Saopštenja

Zakon o parničnom postupku: Odgovor Ministarstva pravde nezadovoljavajuć, neophodno početi proces iz početka

14. jul 2021.

Zbog nezadovoljavajućeg odgovora Ministarstva pravde (linkna apel više od 80 organizacija civilnog društva sa zahtevom da se hitno povuče iz procedure predloženi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku zbog brojnih propusta u načinu njegove izrade, kao i u tekstu zakonskih rešenja koja nas udaljavaju od željenog stanja u oblasti vladavine prava, iste organizacije su još jednom uputile dopis Ministarstvu sa zahtevom da se ponovo otpočne proces izrade Nacrta, uz ispunjavanje obaveze objavljivanja polaznih osnova i transparentnijeg procesa formiranja nove Radne grupe.

Naime, ministarstvo je u svom odgovoru iznelo paušalnu ocenu o ispunjenosti svih zakonom propisanih obaveza u procesu izrade Nacrta zakona, što se na osnovu uvida u zvanična dokumenta na sajtu ministarstva pokazalo kao netačno. U odgovoru se takođe navodi da je ključna zamerka OCD u pogledu predviđenih posledica gubitka prava na sudsku zaštitu u slučaju neplaćanja taksi rešena na osnovu sporazuma koje je ministarstvo postiglo sa Adokatskom komorom Srbije. Smatrajući da je nedopsutivo da se ovako važna pitanja rešavanju bilateralnim sporazumima u netransparentnoj proceduri, OCD smatraju da problem takvim postupkom nije prevaziđen, već samo produbljen.

Takođe, u dopisu je još jednom istaknuto da je sastav Radne grupe za izradu Nacrta nereprezentativan, imajući u vidu da u njenom radu ne učestvuju predstavnici civilnog društva koji se bave pitanjima vladavine prava i praćenjem stanja u oblastima obuhvaćenim Poglavljem 23. Dalje, ministarstvo pravde nije ispoštovalo sve zakonom predviđene obaveze kada je reč o procesu izmene jednog sistemskog akta kojim se u bitnoj meri menja pravni režim, a koji utiče na interese najšireg kruga građana, imajući u vidu da nisu objavljene polazne osnove, što je predviđeno članom 77. Zakona o državnoj upravi.  Rezultat tih propusta su i brojna problematična rešenja koja su predviđena tekstom Nacrta. 

Iz tog razloga, OCD ponavljaju zahtev za ponovnim otpočinjanjem procesa izrade ovog akta, uz prethodno ispunjavanje zakonom propisanih obaveza i formiranje reprezentativne radne grupe kako bi konačan proizvod njihovog rada u vidu predloženih zakonskih rešenja bio u skladu sa interesima svih građana Srbije. 

Celokupan tekst dopisa možete pročitati na sledećem linku.

Potpisnice:

