Saopštenja

Gradski štab za vanredne situacije u Boru protivustavno i protivzakonito ograničava ljudska prava

8. april 2020.

Organizacije civilnog društva pozivaju gradski štab za vanredne situacije u Boru da povuče donete naredbe kojima se ograničavaju ljudska prava.

Gradski štab za vanredne situacije u Boru je 6. aprila usvojio 11 naredbi kojima se uvode, između ostalog, i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, iako ni Ustavom ni zakonima Srbije nisu predviđena takva ovlašćenja gradskih štabova. Naredbe, donete u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, u značajnoj meri nezakonito ograničavaju ljudska prava i uvode obaveze, tj.odgovornosti pojedinim grupama građana koje zakoni ne poznaju, te u velikoj meri uvode pravnu nesigurnost kod građana.

Naredba uvođenja obaveze „stavljanja na raspolaganje svih raspoloživih ljudskih resursa udruženja građana“ Gradskom štabu za potrebe podele pomoći starijim licima, upućuje na moguće uvođenje „prinudnog rada“ koji je Ustavom zabranjen. Nepoštovanje zabrane da izletišta mogu da se koriste u periodu od ponedeljka do petka u vremenu od 10 do 15 časova i da lica mogu da se kreću u grupi do dve osobe, na rastojanju ne manjem od 2 metra,  povlači za sobom prekršajnu i krivičnu odgovornost. U slučaju maloletnika odgovornost snosi roditelj ili staratelj. Po zakonu, međutim, roditelji ni u kom slučaju ne mogu odgovarati za prekršaj ili krivično delo koje učine njihova maloletna deca. Naredbom Gradskog štaba  uvedena je i stroža  mera kojom se nalaže svim građanima Bora da na svim javnim površinama i u javnim objektima obavezno nose zaštitu preko usta i nosa (masku, šal, maramu..) i rukavice. Ova naredba je sporna jer propisuje strože mere u odnosu na one koje su propisane odlukama Vlade, ministra unutrašnjih poslova i ministra zdravlja. Sporne naredbe odnose se i na zabranu matičnoj službi da izdaje bilo koja dokumenta za lica koja su na privremenom radu u inostranstvu, odnosno lica koja nemaju stalno boravište na teritoriji Bora za vreme trajanja vanrednog stanja, čime se vrši nezakonita diskriminacija tih lica.

Osim činjenice da naredbe nisu obrazložene, da su samo objavljene u Službenom glasniku Grada Bora i da postoji potencijalna opasnost da građani ne budu pravovremeno obavešteni o ovim merama, postavlja se pitanje kako se naredbe mogu osporiti. Imajući u vidu njihovu spornu pravnu prirodu, pitanje je da li se one mogu osporiti u upravnom sporu pred Upravnim sudom ili u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.

Naredbe su donete uz pozivanje na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iako u Srbiji, pa ni na teritoriji grada Bora, nije proglašena vanredna situacija, već vanredno stanje. Po Ustavu za vreme vanrednog stanja, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike, a ne štabovi za vanredne situacije.

Kompletnu analizu na odluku gradskog štaba za vanredne situacije u Boru možete pogledati ovde.

Crta

Beogradski centar za ljudska prava

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Partneri za demokratske promene Srbija 

Građani koji krše „policijski čas“ biće abolirani nakon ukidanja vanrednog stanja

6. april 2020.

Beogradski centar za ljudska prava želi da skrene pažnju Vladi Republike Srbije na štetne posledice pravnog okvira uvedenog za vreme vanrednog stanja u pogledu prekršajnog kažnjavanja građana koji krše Naredbu o ograničenju i zabrani kretanja.

Osim što je, po oceni Centra, Naredba o ograničenju i zabrani kretanja neustavna, s obzirom da ne predstavlja valjan osnov za odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom (u ovom slučaju – prava na slobodu i bezbednost ličnosti i slobode kretanja) i što se Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe dopušta mogućnost kršenja načela ne bis in idem, Centar ukazuje na postojanje pravnih prepreka da građani koji prekrše Naredbu o ograničenju zabrani kretanja budu pravnosnažno kažnjeni u prekršajnom postupku.

Vlada Republike Srbije je 20. marta 2020. godine, uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Ovom Uredbom je određeno da za vreme vanrednog stanja prestaju da teku rokovi za žalbu na odluke kojima se okončava prekršajni postupak. Iz navedenog nesporno proizlazi da će rokovi za žalbe protiv prvostepenih odluka o prekršajnom kažnjavanju građana koji prekrše Naredbu o ograničenju i zabrani kretanja početi da teku tek po donošenju odluke o ukidanju vanrednog stanja. Međutim, ukidanjem vanrednog stanja će, po sili Ustava (član 202, stav 3), prestati da važi i Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe kojom je ovo ponašanje inkriminisano kao prekršaj.

