Saopštenja

(Ne)postupanje službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu Nikola Tesla Beograd

12. oktobar 2021.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da poslednjih nedelja dobija povećan broj poziva pre svega državljana Kube, ali i državljana drugih država koji su zadržani u tranzitnom prostoru Aerodroma Nikola Tesla Beograd, nakon što im nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Među tim osobama bilo je i više desetina onih koji su hteli da izraze nameru i podnesu zahtev za azil u Srbiji, te su se obratili Beogradskom centru za ljudska prava radi dobijanja besplatne pravne pomoći. Prema navodima većine koji su nam se obratili, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu nisu reagovali na njihove usmene i pismene molbe da žele da traže azil u Srbiji, a pojedinima su oduzimani mobilni telefoni čime su bili sprečeni da zatraže pravnu pomoć.

Jedno od osnovnih prava koje predviđa Konvencija UN-a o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je Srbija ratifikovala, jeste da svi koji beže od rata ili strahuju od progona u svojoj državi porekla treba da imaju pristup teritoriji države od koje traže međunarodnu zaštitu. Srbiju takođe obavezuje i Konvencija UN-a protiv torture, koja sadrži odredbu o zabrani proterivanja i vraćanja lica na teritoriju gde im preti opasnost da budu podvrgnuta torturi.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, čije se odredbe tumače u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, propisuje da svaki stranac prilikom granične kontrole može pred policijskim službenikom MUP-a izraziti nameru da podnese zahtev za azil. Nakon što je izrazio tu nameru, stranac se registruje i upućuje u centar za azil ili u drugi objekat koji je određen za smeštaj tražilaca azila.

Važno je istaći da zadržani stranci uglavnom borave po više dana u tranzitnom prostoru. U izveštaju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana od 25. Februara 2020. godine, prilikom posete Stanici granične policije Beograd i Aerodromu Nikola Tesla, utvrđeno je da prostorije za smeštaj stranaca koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u Srbiju, nisu primerene višednevnom boravku[1].

Prema dosadašnjem iskustvu Beogradskog centra za ljudska prava, strancima koji zatraže azil na Aerodromu Nikola Tesla, pristup teritoriji i postupku dopušta se tek nakon intervencije pravnika i insistiranja da Uprava granične policije postupi u skladu sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima.

Ovim putem, Beogradski centar za ljudska prava napominje da je MUP Srbije u obavezi da poštuje i primenjuje Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u odnosu na sve strance koji se obrate policijskim službenicima sa namerom da traže azil u Srbiji. Nadležne insitucije dužne su da ispitaju postojanje opasnosti od progona, mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u pogledu svakog tražioca azila. Naročito treba imati u vidu da među tražiocima azila, koji su u neadekvatnim uslovima zadržani na Aerodromu Nikola Tesla, ima i žena i dece.




[1]Izveštaj NPM je dostupan na:https://npm.rs/attachments/article/966/izvestaj.pdf.

Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju

7. oktobar 2021.

Capture 3 slobodeOrganizacije okupljene oko platforme “Tri slobode” upozoravaju Narodnu skupštinu i javnost Srbije da Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju i međunarodnim standardima koji regulišu pravo na slobodu okupljanja. U trenutku dok se u Srbiji odvija veliki broj javnih rasprava o izmenama zakona koji utiču na vladavinu prava i ljudska prava u kojima je ostavljen veoma kratak rok za analizu propisa i slanje komentara, predlog Vlade Srbije koji ograničava pravo na javna okupljanja prošao je skoro neprimetno.

Članom 20. navedenog Predloga predviđeno je da jedinice lokalne samouprave odlučuju o održavanju onih okupljanja koja mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti indikartora buke. Dodatno, ostavljen je rok za prijavu ovakvih okupljanja od 20 dana. Jedinica lokalne samouprave, odlukom određuje ulice, delove ulica i naselja i druge lokacije namenjene za ovakva okupljanja. Ovo rešenje suprotno je Zakonu o javnom okupljanju koji propisuje da je rok za prijavu javnog okupljanja pet dana pre vremena određenog za početak okupljanja. Zakon o javnom okupljanju detaljno reguliše i mesto okupljanja, načine i uslove za ograničenje javnog okupljana, pa je tako mesto okupljanja svaki prostor koji je bez uslova ili pod istim uslovima, dostupan individualno neodređenom broju lica.

(više…)

Poziv državi da hitno donese adekvatne mere za zaštitu stanovništva od zarazne bolesti i prestane sa zloupotrebom ljudskih prava

1. oktobar 2021.

