Saopštenja

Civilno društvo za fer izbore

16. фебруара 2022.

Nenaslovljeni dizajn (3)Capture 3 slobodeCivilno društvo u Srbiji obaveštava domaću i međunarodnu javnost da će zbog sve učestalijeg kršenja ljudskih prava posvetiti posebnu pažnju praćenju izborne kampanje u cilju procene da li su izbori slobodni, fer i demokratski. Osnovno ljudsko pravo da budeš biran i da biraš one koji će u tvoje ime donositi odluke predstavlja srž demokratije.

Međunarodni i domaći izveštaji već godinama ukazuju na postojanje ozbiljnih tendencija da atmosfera u kojoj se izbori organizuju ne dozvoljava građanima Srbije da donesu informisanu odluku o tome za koga će glasati. Izbori već godinama protiču uz primetnu funkcionersku kampanju, pritisak na birače, zloupotrebu državnih i javnih resursa u političke svrhe i nejednak tretman stranaka na vlasti i opozicije u medijima sa nacionalnom frekvencijom.

Pored nemogućnosti da se kritički glas čuje u provladinim medijima, pritisci vlasti na ostale medije se iz godine u godinu povećavaju kroz napade na novinare, nelojalan uticaj na medijsko tržište i kampanje blaćenja u provladinim medijima. Dodatno, istraživanja pokazuju da u predizbornom periodu mediji sa nacionalnom frekvencijom apsolutno favorizuju kandidate vladajuće koalicije, a sa druge strane vode kontinuiranu negativnu kampanju protiv njihovih suparnika, kršeći ne samo etički kodeks već i zakone.

U poslednjih nekoliko meseci je primetno značajno ugrožavanje slobode okupljanja u oblasti ekologije kroz pritiske na građane pre i posle skupova, zloupotrebu zakona za kažnjavanje građana koji su učestvovali na okupljanjima i pokušaja da se kritički orjentisani javni skupovi spreče. Sloboda okupljanja u predizbornom periodu dobija još više na značaju kao uobičajen element izbornih kampanja. Ugrožavanje ovih sloboda može da ima velike posledice na slobodu izbora i krojenje izbornih rezultata u skladu sa željama vlasti.

Pritisci na slobodu udruživanja i organizacije čiji je cilj nadzor rada institucija i konstruktivna kritika vlasti je već godinama na veoma visokom nivou u svim oblastima društva. U nekoliko poslednjih predizbornih perioda vidljiv je značajan porast napada od strane vlasti i provladinih medija na organizacije koje se bave monitoringom izbora i građanskim pravima vezanim za izborni proces. Napadi na organizacije koje se bave izbornim pravom imaju za posledicu njihov otežan rad, a time i nemogućnost stvaranja realne sike o propustima i ugrožavanju prava građana da neometano i informisano učestvuju u najdirektnijem demokratskom procesu.

Mi, organizacije civilnog društva okupljene oko platforme Tri slobode, obaveštavamo javnost na dan raspisivanja izbora da ćemo o svim slučajevima kršenja osnovnih ljudskih prava, dosledno i redovno izveštavati, kako bi se stekla što realnija slika o toku izbornog procesa i poštovanja vladavine prava u predizbornom periodu. Okupljene organizacije će slati dnevne izveštaje, organizovati nedeljne konferencije i posebno reagovati na sve napade na organizacije koje se bave monitoringom izbora.

Prva konferencija za štampu će biti održana u ponedeljak, 21. februara u 12 časova.

Odgovor Srbije Evropskom sudu za ljudska prava povodom izručenja državljanina Bahreina uprkos privremenoj meri

28. јануара 2022.

Logo beli 1Beogradski centar za ljudska prava obaveštava javnost da se Republika Srbija izjasnila na zahtev Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa izručenjem državljanina Kraljevine Bahrein.

