Saopštenja

Saopštenje povodom Svetskog dana izbeglica

18. jun 2020.

Povodom 20. juna Svetskog dan izbeglica Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na ranjivost izbegličke populacije posebno u situaciji pandemije COVID-19 i napominje da državne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Prema podacima UNHCR-a 79.5 miliona ljudi je prinudno raseljeno širom sveta usled progona ili konflikata. Deca čine 40% ove populacije. Na žalost, dugotrajni konflikti i masovna kršenja ljudskih prava u svetu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj budućnosti. Tokom 2019. godine 12.937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji. Istovremeno, pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Podsećamo da je tokom vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom COVID-19 kretanje izbeglica i tražilaca azila bilo u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesmetan pristup teritoriji i postupku azila u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdravstvenih mera. Sistem azila u Srbiji još uvek se ne može okarakterisati kao efikasan imajući u vidu da se tražioci azila suočavaju sa dugim trajanjem postupka, ne sprovodi se postupak azila na aerodromu Nikola Tesla a stopa priznavanja azila je niska. Pored toga ozbiljan problem u integraciji predstavlja činjenica da izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i steknu državljanstvo Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanja besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupanje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zagovaranje, poboljša položaj svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji. Povodom Svetskog dana izbeglica Centar je pokrenuo online kampanju #stanimojedniuzdruge u cilju podizanja svesti građana o problemima izbeglica, kako bi solidarnošću i tolerancijom doprineli da sve ranjive grupe, uključujući i izbeglice, budu ravnopravni članovi društva i žive dostojanstveno.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.

Zaštita od diskiminacije „na pauzi“

16. jun 2020.

Grupa nevladinih organizacija izražava duboku zabrinutost zbog trenutnog nefunkcionisanja sistema zaštite od diskriminacije u Srbiji, s obzirom da je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti blokirana zbog propuštanja da se blagovremeno izabere novi poverenik/poverenica.

Brojne organizacije koje su podnele pritužbe za zaštitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek „nakon izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti“. Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopisima navedeno, „ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje“.

Može se očekivati da će građanke i građani Srbije mesecima biti bez adekvatne zaštite od diskriminacije jer Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja, a Srbiji tek predstoje parlamentarni izbori i nakon toga konstituisanje Narodne skupštine i nadležnih odbora.

(više…)

Izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA po prvi put osim zemalja EU obuhvatio i Srbiju i Severnu Makedoniju

12. jun 2020.

Capture FRA 2020 izvestajAgencije Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je izveštaj o stanju osnovnih ljudskih prava za 2020. godinu. U izveštaj su po prvi put, pored zemalja članica EU uključene i zemlje kandidati za članstvo – Srbija i Severna Makednonija. Izveštaj FRA 2020 posebno naglašava važnost zaštite osnovnih ljudskih prava usled pandemije COVID-19.

“Rastuća netolerancija i napadi na osnovna ljudska prava ugrožavaju napredak koji je ostvaren u prehodnim godinama. U trenutku kada Evropa počinje da se oporavlja od pandemije bolesti COVID-19, svedoci smo sve većeg produbljivanja postojećih nejednakosti i pretnji po socijalnu koheziju”, navodi se u izveštaju.

„Pandemija COVID-19 imala je i nastaviće da ima snažan uticaj na osnovna prava svih ljudi širom EU. Postojeće nejednakosti, uznemiravanja i predrasude će se verovatno dodatno produbiti”, kaže direktor FRA Majkl O’Flaherti. “Vlade moraju da obezbede planiranje ‘nove normalnosti’ koja vodi ka stvaranju poštenijeg i pravednijeg društva u kojem se poštuje dostojanstvo svakoga i garantuje da niko neće biti zapostavljen”.

Izveštaj FRA predstavlja pregled glavnih dešavanja i nedostataka u zaštiti ljudskih prava u EU, uključujući Veliku Britaniju i zemlje kandidate za članstvo Srbiju i Severnu Makedoniju u pogledu: ravnopravnosti i nediskirminacije; rasizma, ksenofobije i netolerancije; inkluzije Roma; azila, granica i migracija; informatičkog društva, privatnosti i zaštite podataka; prava dece; pristupa pravdi; i implementacije konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Izveštaj sumira i analizira najvažnije događaje u pogledu ljudskih prava u EU u 2019, sadrži i predloge za delovanje koji se odnose na Povelju EU o osnovnim pravima i njenu primenu u zemljama članicama.

Izveštaj za Srbiju dostupan je na ovom linku: https://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/serbia-frr2020_en.pdf

Kompletan izveštaj dostupan je ovde: https://fra.europa.eu/en/publication/2020/fundamental-rights-report-2020#TabPubOverview0

 

Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije – ECRI objavila zaključke o Srbiji

3. jun 2020.

