Saopštenja

Otvoreno obraćanje ministarki Gordani Čomić više od 60 organizacija civilnog društva

24. avgust 2021.

Logo beli 1Otvoreno obraćanje više od 60 organizacija civilnog društva ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić koje je na skupu ovog ministarstva „Kultura dijaloga – civilno društvo i mediji“ pročitao predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije Željko Bodrožić. 

Profesionalni mediji i organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji pozivaju ministarku Čomić, nadležnu za kreiranje okruženja za rad civilnog društva, da prepozna, osudi i spreči napade na civilno društvo i medije koje sprovodi vlast.

Pozivamo i relevantne institucije, kao i sve aktere u društvu da se priključe borbi protiv novog talasa pritisaka na medije i organizacije i da se suprotstave zloupotrebama koje vode ka daljem urušavanju demokratije i vladavine prava. Podsećamo da je položaj medija i civilnog društva odavno označen kao nepovoljan po izveštajima svih relevantnih međunarodnih organizacija.

Profesionalni mediji i OCD ponovo su meta žestoke kampanje koju je, po ustaljenom običaju, poveo predsednik Republike, a nastavili mediji pod njegovom kontrolom. Predsednik Vučić izneo je brojne neistine o radu organizacija civilnog društva u Srbiji, optužujući ih da rade za strane interese i da su pod kontrolom tajkuna. Vučić je iskoristio odluku privatne kompanije Tviter da stavi oznaku „sarađuju sa vladom Srbije“ na naloge provladinih medija u Srbiji, da pokrene široku kampanju protiv civilnog sektora i malog broja preostalih profesionalnih medija u zemlji. Jedna od najopasnijih, potpuno netačnih, izjava predsednika je optužba da organizacije civilnog društva ne plaćaju porez i da su se bunile kada je trebalo da ga plate. Za razliku od provladinih medija, poput PINK-a, OCD u Srbiji plaćaju poreze i doprinose, podnose izveštaje Agenciji za privredne registre i nikada se nisu bunile protiv toga. Pošto je ovaj podatak sigurno poznat predsedniku Republike, prinuđeni smo da zaključimo da je u pitanju loša namera i još jedan u nizu koraka ka uništenju dela društva koji se bori za demokratiju i vladavinu prava. Srpski telegraf i drugi provladini mediji priključili su se kampanji objavljujući specijalni dodatak o finansiranju i navodnim vezama medija i OCD sa strancima i najavljujući nastavak kampanje, dok su u isto vreme TV Pink i TV Happy najavili ove članke u jutarnjim programima.

Pozivamo domaću i međunarodnu javnost da nam se pridruži u borbi za ove vrednosti, na sve dostupne legalne načine. Pozivamo predstavnike stranih vlada i međunarodnih organizacija da se odrede prema ovoj i svim drugim kampanjama koje se vode protiv slobodnih medija i civilnog društva.

Pozivamo ministarku Gordanu Čomić, u čijem resoru je i razvoj civilnog društva, da se odmah usredsredi na zaustavljanje napada i pokušaja uništavanja sektora i gušenja slobode udruživanja, a ne da pokreće procese koji nemaju nikakav evident rezultatat.

Profesionalni mediji i OCD nastaviće sa još većim žarom da se bore za demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava u Srbiji i sigurno nećemo odustati pred neprijateljskim kampanjama vlasti i medija koje kontrolišu“.

Potpisnice: 

  1. Građanske inicijative
  2. Centar za praktičnu politiku
  3. Beogradski centar za ljudska prava
  4. Fondacija “Sloboda štampe”, Senta
  5. Udruženje Žene za mir, Leskovac
  6. UG Centar građanskih vrednosti, Subotica
  7. Novi optimizam
  8. Centar za održive zajednice, Novi Sad
  9. Glas Šumadije
  10. Pro.Tok21
  11. Radio Zlatousti
  12. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  13. Centar za razvoj lokalnih medija
  14. Društvo “Koraci”
  15. iRevolucija
  16. Media i reform centar Niš
  17. Urban-In
  18. Centar za razvoj i demokratiju juga Srbije
  19. Regionalna informativna agencija JUGpress
  20. Centar za evropske politike
  21. A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  22. PROTECTA
  23. CINS
  24. Asocijacija Duga
  25. NUNS
  26. Fondacija Iskorak
  27. Autonomni ženski centar
  28. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  29. TRAG fondacija
  30. CRTA
  31. NDNV
  32. Novosadska novinarska škola
  33. Podrinske Šabac
  34. Odbor za ljudska prava Niš
  35. Ozon Media
  36. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  37. Slavko Ćuruvija Fondacija
  38. Fondacija za mlade Obrenovca
  39. BIRODI
  40. YUCOM
  41. EPUS
  42. Fondacija Jelena Šantić
  43. Centar za kulturnu dekontaminaciju
  44. Fond za humanitarno pravo
  45. Partneri Srbija
  46. CANVAS
  47. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  48. Impuls Tutin
  49. Business Info Group
  50. Nova ekonomija
  51. FoNet
  52. Peščanik
  53. Danas
  54. City Smart
  55. Da se zna!
  56. Omladinski centar CK13
  57. VREME
  58. Cenzolovka
  59. NIN
  60. Res Publica Kragujevac
  61. Biopolis / Centar za biopoliticku edukaciju
  62. Bečejsko udruzenje mladih
  63. Europolis
  64. Forca Požega
  65. Centar za kriznu politiku i reagovanje
  66. CESID
  67. Praxis
  68. Radio Koprijan
  69. FemPlatz