U odgovoru dostavljenom sudu u Strazburu, Državno pravobranilaštvo – Odeljenje za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava obavestilo je sud da je gospodin Ali Ahmed Jaafar Mohamed izručen Bahreinu u ponedeljak 24. januara 2022. godine rano ujutru. Dalje se konstatuje da je Republika Srbija primila privremenu meru u petak, 21. januara 2022. godine u 19:57 časova, ali da je do nepostupanja po istoj došlo usled kratkog vremenskog razmaka između njenog izdavanja i same ekstradicije. U odgovoru se navodi i da navedeni državljanin Bahreina nije podneo zahtev za azil u Srbiji, kao i da je Srbija do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda za ljudska prava.

Beogradski centar za ljudska prava ističe da je, od momenta kada su nadležni organi Srbije primili privremenu meru, do trenutka izručenja prošlo 57 sati, odnosno više od dva dana. Priroda privremene mere Evropskog suda za ljudska prava zahteva hitno postupanje, upravo da bi se sprečilo nastupanje nenadoknadive štete i u ovom slučaju odložilo izručenje na teritoriju države u kojoj nekome preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja.

Napominjemo i da gospodin Ali Ahmed Jaafar Mohamed nije podneo zahtev za azil iz razloga što su se nadležni organi u postupku ekstradicije oglušili o njegove pisane molbe iz decembra 2021. godine da mu se omogući pristup postupku azila. Beogradski centar za ljudska prava se u svojstvu njegovog punomoćnika obratio Kancelariji za azil Republike Srbije u petak 21. januara 2022. godine sa istim zahtevom.

S obzirom na to da je Srbija članica Saveta Evrope, da je potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i prihvatila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava, nadležni državni organi imali su obavezu da postupe u skladu sa pravno obavezujućom privremenom merom ovog suda, te se ovakav odgovor države može okarakterisati kao neprihvatljiv.

Pravni tim Beogradskog centra za ljudska prava će zbog očigledne povrede odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima, a koja je sastavni deo pravnog poretka Srbije, podneti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

U vezi sa navodima da je Srbija do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava podseća javnost da je Srbija u još jednom slučaju iz 2016. godine (Antić protiv Srbije) ignorisala privremenu meru suda.

Srbija nezakonito izručila državljanina Bahreina uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava

24. јануара 2022.

bg cent 1

Republika Srbija izručila je u jutros Kraljevini Bahrein državljanina te zemlje uprkos zabrani, odnosno privremenoj meri koju je za ovaj ekstradicioni postupak izrekao Evropski sud za ljudska prava u petak 21. januara 2022. godine. U pitanju je državljanin Bahreina koji se od novembra 2021. godine nalazio u pritvoru u Srbiji, iako je pred nadležnim organima u postpku za izručenje izrazio nameru da traži azil u Srbiji tvrdeći da mu u državi porekla prete opasnost od mučenja, politički i verski progon. I pored odluke Evropskog suda za ljudska prava koji je na zahtev Beogradskog centra za ljudska prava i njegovih advokata izrekao privremenu meru i odložio ekstradiciju do 25. februara 2022. godine i okončanja postupka pred tim sudom, Srbija je izvršila izručenje i prekršila ne samo odluku suda u Strazburu, nego i niz međunarodnih i domaćih propisa koji je obavezuju na poštovanje i zaštitu ljudskih prava.     

Na čelu Bahreina nalazi se sunitska kraljevska porodica, koja neretko ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije. Zbog suprotstavljanja vladajućem režimu, navedeni državljanin te ostrvske monarhije bio je pritvaran i mučen od strane bezbednosnih snaga. Pretrpeo je teške telesne povrede kada su 2011. godine pripadnici vojske i policije tokom razbijanja protesta u Manami usmrtili pet, a ranili oko 250 ljudi. U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, u dva odvojena procesa, koji su vođeni 2013. i 2015. godine. Postupak iz 2015. godine, vođen je protiv još devet osoba, od kojih su tri osuđene na smrtnu kaznu i streljane 2017. godine. Ujedinjene nacije, Evropski parliament i nevladine međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su Bahrein zbog izvršenja smrtnih kazni.

