Saopštenja

SAOPŠTENJE povodom Izveštaja CPT Saveta Evrope od 21. juna 2018. godine

23. jun 2018.

Saopštenje možete preuzeti OVDE.

Beogradski centar za ljudska prava izražava ozbiljnu zabrinutost povodom Izveštaja Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope (CPT) o ad hoc poseti Srbiji obavljenoj u periodu od 31. maja do 7. juna 2017. godine.

U Izveštaju je navedeno da je delegacija CPT tokom posete primila značajan broj navoda o neadekvatnom postupanju policijskih službenika prema zadržanim licima prilikom hapšenja ili saslušanja, u vidu šamaranja, udaranja rukama, nogama, službenom palicom i različitim nestandardnim predmetima, čak i izlaganja šokovima ručnim električnim aparatima. Delegacija je u određenom broju slučajeva prikupila medicinske dokaze i dokumentaciju koja je ukazivala na doslednost sa navodima o neadekvatnom postupanju policijskih službenika prema zadržanim licima. Kao i prilikom ranijih poseta, delegacija CPT je u kancelarijama kriminalističkih inspektora pronašla nestandardne predmete kao što su palica za bejzbol, električni produžni kablovi, službene palice, bokseri itd.

CPT je pozvao Srbiju da prihvati činjenicu da je neadekvatno postupanje policijskih službenika prisutno i da predstavlja prihvaćenu praksu u sadašnjoj policijkoj kulturi, posebno među kriminalističkim inspektorima. CPT u svom Izveštaju preporučuje da se kandidati za policijske službenike moraju birati na osnovu strogih kriterijuma, kao i da kandidati i već zaposleni policijski službenici moraju da prođu adekvatnu obuku o naprednim metodama kriminalističke istrage koje se zasnivaju na prikupljanju obaveštajnih informacija umesto na dobijanju priznanja osumnjičenog. Komitet takođe zahteva od države da uspostavi praksu prema kojoj se protiv policijskih službenika koji primenjuju nasilje, kao i protiv onih koji takvo ponašanje ne sprečavaju, posebno kada je reč o rukovodiocima sprovode adekvatne krivičnopravne i disciplinske mere. Istovremeno se u Izveštaju napominje da procedure za ispitivanje pritužbi i drugih informacija o neadekvatnom postupanju policijskih službenika moraju biti delotvorne i nezavisne. Komitet takođe preporučuje jačanje kapaciteta Sektora unutrašnje kontrole i iskorenjivanje prakse da rukovodioci organizacionih jedinica ispituju navode o zlostavljanju potčinjenih policijskih službenika.

Među  brojnim preporukama upućenim Srbiji, CPT je istakao da je potrebno usvojiti detaljna uputstva za policijske službenike o pravilnom obavljanju saslušanja osumnjičenih za krivična dela i organizovati njihovu obuku, a da namenske prostorije za saslušanje u policijskim stanicama treba da budu opremljene audio i video opremom za snimanje policijskih saslušanja. U izveštaju su kritikovane pojedine odredbe Uputstva o postupanju policijskih službenika prema dovedenim i zadržanim licima i naglašena je potreba njegovog menjanja.

U Izveštaju je ocenjeno da povodom značajnog broja navoda o zlostavljanju nisu sprovedene tužilačke istrage u skladu sa zahtevima temeljitosti i delotvornosti. CPT je preporučio da tužioci treba sami da sprovode istražne radnje povodom navoda o zlostavljanju, naročito kada se radi o saslušanju ili ispitivanju policijskih službenika, svedoka i oštećenih, kao i da donose naredbe o neophodnim sudskomedicinskim veštačenjima. S druge strane, a na osnovu uvida u sudsku praksu, CPT je pozvao sudije da pri donošenju presuda za krivična dela iznuđivanje iskaza i zlostavljanje i mučenja budu svesne težine tih dela.