ECRI logoEvropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije (European Commission against Racism and Intolerance, ECRI) objavila je zaključke o sprovođenju dveju prioritetnih preporuka koje je 2017. godine uputila Srbiji.

Prvo, ECRI je preporučila da Narodna skupština i Vlada Republike Srbije usvoje kodekse ponašanja kojima se zabranjuje korišćenje govora mržnje, predviđa suspenzija mandata i druge sankcije za kršenje odredbi tih kodeksa i uspostavljaju efikasni kanali za prijavljivanje. Vlasti RS su obavestile ECRI da su prava i obaveze narodnih poslanika uređeni Ustavom i ostalim propisima, kao i Poslovnikom Narodne skupštine, kojima se zabranjuje uvreda. Pored toga, 2017. godine je dodatno izmenjen i dopunjen Poslovnik u cilju sprečavanja narodnih poslanika da pribegavaju govoru mržnje prilikom komentarisanja sudskih odluka u okviru suđenja za ratne zločine, kao i da poriču te zločine. Premda s odobrenjem konstatuje ovo delimično poboljšanje, ova komisija Saveta Evrope naglašava da je potrebno dodatno ojačati ova pravila i da ona treba da sadrže koherentnu i odgovarajuću zabranu govora mržnje. ECRI sa žaljenjem konstatuje da nije ostvaren nikakav napredak u usvajanju pravila ponašanja Vlade RS i zaključuje da je ova preporuka delimično sprovedena.

(više…)

Ustavni sud obezvredio ulogu parlamenta u odlučivanju o proglašenju vanrednog stanja

26. maj 2020.

Beogradski centar za ljudska prava ocenjuje da je Ustavni sud Srbije, odbacujući – kao očigledno neosnovane – inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja od 15. marta 2020. godine, obezvredio ulogu Narodne skupštine u postupku proglašenja vanrednog stanja.

Prema Ustavu Srbije, parlament ima centralnu ulogu za vreme vanrednog stanja. U tom smislu Ustav propisuje (članovi 99, 105, 106, 109 i 200) da Skupština proglašava vanredno stanje i određuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da Skupština koja je raspuštena vrši tekuće i neodložne poslove određene zakonom i da se u slučaju proglašenja vanrednog stanja ponovo uspostavlja njena puna nadležnost koja traje do okončanja tog stanja, da se posle proglašenja vanrednog stanja Skupština sastaje bez poziva, da u slučaju kad nije donela odluku o proglašenju vanrednog stanja Skupština tu odluku potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane, a da u suprotnom ta odluka prestaje da važi završetkom prve sednice održane po proglašenju vanrednog stanja, kao i da je Vlada Srbije dužna da Narodnoj skupštini podnese na potvrdu mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava koje je uz supotpis predsednika Republike donela za vreme nemogućnosti Skupštine da se sastane, a da u suprotnom te mere prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Obaveštenje predsednika Narodne skupštine od 15. marta 2020. godine upućeno predsedniku Republike i predsedniku Vlade da Skupština nije u mogućnosti da se sastane bilo je dovoljno za Ustavni sud da zaključi da uopšte nema mesta raspravljanju o ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja donete od strane predsednika Republike, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine.

(više…)

Država neodložno da omogući građanima bez ličnih dokumenata ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć

21. maj 2020.

Beogradskom centru za ljudska prava se od 15. maja 2020. godine javilo više građana lišenih slobode koja izdržavaju kazne zatvora u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, tražeći pomoć u vezi sa ostvarivanjem prava na jednokratnu novčanu pomoć države koja je uvedena zbog negativnih efekata pandemije bolesti COVID-19. Oni su istakli da nemaju važeću ličnu kartu ili da uopšte nemaju ličnu kartu i da nemaju mogućnost da dobiju lična dokumenta za vreme trajanja izdržavanja kazne u zavodima.

Uredba Vlade Republike Srbije od 24. aprila 2020. godine kojom se uređuje uplata jednokratne novčane pomoći državljanima Republike Srbije propisuje da pravo na ovu pomoć imaju punoletni državljani Republike Srbije sa važećom ličnom kartom, ali ne sadrži odredbe o načinu ostvarivanja ovog prava građana Srbije koji nemaju važeća lična dokumenta. Ostavljeni rok za prijavu građana ističe 5. juna 2020. godine.

Iz navedenih razloga apelujemo na nadležne organe Republike Srbije da u što kraćem roku omoguće velikom broju građana Srbije koji nemaju lična dokumenta – a nalaze se primera radi u zatvorenim ustanovama ili žive u neformalnim romskim naseljima, kao i građanima koji nemaju telefon i internet, da ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć države. U tom pravcu smatramo da bi bilo potrebno i da se produži rok u kojem građani mogu podneti prijavu za ostvarivanje prava na navedenu jednokratnu novčanu pomoć.