  1. Kuća ljudskih prava
  2. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava
  3. Beogradski centar za ljudska prava
  4. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  5. Građanske inicijative
  6. Centar za praktičnu politiku
  7. Asocijacija DUGA
  8. Nepušački edukativni centar – RP
  9. Media i reform centar Niš
  10. Udruženje Lilit, Beograd
  11. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata
  12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  13. Odbor za ljudska prava Niš
  14. Centar za razvoj lokalnih medija – Požarevac
  15. Glas građana Šumadije
  16. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  17. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  18. Trag fondacija
  19. CRTA
  20. Inicijativa mladih za ljudska prava
  21. Ekološki pokret Vrbasa
  22. Udruženje Res Publika
  23. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  24. Praxis
  25. Kvalitetno pokrećemo zajednicu – KPZ Užice
  26. Udruženje Fenomena
  27. Catalyst Balkans
  28. Arhus centar Novi Sad
  29. Udruženje žena Peščanik
  30. N2 media
  31. PROTECTA
  32. UG Zlatiborski krug, Čajetina.
  33. Impuls, Tutin
  34. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Čačak
  35. A11
  36. Autonomni ženski centar
  37. Fondacija “Slavko Ćuruvija”
  38. Centar za ženske studije
  39. Nova Nasa rec
  40. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  41. Udruženje Dijalog, Valjevo
  42. Business Info Group
  43. Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD
  44. NAGVIS Nacionalna asocijacija nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca
  45. Pro.Tok21, Smederevo
  46. Polekol
  47. UGR Produkcija Roma World
  48. Centar modernih veština
  49. Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” Subotica
  50. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  51. Akademija ženskog liderstva
  52. Centar za zaštitu potrošača FORUM
  53. Inženjeri zaštite životne sredine
  54. Društvo za održivu budućnost – Koraci
  55. Beogradska otvorena škola
  56. Beogradski fond za političku izuzetnost
  57. Ozon Media (Radio Ozon FM, Čačanske novine i Ozon Press)
  58. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
  59. iRevolucija – Udruženje
  60. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije
  61. Lokal pres, Kragujevac
  62. Centar za vladavinu prava
  63. BIRODI
  64. Da se zna!
  65. CeSID
  66. Udruženje Podrinske
  67. Veb tim “Bor 030”
  68. Fondacija Centar za demokratiju
  69. Centar za održive zajednice
  70. Forum civilne akcije FORCA POžega
  71. Front Fondacija, Novi Pazar
  72. Fondacija Iskorak
  73. Filmski festival SLOBODNA ZONA
  74. Društvo za razvoj kreativnosti
  75. Transparentnost Srbija
  76. Građanska inicijativa “Priroda i društvo”, Subotica
  77. Fondacija Jelena Šantić
  78. LICEULICE
  79. Udruženje građana Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo
  80. Udruženje građana ‘’Kokoro’’ – Bor
  81. Udruženje građana “Užicemedia” – Užice
  82. Partneri Srbija

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio da je Banka Intesa diskriminisala izbeglice i tražioce azila

12. jul 2021.

Logo beli 1Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava utvrdio da je Banka Intesa a.d. Beograd učinila neposrednu diskriminaciju i povredila član 6. Zakona o zabrani diskriminacije Republike Srbije kada je odbila da otvori račune izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji. Tim postupkom banka je negativno generalizovala lica samo na osnovu njihovog državljanstva ili mesta (države) rođenja, bez da procenjuje ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa, navodi se u mišljenju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Beogradski centar za ljudska prava uputio je u aprilu prošle godine pritužbu Povereniku nakon što je Banka Intesa većem broju ljudi – izbeglicama sa odobrenim pravom na utočište, licima sa dodeljenom supsidijarnom zaštitom i tražiocima azila u Srbiji odbila da otvori račune. U pitanju su bili državljani Irana, Avganistana i Iraka koji su klijenti Centra, a kojima je banka odbila da otvori račune na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, kao i na osnovu državljanstva. U svom mišljenju Poverenik je utvrdio da banka odbijanjem da otvori račun bez razmatranja ispunjenosti uslova u svakom konkretnom slučaju povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao preporuku da Banka Intesa prilikom razmatranja zahteva mora procenjivati ispunjenost zakonskih uslova za uspostavljanje poslovnog odnosa bez negativnih generalizacija o licima samo na osnovu nihovog državljanstva ili mesta (države) rođenja, da u svom budućem poslovanju ne krši propise o zabrani diskriminacije kao i da banka obevesti Povrenika o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke.

Beogradski centar za ljudska prava pozdravlja postupanje kancelarije Poverenika prema našoj pritužbi i posebno ukazuje na važnost da u svakoj budućoj sličnoj situaciji banke moraju obrazložiti svoje sumnje bez iznošenja paušalnih i diskriminatornih procena, kao i da bez obzira na bilo koje procedure, pravila i procene rizika, banka mora poslovati u skladu sa zakonima Republike Srbije. Tome u prilog dodajemo i stav Narodne banke Srbije, zauzet nakon našeg zahteva za mišljenje na ovu temu da određeni propisi u bankarskom poslovanju nikako ne daju osnov za isključenje čitave kategorije lica prema nacionalnosti ili državljanjstvu da se otvore računi u banci uz podsećanje na odredbe nacionalnog zakonodavstva koje se tiču zabrane diskriminacije.

Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine je izvršni partner UNHCR-a u Srbiji i pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila, strateški ih zastupa pred domaćim i međunarodnim telima, pruža podršku u cilju njihovog uključivanja u društvo i zagovara za poboljšanje položaja svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji.

I dalje bez uslova za učešće OCD u izradi Strategije za podsticajno okruženje za civilno društvo

9. jul 2021.