Evropska Konvencija o ljudskim pravima kao i propisi Republike Srbije proklamuju da nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv svoje volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Postupajući po zahtevu Beogradskog centra za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava izrekao je privremenu meru zabrane izručenja državljanina Bahreina do 25. februara 2022. godine, tražeći od Srbije da do 11. februara 2022. godine da dodatna objašnjenja u vezi sa postupkom izručenja koji je pred sudskim organima Srbije okončan u roku od dva i po meseca. Prema mišljenju Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu i ministarke pravde, ispunile su se sve pretpostavke za izručenje, dok je Evropski sud za ljudska prava tražio dodatna objašnjenja između ostalog u vezi sa tim da li su nadležni sudovi razmotrili opasnost od mučenja i/ili nečovečnog postupanja u državi porekla, kao i da li je državljaninu Bahreina bilo omogućeno zatraži azil u Srbiji.

Posledice odluke o izručenju uprkos odluci Evropskog suda za ljudska prava biće štetne po Srbiju i njen ugled pred međunarodnim telima po ovom kao i po pitanju vladavine prava, pravne sigurnosti i poštovanja ljudskih prava u Srbiji koja su garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Srbije.  Podsećamo da je Srbija 2019. godine imala sličan slučaj kada je Turskoj nezakonito izručila turskog državljanina kurdskog političkog aktivistu Dževdeta Ajaza. Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija u najnovijim Zaključnim razmatranjima iz decembra 2021. godine podsetio je upravo na ovaj predmet i izrazio žaljenje što Srbija nije sprovela sveobuhvatni nadzor nad uslovima u kojima Dževdet Ajaz izdržava kaznu zatvora nakon proterivanja u Tursku i što nije obezbedila obeštećenje, uključujući i adekvatnu naknadu nematerijalne štete koja je rezultat fizičke i psihičke povrede koju je on pretrpeo. Komitet je naveo da Srbija treba da pruži informacije o institucionalnim i pravnim reformama koje je preduzela kako bi se izbegla slična nezakonita izručenja stranih državljana.

Pisma državljanina Bahreina dok je u novembru i decembru 2021. godine bio u CZ-u Beogradu u kojima je od sudova tražio azil navodeći da je njegov život i život njegove porodice ugrožen zbog političkog aktivizma su ovde.

Istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji u 2021. godini

24. децембра 2021.

Capture istraživanje naslovna

Beogradski centar za ljudska prava predstavlja israživanje javnog mnjenja u vezi sa stavovima građana prema izbeglicama i migrantima u Republici Srbiji. 

Ključni nalazi istraživanja pokazuju da velika većina građana (85%) ne zna koliko migranata i izbeglica trenutno boravi u Srbiji. S druge strane, svega 15% građana je reklo da zna koliko trenutno ima migranata u Srbiji, u proseku smatraju da ih ima oko 22 hiljade.

Na pitanje da li smatrate da bi izbeglice iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike koje su ostale da žive u Srbiji trebalo da dobiju srpsko državljanstvo u skladu sa zakonom, većina građana (56%) je odgovorila negativno, dok svaki četvrti smatra suprotno. Kroz pitanja koja se tiču integracije izbeglica u pogledu zapošljavanja, obrazovanja, porodice i komšiluka stiče se utisak da žene, visoko obrazovani, građani iz urbanih sredina, kao i mladi pokazuju veći stepen tolerantnosti prema izbeglicama.

Na pitanje da li biste se družili sa izbeglicom iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike, svaki drugi ispitanik je izjavio da bi se družio/la sa izbeglicom. Zanimljivo je da je spremnost za druženje sa izbeglicama nešto više zastupljena u Vojvodini, kao i među visoko obrazovanim građanima. Kada je reč o prihvatanju izbeglice kao člana porodice, nešto malo više od polovine ispitanika (54%) se protivi da im izbeglice iz zemalja Bliskog Istoka ili Afrike postanu deo porodice. Muškarci i ispitanici iz ruralnih područja nešto češće iskazuju negativan stav po ovom pitanju. S druge strane, malo više od trećine ispitanika (37%) je izjavilo da im tako nešto ne bi smetalo i pri takvom stavu su nešto češće žene, mladi i visoko obrazovani građani.