Saopštenje povodom situacije u Avganistanu i očekivanog novog talasa izbeglica

18. avgust 2021.

Logo beli 1Povodom aktuelnih događaja u Avganistanu Beogradski centar za ljudska prava ukazuje da su ljudi iz Avganistana najbrojnija migrantska populacija na Balkanskoj ruti, kao i da će razvoj situacije u toj zemlji najverovatnije uticati na novi talas izbeglica u mesecima koji dolaze. Prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), od početka 2021. godine više od 550.000 Avganistanaca interno je raseljeno usled sukoba u njihovoj državi porekla, uključujući i 126.000 novih interno raseljenih lica između 7. jula i 9. avgusta 2021. godine.

S obzirom da sukobi, pravna nesigurnost i kršenja ljudskih prava u Avganistanu traju decenijama delovi stanovništva ove države su već decenijama u potrebi za međunarodnom zaštitiom. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije[1], državljani Avganistana su najbrojnija grupa u državnim kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata. Statistika ove institucije pokazuje da je tokom 2020. godine 22.000 ljudi iz Avganistana prošlo kroz teritoriju naše države dok je taj broj za 2021. godinu 8.500. Prema podacima kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava, u periodu od 2012. do 2020. godine ukupno 181.065 osoba iz Avganistana izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, dok je zahtev za azil u periodu 2016. – 2019. godine podnelo ukupno 300 državljana Avganistana. Status izbeglice u Srbiji je dobilo ukupno 17 ljudi poreklom iz Avganistana u periodu 2016. – 2020. godine, dok je njih 8 dobilo subsidijarnu zaštitu u istom periodu. U Srbiji je od 2008. do kraja 2020. godine odobreno ukupno 194 zahteva za azil.

Prateći razvoj situacije na terenu gde je u velikim delovima Avganistana došlo do rapidnog pogoršanja stanja bezbednosti i ljudskih prava nakon povlačenja međunarodnih trupa iz te države i porasta nasilja koji teško pogađa civile, uključujući žene i decu, UNHCR poziva sve države da civilima koji beže iz Avganistana omoguće pristup svojoj teritoriji i da sve vreme obezbeđuju poštovanje načela zabrane prinudnog vraćanja. UNHCR ukazuje da je nužno obezbediti da ne dođe do ugrožavanja pristupa postupku azila, da granice ostanu otvorena a da se ljudi u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vraćaju prinudno u oblasti u njihovoj državi porekla koje bi mogle biti opasne. UNHCR poziva i na obustavu prisilnog vraćanja državljana Avganistana i lica koja su imala stalni boravak u toj državi, uključujući one čiji su zahtevi za azil odbijeni. Moratorijum na prisilno vraćanje u Avganistan treba da ostane na snazi sve dok se situacija u državi ne stabilizuje i ne bude procenjeno da je situacija u državi promenjena i da je bezbedan i dostojanstven povratak moguć.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na postupajuće organe u Republici Srbiji da pri odlučivanju o zahtevima za azil osoba koja dolaze iz Avganistana uzme u obzir preporuke UNHCR-a uvažavajući trenutnu situaciju u ovoj državi.  

Stav UNHCR o povratku u Avganistan je dostupan na engleskom jeziku na sledećem linku: https://www.refworld.org/pdfid/611a4c5c4.pdf




[1] Radio Slobodna Evropa, Zemlje na balkanskoj ruti spremaju se za izbeglice koje beže pred talibanima. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/avganistan-talibani-izbeglice-balkan/31414941.html.

Kampanjom “Danas pričamo o svima nama” ukazujemo na nepovoljan položaj mladih ljudi u Srbiji

12. avgust 2021.