Članom 6. Zakona o prekršajima određeno je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, odnosno propis koji je najblaži za učinioca u slučaju da je posle izvršenja prekršaja propis izmenjen jednom ili više puta. Zbog svega iznetog, Beogradski centar za ljudska prava ocenjuje da će nakon ukidanja vanrednog stanja građani koji su gonjeni zbog kršenja Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja biti abolirani. Drugim rečima, prekršajni sudovi neće moći da ih kazne, već će biti prinuđeni da obustave sve nepravnosnažne prekršajne postupke.

Pored svega navedenog, ostalo je nerazjašnjeno na osnovu kojih kriterijuma će organi gonjenja kvalifikovati kršenje Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja kao krivično delo (nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije), odnosno kao prekršaj propisan Uredbom Vlade, imajući u vidu identičnost zakonskih obeležja ovih delikata i – nasuprot tome – različitost propisanih kazni i drugih pravnih posledica krivične i prekršajne osude. Osim što se može postaviti pitanje jednakosti građana pred zakonom u ovom slučaju, na ovaj način odstupa se i od pravne sigurnosti u kaznenom pravu, što Ustav ne dopušta ni za vreme vanrednog stanja.

Centar sa žaljenjem konstatuje da je Vlada Republike Srbije neadekvatno pristupila pravnom uobličenju velikog broja akata donetih za vreme vanrednog stanja, što će prouzrokovati ozbiljne posledice po ljudska prava i – u krajnjem – i po budžet građana Republike Srbije.

Institucije države da se bore protiv koronavirusa, a ne slobode medija

2. april 2020.

Skrećemo pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti na nedopustive nedavne poteze državnih organa u Srbiji tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 kojima se urušavaju temelji demokratije, vladavina prava, osnovna ljudska prava, a naročito sloboda medija. Osuđujemo hapšenje novinarke portala nova.rs Ane Lalić, kojoj je PU Novi Sad 1. aprila 2020. godine odredila meru zadržavanja do 48 sati zbog, kako je naveo njen advokat, sumnje da bi mogla da ponovi krivično delo, objavljujući tekstove koji izazivaju paniku i nerede. Ovakvo tretiranje novinara ne samo da direktno predstavlja kršenje slobode medija, nego stvara efekat zastrašivanja za sve novinare u Srbiji, koji su ključna tačka za adekvatno informisanje građana i građanki ove zemlje.   

U teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, boreći se sa zaraznom bolesti COVID-19 koja ugrožava sve nas, aktivnosti i mere državnih organa i u vanrednom stanju moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije,  Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i međunarodnim aktima na koje se Srbija obavezala da će ih poštovati. Jedna od njih je svakako sloboda medija i iznad svega pravo javnosti na tačne, istinite i pravovremene informacije, naročito u situaciji u kojoj preti opasnost po javno zdravlje celokupnog stanovništva.

Najava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da će danas, 2. aprila 2020, svega četiri dana nakon donošenja, Vlada povući Zaključak o informisanju tokom pandemije korona virusa kojim je propisano da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije, predstavlja pozitivan korak. Nadamo se da je odluku o povlačenju Zaključka Vlada Srbije donela slušajući stavove struke, novinarskih udruženja, pravnih eksperata i međunarodnih organizacija u čijem je mandatu zaštita ljudskih prava, koji su ocenili da takva vrsta centralizacije informisanja predstavlja cenzuru i drastično narušavanje Ustavom zajamčenih prava i sloboda – slobode izražavanja, slobode medija i prava na obaveštenost. Sa druge strane, smatramo da izjava predsednice Vlade da će apelovati na relevantne organe da ne bude sličnih privođenja nije u skladu sa Ustavom i načelom podele vlasti, zbog toga se može smatrati pritiskom na tužilaštvo od strane izvršne vlasti, što je postalo učestala praksa na koju smo i ranije ukazivali.

I dok smatramo da je važno da Vlada Srbije i Krizni štab nastave da objavljuju informacije o broju testiranih, inficiranih, hospitalizovanih, preminulih i građana u kućnoj izolaciji, karantinskom i sličnom smeštaju u Srbiji, o merama koje država namerava da propiše i daje tumačenja nameravanih i postojećih mera, isto tako smatramo potrebnim da, ne samo institucije na nivou Republike Srbije, već i na pokrajinskom nivou i na lokalu (gradonačelnici, štabovi za vanredne situacije itd.), kao i zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici, saopštavaju javnosti informacije koje mogu biti od značaja za suzbijanje infekcije. Napominjemo da od pravovremene reakcije nadležnih zavise zdravlje i životi ljudi.