Povodom učestalih zvaničnih, ali i neformalnih, poziva organizacijama civilnog društva da se ipak uključe u konsultativni proces sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za izradu dokumenta javne politike za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji, podsećamo da se izuzetno netrpeljiva atmosfera prema civilnom društvu, zbog koje su organizacije civilnog društva u aprilu ove godine donele odluku o neučešću u ovom procesu nije promenila.

Tom prilikom su Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Vladi Srbije upućeni sledeći zahtevi :

● da Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma objavi izveštaj o slučaju “Spisak”, i da nadležne institucije pokrenu postupak utvrđivanja odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave propisanih Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

● da Narodna skupština zaustavi kršenje Etičkog kodeksa i zloupotrebu ove institucije za širenje laži, etiketiranje i zastrašivanje civilnog sektora;

● da se zaustave tabloidne kampanje protiv civilnog sektora i nezavisnih novinara i novinarki u prorežimskim medijima.

S tim u vezi, još jednom podsećamo da su bez epiloga prošli slučajevi žestokih napada u Narodnoj skupštini Republike Srbije na civilno društvo i nezavisne medije tokom marta meseca 2021. godine. Tih dana je nekoliko narodnih poslanika, uključujući i šefa najbrojnije poslaničke grupe, Aleksandra Martinovića, izašlo iz okvira prihvatljivog ponašanja i zloupotrebilo Parlament za verbalne napade kojima su širili netrpeljivost i mržnju prema udruženju CRTA i nezavisnom istraživačkom mediju KRIK, kao i za maliciozne lične napade na nekoliko aktivista. Dalje, ni posle godinu dana od slučaja ’Spisak’ i dalje nisu preduzeti koraci za utvrđivanje odgovornosti Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma za to što je ovaj organ bez jasnog pravnog osnova uputio zahtev svim bankama u Srbiji da dostave podatke o računima i transakcijama 37 organizacija i 20 pojedinaca iz sfere medija i civilnog društva.

OCD su više puta od nadležnih tražile dijalog u cilju hitnog rešavanja zahteva koji su predočeni Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje se, pak, sa svoje strane javno proglasilo nenadležnim za rešavanje pritisaka i napada na civilno društvo. Odgovornost ovog ministarstva, kao i svih drugih institucija, je da poštujući Ustav i zakone Srbije utiču na obezbeđivanje osnovih uslova za rad i delovanje civilnog društva, pre otpočinjanja bilo kakvog procesa koji bi promovisao podsticajno okruženje.

Ukoliko institucije države Srbije zaista iskreno žele da Strategijom stvore podsticajno okruženje za rad civilnog društva i nemaju nameru simuliranja dijaloga i demokratije, verujemo da će učiniti sve što je u njihovoj moći da ispune naše prethodno upućene zahteve. Za uživanje visokih standarda savremene demokratije, otvorenog društva i medijskih sloboda, negovanje kulture dijaloga i stvaranje tolerantnog društvenog ambijenta nephodno je da ključni društveni i politički akteri civilno društvo vide kao važnog partnera čije su aktivnosti usmerene na unapređenje uslova života svih građana Srbije.

 

Potpisnice:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Catalyst Balkans
  • Centar za evropske politike
  • Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
  • Evropski pokret u Srbiji
  • Fond za humanitarno pravo
  • Inicijativa mladih za ljudska prava
  • Inicijativa za ekonomska i socijalna prava- A11
  • Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM
  • Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  • Autonomni ženski centar
  • Nezavisno udruženje novinara Srbije
  • Biro za društvena istraživanja
  • Omladinski centar CK13
  • Centar za praktičnu politiku
  • Partneri Srbija
  • Slavko Ćuruvija fondacija
  • Trag fondacija
  • Transparentnost Srbija
  • Vojvođanski građanski centar
  • Centar za vladavinu prava
  • PROTECTA

Predstavljen izveštaj o dosadašnjem toku istraga zbog nasilja nad građanima na julskim protestima 2020. godine

7. jul 2021.

posteri ispred skupstinePovodom navršene godine od julskih građanskih protesta u Srbiji, tokom kojih je veći broj građana pretpeo policijsko zlostavljanje, kako na ulici tako i u policijskim stanicama, Beogradski centar za ljudska prava predstavio je izveštaj Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020. godine, o dosadašnjem toku postupaka protiv policijskih službenika pred javnim tužilaštvima i Zaštitnikom građana.