Capture KLJP logoKuća ljudskih prava i demokratije poziva Vladu Srbije da hitno prestane sa zloupotrebom pozivanja na zaštitu ljudskih prava i Ustava Srbije i da uvede obavezne mere zaštite stanovništva od zarazne bolesti SARS-CoV-2.

Sa 7 549 obolelih dana 30. 9. 2021. godine Srbija je u ubedljivoj prednosti u broju zaraženih od virusa SARS-CoV-2 u regionu, a lekari upozoravaju da su bolnice na ivici kapaciteta. Ipak, krizni štab za borbu protiv koronavirusa se ne sastaje, a nikakve obavezujuće mere nisu na snazi. Većina građana ne nosi zaštitne maske, okupljanja u zatvorenom i na otvorenom prostoru nisu ograničena, pa se redovno održavaju privatne i javne proslave koje pogoduju širenju virusa. Čini se kao da za odgovorne u Srbiji epidemija ne postoji. Na zvaničnom informativnom portalu Srbije koji se odnosi na COVID-19, poslednja vest, izuzev ažuriranja broja zaraženih, datira od 27. avgusta 2021. godine. Istovremeno, zdravstveni inspektori ne donose rešenja o obaveznoj izolaciji u kućnim uslovima, pa zaposleni, iako su bili u kontaktu sa obolelim osobama redovno idu na posao. U ovakvoj situaciji realno je očekivati da će broj zaraženih i umrlih nastaviti da raste.

Srbiji je hitno potreban aktivan i odgovoran krizni štab koji će formulisati mere za sprečavanje širenja epidemije na inkluzivan način, poput ostalih zemlja u regionu i Evropi. Obrazloženje da se pojedine mere ne uvode jer nisu u skladu sa Ustavom, zanemaruje činjenicu da je ljudsko pravo na zdravlje apsolutno i da nije dozvoljeno ograničiti ga.

Zbog alarmantne situacije sa brojem zaraženih, sa pravima zaposlenih koji su primorani da dolaze na posao iako su potencijalni prenosioci virusa, sa stanjem u zdravstvenom sistemu koji je pred potpunim kolapsom, zbog radnih prava lekara koji se već 18 meseci bore sa radom u veoma teškim uslovima,  pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno počne da sprovodi propise o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Građani Srbije imaju pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja, a  uovom trenutku država Srbija to pravo narušava svim ljudima koji u njoj žive.

Preuzmite Saopštenje

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Potrebno usvojiti preporuke Venecijanske komisije, sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

29. septembar 2021.

bg cent 1

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Organizacije civilnog društva su krajem jula već ukazivale na zabrinjavajuća rešenja predviđena Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojima se ugrožava pravo na građansku participaciju, i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Tom prilikom, organizacije su upozorile javnost na to da je javna rasprava u pogledu ovog važnog zakona sprovedena u manjkavom i netransparentnom procesu, čime je obesmišljeno učešće stručne i zainteresovane javnosti.  Nažalost, na nedostatak volje da se ovaj proces sprovede na transparentan i participativan način ukazuje i to što je, nakon produženja javne rasprave zbog propusta nadležnog ministarstva, i objavljene nepostojeće mejl adrese za slanje komentara, predlagač po isteku roka za dostavljanje priloga istog dana Nacrt prosledio Venecijanskoj komisiji. Imajući ovo u vidu, Komisija je u svom mišljenju pozvala nadležne da  u daljem postupku izrade propisa  uvaže komentare civilnog društva.

Iz tog razloga, dolepotpisane organizacije još jednom apeluju na nadležne da, prilikom daljeg rada na Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, izmene sporne odredbe u skladu sa preporukama civilnog društva i Venecijanske komisije. Ovo predstavlja priliku da se problematična rešenja prisutna u Nacrtu, koja bi vodila ka usvajanju nedemokratskog zakona, na vreme isprave, umesto da se predlozi propisa kojima se ugrožavaju prava građana naknadno povlače pod pritiskom javnosti, kao što je nedavno bio slučaj sa Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima. 

Potpisnice:

  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA
  • Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
  • Građanske inicijative
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Transparentnost Srbija

U nastavku slede najvažniji problemi sa Nacrtom na koje ukazuju Komisija i civilno društvo. Ceo tekst komentara potpisanih organizacija na Nacrt Zakona možete pročitati na sledećim linkovima (12).

  • Veoma zabrinjava to što su vlasti izmenama ovog Zakona pristupile tek kada se približio referendum o izmenama Ustava, što je suprotno međunarodnim standardima. Kako navodi Komisija, značajne izmene zakona o referendumu ne bi trebalo primenjivati bar godinu dana nakon usvajanja. Komisija tako preporučuje održavanje prvog sledećeg referenduma nakon  dovoljnog vremenskog razmaka od usvajanja izmena, i naglašava da iste izmene treba usvojiti širokim konsenzusom, i uz javne konsultacije sa svim relevantnim akterima. 
  • Komisija poziva da se produži vremenski rok od dana usvajanja odluke o referendumu do njegovog održavanja, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za javnu debatu, kao i da se ograniči diskreciono pravo Narodne skupštine da taj rok smanjuje. Sa druge strane, previše je dug rok od šest meseci koji je ostavljen Narodnoj skupštini da odluči o ispunjenosti formalnih aspekata zahteva glasača da se održi republički referendum, te Komisija preporučuje da se ovaj rok smanji. 
  • Dalje, Komisija je upozorila da bi moglo doći do preteranih ograničenja osnovnih političkih prava odredbom Nacrta kojom se omogućava izbornim komisijama da donesu posebna pravila u određenim situacijama, uključujući pandemiju. Ovako postavljena odredba je preširoka, i Venecijanska komisija preporučuje da se u samom Zakonu predvide detaljnija pravila. 
  • Izuzetno su problematične odredbe koje omogućavaju vlastima da zaobiđu volju naroda, i da ono što je odbijeno na referendumu ipak usvoje, nakon isteka godinu dana od referenduma. Komisija ističe da tekst koji je odbijen na referendumu ne može biti usvojen u drugoj proceduri bez (novog) referenduma. 
  • Venecijanska komisija je potvrdila ono na šta su organizacije civilnog društva ukazale u komentarima na Nacrt, a to je da tela koja sprovode referendum (izborne komisije na svim nivoima) moraju da budu nezavisna, i ne smeju sistematski da zavise od političke većine, te stoga u njihov sastav treba uključiti i predstavnike pravosuđa i druge nezavisne eksperte.  
  • Organizacije civilnog društva su istom prilikom istakle niz problema u vezi sa referendumskim pitanjem i referendumskom kampanjom. Komisija je potvrdila da sadržinu referendumskog pitanja treba da utvrdi (Republička) izborna komisija ili neko nepristrasno telo, umesto Narodne skupštine. Nepristrasno telo, a ne Vlada, bi trebalo da bude zaduženo za pravovremeno i istinito obaveštavanje građana o različitim stavovima povodom referendumskog pitanja, a rok od osam dana koji je za to predviđen Nacrtom izaziva ozbiljnu zabrinutost.  
  • Civilno društvo je u svojim komentarima prethodno upozoravalo da bi, po postojećem Nacrtu, usled nejasne definicije organizatora referendumske kampanje, svako ko istupa u javnosti povodom referenduma mogao biti kažnjen veoma visokom novčanom kaznom, ukoliko prethodno nije ispunio niz formalnih zahteva. Komisija je takođe upozorila da se odredbe koje propisuju šta se ima smatrati referendumskim aktivnostima ne smeju tumačiti preširoko, tako da uključe zauzimanje stava, organizovanje debate ili anketiranje javnog mnjenja o pitanjima povodom kojih se raspisuje referendum, te da ih je iz tog razloga potrebno revidirati.  
  • Komisija je potvrdila argumente civilnog društva da se pravila o izvorima finansiranja izborne kampanje ne mogu prosto preslikati na referendumsku kampanju. Neki subjekti kojima je zabranjeno da finansiraju učesnike izbora (npr. sindikati, verske zajednice, udruženja) mogu imati legitiman interes da finansiraju kampanju u vezi sa pojedinim referendumskim pitanjima. Takođe, ističemo da Komisija u ovom mišljenju nije analizirala moguća sporna pitanja u vezi sa finansiranjem referendumske kampanje koja bi proizašla usled shodne primene odredaba drugog zakona (o finansiranju političkih aktivnosti). To je još jedan razlog više da se sva pitanja vezana za ovu materiju temeljno razmotre.   
  • U pogledu odredaba Nacrta koje se tiču prikupljanja potpisa za pokretanje referenduma ili narodne inicijative, Komisija je izrazila stav da za overu potpisa ne treba tražiti nikakvu naknadu, ili bi ta naknada trebala da bude vrlo mala. Podsećamo da postojeći Nacrt pokretače narodne inicijative ili referenduma u pogledu obaveze plaćanja taksi izjednačava sa političkim strankama, što bi ove važne institute u praksi učinilo nedostižnim najvećem broju građana.