Istovremeno apelujemo na Vladu Srbije da tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 sve mere koje donosi, a naročito one koje se odnose na odstupanje od ljudskih i manjinskih prava, propisuje u formi koju nalaže Ustav Srbije i srazmerno potrebi njihovog uvođenja.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava

Građanske incijative

Centar za praktičnu politiku

Helsinški odbor za ljudska prava

Centar savremene politike

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

CEPRIS – Centar za pravosudna istraživanja

Nacionalni konvent o EU

Saopštenje povodom protesta protiv dovođenja migranata u ŠRC Čardak

27. mart 2020.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje protest građana Deliblata kod Kovina protiv najave Komesarijata za izbeglice i migracije da će grupa migranata biti smeštena u ŠRC Čardak, u paviljonskom kompleksu, u okviru Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara. Sa žaljenjem konstatujemo da se protest grupe meštana i blokada puta u Deliblatu dešava usred pandemije korona virusa i rizika globlanih razmera, u trenucima kada je preko potrebna solidarnost, tolerancija, pomoć i podrška kako bi i Srbija i svet uspeli da se izbore sa tako ozbiljnim problemom koji je iz temelja uzdrmao čitav svet.

Protest koji je organizovan u Deliblatu, nažalost pokazuje koliko je visok stepen ksenofobije, netolerancije i diskriminacije u našem društvu. Tražioci azila i migranti predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, i ovakav protest samo pojačava atmosferu mržnje i linča, koja se u poslednje vreme propagira prema migrantima. Reakcija nadležnih državnih organa, koja je po našem mišljenju izostala, morala je da bude brza i efikasna, naročito zbog činjenice da se usled pandemije korona virusa Republika Srbija nalazi u  vanrednom stanju koje ograničava slobodu kretanja  i okupljanja zbog  ugrožavanje zdravlja stanovništva.

Iznenađujuće je da je skup većeg broja ljudi, kakav je bio u Deliblatu uz izvođenje poljoprivredne mehanizacije i blokade puteva, održan i pored toga što, u ovom trenutku, predstavlja opasnost po javno zdravlje. Nakon odustajanja od ideje o smeštanju migranata u ŠRC Čardak, postavlja se pitanje i da li je država pokazala svoju nemoć pred demonstrantima, kao i da li oni svojim daljim ponašanjem mogu da podstaknu širenje mržnje i netrpeljivosti prema migrantskoj populaciji širom Srbije? Napominjemo i da je u interesu javnog zdravlja neophodno da migranti i tražioci azila koji nemaju odobren boravak na privatnoj adresi, borave u centrima u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije koji je u obavezi da obezbedi sve neophodne uslove smeštaja.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne državne organe da se oglase povodom celokupnog slučaja i ponovo apeluje na celo društvo da u ovoj teškoj situaciji pokaže visok stepen solidarnosti i humanosti, kako međusobno, tako i prema tražiocima azila i migrantima. I pored toga što je trenutno na snazi vanredno stanje, svi mi, građani i građanke Republike Srbije, ne smemo zaboraviti da Ustav Republike Srbije štiti osnovna ljudska prava i u vanrednom stanju, te shodno toj činjenici nadamo se da se ovakvi protesti više neće ponavljati ili da ćemo ukoliko se ponove, imati jasan i nedvosmislen odgovor države koji će ići u smeru zaštite zagarantovanih ljudskih prava svakog čoveka.

Principi Evropskog komiteta za prevenciju mučenja za postupanje prema licima lišenim slobode za vreme pandemije COVID-19

22. mart 2020.

Evropski komitet za prevenciju mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope (CPT) je 20. marta 2020. godine izdao saopštenje o principima koji se odnose na tretman lica lišenih slobode za vreme pandemije korona virusa (COVID-19). Prepoznajući jasnu potrebu da se preduzmu čvrste mere u borbi protiv širenja COVID-19, kao i da se pred zaposlenima u svim ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode nalaze specifični i teški izazovi, CPT je podsetio da je zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja apsolutna i da zaštitne mere koje države preduzimaju u suzbijanju COVID-19 nikada ne smeju rezultirati nijednim oblikom zlostavljanja lica lišenih slobode.