Beogradski centar za ljudska prava podneo je 32 krivične prijave protiv više od 70 N.N. policijskih službenika, a isto toliko je ukupno podneto inicijativa i pritužbi Zaštitniku građana radi vođenja kontrolnih postupaka nad radom MUP-a. A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podnela je još 9 krivičnih prijava zbog policijskog nasilja na protestima u Beogradu i 5 pritužbi Zaštitniku građana za kontrolu nad radom MUP-a.

Izveštajem se ukazuje na niz propusta nadležnih u radu po krivičnim prijavama, pritužbama i inicijativama podnošenim zbog zlostavljanja učesnika protesta, zbog kojih postoje mali izgledi da se najveći broj slučajeva okonča otkrivanjem i sankcionisanjem odgovornih. Neaktivnost Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, netemeljan i neblagovremen rad Sektora unutrašnje kontrole MUP-a (SUK) i Zaštitnika građana će po svoj prilici prinuditi žrtve policijskog nasilja da, zbog neuspeha istraga, pravdu u skorijoj budućnosti potraže u postupcima pred Ustavnim sudom i međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava.

Neki od najznačajnijih propusta konstatovani u našem izveštaju su:

- dostavljanje krivičnih prijava i dokaza zlostavljanja (izjava žrtava, medicinske dokumentacije, video-zapisa, dokaznih predloga itd.) jedinicama policije u kojima rade osumnjičeni službenici pre preduzimanja bilo koje radnje po tim prijavama (saslušanja osumnjičenih, prikupljanja dokumentacije) – ovim je omogućeno pripremanje i usaglašavanje izjava osumnjičenih i njihovih kolega;

-  pisana komunikacija Prvog OJT u Beogradu sa SUK-om tokom istraga uz posredstvo beogradske policije – čime je kompromitovana tajnost istraga;

- pisana komunikacija Zaštitnika građana sa SUK-om uz posredstvo Kabineta ministra i Sekretarijata MUP-a – čime je kompromitovana tajnost postupaka pred ombudsmanom;

uzimanje izjava od policajaca nakon više od dva meseca od događaja;

uzimanje izjava od žrtava nakon više od sedam meseci od događaja – nekoliko žrtava još uvek nije pozvano radi davanja izjave;

nenalaganje sudskomedicinskih veštačenja povreda i medicinske dokumentacije;

neblagovremeno pribavljanje video-zapisa koji su mogli zabeležiti zlostavljanje i neproveravanje tvrdnji MUP-a da pojedine kamere MUP-a sa ulica Beograda nisu bile u funkciji;

neorganizovanje prepoznavanja osumnjičenih u slučajevima u kojima su se žrtve izjasnile da bi mogle prepoznati zlostavljače koji u vreme događaja nisu nosili vizire i maske;

nesankcionisanje očigledno lažnih izjava policajaca datih u predistražnom postupku i identično napisanih izveštaja o upotrebi sredstava prinude (pisanih po principu copy-paste) ;

neuzimanje izjava od svih policajaca umešanih u događaje i nekritičko prihvatanje ocena njihovih starešina da su sredstva prinude u pojedinim slučajevima zakonito korišćena.

Naš izveštaj možete pročitati ovde. Izveštaj je dostupan i na engleskom jeziku na ovom linku.

Pripremu izveštaja i njegovo publikovanje pomogao je Evropski centar za neprofitno pravo (ECNL) u okviru projekta „Pravna podrška žrtvama policijskog zlostavljanja na julskim protestima 2020. godine i analiza sudske i tužilačke prakse u oblasti zabrane zlostavljanja od januara 2018. do juna 2020. godine“.

Ovaj izveštaj će biti deo naše publikacije o istragama slučajeva torture i drugih oblika zlostavljanja od 2018. do 2020. godine, koju ćemo objaviti u narednim nedeljama.

Neprihvatljivo ćutanje administracije u vezi sa nalazima o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u institucijama socijalne zaštite

29. jun 2021.

