Saopštenja

Apel da se ne ukidaju zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji

17. februar 2021.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne da se u okviru predloženog Nacrta plana nove mreže ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji ne ukidaju zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata koji obuhvataju tri studentske poliklinike u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i niz zdravstvenih službi u studentskim domovima i centrima širom zemlje.

Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) predviđa spajanje odnosno horizontalne integracije zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata sa domovima zdravlja, što bi moglo da ima negativne posledice na dostupnost zdravstvene zaštite studentskoj populaciji koja u najvećem broju slučajeva periodično migrira na godišnjem nivou između svog mesta stanovanja i mesta u kome pohađa fakultet.

Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za više od  250.000 studenata i studentkinja koji predstavljaju posebnu kategoriju stanovništva. Spajanjem zavoda sa domovima zdravlja veliki broj studenata i studentkinja ostao bi bez zdravstvene zaštite ili za vreme boravka u svom mestu stanovanja ili tokom boravka u mestu studiranja jer bi se u tom slučaju morali opredeliti za izabranog lekara samo u jednom od ta dva mesta, dok bi u drugom mogli dobiti samo hitne usluge. Nacrtom plana optimizacije se:

- gubi sistematski organizovana zdravstvena zaštita za potrebe brojne studentske populacije (samo u Beogradu je između 120.000 i 148.000 studenata);

- uskraćuju prava studentima i studentkinjama koja su data zakonima u oblasti zdravstva;

- urušava optimalniji odgovor na potrebe studenata i studentkinja prema stručnim preporukama iz strateških dokumenta Repulbike Srbije o zaštiti mladih;

- gubi mogućnost sveobuhvatnog praćenja stanja zdravlja i sagledavanja zdravstvenih potreba studenata i studentkinja.

Pozivamo nadležne da preispitaju svoju odluku i da sistem koji ima dobru praksu i dokazano funckioniše ne menjaju. Upravo je studentska populacija u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti označena kao populacija kod koje se podrazumeva sprovođenje društvene brige za zdravlje na nivou Republike Srbije, dok je Nacionalna staregija za mlade među devet strateških ciljeva uvrstila zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca i kao specifičan cilj istakla prevenciju zdravlja i unapređenje zdravih stilova života. Skrećemo pažnju i na značaj Studentske poliklinike Beograd u kojoj se zbrinjavaju svi studenti i koja zamenjuje kućno lečenje za studente i studentkinje koji zbog akutnih i infektivnih bolesti treba da budu hospitalizovani, ali nije neophodno da budu u kliničko bolničkim centrima. To se pokazalo izuzetno važnim godinama unazad, a posebno za vreme pandemije COVID-19 infekcije.

Beogradski centar za ljudska prava poziva organizacije mladih i za mlade, sve predstavnike i predstavnice studenskih parlamenta i studenskih udruženja, omladinske radnike i radnice, lidere i liderke da do 22. februara 2021. godine ostave komentare na Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu studenata i mladih na: https://www.optimizacijazdravstva.rs/ostavite-komentar

Civilno društvo i mediji traže hitno izjašnjenje Uprave za sprečavanje pranja novca o nalazima FATF-a

29. januar 2021.

Organizacije civilnog društva i mediji zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da se u što kraćem roku izjasni o nalazima Radne grupe za finansijsku akciju (FATF), da je u slučaju “Spisak” proverom 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama i standardima ovog međunarodnog tela. Takođe, pozivamo ovaj organ da preduzme konkretne korake da sanira štetu koja je nastala organizacijama i pojedincima koji su neprimereno targetirani. Organizacije civilnog društva i mediji sa “Spiska” zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca i Vlade Srbije da javno objave ključne nalaze analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa Zakonom, i da se odazovu pozivu građanskog društva da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.

Izjašnjavajući se o ovom potezu Uprave u postupku koji je protiv Srbije pokrenut od strane Specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija povodom slučaja “Spisak” FATF je ocenio da postoji sumnja da je Republika Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja Uprave za sprečavanje pranja novca kao organa finansijske obaveštajne službe (preporuka 29). (više…)

Ugrožen međunarodni status Zaštitnika građana zbog odstupanja od međunarodnih principa funkcionisanja nezavisnih institucija za ljudska prava

28. januar 2021.

Capture final 2811Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa[1]  saopštili su Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta. Ova odluka ukazuje da Zaštitnik građana ne ispunjava u potpunosti međunarodne standarde za institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Odluka takođe ukazuje i da međunarodna zajednica prepoznaje trend urušavanja rada Zaštitnika građana, koji preti da ovu važnu instituciju pretvori u formalnost bez suštinske uloge u zaštiti prava građana. Neophodno je da odluka bude shvaćena kao alarm i poziv ovoj instituciji da hitno odgovori na probleme u radu i unapredi loše ocenjene oblasti, kako bi zadržala najvišu međunarodnu ocenu. Zaštitniku građana je „A“ status prvi put dodeljen 2010. godine, a potvrđen 2015. godine, dok je Potkomitet ovu odluku doneo u decembru 2020. na osnovu analize rada institucije u periodu od 2015. do 2019. godine.

(više…)

Kandidat za predsednika najvišeg suda Srbije da se izjasni u odnosu na predstojeće ustavne promene koje će se odnositi na pravosuđe, proces učiniti dostupnim javnosti

Visoki savet sudstva (VSS) je saopštio da će 9. februara sprovesti intervju sa jedinom kandidatkinjom za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda (VKS). Ovaj sud je najviši sud u domaćem pravnom sistemu, a njegov budući predsednik će ujedno biti i predsednik Visokog saveta sudstva koji odlučuje o najvažnijim pitanjima u sudstvu – obezbeđivanju nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, izboru, razrešenju, disciplinskoj odgovornosti sudija i drugim važnim pitanjima.

Postupak izbora predsednika VKS zapravo je izbor predstavnika svih sudija. Predlaganje kandidata je povereno Visokom savetu sudstva, ali se o kandidatima izjašnjavaju sve sudije VKS, nadležni odbor Narodne skupštine, da bi na samom kraju odluku o izboru donela Narodna skupština. Ukazujemo da postupak izbora predsednika najvišeg suda pokazuje sve praktične probleme ustavnog rešenja koje propisuje da konačnu odluku o izboru predsednika sudova donosi većina narodnih poslanika. Uvereni smo da je samo jedan prijavljeni kandidat za najvažniju poziciju u sudstvu jedan od rezultata dugogodišnjeg prisutnog političkog uticaja na pravosudni sistem. Odluka drugih sudija da se ne prijave na oglas se ne može odvojiti od uvredljivog, nipodaštavajućeg, a povremeno i pretećeg odnosa većine poslanika prema pojedinim sudijama, ali i sudstvu u celosti.

(više…)

Ustavni sud Srbije utvrdio da je 17 tražilaca azila iz Avganistana bilo nezakonito proterano iz Srbije

22. januar 2021.

Ustavni sud Srbije usvojio je krajem decembra 2020. godine ustavnu žalbu u korist sedamnaest ljudi iz Avganistana koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji zbog povrede ljudskih prava i prisilnog proterivanja iz Srbije. Beogradski centar za ljudska prava obratio se Ustavnom sudu u martu 2017. godine, mesec dana nakon što je sedamnaest ljudi, među kojima je i četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam, po zimi i hladnoći nezakonito proterano iz Srbije u Bugarsku. 

Odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da im je tom prilikom povređeno pravo na slobodu i bezbednost (član 27 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa dopunskim pravima u slučaju lišenja slobode bez odluke suda (član 29 stav 1 Ustava RS), kao i pravo na slobodu kretanja (član 39 stav 3 Ustava RS), a u vezi sa nepovredivošću fizičkog i psihičkog integriteta (član 25 Ustava RS). Ustavni sud je takođe našao da im tom prilikom nije pružena adekvatna pravna pomoć.  (više…)

Zaštitnik građana ne želi da utvrdi razloge i eventualne propuste koji su doveli do velike smrtnosti lekara i zdravstvenih radnika u Srbiji

20. januar 2021.

Zaštitnik građana odbacio je inicijativu Beogradskog centra za ljudska prava da po službenoj dužnosti u postupku kontrole utvrdi razloge i eventualne propuste nadležnih institucija u sistemu zdravstvene zaštite zbog kojih je u Srbiji povećana smrtnost i oboljevanje lekara i zdravstvenih radnika od COVID-19.

U dopisu koji nam je dostavljen 20. januara 2021. godine, Zaštitnik građana nas je obavestio da se nisu ostvarili uslovi za pokretanje postupka kontrole rada organa uprave jer Centar nije  pokušao da se, pre obraćanja Zaštitniku građana, u odgovarajućem pravnom postupku obrati Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje “dr Milan Jovanović Batut” zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa povećanom smrtnošću i oboljevanjem zdravstvenih radnika od COVID-19. (više…)