U Izveštaju su konstatovani i brojni nedostaci u vezi sa zadržavanjem lica koji se odnose na mere zaštite od zlostavljanja (safeguards) i nezadoljavajuće uslove smeštaja u prostorijama za zadržavanje (nedovoljna provetrenost, nedostatak prirodnog i/ili veštačkog osvetljenja, nedostatak jastuka i ćebadi, loši higijenski uslovi, nedostatak tekuće vode u ćelijama, itd). Delegacija CPT utvrdila je i da su u svim posećenim ustanovama pritvorske ćelije bile prenaseljene i da nisu zadovoljavale minimalne uslove u pogledu njihove prostranosti, a da su pritvorena lica primorana da najmanje 22 časa dnevno provode u svojim ćelijama. Ocenivši da je režim koji je ponuđen pritvorenim licima relikt prošlosti, CPT je pozvao organe Srbije da osmisle i sprovedu sveobuhvatan režim vanćelijskih aktivnosti za pritvorena lica, posebno se osvrćući na položaj maloletnika i žena u pritvoru.

Delegacija CPT je bila zadovoljna materijalnim uslovi smeštaja pritvorenih lica u renoviranim delovima okružnih zatvora u Beogradu i Prokuplju, ali je nadležne organe Srbije pozovala da ulože napore da pobošljaju uslove pritvora i u svim drugim pritvorskim jedinicama.

Budući da je tokom posete uočeno da se povrede na novoprimljenim licima lišenim slobode i dalje opisuju na površan način i da lekari u ne izvode zaključke o kompatibilnosti povreda sa navodima lica o neadekvatnom postupanju policije, CPT je ponovio već upućenu preporuku Srbiji da lekari u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija moraju u potpunosti da izvršavaju svoju ulogu u sprečavanju zlostavljanja tako što će temeljno dokumentovati povrede na telima lica lišenih slobode i ukazivati na svaku uzročnu povezanost između izjava lica o načinu nastanka povreda i jednog ili više objektivnih lekarskih nalaza. CPT je posebno preporučio da se izveštaji o povredama za koje se sumnja da su nastale zlostavljanjem automatski prosleđuju nadležnom javnom tužilaštvu, bez obzira na želje povređenog lica.

Imajući u vidu težinu i ozbiljnost nalaza i preporuka CPT, a posebno činjenicu da je veći broj nedostataka konstatovan i u ranijim izveštajima ovog tela koji su upućeni Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne državne organe, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, da neodložno, zajednički i sistematski pristupe rešavanju problema opisanih u Izveštaju CPT od 21. juna 2018. godine.

Beogradski centar za ljudska prava smatra da sistematski pristup iskorenjivanju zlostavljanja u Srbiji mora obuhvatiti izmene većeg broja propisa (Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o policiji, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i većeg broja podzakonskih akata), aktivno promovisanje profesionalizma i nultu toleranciju na neprofesionalizam i nasilje prema licima lišenim slobode, kao i delotvorno i temeljno istraživanje navoda o zlostavljanju i adekvatno sankcionisanje učinilaca takvih dela.

Zlostavljanje, osim što predstavlja izuzetno teško kršenje prava građana, šteti ugledu državnih organa i svih zaposlenih koji u njima savesno i profesionalno obavljaju svoje dužnosti.

Kao organizacija koja se godinama bavi promovisanjem i zaštitom ljudskih prava i sloboda građana u Srbiji, i koja je od strane CPT i drugih međunarodnih tela prepoznata u oblasti zabrane zlostavljanja, Beogradski centar za ljudska prava nudi svoju pomoć nadležnim organima u osmišljavanju i realizaciji aktivnosti koje će doprineti punoj zaštiti ljudskog dostojanstva i efikasnoj borbi protiv zlostavljanja u Srbiji.

Država mora da zaštiti novinare

15. jun 2018.

 

Kuća ljudskih prava i demokratije zahteva od  svih nadležnih institucija da što hitnije rasvetle sudbinu nestalog novinara Stefana Cvetkovića. Nestanak Cvetkovića predstavlja još jednu potvrdu da novinari rade u neregularnim uslovima i da su žrtve pretnji, pritisaka i nasilja.

Bezbednost novinara osnovni je preduslov za zaštitu prava na slobodu izražavanja, važnog ljudskog prava bez kog nema ni demokratije ni vladavine prava u državi. Niz nerasvetljenih ubistava novinara, zatim pritisaka, pretnji, fizičkog i verbalnog nasilja nad novinarima stvorio je atmosferu u društvu u kojoj su novinari legitimne mete. Podsećamo da, pored ubistava i pokušaja ubistava novinara, još uvek nisu rasvetljeni ni slučajevi upada u stan novinarke Dragane Pećo, slučaj praćenja novinara Predraga Blagojevića, nasilje nad novinarima tokom inauguracije Predsednika Vučića i brojni drugi slučajevi.

