Saopštenja

Inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil

12. maj 2020.

Grupa organizacija civilnog društva podnela je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.

Osporenu naredbu doneo je ministar zdravlja u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije na osnovu člana 52. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji ovlašćuje ministra da propiše mere ograničenja kretanja na području zahvaćenom vanrednom situacijom. Međutim, nakon ukidanja vanrednog stanja koje je u Srbiji trajalo 53 dana, od 15. marta do 6. maja 2020. godine, vanredna situacija nije proglašena ni na jednom od područja teritorije Republike Srbije na kojima se nalaze prihvatni centri i centri za azil.

Ova mera ne ispunjava ni uslov srazmernosti, a takođe zabrinjava što zabrana napuštanja prihvatnih centara i centara za azil nije striktno vremenski ograničena, odnosno što traje do prestanka opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije, tj. do neutvrđenog roka.  

(više…)

Ograničenje slobode kretanja građana Srbije za vreme pandemije virusa COVID-19 jedno od najdrastičnijih u Evropi

7. maj 2020.

Ograničenje prava na slobodu kretanja građana Srbije koje su odredili predstavnici vlasti u Republici Srbiji u cilju sprečavanja širenja zaraze virusa korona (SARS-COV-2), jedno je od najdrastičnijih u Evropi, zaključak je Beogradskog centra za ljudska prava nakon razmatranja mera ograničenja i zabrane slobode kretanja u evropskim zemljama. Vanredno stanje koje je u Srbiji uvedeno 15. marta ukinuto je posle 53 dana odlukom Narodne skupštine usvojenom 6. maja. Tokom vanrednog stanja, došlo je do odstupanja i ograničavanja brojnih ljudskih prava građana Srbije, garantovanih Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Pravo građana Srbije koje je u najvećoj meri bilo ograničeno svakako jeste sloboda kretanja. Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja na teritoriji Republike Srbije. Dok čekamo odgovor Ustavnog suda na pitanje da li je naredba ministarstva valjan pravni osnov za odstupanje od Ustavom garantovanih prava, neophodno je skrenuti pažnju na još jedno važno pitanje, a to je obim ograničenja slobode kretanja.

Ustav Republike Srbije u stavu 1 člana 202 propisuje da se po proglašenju vanrednog stanja od određenih ljudskih prava može odstupiti, ali samo u obimu u kojem je to neophodno. Slično predviđa i član 4 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima prema kome se od prava garantovanih paktom u slučaju izuzetne opasnosti može odstupiti u strogom obimu koje takva opasnost zahteva, dok u Opštem komentaru 29 na član 4 Pakta, Komitet za ljudska prava ističe da je, između ostalog, striktna neophodnost i srazmernost svake preduzete mere koja predstavlja odstupanje obaveza koje su države preuzele ratifikacijom ovog međunarodnog ugovora.

Spornom naredbom, tokom vanrednog stanja u Srbiji je uveden „policijski čas“ i građanima Srbije je bilo zabranjeno kretanje radnim danima od 17 (nekoliko dana i od 15) do 5 časova, a vikendom, od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova. Potpuna zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina trajala je čak 34 dana, uz mogućnost odlaska u kupovinu jednom nedeljno, tačno određenog dana, u periodu od 4 do 7 časova.

Beogradski centar za ljudska prava analizirao je na koji način i u kojoj meri su evropske zemlje ograničile pravo na slobodu kretanja u cilju sprečavanja širenja zaraze, a rezultati pokazuju da mere ograničenja i zabrane slobode kretanja građana Srbije predstavljaju svakako jedne od najdrastičnijih u Evropi. Česte izmene obima i vremenskog ograničenja zabrane kretanja kao i nelogičnosti sleda uvođenja i otklanjanja mera stvorili su konfuziju među građanima koji su često imali problem da svoje ponašanje/postupanje usklade sa važećim merama ograničenja o čemu govore i brojni slučajevi u kojima su građani kažnjavani zbog kršenja mera zabrane kretanja. Ostaje otvoreno pitanje da li su ovako stroge mere ograničenja i zabrane kretanja bile neophodno potrebne kako bi se postigao cilj – suzbijanje širenja virusa korona, odnosno da li bi isti rezultat bio postignut merama kojima se u manjoj meri zadire u prava građana, kao i da li je država u ovom slučaju postupila suprotno Ustavu i odredbama međunarodnog prava.

Detaljnije pogledajte u infografici. 

Infografik

Podneta inicijativa Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada MUP-a tokom zabrane kretanja

4. maj 2020.

Dvanaest udruženja građana podnelo je inicijativu Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, u vezi sa postupanjem policije po prijavama građana koje se odnose na okupljanja grupa građana koje u večernjim satima sa stambenih zgrada pale baklje i pirotehnička sredstva, kao i u vezi sa dodeljivanjem dozvola za kretanje u vreme zabrane kretanja.