233702983_1722955221234837_2107186145344055956_nNa Međunarodni dan mladih Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava apeluje na uzdrman položaj mladih u Srbiji u ostvarivanju prava na obrazovanje, rad, informisanost, izražavanje, udruživanje, i prava na zdravlje i pristupa zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije virusa korona. Kampanja “Danas pričamo o svima nama” predstavlja jedinstvene priče mladih aktivista i aktivistkinja iz različitih društvenih grupa o njihovom viđenju izazova sa kojima se mladi suočavaju. Kampanju čini 12 kratkih video klipova koje možete pogledati na YouTube kanalu Omladinskog programa.

234295900_188497736601595_3351229834749760487_n

Mladost – to je prilika da pronađeš svoj put. To je ono kada zastaneš, duboko udahneš i kreneš da pratiš svoj osećaj. Za mnoge mlade osobe prva prepreka u praćenju tog osećaja je nedostatak novca, a samim tim i manjak životnih prilika,” kaže Stefan Štrbac, mladi aktivista iz Bačke Palanke. Njegove reči potkrepljuje i podatak da čak 81% mladih u Srbiji radi na poslovima sa ograničenim trajanjem jer ne mogu da nađu stalan. Prema Izveštaju o ljudskim pravima mladih u 2020. svega polovina mladih u Srbiji je zaposleno, dok je svaka peta aktivna osoba nezaposlena.

233342656_1269499173494161_1868858685005170217_n

Mladi sa invaliditetom nalaze se u još nepovoljnijoj poziciji te je samo 12.4% osoba sa invaliditetom ekonomski aktivno, a 9% njih i zaposleno. U obrazovanju se takođe suočavaju sa velikim izazovima poput nepostojanja jasnih procedura, procene potreba i dodatne podrške za realizaciju inkluzivnog obrazovanja. Mladi Romi su takođe dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave (struja, internet, kompjuteri, tableti, pametni telefoni). Kao najvažniju temu za društvo, mladi su ocenili temu zaštite životne sredine, što i ne iznenađuje imajući u vidu da u gradovima i opštinama sa prekomernim zagađenjem vazduha živi oko 1.250.000 mladih. Za Dejanu Stošić, aktivistkinju iz Vranja, najveći izazov mladih se ogleda u strahu da kažu šta misle, bezbedno rade ono u šta veruju i vole koga god žele. Zato poziva sve mlade: “Hajde da zajedno stvorimo svet gde se mladi pitaju, odlučuju, gde su ravnopravni. Da ne čekamo neka bolja vremena već da ih samistvaramo.”

231348924_537865870788474_5167726161647386060_n

 

Kampanju “Danas pričamo o svima nama” realizuje Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava u partnerstvu i uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

233427098_365468591701033_6172869085192021018_n

 

*Izveštaj o ljudskimpravima mladih za 2020. godinu je dostupan na linku: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wpcontent/uploads/2014/01/Izvestaj-o-ljudskim-pravima-mladih-2020-15-04_compressed-compressed.pdf 

236102362_166173905613527_6322562851782778217_n

Ponoviti javnu raspravu o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

30. jul 2021.


Capture referendum

Organizacije civilnog društva ukazuju da se Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ugrožava neposredno učešće građana u donošenju odluka i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Problematične odredbe obuhvataju one koje se odnose na trajanje referenduma, njegovu punovažnost, uslove za glasanje i utvrđivanje rezultata tokom epidemije, vremensku obaveznost referendumske odluke, sprovođenje i finansiranje referendumskih aktivnosti kao i zaštitu prava građana pred organima za sprovođenje izbora i sudovima.

Zabrinjavaju propusti ovlašćenog predlagača koji nije adekvatno promovisao javnu raspravu, sveo je na dostavljanje pisanih priloga, za čiju dostavu je ostavio veoma kratak rok i objavio nepostojeću e-mail adresu. Na ovaj način je ceo postupak javne rasprave obesmišljen i postoji ozbiljan rizik da će se pred narodnim poslanicima uskoro naći predlog ovog važnog Zakona sa ozbiljnim nedostacima koji će otvoriti prostor za moguće zloupotrebe i izvrgavanje volje građana.

Usled nejasne definicije organizatora referendumske kampanje, svako ko istupa u javnosti povodom referenduma, može biti kažnjen veoma visokom novčanom kaznom, ukoliko prethodno nije ispunio niz formalnih zahteva.  Nacrt ne pravi jasnu razliku između nekoga ko je objavio post na društvenoj mreži kojim sugrađane poziva na izlazak na referendum i nekoga ko ima namera da vodi referendumsku kampanju. Naknada koja će se naplaćivati za overu potpisa neophodnih za raspisivanje referenduma na zahtev građana ili za narodnu inicijativu će  korišćenje ovih prava u praksi  ograničiti samo na one koji mogu da priušte veoma visoku cenu. Tako se, pored slobode izražavanja, Nacrtom Zakona neopravdano ograničava i pravo građana da neposredno učestvuju u donošenju odluka.