Institucije u Srbiji i političari koji ih vode snose punu odgovornost za ovakvo stanje i imaju obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da se zaštite novinari i da se omogući sloboda izražavanja u Srbiji. Kuća ljudskih prava i demokratije izražava nadu da će nestali novinar Cvetković brzo biti pronađen i da će svi odgovorni u ovom i drugim slučajevima nasilja nad novinarima biti najoštrije sankcionisani.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

Građanske inicijative
Beogradski centar za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Helsinški odbor za ljudska prava
Centar za praktičnu politiku

 

Saopštenje možete preuzeti OVDE.

Otvoreno pismo uvaženim predstavnicima institucija Evropske unije i zemalja članica koje učestvuju na samitu u Sofiji

19. maj 2018.

Otvoreno pismo uvaženim predstavnicima institucija evropske unije i zemalja članica koje učestvuju na samitu u Sofiji koje su koordinatori Nacionalnog konventa o EU i Radne grupe za Poglavlje 23 uputili učesnicima Samita u Sofiji možete pročiteti OVDE.

Imajući na umu važnost održavanja Samita u Sofiji za Evropsku uniju, kao prilike za pravovremenu debatu na visokom nivou među članicama Unije, kao i nove izazove i prilike koje će integracija Zapadnog Balkana doneti Evropskoj uniji;

Sledeći Strategiju proširenja EU na Zapadni Balkan do 2025. godine, koja otvara priliku za ove države, nudeći vremenski okvir i jasnu perspektivu okončanja procesa integracije u EU za Srbiju i Crnu Goru i ubrzavanje ovih procesa u drugim zemljama;

Mi, organizacije uključene u Nacionalni konvent o EU i organizacije Radne grupe za Poglavlje 23 ove platforme civilnog društva, osećamo potrebu da pošaljemo zajedničku poruku liderima EU, država EU, kao i liderima država koje teže priključenju EU, o važnosti primene principa vladavine prava, kao nečega što je duboko ukorenjeno u osnove na kojima počiva EU, a koji propisuju jasnu podelu vlasti, nezavisno i snažno pravosuđe i tužilaštvo sposobno da donese pozitivne pomake u oblastima kao što su borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i suzbijanje drugih krivičnih dela, borba protiv diskriminacije, i slično.

Zajedničko saopštenje nevladinih organizacija o zaštiti izbeglica uoči Samita EU-Zapadni Balkan

15. maj 2018.

Šefovi država članica Evropske unije održaće sastanak sa svojim kolegama iz država Zapadnog Balkana u četvrtak 17. maja u Sofiji kako bi razgovarali o saradnji u ključnim oblastima uključujući migracije i bezbednost. Pitanje kontrole granica dobilo je na značaju kao posledica dolaska većeg broja izbeglica i migranata kako na Zapadni Balkan tako i u Evropsku uniju. Istovremeno, izbeglice i migranti, uključujući decu i ranjive grupe, suočavaju se sa brojnim rizicima poput nasilja, neformalnih vraćanja i kolektivnih proterivanja. U novembru 2017. šestogodišnja devojčica je izgubila život nakon jednog takvog prisilnog vraćanja iz Hrvatske u Srbiju. Agencija EU za osnovna prava je istakla pitanje pristupa teritoriji kao dugotrajni izazov u svom februarskom izveštaju o migracijama, prijavljivanju zlostavljanja od strane graničnih službenika, uključujući fizičko nasilje u Bugarskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Zaštita granica se ne sme sprovoditi na štetu zaštite ljudi. Uoči samita EU-Zapadni Balkan pozivamo šefove država da pristupe rešavanju sledećih pitanja i preporuka:

  1. Poštovanje prava na traženje azila
  2. Zaštita državnih granica u skladu sa ljudskim pravima i podrškom žrtvama trgovine ljudima
  3. Stvaranje sigurnih i redovnih tokova migracija
  4. Obezbeđivanje sredstava za humane i fer sisteme azila i integracije
  5. Zaštita organizacija civilnog društva koje rade sa izbeglicama i migrantima

Celo saopštenje koje potpisuju sledeće organizacije možete pročitati ovde.