Više od polovine građana Srbije (56%), ne bi imalo ništa protiv da se izbeglice iz zemalja Bliskog istoka i Afrike dosele u njihov komšiluk. Ovo mišljenje je češće među Beograđanima i stanovnicima urbanih područja. S druge strane, 39% ispitanika deli suprotno mišljenje, najčešće zbog toga što misle da im komšiluk ne bi bio dovoljno bezbedan. Osetan je pozitivni pomak u pogledu prihvatanja izbeglica kao komšija u odnosu na 2019. godinu kada je manje od polovine ispitanika (42%) bilo otvoreno prema ovakvom stavu.

Velika većina ispitanika (78%), prihvata situaciju da dete iz porodice izbeglica iz zemalja Bliskog istoka ili Afrike ide sa njihovim detetom u školu. Zanimljivo je da je 2019.godine ovaj procenat bio znatno niži, čak 58%. Može se zaključiti da su građani Srbije bar u pogledu obrazovanja postali tolerntniji prema izbeglicama i da vide decu izbeglice kao članove društva koji imaju pravo na obrazovanje i usavršavanje kroz školski sistem

Stiče se utisak da su građani postali tolerantniji i na radnom mestu gde je procenat ispitanika koji ne bi imao ništa protiv da im kolega/nica dolazi iz izbegličke populacije porastao sa 37% u 2019. godini na 51% u 2021. godini. Svaki drugi ispitanik bi prihvatio izbeglice iz zemalja Bliskog istoka i Afrike kao kolege i pomogli bi im da se osećaju dobrodošlo na radnom mestu. Dodatno, skoro trećina građana ne bi imala ništa protiv toga da rade sa izbeglicama, ali se ne bi družili sa njima van posla. Žene i stanovnici Beograda, iskazuju nešto veću spremnost da prihvate izbeglice kao kolege.

U pogledu stavova odobravanja državne politike prema migracijama, mišljenja su podeljena. Tako skoro četvrtina ispitanika odobrava politiku naše države prema migrantima iz zemalja Bliskog istoka i Afrike, dok nešto više od trećine (36%), deli suprotno mišljenje. Poređenja radi, broj ispitanika koji je odobravao politiku naše zemlje u pogledu migracija je bio nešto niži u 2019. godini gde je svaki treći građanin bio saglasan sa politikom. Zanimljivo je da je broj građana koji se izjasnio kao nedovoljno informisan u pogledu državne politike prema migrantima značajno opao sa 30% u 2019. godini na 16% u 2021. godini.

Na pitanje da li bi vam pri izboru partije za koju biste glasali bio važan stav te partije o migracijama, većina ispitanika (60%) je izjavila da im je važan. Zanimljivo je da ovakav stav nešto češće od ostalih dele penzioneri. Procenat ispitanika kojima je važno kakav stav o migracijama ima partija za koju glasaju je porastao za skoro 10% u odnosu na 2019. godinu.

Istraživanje o stavovima građana prema izbeglicama/migrantima u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa Ipsos Strategic marketing agencijom na reprezentativnom uzorku od 1.000 građana tokom novembra 2021. godine. Upitnik na osnovu kog se vršilo istraživanje se sastoji od deset pitanja mešovitog karaktera. Većina pitanja je zatvorenog tipa sa ponuđenom skalom stavova koja pruža mogućnost ispitanicima da za svaku pojedinu tvrdnju izraze stepen svog slaganja ili neslaganja.

Kompletno istraživanje za 2021. godinu dostupno je ovde.

Istraživanje iz novembra 2019. godine možete pogledati ovde.

 

Dopis Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 upućen predsednici Vlade povodom predloga za razgovor o predstojećem referendumu u toku referendumske kampanje

22. децембра 2021.