Imajući u vidu predstojeći referendum na kojem će građani odlučivati o izmeni Ustava RS u delu koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa kao i najavu lokalnih referenduma na kojima će se odlučivati o ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu,  od izuzetne važnosti  je da Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi bude usklađen sa Ustavom RS i međunarodnim standardima. S obzirom na sve navedeno, mi dole potpisane organizacije civilnog društva pozivamo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da sprovede novu opsežnu javnu raspravu u kojoj bi učestvovali svi relevantni akteri.

Zajednički komentar organizacija civilnog društva na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi možete naći ovde .

Potpisnici:

  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA
  • Transparentnost Srbija
  • Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Zakon o parničnom postupku: Odgovor Ministarstva pravde nezadovoljavajuć, neophodno početi proces iz početka

14. jul 2021.

Zbog nezadovoljavajućeg odgovora Ministarstva pravde (linkna apel više od 80 organizacija civilnog društva sa zahtevom da se hitno povuče iz procedure predloženi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku zbog brojnih propusta u načinu njegove izrade, kao i u tekstu zakonskih rešenja koja nas udaljavaju od željenog stanja u oblasti vladavine prava, iste organizacije su još jednom uputile dopis Ministarstvu sa zahtevom da se ponovo otpočne proces izrade Nacrta, uz ispunjavanje obaveze objavljivanja polaznih osnova i transparentnijeg procesa formiranja nove Radne grupe.

Naime, ministarstvo je u svom odgovoru iznelo paušalnu ocenu o ispunjenosti svih zakonom propisanih obaveza u procesu izrade Nacrta zakona, što se na osnovu uvida u zvanična dokumenta na sajtu ministarstva pokazalo kao netačno. U odgovoru se takođe navodi da je ključna zamerka OCD u pogledu predviđenih posledica gubitka prava na sudsku zaštitu u slučaju neplaćanja taksi rešena na osnovu sporazuma koje je ministarstvo postiglo sa Adokatskom komorom Srbije. Smatrajući da je nedopsutivo da se ovako važna pitanja rešavanju bilateralnim sporazumima u netransparentnoj proceduri, OCD smatraju da problem takvim postupkom nije prevaziđen, već samo produbljen.

Takođe, u dopisu je još jednom istaknuto da je sastav Radne grupe za izradu Nacrta nereprezentativan, imajući u vidu da u njenom radu ne učestvuju predstavnici civilnog društva koji se bave pitanjima vladavine prava i praćenjem stanja u oblastima obuhvaćenim Poglavljem 23. Dalje, ministarstvo pravde nije ispoštovalo sve zakonom predviđene obaveze kada je reč o procesu izmene jednog sistemskog akta kojim se u bitnoj meri menja pravni režim, a koji utiče na interese najšireg kruga građana, imajući u vidu da nisu objavljene polazne osnove, što je predviđeno članom 77. Zakona o državnoj upravi.  Rezultat tih propusta su i brojna problematična rešenja koja su predviđena tekstom Nacrta. 

Iz tog razloga, OCD ponavljaju zahtev za ponovnim otpočinjanjem procesa izrade ovog akta, uz prethodno ispunjavanje zakonom propisanih obaveza i formiranje reprezentativne radne grupe kako bi konačan proizvod njihovog rada u vidu predloženih zakonskih rešenja bio u skladu sa interesima svih građana Srbije. 

Celokupan tekst dopisa možete pročitati na sledećem linku.

Potpisnice:

