Saopštenja

Sporna odluka Ustavnog suda o obustavljanju postupka ocene ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja u vreme vanrednog stanja i Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja

21. oktobar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na spornu odluku Ustavnog suda Srbije, IUo-45/2020, o obustavljanju postupka za ocenu ustavnosti Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. U navedenoj odluci, po oceni Centra, Ustavni sud je neubedljivim argumentima stao na stanovište da Naredba i nekoliko odredaba Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja nisu (bile) suprotne Ustavu. 

Ispitujući ustavnost osporenih članova 2. i 3. pomenute uredbe kojima je Vlada, uz supotpis predsednika Republike, dala ovlašćenje MUP-u da samostalno (član 3) i uz saglasnost Ministarstva zdravlja (član 2) propiše mere odstupanja od Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana (prava na slobodu i bezbednost ličnosti i slobode kretanja), Ustavni sud je uvažio argumentaciju Vlade da je “svaka mera doneta od strane ministra unutrašnjih poslova faktički doneta uz prethodnu saglasnost Vlade, jer su svi predlozi [...] mera bili predmet razmatranja na sednicama Vlade i donošeni tek nakon dobijene saglasnosti”, da Naredba “suštinski predstavlja odgovarajući sprovedbeni akt koji sam po sebi ne predstavlja vid izvornog i samostalnog odlučivanja”, odnosno da “ne predstavlja odluku u supstancijalnom smislu”, kao i da Vlada može da “konkretizaciju određenih odluka koje je ona suštinski donela [...] stavi u zadatak određenom ministru koji je u njenom sastavu”. Drugim rečima, Ustavni sud je smatrao da je Vlada, uz supotpis predsednika Republike, Uredbom propisala mere odstupanja od ljudskih prava samim davanjem ovlašćenja MUP-u da donese opšte akte o ograničenju i zabrani kretanja licima na javnim mestima, a da je određivanje trajanja zabrana kretanja, svih mesta na kojima zabrane važe, građana na koje se odnose, izuzetaka od zabrane itd., učinjeno od strane MUP-a, predstavljalo samo čin “konkretizacije”, “aktiviranja” i “operativne primene” ranije propisanih mera odstupanja od ljudskih prava.

Ustavni sud je takođe zauzeo stanovište da se mere drastičnog ograničenja kretanja za građane starije od 65 i 70 godina, izbeglice i migrante za vreme vanrednog stanja ne mogu smatrati merama lišenja slobode zbog toga što svrha (zaštita od zarazne bolesti) i sadržina tih mera (koja je poistovećena sa svrhom) na to ne ukazuju. Ustavni sud se tako nije ni osvrnuo na činjenicu da je građanima starijim od 65 i 70 godina od 18. do 22. marta bio potpuno zabranjen izlazak iz stanova, da im je narednih 30 dana bilo dozvoljeno da napuštaju stanove samo u ranim jutarnjim satima (od 3 do 8, a potom od 4 do 7) – koje se vreme najčešće koristilo za kupovinu namirnica, a da su tek od 21. imali pravo da tri puta nedeljno napuštaju stanove na po 30 minuta u krugu od 600 metara, odnosno da svakog dana izlaze iz stanova na po jedan sat posle 25. aprila.

Trajanje navedenih mera, stepen ograničenja kretanja i socijalnih kontakata nametnut najstarijima u vreme vanrednog stanja, uporediv je sa stepenom ograničenja slobode kod kućnog zatvora i kućnog pritvora, koji se smatraju merama lišenja slobode. Zaključku da se radilo o kolektivnoj meri lišenja slobode najstarijih građana doprinosi i činjenica da je nadzor nad pridržavanjem ovih mera bio kontinuirano vršen od strane MUP-a i da je nepridržavanje merama bilo krivično (zatvorom do tri godina) i prekršajno (novčanom kaznom do 150 hiljada dinara) kažnjivo. Razlozi za davanje individualnih dozvola za kretanje od strane MUP-a nisu bili propisani, pa stoga ni predvidljivi, a građanima su od najviših predstavnika vlasti slate poruke da će se dozvole davati samo u izuzetnim (naročito opravdanim) situacijama. 

U sličnom režimu su se nalazile izbeglice i migranti, koji su u kontinuitetu bili zatvoreni u centrima za azil i prihvatnim centrima od 16. marta do 14. maja 2020. godine, sa mogućnošću izlaska u situacijama u kojima se i licima na izdržavanju kućnog zatvora i kućnog pritvora dozvoljava da napuste stan.

Usled navedenog rezonovanja Ustavnog suda, pitanje srazmernosti propisanih mera ograničenja slobode kretanja za vreme vanrednog stanja nije ni dotaknuto. Na tvrdnje inicijatora postupaka da su građani stariji od 65 i 70 godina bili diskriminisani gore navedenim merama, Ustavni sud je naveo da „za mere odstupanja važi poseban režim zabrane diskriminacije koji je utvrđen članom 202. stav 2. Ustava, a ne članom 21. Ustava“ – u kojem starost nije navedena kao lično svojstvo, za razliku od člana 21. u kojem jeste. 