Stoga je CPT preporučio da za vreme pandemije COVID-19 nadležne državne vlasti i sve ustanove u kojima se nalaze lica lišena slobode na teritoriji Saveta Evrope treba da: 

  1. preduzmu sve moguće mere radi zaštite zdravlja i bezbednosti svih lica lišenih slobode, koje će doprineti i očuvanju zdravlja i bezbednosti osoblja (osnovni princip);

  2. u potpunosti primenjuju smernice Svetske zdravstvene organizacije usmerene ka borbi protiv pandemije, kao i nacionalne zdravstvene i kliničke smernice u skladu sa međunarodnim standardima;

  3. ojačaju raspoloživost osoblja koje treba da dobije svu profesionalnu podršku, zaštitu zdravlja i bezbednosti, kao i obuku potrebnu da bi moglo da nastavi da radi svoj posao;

  4. obezbede da sve restriktivne mere koje se preduzimaju prema licima lišenim slobode radi sprečavanja širenja COVID-19 budu pravno utemeljene, neophodne, srazmerne potrebi njihovog preduzimanja, u skladu sa principom poštovanja ljudskog dostojanstva i vremenski ograničene, a da se licima lišenim slobode pruže sveobuhvatne informacije na jeziku koji razumeju o svim merama koje se preduzimaju i koje će se prema njima preduzimati;

  5. usmere napore da pribegnu alternativama zatvaranja, naročito u slučajevima prenaseljenosti ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, s obzirom da bliski lični kontakti podstiču širenje virusa; vlasti bi trebalo da, uvek kada je moguće, primenjuju mere koje predstavljaju alternative pritvoru, kao i one koje vode skraćivanju zatvorskih kazni ili njihovoj zameni lakšim kaznama, prevremenom otpuštanju sa izdržavanja kazni i uslovnom kažnjavanju, da preispituju potrebe za nastavkom nedobrovoljne hospitalizacije psihijatrijskih pacijenata, da otpuštaju korisnike ustanova socijalne zaštite i upućuju ih na život u zajednici ukoliko je to moguće i suzdržavaju se, u najvećoj mogućoj meri, od lišavanja slobode migranata;

  6. pridaju posebnu pažnju potrebama lica lišenih slobode koja pripadaju posebno ranjivim grupama i/ili grupama u riziku (npr. starijim i licima lošijeg zdravstvenog stanja), što uključuje, pored ostalog, njihovo testiranje na COVID-19, pronalaženje načina za obezbeđivanje intenzivne nege ukoliko je neophodna i psihološke podrške;

  7. u potpunosti poštuju osnovna prava lica lišenih slobode, što se naročito odnosi na pravo na održavanje odgovarajuće lične higijene (obezbeđivanje svim licima lišenim slobode pristupa toploj vodi i sredstvima za održavanje lične higijene) i pravo na svakodnevni boravak na svežem vazduhu (najmanje jedan sat); svako ograničenje kontakata lica lišenog slobode sa spoljnim svetom, uključujući ograničavanje poseta, treba nadoknaditi povećanim pristupom alternativnim sredstvima i načinima komunikacije (npr. putem telefona ili interneta);

  8. obezbede da sva lica lišena slobode koja su izolovana zbog infekcije ili sumnje da su inficirana virusom COVID-19 imaju smislen ljudski kontakt svakog dana;

  9. u potpunosti i u svim okolnostima poštuju osnovne mere zaštite od zlostavljanja zadržanih, uhapšenih i pritvorenih lica (pristup advokatu, pristup lekaru, pravo na obaveštenje osobe po izboru o lišenju slobode); mere predostrožnosti (poput zahtevanja da lica sa simptomima infekcije nose zaštitne maske) mogu biti prikladne u nekim okolnostima;

  10. omoguće nezavisnim telima, kao što su Nacionalni mehanizam za prevenciju torture i CPT, nadzor nad radom svih ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode, uključujući i karantine; sva nadzorna tela treba da se pridržavaju propisanih mera predostrožnosti i da poštuju princip nenanošenja štete, naročito u postupanju prema starijim i licima lošijeg zdravstvenog stanja.

Saopštenje CPT možete pročitati ovde.

 

Apel da se za vreme vanrednog stanja poštuju ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima

19. mart 2020.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na nadležne državne organe da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa SARS-CoV-2 (korona virus), budu srazmerne svrsi njihovog uvođenja, saglasne obavezujućim odredbama  koje se odnose na vanredno stanje i u skladu sa načelima o zabrani diskriminacije. Pristup Vlade Republike Srbije u rešavanju pandemije COVID-19 mora da bude zasnovan na poštovanju ljudskih prava, a mere koje država privremeno propisuje moraju biti promišljene, srazmerne, pravno utemeljene, dostupne i razumljive svim licima na koja se odnose.