Prethodnih nekoliko dana u sredstvima javnog informisanja i na društvenim mrežama objavljivani su snimci koji pokazuju da se tokom večernjih sati, za vreme zabrane kretanja uvedene Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja, širom Beograda i u drugim gradovima po Srbiji okupljaju grupe građana koji sa stambenih zgrada pale baklje i aktiviraju eksplozivne materije (pirotehnička sredstva) velike snage. U jednom takvom slučaju u Nišu, intervenisala je vatrogasna služba zbog opasnosti od izbijanja požara, a bilo je i slučajeva u kojima su se ovi građani verbalno sukobljavali sa stanarima stambenih zgrada sa kojih su bez njihovog odobrenja aktivirana pirotehnička sredstva, paljene baklje i aktivirana sredstva za video snimanje iz vazduha (tzv. dronovi).

(više…)

Saopštenje Komiteta za ljudska prava povodom odstupanja od Pakta o građanskim i političkim pravima u vezi sa pandemijom Kovid 19

30. april 2020.

Saopštenje o odstupanjima od Pakta u vezi sa pandemijom КOVID-19:

1. Više država članica Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima je prethodnih nedelja, na osnovu člana 4. Pakta, obavestilo generalnog sekretara UN o vanrednim merama koje su preduzele ili planiraju da preduzmu radi suzbijanja pandemije koronavirusa (КOVID-19), a kojima odstupaju od svojih obaveza iz Pakta. Međutim, Кomitet je obavešten da je još nekoliko država članica pribeglo vanrednim merama u sklopu reagovanja na КOVID-19 na način koji ozbiljno utiče na ispunjavanje njihovih obaveza iz Pakta, a da nisu zvanično uputile obaveštenje o odstupanju od Pakta. Кomitet poziva sve države članice koje su u vezi sa pandemijom КOVID-19 preduzele vanredne mere koje odstupaju od obaveza iz Pakta da bez odlaganja ispune svoju obavezu dostavljanja neodložnog obaveštenja generalnom sekretaru UN, ako to još nisu učinile.  

(više…)

Korona virus: UNHCR nudi praktične preporuke evropskim zemljama da bi se osigurao pristup azilu i bezbednom prihvatu

28. april 2020.

Dok svet mobiliše snage da bi sprečio širenje virusa COVID-19, mnoge zemlje u Evropi i van nje donele su vanredne mere upravljanja granicama, ograničavajući vazdušni saobraćaj i prekogranično kretanje. UNHCR, Agencija UN za izbeglice, pozvala je danas evropske zemlje da zaštite mnogobrojne dobre prakse i udvostruče napore na jačanju azilnih sistema u Evropi u ovim teškim vremenima.

Ohrabruje činjenica da je skoro dve trećine zemalja u Evropi našlo načina da delotvorno upravlja svojim granicama istovremeno dozvoljavajući pristup svojoj teritoriji ljudima koji traže azil. Lekarski pregledi na granicama, izdavanje potvrda o zdravstvenom stanju ili privremeni karantin po dolasku su tek neke od mera koje su uspostavile evropske zemlje. To su važni, pozitivni primeri drugim zemljama u Evropi i van nje.

„Naš rad usmeren je na izbeglice i tražioce azila, te smo izradili niz praktičnih preporuka kao podršku nacionalnim azilnim sistemima dok nastavljamo da pružamo stručne savete vladama”, rekla je Paskal Moro, direktorka Regionalnog biroa za Evropu UNHCR-a.

(više…)

Pozivamo nosioce vlasti u Srbiji da hitno odgovore na tvrdnje o postojanju navodnog sporazuma sa Austrijom o prihvatanju migranata i tražilaca azila

17. april 2020.

Beogradski centar za ljudska prava poziva predstavnike Vlade Republike Srbije da javnosti saopšte tačne informacije u vezi sa navodima o postojanju međudržavnog sporazuma između Srbije i Austrije o prihvatanju iregularnih migranata i odbijenih tražilaca azila.

Nakon više medijskih spekulacija, redakcija na srpskom jeziku nemačkog medijskog servisa Dojče vele objavila je 15. aprila 2020. godine tekst u kojem navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije potvrdilo postojanje „radnog sporazuma“ između Austrije i Srbije o vraćanju odbijenih tražilaca azila, da je sporazum potpisan 24. aprila 2019. godine i da je o međusobnim pravima i obavezama iz dokumenta dogovorena obostrana ćutnja.  Kako je reč o potvrdi koju je Dojče vele dobio posredno, imajući uvid u odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije na dopis predstavnika liberala u austrijskom parlamentu, smatramo da je od izuzetnog značaja da se pitanje postojanja ovog sporazuma hitno i precizno razjasni.

(više…)