Pravo za pristup informacijama ugroženo, a najavljene izmene zakona ne rešavaju sve bitne probleme

28. septembar 2021.

spikoalicija-logoSaopštenje za javnost povodom Međunarodnog dana pravo javnosti da zna

Koalicija za slobodu pristupa informacijama, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ukazuje na to da građani Srbije, ni u proteklih 12 meseci nisu mogli da ostvare svoje ustavno i zakonsko pravo u mnogim bitnim slučajevima.

Napretka nije bilo kada je reč o dugogodišnjim nerešenim problemima, uključujući neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije, odsustvo odgovornosti zbog takvog kršenja zakona i ignorisanje zahteva za pristup informacijama od strane Vlade Republike Srbije. Povodom izveštaja Poverenika za 2020. godinu, Skupština još uvek nije donela zaključke.

Pored toga, pandemija COVID-19 iskorišćena je za dodatno sužavanje prava javnosti da zna, tako što su informacije o svim nabavkama povezanim sa pandemijom proglašene za tajnu.

Obimne izmene i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koje se čeka godinama, još uvek nisu dovedene do kraja. Predlozi koje je Koalicija dala tokom javne rasprave doprineli su značajnim unapređenjima novog nacrta ovog akta u odnosu na prethodne verzije.

Međutim, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu još uvek nije objavilo razloge za neprihvatanje drugih predloga sa javne rasprave. Ujedno, Koalicija za slobodu pristupa informacijama još uvek čeka rešenja Poverenika po žalbama protiv ovog ministarstva zbog nepostupanja po zahtevima u vezi sa izradom Nacrta zakona.

Za neke od ključnih problema koji su se jasno pokazali u primeni zakona i dalje se ne nude rešenja. Tako će građani i dalje biti uskraćeni za efikasnu pravnu zaštitu u slučajevima kada im informacije uskrate Vlada i Vladine službe, Skupština, Predsednik, Vrhovni i Ustavni sud, kao i Republičko javno tužilaštvo, a nakon usvajanja izmena zakona i Narodna banka. Pored toga što je štetno, ovakvo kvarenje Zakona je suprotno i ustavnom načelu zabrane sužavanja dostignutog nivoa ljudskih prava.

Koalicija još jednom poziva resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da tekst izmena zakona dodatno poboljšaju, da ispune obaveze iz akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije i Akcionog plana za Poglavlje 23 sa EU i da u praksi obezbede dostupnost svih informacija od javnog značaja i odgovornost rukovodilaca institucija koji grubo narušavaju prava građana.

Članice koalicije:

  • RERI
  • Transparentnost Srbija
  • Fondacija za otvoreno društvo
  • Praxis
  • Građanske inicijative
  • Crta
  • Inicijativa mladih za ljudska prava
  • Yucom
  • Partneri za demokratske promene Srbija
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  • Odbor za ljudska prava Niš
  • Share fondacija
  • Toplički centar za demokratiju i ljudska prava
  • Udruženje građana Sretenje

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima: zaštita i veća ovlašćenja policije na uštrb prava i sloboda građana

23. septembar 2021.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na najznačajnije nedostatke Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima (dalje: Nacrt) koji mogu imati dalekosežne negativne posledice po ljudska prava i slobode građana.

Na prvom mestu, definisanje policije u članu 25 Nacrta kao „organizovane snage prinude“ nije primereno u demokratskom društvu zasnovanom na ljudskim pravima, u kome bi policija trebalo da predstavlja profesionalnu i politički neutralnu službu koja štiti prava i slobode građana, i čija mogućnost upotrebe prinude u pojedinim slučajevima ne treba da predstavlja njeno osnovno obeležje. Pored toga, zabrinjava ovlašćenje dato jednom funkcioneru (ministru unutrašnjih poslova) da „ostalim subjektima“ daje odobrenja za upotrebu termina „policija“ u svojim nazivima, budući da predstavlja pogodno tlo za moguće zloupotrebe.

Nacrt izostavlja ili umanjuje pojedine garancije zaštite od policijskog zlostavljanja koje propisuje postojeći Zakon o policiji. Tako, za razliku od člana 65 još uvek važećeg Zakona o policiji, član 58 Nacrta izostavlja pravo građana da zahteva prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje prilikom primene policijskih ovlašćenja.

(više…)