Podsećamo da prema ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, za ocenu da li se radi o lišenju slobode ili ograničenju slobode kretanja svrha ograničenja nije presudna, pa će se raditi o lišenju slobode i u slučaju kada je cilj vlasti bio da pomogne podnosiocu predstavke i osigura njegovu bezbednost (Khlaifia and Others v. Italy, br. predstavke 16483/12, § 71). Razlika između ograničenja kretanja i lišenja slobode određena je stepenom i intenzitetom ograničenja (vremenskim trajanjem ograničenja, socijalnim efektima, stepenom nadzora, posledicama kršenja i sl.), a ne njenom prirodom, razlozima ograničenja i klasifikacijom u domaćem poretku (Guzzardi v. Italy, br. predstavke 7367/76, § 93). 

Navedena odluka Ustavnog suda Srbije je dostupna ovde. 

Saopštenje povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti azila i migracija

14. oktobar 2020.

Evropska komisija je u najnovijem Izveštaju o napretku ocenila da Srbija u okviru Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost) u kojem se nalaze oblasti azila i migracija ostvarila „određeni nivo pripremljenosti“ i da kao tranzitna zemlja, ima konstruktivnu ulogu i značajno doprinosi u upravljanju migracijama prema Evropskoj uniji. Komisija u Izveštaju potvrđuje da na zapadnobalkanskoj ruti funkcioniše veoma aktivna krijumčarska mreža i navodi da borba protiv ovog vida kriminala mora biti ojačana.

U Izveštaju se konstatuje da je većina migranata u Srbiji smeštena u privremenim smeštajnim kapacitetima i da nemaju nikakav pravni status, ali ocenjuje napore koji se preduzimaju kao dovoljne da zadovolje osnovne potrebe osoba koje prolaze ili ostaju na teritoriji Srbije u uslovima pojačanog priliva i mešovitih migracija. Ocenjeno je da je pravni okvir Srbije u oblasti azila usklađen sa acquis u velikoj meri, ali se ističe da Srbija mora dodatno da unapredi zakonodavstvo u odnosu na pristup postupku azila, drugostepenom postupku, besplatnoj pravnoj pomoći i primeni koncepta sigurne treće zemlje. Takođe se napominje da se pristup informacijama o postupku azila mora poboljšati na svim nivoima, posebno na Aerodromu Nikola Tesla. Aerodrom se ocenjuje kao problematičan zbog nepostojanja adekvatnih uslova prihvata, pristupa pravnom savetovanju, sprovođenju postupka na granici i u tranzitnom prostoru, na šta je Beogradski centar za ljudska prava godinama ukazivao.

Evropska komisija se u Izveštaju nije osvrnula na činjenicu da je Srbija postavila žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom, kao i da je potpisala ’tehnički sporazum’ o primeni Sporazuma o readmisiji sa Austrijom. Komisija nije ulazila u probleme koji se odnose na primenu sporazuma o readmisiji koji ne finkcionišu ili funkcionišu na minimalnom nivou. Ukazano je da nedostatak sporazuma o readmisiji sa trećim državama uključujući Avganistan, Pakistan i Iran predstavlja prepreku za prinudno vraćanje.

U oblasti integacije navodi se da je pravni okvir usvojen, ali da je neophodno pojačati saradnju sa različitim sektorima, i uskladiti zakonodavni okvir Srbije sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti kako bi se postigao efikasan pristup socijalnim i ekonomskim pravima izbeglica. Evropska komisija u Izveštaju skreće pažnju na dugogodišnji problem u Srbiji u vezi sa neizdavanjem putnih isprava osobama kojima je odobren azil.

Vlada Srbije i Zaštitnik građana da prekinu zavet ćutanja o broju obolelih i preminulih od COVID-19

2. oktobar 2020.

bg cent 1Uprkos naporima Beogradskog centra za ljudska prava da Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije ukaže na alarmante tvrdnje novinara BIRN-a, objavljene u junu ove godine, da je broj umrlih i inficiranih COVID-19 virusom bio višestruko veći od brojeva koje su predstavnici Kriznog štaba zvanično mesecima saopštavali javnosti, izostala je preko potrebna reakcija pomenutih organa.

Naime Beogradski centar za ljudska prava je još krajem maja podneo zahtev Vladi Republike Srbije da dostavi zapisnike sa sednica Kriznog štaba za reagovanje zbog širenja bolesti COVID-19, odluku o formiranju Kriznog štaba i informacije o svim članovima tog tela i njihovim funkcijama, a potom i dva naknadna istovetna zahteva tokom juna 2020. godine. Takođe je 22. juna 2020. godine podneo inicijativu Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole i obavljanje neposrednog nadzora nad radom Ministarstva zdravlja povodom vođenja Informacionog sistema COVID-19, ističući posebno činjenicu da potencijalno prikrivanje navedenih podataka koji se odnose na javno zdravlje građana Srbije može prouzrokovati nenadoknadivu i nesagledivu štetu.