  1. Kuća ljudskih prava
  2. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
  3. Beogradski centar za ljudska prava
  4. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  5. Građanske inicijative
  6. Centar za praktičnu politiku
  7. Asocijacija DUGA
  8. Nepušački edukativni centar – RP
  9. Media i reform centar Niš
  10. Udruženje Lilit, Beograd
  11. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata
  12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  13. Odbor za ljudska prava Niš
  14. Centar za razvoj lokalnih medija – Požarevac
  15. Glas građana Šumadije
  16. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  17. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  18. Trag fondacija
  19. CRTA
  20. Inicijativa mladih za ljudska prava
  21. Ekološki pokret Vrbasa
  22. Udruženje Res Publika
  23. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  24. Praxis
  25. Kvalitetno pokrećemo zajednicu – KPZ Užice
  26. Udruženje Fenomena
  27. Catalyst Balkans
  28. Arhus centar Novi Sad
  29. Udruženje žena Peščanik
  30. N2 media
  31. PROTECTA
  32. UG Zlatiborski krug, Čajetina.
  33. Impuls, Tutin
  34. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Čačak
  35. A11
  36. Autonomni ženski centar
  37. Fondacija “Slavko Ćuruvija”
  38. Centar za ženske studije
  39. Nova Nasa rec
  40. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  41. Udruženje Dijalog, Valjevo
  42. Business Info Group
  43. Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD
  44. NAGVIS Nacionalna asocijacija nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca
  45. Pro.Tok21, Smederevo
  46. Polekol
  47. UGR Produkcija Roma World
  48. Centar modernih veština
  49. Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” Subotica
  50. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  51. Akademija ženskog liderstva
  52. Centar za zaštitu potrošača FORUM
  53. Inženjeri zaštite životne sredine
  54. Društvo za održivu budućnost – Koraci
  55. Beogradska otvorena škola
  56. Beogradski fond za političku izuzetnost
  57. Ozon Media (Radio Ozon FM, Čačanske novine i Ozon Press)
  58. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
  59. iRevolucija – Udruženje
  60. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije
  61. Lokal pres, Kragujevac
  62. Centar za vladavinu prava
  63. BIRODI
  64. Da se zna!
  65. CeSID
  66. Udruženje Podrinske
  67. Veb tim “Bor 030”
  68. Fondacija Centar za demokratiju
  69. Centar za održive zajednice
  70. Forum civilne akcije FORCA POžega
  71. Front Fondacija, Novi Pazar
  72. Fondacija Iskorak
  73. Filmski festival SLOBODNA ZONA
  74. Društvo za razvoj kreativnosti
  75. Transparentnost Srbija
  76. Građanska inicijativa “Priroda i društvo”, Subotica
  77. Fondacija Jelena Šantić
  78. LICEULICE
  79. Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo
  80. Udruženje građana ‘’Kokoro’’ – Bor
  81. Udruženje građana “Užicemedia” – Užice
  82. Partneri Srbija

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio da je Banka Intesa diskriminisala izbeglice i tražioce azila

12. jul 2021.

Logo beli 1Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava utvrdio da je Banka Intesa a.d. Beograd učinila neposrednu diskriminaciju i povredila član 6. Zakona o zabrani diskriminacije Republike Srbije kada je odbila da otvori račune izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji. Tim postupkom banka je negativno generalizovala lica samo na osnovu njihovog državljanstva ili mesta (države) rođenja, bez da procenjuje ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa, navodi se u mišljenju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Beogradski centar za ljudska prava uputio je u aprilu prošle godine pritužbu Povereniku nakon što je Banka Intesa većem broju ljudi – izbeglicama sa odobrenim pravom na utočište, licima sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom i tražiocima azila u Srbiji odbila da otvori račune. U pitanju su bili državljani Irana, Avganistana i Iraka koji su klijenti Centra, a kojima je banka odbila da otvori račune na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, kao i na osnovu državljanstva. U svom mišljenju Poverenik je utvrdio da banka odbijanjem da otvori račun bez razmatranja ispunjenosti uslova u svakom konkretnom slučaju povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao preporuku da Banka Intesa prilikom razmatranja zahteva mora procenjivati ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa bez negativnih generalizacija o licima samo na osnovu nihovog državljanstva ili mesta (države) rođenja, da u svom budućem poslovanju ne krši propise o zabrani diskriminacije kao i da banka obevesti Povrenika o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke.

Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja postupanje kancelarije Poverenika prema našoj pritužbi i posebno ukazuje na važnost da u svakoj budućoj sličnoj situaciji banke moraju obrazložiti svoje sumnje bez iznošenja paušalnih i diskriminatornih procena, kao i da bez obzira na bilo koje procedure, pravila i procene rizika, banka mora poslovati u skladu sa zakonima Republike Srbije. Tome u prilog dodajemo i stav Narodne banke Srbije, zauzet nakon našeg zahteva za mišljenje na ovu temu da određeni propisi u bankarskom poslovanju nikako ne daju osnov za isključenje čitave kategorije lica prema nacionalnosti ili državljanjstvu da se otvore računi u banci uz podsećanje na odredbe nacionalnog zakonodavstva koje se tiču zabrane diskriminacije.

Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine je izvršni partner UNHCR-a u Srbiji i pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila, strateški ih zastupa pred domaćim i međunarodnim telima, pruža podršku u cilju njihovog uključivanja u društvo i zagovara za poboljšanje položaja svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji.