Saopštenja

Predstavljeno istraživanje: Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije

9. decembar 2019.

 

Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom sproveo je, povodom međunarodnog Dana ljudskih prava, istraživanje javnog mnjenja o stavovima i percepciji građana/ki o glavnim pitanjima ljudskih prava u Srbiji. (više…)

Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima u slučaju Mališe Jevtovića

3. decembar 2019.

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Jevtović protiv Srbije (predstavka broj 29896/14) u kojoj je utvrdio da su podnosiocu predstavke povređena prava zajemčena članom 3 Evropske konvencije, koji na apsolutan način zabranjuje mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje. (više…)

U društvu u kojem postoji vladavina prava nijedan građanin ne sme biti lišen ljudskog dostojanstva

2. decembar 2019.

Beogradski centar za ljudska prava je pripremio i organizovao podnošenje zajedničke inicijative predstavnika stručne javnosti da Ustavni sud ispita ustavnost i saglasnost sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba Krivičnog zakonika i Zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima kojima se zabranjuje uslovni otpust osuđenih za krivična dela kažnjiva kaznom doživotnog zatvora. (više…)

Saopštenje Beogradskog centra za ljudska prava povodom napada na Iliju Vučevića

4. novembar 2019.

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje napad na Iliju Vučevića do koga je došlo zbog pretpostavke da je homoseksualac. Ovaj napad predstavlja posledicu stanja u kojem se društvo u kome živimo već dugo vremena nalazi. Društvo u kojem su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, u kojem je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena, a diskriminacija nekažnjiva, je društvo u kojem je svako ko je drugačiji ili za koga većina misli da je drugačiji primoran da živi u strahu.

 Beogradski centar za ljudska prava podseća nadležne institucije na neophodnost reagovanja na sve oblike diskriminacije. Povreda dostojanstva i govor mržnje, kojem su pripadnici LGBTI populacije svakodnevno izloženi, kao svoj epilog usled izostanka reakcije nadležnih državnih organa ima upravo ovako drastične povrede ljudskih prava. Takođe, izostankom odgovornosti nosilaca javnih funkcija čijim se izjavama podstiče, ohrabruje ili odobrava diskriminacija i mržnja prema LGBTI osobama, kao i neodgovornošću medija za prenošenje ili neuklanjanje diskriminatornog sadržaja, stvara se klima u kojoj je netrpeljivost i povreda prava društveno prihvatljiva pojava.

Iako su u slučaju napada na Iliju Vučevića napadači brzo indentifikovani, ukoliko su navodi iz medija tačni, Beogradski centar za ljudska prava smatra da je kazna koja im je izrečena na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu za krivično delo teška telesna povreda neadekvatna i da ne ostvaruje svoj preventivni i retributivni karakter. Naime, kako su mediji preneli, na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela napadači su osuđeni na uslovne kazne zatvora i to od godinu dana sa rokom proveravanja od tri godine za napadača koji je naneo teške telesne povrde Iliju Vučeviću i osam meseci sa rokom proveravanja od dve godine za napadača koji je učestvovao u ovom incidentu. Krivičnik zakonik za osnovni oblik krivičnog dela teška telesna povreda propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina. Ako se ima u vidu da je ovo delo učinjeno iz mržnje – što predstavlja obaveznu otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne, da je učinjeno na javnom mestu pred velikim brojem ljudi i da su po njegovom izvršenju učinioci pobegli, čini se da je u ovom slučaju potcenjena ozbiljnost učinjenog krivičnog dela. 

 Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog veoma lošeg položaja manjinskih grupa u Srbiji. Takođe, Centar podseća da je neophodno početi sa doslednom primenom instituta zločina iz mržnje koji je od 2012. godine predviđen kao otežavajuća okolnost u Krivičnom zakoniku, a da je do sada doneta samo jedna presuda u kojoj je ovaj institut primenjen prilikom odmeravanja kazne.

Saopštenje u PDF formatu možete preuzeti OVDE.

 

UMESTO DA ŠTITI UZBUNJIVAČE – DRŽAVA IH ZASTRAŠUJE

22. oktobar 2019.

bg cent 1

Pomno prateći dešavanja u slučaju Krušik, Beogradski centar za ljudska prava želi da najpre skrene pažnju javnosti, a naročito nadležnih organa Republike Srbije, na važeće standarde ljudskih prava u oblasti slobode izražavanja koji – prema Ustavu Srbije – predstavljaju obavezan izvor za tumačenje odredaba o ljudskim pravima. 

Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi istakao neophodnost posebne zaštite uzbunjivača. Kako bi uživalo zaštitu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, objavljivanje poverljivih informacija javnosti treba da ispuni nekoliko uslova: da nema drugih (diskretnijih) mehanizama za uzbunjivanje ili da su ti mehanizmi neefikasni, da je u meri u kojoj to dozvoljavaju okolnosti slučaja uzbunjivač proverio da li su informacije koje objavljuje pouzdane i tačne (verodostojne), da postoji javni interes da se informacija sazna bez obzira na to da li postoji pravna obaveza čuvanja tajne, da interes javnosti da zna nadmašuje štetu koja može nastati zbog njenog objavljivanja, kao i da uzbunjivač postupa u dobroj veri. 

Novinari i uzbunjivači imaju važnu i osetljivu ulogu u demokratskom društvu u osnaživanju transparentnosti i odgovornosti. Država je dužna da stvara ambijent koji podstiče prijavljivanje ili objavljivanje informacija u javnom interesu, a uzbunjivači treba da se osećaju zaštićenim i slobodnim da govore. Nedavni slučajevi o kojima je javnost Srbije obaveštavana, u kojima su iznošeni podaci o štetnim radnjama preduzetim prema licima koja su ukazivala na kršenja propisa u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, govore o nezaštićenosti uzbunjivača u našem društvu. S druge strane, dužnost države da suzbija korupciju ni na jedan način ne može biti dovedena u vezu sa težnjama pretočenim u nacrte propisa da državna preduzeća – društva kapitala budu izuzeta iz kruga obveznika Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. 

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne organe da neodložno pristupe usklađivanju odredaba člana 20. Zakona o zaštiti uzbunjivača – koje onemoćavaju zaštitu uzbunjivača koji javnosti iznese informaciju o kršenju propisa koja je određena kao tajna – sa gore navedenim standardima ljudskih prava. 

Centar najoštrije osuđuje pritiske na nadležni sud i tužilaštvo koji potiču od neprimerenih i štetnih izjava pojedinih nosilaca političkih funkcija u slučaju Krušik, koji su dužni da štite javni interes umesto da o nečijoj krivici presuđuju bez i pre suda. 

Centar takođe očekuje da nadležno javno tužilaštvo temeljno ispita istinitost objavljenih informacija u slučaju Krušik, da o tome na pogodan način obavesti javnost Srbije i preduzme radnje na koje je ovlašćeno.

Inicijativa za izradu nacrta zakona o dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija

20. septembar 2019.

Beogradski centar za ljudska prava uputio je ministarki pravde Neli Kuburović inicijativu da se zakonom uredi vršenje bezbednosnih pregleda i pretresa u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. 

Tekst inicijative možete pročitati ovde.