM da preduzmu sve neophodne korake kako bi se zaustavilo crtanje meta novinarima i nezavisnim medijima. U Ustavom i zakonima preciziranim nadležnostima ovih institucija postoji dužnost i obaveza da učine sve što je u njihovoj moći da zaštite bezbednost novinara i da omoguće slobodu medija i izražavanja kakva postoji u demokratskom, evropskom društvu koje Srbija teži da bude.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:
- Građanske inicijative
- Beogradski centar za ljudska prava
- Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
- Helsinški odbor za ljudska prava
- Centar za praktičnu politiku