Platforma logoPlatforma organizacija sa saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava izražava duboku zabrinutost u vezi sa stanjem u institucijama socijalne zaštite i dokazima o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u ovim ustanovama kojim Republika Srbija krši međunarodne obaveze kao i sopstveni Ustav i zakone kojima se zabranjuje diskriminacija na osnovu invaliditeta.

Izveštaj Zaboravljena deca Srbije koji su 24. juna 2021. godine objavile Disability Rights International i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ukazuje da Srbija nije uspela da reši pitanje teških kršenja ljudskih prava u institucijama koja predstavljaju nečovečno i ponižavajuće postupanje – a u nekim slučajevima dostižu i nivo torture. Naročito je alarmantan položaj žena i devojčica u institucijama koje su izložene kontroli rađanja bez njihovog znanja i pristanka, što može prikriti sistematsko seksualno zlostavljanje i iskorišćavanje koje se dešava u nekim institucijama.

Rezultati sprovedenog istraživanja jasno pokazuju da je deci sa smetnjama u razvoju prvenstveno ugroženo pravo na život, pa za njim i ostala garantovana prava. U izveštaju su prikazani slučajevi teškog zanemarivanja i manjka zdravstvene nege koji su rizični po život i zdravlje deteta.

Posebno zabrinjava i dalje prisutno smeštanje novorođenčadi i male dece u institucije uprkos načelnoj zabrani smeštaja dece mlađe od tri godine. Dokazano je da je smeštaj u rezidencijalnim ustanovama u Srbiji i odrastanje bez ljubavi i individualne pažnje u okviru porodice opasan po psihičko i fizičko zdravlje deteta i neminovno vodi javljanju i pogoršanju poteškoća u razvoju. 

Iako se Republika Srbija formalno zalaže za ostvarivanje procesa deinstitucionalizacije kojim bi se zaustavilo sistemsko zlostavljanje, pregledom najskorijih nacrta relevantnih zakona i strategije deinstitucionalizacije jasno je da ne postoji namera da se ovaj proces sprovode u skorijoj budućnosti. U praksi, Srbija i dalje najveća ulaganja usmerava ka „jačanju kadrovskih kapaciteta [ustanova socijalne zaštite], ali i infrastrukturnih, od izgradnje novih objekata, do rekonstrukcije i adaptacije postojećih,“ što potvrđuje izjava ministarke Kisić Tepavčević of 22. Juna 2021. godine.

Znajući da su vlasti dobro upoznate sa kršenjem prava dece i odraslih u institucijama, Platforma izražava posebnu zabrinutost zbog ćutanja administracije i odbijajanja da o nalazima istraživanja razgovara sa organizacijama civilnog društva, kao i da preuzme odgovornost za postojeće stanje.

S obzirom na prikazano alarmantno stanje u institucijama socijalne zaštite, Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava zahteva hitnu reakciju Vlade Republike Srbije uključujući javno preuzimanje odgovornosti, kao i da bez odlaganja počne sa sprovođenjem mera koje će doprineti zaštiti ljudskih prava dece i odraslih u institucijama, što podrazumeva:

  • Zagarantovati i ostvariti pravo na život u porodici za svu decu u skladu sa obavezama prema tumačenju Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u Opštem komentaru br. 5 uz Konvenciju. Zakon u Srbiji mora garantovati pravo svoj deci da žive i odrastaju u porodici i da usluge i podrška budu na raspolaganju porodicama kako bi se osiguralo da nijedna porodica ne bude primorana da napusti dete zbog siromaštva ili invaliditeta.
  • Pružiti adekvatnu stručnu i finansijsku podršku porodicama kako bi se sprečilo razdvajanje i institucionalizacija i zaštititi pravo roditelja sa invaliditetom da zadrže svoje dete. Programe treba kreirati tako da pomognu porodicama koje se nalaze pod najvećim rizikom – uključujući porodice dece sa smetnjama u razvoju, samohrane majke i decu koja žive u siromaštvu.
  • Osigurati svoj deci jednake mogućnosti za život u proširenoj, srodničkoj ili hraniteljskoj porodici kada roditelji nisu u mogućnosti da brinu o detetu. Država ima obavezu da učini dostupnim širok dijapazon usluga podrške koje će pomoći porodicama i potencijalnim hraniteljima da se adekvatno staraju o detetu.
  • Ulaganja treba usmeriti ka prevenciji institucionalizacije, a ne ka osnaživanju institucija. Srbija ima neposrednu obavezu da sva raspoloživa sredstva usmeri na podršku porodici i razvoj usluga u zajednici, a ne na premeštanje dece iz većih u manje institucije. Potrebno je :