Ograničenje slobode kretanja koje je stupilo na snagu 18. marta 2020. godine naredbom ministra unutrašnjih poslova unosi niz nedoumica, a samim tim otvara prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe. Zabrana kretanja svim građanima sa navršenih 65 i više godina života u urbanim srednima, odnosno sa 70 i više godina života u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika, kao i zabrana kretanja svim građanima bez obzira na uzrast u vremenu od 20 do 5 časova, osim onima kojima MUP izda individualnu dozvolu i licima kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć, mora biti precizirana i zvanično pisano objašnjena.

Ograničeno 24-časovno kretanje lica smeštenih u centre za azil i prihvatne centre u Republici Srbiji izvan tih centara – osim u “opravdanim slučajevima” koje je uvedeno odlukom Vlade Republike Srbije takođe mora biti dodatno pojašnjeno i precizirano, a osobe koje se nalaze u centrima za azil moraju na adekvatan način biti informisane o svim merama koje Vlada preduzima kako bi sprečila širenje korona virusa. 

Član 15 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje da se u vreme vanrednog stanja ne dopušta odstupanje od prava na život, zabrane zlostavljanja, zabrane ropstva i obaveze kažnjavanja samo na osnovu zakona. Članom 202. Ustava Republike Srbije  određeno je da su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom dozvoljena samo u obimu u kojem je to neophodno, kao i da mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Centar ujedno skreće pažnju i na napomene eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji ističu da “restriktivne mere uvedene u odgovoru na virus moraju biti motivisane legitimnim ciljevima zaštite javnog zdravlja, i ne smeju se zloupotrebiti za suzbijanje političkih neslaganja, kao osnov za napad na određene grupe, manjine ili pojedince, niti za ućutkivanje branilaca ljudskih prava”.

Beogradski centar za ljudska prava zato smatra da je neophodno: 

  • da se zvaničnim pisanim dokumentom utvrdi način obezbeđivanja dnevnih životnih potreba građana čije je kretanje ograničeno tokom celog dana,
  • da se građani sa hroničnim oboljenjima pogodnim za razvoj težih posledica korona virusa (poput astme, dijabetesa i drugih) stave u isti režim sa građanima starijim od 65, odnosno 70 godina, u cilju zaštite njihovog zdravlja,
  • da se propišu pravila bezbednog higijenskog ponašanja na javnim mestima za vreme trajanja vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije korona virusa,
  • da se primenjuje individualni pristup u procenjivanju potrebe da se licima koja traže međunarodnu zaštitu ograniči sloboda kretanja, na isti način i pod istim uslovima kao i drugim kategorijama stanovništva (u zavisnosti od zemlje iz koje su došli, kontakata sa drugim licima, godinama starosti, postojanju hroničnih oboljenja i slično),
  • da se sva lica u objektima kolektivnih smeštaja snabdeju zaštitnim sredstvima i individualno upoznaju sa merama zaštite od širenja zaraznih bolesti na jeziku koji razumeju,
  • da se u svim objektima kolektivnog smeštaja (ne samo u centrima za azil i prihvatnim centrima, već i u domovima za starije, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim ustanovama i sl.) obezbedi testiranje lica na prisustvo korona virusa u većem broju i pod lakšim uslovima nego što je to slučaj sa građanima koji stanuju u privatnim smeštajnim objektima (naročito osobama sa mentalnim smetnjama),
  • da se advokatima omogući da, u svojstvu izabranih ili branilaca određenih po službenoj dužnosti, pristupaju svojim branjenicima pred sudovima, javnim tužilaštvima i policijom,  
  • da sve odluke Vlade koje se donose za vreme vanrednog stanja budu zvanično prevedene na engleski jezik i dostupne u svim objektima kolektivnog smeštaja, a da licima koja ne govore srpski ni engleski jezik budu prevedene na jezik koji razumeju.

U tom smislu, nadležnim organima Republike Srbije nudimo svoju ekspertizu kao pomoć u zajedničkoj borbi svih protiv pandemije virusa COVID-19 (korona virusa).

Beogradski centar za ljudska prava se istovremeno uključuje i u projekte volonitranja, pružanja pomoći i podrške posebno najugroženijim  grupama građanja. Za dodatne informacije kontaktirajte nas na bgcentar@bgcentar.org.rs kao i pozivom na telefon +381 11 3085 328.