  • ADRA
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Bugarski helsinški odbor
  • Centar za integraciju mladih
  • Centar za mirovne studije
  • Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
  • Crveni krst Bugarske
  • CARE
  • Danski savet za izbeglice
  • Evropski savet za izbeglice i egzile (ECRE)
  • Hrvatski pravni centar
  • Info Park
  • Legis
  • Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA)
  • Međunarodni komitet spasa (IRC)
  • Minority Rights Group Europe
  • Oxfam
  • Praxis
  • Refugee Aid Serbia
  • Save the Children

Beogradski centar za ljudska prava pridružuje se akciji protiv promene imena Zrenjanina

2. mart 2018.

 

Beogradski centar za ljudska prava pridružuje se akciji koju vode građani Zrenjanina u cilju sprečavanja promene imena ovog grada, a povodom odluke gradskih vlasti u Zrenjaninu da od Ministarstva za lokalnu samoupravu Srbije zatraži saglasnost i mišljenje o proceduri preimenovanja imena ovog grada u Petrovgrad.

Smatramo da treba s ponosom da se setimo i nikada ne zaboravimo da je naša država bila deo svetskog antifašističkog pokreta, na šta je ponosan veliki broj građana ove zemlje. 

Inicijativa da se ime Zrenjanina, koje ovaj grad nosi po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu, vođi antifaštističkog ustanka u Vojvodini, koji je poginuo 1942.godine, preimenuje u Petrovgrad, predstavlja još jedan od mnogih do sada viđenih pokušaja da se ponište tekovine antifašističke borbe i doprinosa koji je naša nacija dala svetskoj borbi protiv nacizma.

Pozivamo sve građane Srbije koji poštuju i neguju vrednosti i tradiciju antifašizma i zalažu za demokratiju i poštovanje prava na izbor i slobodu odlučivanja da se pridruže peticiji koju su pokrenuli građani Zrenjanina. Tako će se pokazati da veliki broj građana Srbije nije spreman da podrži inicijativu koja u osnovi znači poništavanje herojske borbe našeg naroda i poništavanje istorijske istine.

Istovremeno pozivamo i vlasti u Zrenjaninu, a posebno gradonačelnika ovog grada koji je predstavnik svih građana Zrenjanina, a ne samo svoje partije, da se uzdrži od podrške ovoj inicijativi i time pokaže da je spreman da uvaži zahteve svojih sugrađana.

Saopštenje možete preuzeti sa ovog linka.

SAOPŠTENJE Povodom objavljenog radnog teksta amandmana na Ustav Republike Srbije i javne rasprave koja se vodi po pozivu Ministarstva pravde

27. februar 2018.

 

Članice Nacionalnog konventa za EU iz radne grupe za Poglavlje 23, kao i brojne organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo pravde da povuče objavljeni radni tekst amandmana na Ustav. Predložene izmene neće dovesti do stvaranja uslova za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca po oceni potpisnika pisma, ali i velikog broja profesora ustavnog prava, učesnika nedavno održanog javnog slušanja u organizaciji strukovnih udruženja. Umesto da menjaju sadašnja loša rešenja u Ustavu, objavljeni amandmani predstavljaju korak unazad i omogućiće znatno veći i direktniji uticaj Vlade i političkih stranaka na rad sudova i tužilaštva.

Stoga zahtevamo da Vlada Republike Srbije, uz učešće stručnjaka za ustavno pravo, pripremi novi tekst, poštujući već iznete stavove, te ujedno stvori i uslove za kvalitetnu javnu raspravu uz poštovanje svih učesnika, uvažavanje argumenata struke i drugih zainteresovanih da Ustav Republike Srbije postavi temelje nezavisnoj i efikasnoj trećoj grani vlasti. 

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, ne utiču samo na položaj sudija i tužilaca, nego pre svega građana koji svoja prava ostvaruju pred sudom. Nezavisno pravosuđe oslobođeno od uticaja izvršne vlasti u interesu je svih građana i privrede, kako u zaštiti osnovnih prava i sloboda, radnih prava, imovine, sigurnosti i brojnih drugih. Od svih političkih partija koje u Narodnoj skupštini predstavljaju građane očekujemo da uzmu učešće u raspravi o predlogu amandmana jer promena Ustava predstavlja jedno od najvažnijih pitanja za budući razvoj Srbije i poverenja građana u njene institucije.

Saopštenje sa spiskom organizacija potpisnica možete preuzeti OVDE