Iako su zahtevi Vladi i inicijativa Zaštitniku građana ovim povodom podneti pre duže od tri meseca, ostali smo uskraćeni za bilo kakve odgovore ovih organa.

Sredstva javnog informisanja su 30. septembra 2020. godine prenela izjavu gospodina Zorana Pašalića „da Zaštitnik građana trenutno utvrđuje osnov za kontrolu nadležnih institucija“. Krajnje je nejasno šta Zaštitnik tačno čeka, odnosno šta za njega predstavlja „osnov za kontrolu“, ako to do sad već nisu bili javno objavljeni podaci BIRN-a, značajno uznemirenje građana tim povodom, prestanak informisanja građana od strane nadležnih o broju inficiranih i preminulih od COVID-19 po gradovima i regionima – kao što je to u početku činjeno, skorašnje izjave doktora Predraga Kona – člana Kriznog štaba, nezadovoljstvo lekara u okviru protesta „Ujedinjeni protiv kovida“ i slično. Nažalost, ovo nije ni izbliza prvi slučaj u kome se reakcija Zaštitnika građana na kršenja prava građana čekala mesecima, a krajnja odluka nikad i ne dočeka.

Javnost još uvek očekuje potpune i proverljive informacije o testiranim, obolelim i preminulim licima iz informacionog sistema COVID-19

1. oktobar 2020.

Beogradski-centar-za-ljudska-pravaJavna potvrda sumnji da su tokom leta objavljivani netačni podaci o broju preminulih lica od COVID – 19, prebacivanje odgovornosti za to na neimenovene „informatičare“, i odsustvo bilo kakve reakcije od strane „informatičara“, instituta „Milan Jovanović – Batut“ i Vlade Srbije, više nego ikad potvrđuje potrebu da javnosti budu stavljeni na raspolaganje autentični podaci iz Informacionog sistema COVID-19. Jedino na taj način je moguće proveriti da li je do netačnosti došlo prilikom unosa podataka u bazu ili su oni naknadno lažirani.

U Srbiji je pravo na pristup informacijama tokom pandemije ozbiljno ugroženo neopravdanim označavanjem tajnosti, naročito kada je reč o nabavkama medicinske opreme. Štaviše, ni podaci o broju testiranih, obolelih i preminulih lica, koji se svakodnevno saopštavaju građanima, i dalje nisu proverljivi, i pored toga što su argumentovane sumnje u njihovu autentičnost ozbiljno narušile poverenje građana.

(više…)

Obeležavamo Dan prava javnosti da zna – Javnost još uvek očekuje potpune i proverljive informacije o testiranim, obolelim i preminulim licima iz informacionog sistema COVID-19

28. septembar 2020.

bg cent 1Međunarodni dan prava javnosti da zna 2020. se širom sveta obeležava uz podsećanje na to koliko je važno da građani dobiju pravovremene i potpune informacije o svim pitanjima koja se tiču zaštite zdravlja, kao i o merama koje su vlade preduzele u cilju otklanjanja krize. U Srbiji je pravo na pristup informacijama tokom pandemije ugroženo neopravdanim označavanjem tajnosti, naročito kada je reč o nabavkama medicinske opreme. Štaviše, ni podaci o broju testiranih, obolelih i preminulih lica, koji se svakodnevno saopštavaju građanima, i dalje nisu proverljivi, i pored toga što su argumentovane sumnje u njihovu autentičnost ozbiljno narušile poverenje građana.

Koalicija za slobodu pristupa informacijama, uz podršku više desetina organizacija građanskog društva i medija, podnela je sredinom jula Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, sa ciljem objavljivanja pouzdanih informacija o epidemiološkoj situaciji u Republici Srbiji i uspostavljanja poljuljanog poverenja između vlasti i građana.

(više…)

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu protiv policijskog službenika koji je udarao građanina na sedištu službenog automobila za vreme vanrednog stanja

25. septembar 2020.

Beogradski-centar-za-ljudska-pravaU slučaju koji se desio sredinom aprila 2020. godine, u kome je jedan policijski službenik Policijske stanice Vračar rukom više puta udarao u lice prethodno savladanog građanina koji je sedeo na zadnjem sedištu policijskog automobila, Beogradski centar za ljudska prava i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a podneli su krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog sumnje da je taj policijski službenik učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137, stava 3, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koju je to tužilaštvo odbacilo.

Iako je snimak događaja izazvao veliko interesovanje javnosti u pravcu ustanovljavanja odgovornosti policijskog službenika, prilika nadležnih organa Srbije da sprovedu delotvornu istragu i pošalju poruku javnosti da će zlostavljanje građana od strane javnih službenika biti kažnjavano propuštena je odlukom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu o odbacivanju krivičnih prijava u ovom slučaju. U obrazloženju odluke, koja nam je dostavljena, Tužilaštvo je najveći značaj dalo izjavi oštećenog (pretučenog) građanina da se on „ne oseća niti zlostavljano niti mučeno“, smatrajući da usled nedostatka subjektivnog osećaja oštećenog da se prema njemu postupalo na način kojim se vređa njegovo ljudsko dostojanstvo nema ni krivičnog dela. 

(više…)