○ Izmeniti Zakon o socijalnoj zaštiti tako da zabrani prijem dece u institucije, uključujući decu sa smetnjama u razvoju.
○ Napustiti planove za uspostavljanje „malih domskih zajednica“ s obzirom da oni podrivaju dalje napore za ostvarivanje prava deteta.
○ Hitno izraditi planove za zatvaranje ustanova i izdvajanje sredstava za održive službe podrške za porodice kako bi se obezbedila adekvatna zaštita dece u okviru zajednice.

  • Osigurati deci sa smetnjama u razvoju pristup svim uslugama u zajednici bez diskriminacije, što uključuje:

○ Pristup adekvatnoj medicinskoj zaštiti i nesmetan i hitan pristup neophodnim tretmanima od životne važnosti, kao i adekvatnom lečenju kako bi se umanjio bol.
○ Jednak pristup inkluzivnom obrazovanju za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom širom zemlje.

  • Zaustaviti torturu i druge vidove zloupotrebe u rezidencijalnim ustanovama.
  • Zaštiti devojčice i žene sa invaliditetom od seksualnog zlostavljanja i uskraćivanja reproduktivnih prava i kriminalizovati abortuse i sterilizaciju nad ženama u institucijama.
  • Zaštiti decu od institucionalizacije tokom odrastanja i obezbediti podršku za samostalan život u zajednici.
  • Na kraju zahtevamo da Vlada Republike Srbije nevladinim organizacijama, a naročito organizacijama osoba sa invaliditetom, omogući stalan pristup institucijama u cilju obavljanja preventivnog nenajavljenog i nezavisnog stručnog nadzora, a u skladu sa članom 33. Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Ispred Platforme saopštenje potpisuju sledeće organizacije: 

  • Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom
  • A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  • Centar za prava deteta
  • Astra
  • Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
  • Međunarodna mreža pomoći IAN
  • Mreža organizacija za decu Mods
  • Yurom centar
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • FemPlatz
  • NVO Atina
  • SOS Vojvodina
  • Cenar za podršku ženama 

Saopštenje povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama mučenja

26. jun 2021.

Povodom 26. juna – Međunarodnog dana podrške žrtvama mučenja (torture), Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da dela koja obuhvataju mučenje i druge oblike zlostavljanja, u Srbiji i dalje prati visoka stopa nekažnjivosti, da se učinioci tih dela – i kad se u malom broju slučajeva utvrdi njihova odgovornost – kažnjavaju suviše blagim kaznama, najčešće uslovnom kaznom zatvora, i da u tim postupcima pravo žrtava na obeštećenje redovno biva zanemareno te se one upućuju na vođenje novih postupaka za naknadu štete, čime se izlažu ponovnoj viktimizaciji i dodatnim troškovima. Prava žrtava, naročito na obeštećenje, dodatno ugrožava mogućnost zastarevanja krivičnog gonjenja ovih dela, nakon čega one opet bivaju prepuštene da same u građanskom postupku pokušaju da dokažu da su pretpele “građanskopravnu štetu”, dok se krivičnopravna odgovornost njihovih mučitelja i zlostavljača više ne može postaviti.

Ilustrativan primer nekažnjivosti službenika za dela mučenja i drugih oblika zlostavljanja predstavljaju brojni slučajevi policijskog nasilja tokom prošlogodišnjih julskih protesta. Do danas, nijedan od policijskih službenika nije kažnjen za izvršeno zlostavljanje na protestima, a svega nekoliko njih je identifikovano – i to samo u jednom slučaju koji se desio u Novom Sadu. Beogradsko tužilaštvo je izjave većine žrtava prikupilo tek tokom proleća ove godine. Jedini postupak u kojem je, do danas, utvrđeno kršenje prava građana zbog policijskog zlostavljanja bio je postupak pred Zaštitnikom građana koji se odnosio na osam takvih slučajeva, ali je i u tom postupku propušteno da se od države zatraži neodložno obeštećenje žrtava za koje je utvrđeno da su pretrpele nasilje službenika. 

(više…)