Poštovana gospođo Brnabić,

Povodom predloga sastanka o daljim koracima u procesu evrointegracija i predstojećem referendumu, uz uvažavanje važnosti teme i rezultata koji je dijalog sa svim granama vlasti imao u dosadašnjem procesu rada na promeni Ustava, Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 stava je da bi razgovor sa Vama na temu predstojećeg referenduma u toku referendumske kampanje moglo da ugrozi kredibilitet Nacionalnog konventa, kao i legitimnost referendumskog procesa u celini.[1]

Naša radna grupa stoji na stanovištu da građani treba da iskoriste svoje pravo odlučivanja na referendumu o promeni Ustava i pozvaće ih da to učine. Nastavićemo da informišemo građane o samoj sadržini Akta o promeni Ustava Republike Srbije, kako bi mogli da donesu informisanu odluku. Članice Konventa će se potruditi da, kroz individualni angažman, građanima pruže informacije o razlozima i ciljevima promene Ustava, važećim i predloženim rešenjima, kao i o argumentima za i protiv potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Takođe ćemo pozvati Republičku izbornu komisiju, da u skladu sa odredbama člana 26. st. 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, obezbedi najširu obaveštenost glasača o pitanjima o kojima se odlučuje na referendumu, kao i o razlozima koji su izneti u prilog i protiv potvrđivanja promena Ustava, a što nije učinjeno u objavljenoj “Informaciji o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije o čijem se potvrđivanju građani izjašnjavaju na republičkom referendumu raspisanom za 16. januar 2022. godine”.

Zahvaljujemo se na inicijativi i razumevanju naše odluke da se pitanje predstojećeg referenduma skine sa dnevnog reda. Ova odluka je sagledana i doneta u interesu legitimnosti trenutnog procesa, čime stojimo na stanovištu zaštite interesa, kako Vlade Srbije kao inicijatora sastanka, tako i pozvanih organizacija, članica Nacionalnog konventa.

Radna grupa NKEU za Poglavlje 23

[1] Član 27 i 28 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Dopis možete preuzeti ovde.

Pronaći nalogodavce targetiranja novinarke Isidore Kovačević

17. децембра 2021.

tri slobode trađi se odgovoran za napad

Koalicija za slobodu medija i platforma Tri slobode najoštrije osuđuju targetiranje lokalnog medija „Podrinske“ i njihove glavne i odgovorne urednice Isidore Kovačević, stoga zahteva da se pod hitno pronađu počinioci i nalogodavci tog čina.

Naime, prema dostupnim informacijama, u ranim jutarnjim časovima 17. decembra pojavila se na visokokvalitetnom papiru u boji, „poternica“ za glavnom i odgovornom urednicom „Podrinskih“, Isidorom Kovačević. Pored nje na plakatu jeste advokat Aleksandar Mijailović i maloletno lice V.A.

Prema rečima kolega iz lista „Podrinske“, razlog ovog „poziva na linč“ jeste činjenica da vlast u Šapcu i pored finansijskog pritiska koji sprovodi nad ovom redakcijom, kao i konstantnih pretnji njihovih botova preko društvenih mreža – nije uspela da „ugasi“ ovaj list.

Brojnim člancima u kojima se otkrivaju činjenice o delovanju visokih funkcionera šabačke vlasti, ali i šteti koju strani „investitori“ planiraju da naprave u Pocerini, Jadru, Rađevini i drugim mestima u Srbiji, glavna i odgovorna urednica „Podrinskih“, Isidora Kovačević, očito je skrenula pažnju na sebe i postala smetnja.

Dole potpisane organizacije, asocijacije i mediji traže od policije i tužilaštva da hitno reaguju jer je potpuno jasno da je sada i život ove mlade novinarke ozbiljno ugrožen. Takođe, tražimo da se otkrije ko je naručio štampanje ovakvih „poternica“, odnosno koja štamparija je te „poternice“ uradila.

Asocijacija medija
Asocijacija onlajn medija (AOM)
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“
Slavko Ćuruvija Fondacija
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
Autonomni ženski centar
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava
CRTA
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za praktičnu politiku
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)
Naša zadužbina
Novi optimizam
Partneri Srbija
Trag fondacija
Novinska Agencija BETA