Saopštenja

Vlada Srbije i Zaštitnik građana da prekinu zavet ćutanja o broju obolelih i preminulih od COVID-19

2. oktobar 2020.

bg cent 1Uprkos naporima Beogradskog centra za ljudska prava da Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije ukaže na alarmante tvrdnje novinara BIRN-a, objavljene u junu ove godine, da je broj umrlih i inficiranih COVID-19 virusom bio višestruko veći od brojeva koje su predstavnici Kriznog štaba zvanično mesecima saopštavali javnosti, izostala je preko potrebna reakcija pomenutih organa.

Naime Beogradski centar za ljudska prava je još krajem maja podneo zahtev Vladi Republike Srbije da dostavi zapisnike sa sednica Kriznog štaba za reagovanje zbog širenja bolesti COVID-19, odluku o formiranju Kriznog štaba i informacije o svim članovima tog tela i njihovim funkcijama, a potom i dva naknadna istovetna zahteva tokom juna 2020. godine. Takođe je 22. juna 2020. godine podneo inicijativu Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole i obavljanje neposrednog nadzora nad radom Ministarstva zdravlja povodom vođenja Informacionog sistema COVID-19, ističući posebno činjenicu da potencijalno prikrivanje navedenih podataka koji se odnose na javno zdravlje građana Srbije može prouzrokovati nenadoknadivu i nesagledivu štetu.

Iako su zahtevi Vladi i inicijativa Zaštitniku građana ovim povodom podneti pre duže od tri meseca, ostali smo uskraćeni za bilo kakve odgovore ovih organa.

Sredstva javnog informisanja su 30. septembra 2020. godine prenela izjavu gospodina Zorana Pašalića „da Zaštitnik građana trenutno utvrđuje osnov za kontrolu nadležnih institucija“. Krajnje je nejasno šta Zaštitnik tačno čeka, odnosno šta za njega predstavlja „osnov za kontrolu“, ako to do sad već nisu bili javno objavljeni podaci BIRN-a, značajno uznemirenje građana tim povodom, prestanak informisanja građana od strane nadležnih o broju inficiranih i preminulih od COVID-19 po gradovima i regionima – kao što je to u početku činjeno, skorašnje izjave doktora Predraga Kona – člana Kriznog štaba, nezadovoljstvo lekara u okviru protesta „Ujedinjeni protiv kovida“ i slično. Nažalost, ovo nije ni izbliza prvi slučaj u kome se reakcija Zaštitnika građana na kršenja prava građana čekala mesecima, a krajnja odluka nikad i ne dočeka.

Javnost još uvek očekuje potpune i proverljive informacije o testiranim, obolelim i preminulim licima iz informacionog sistema COVID-19

1. oktobar 2020.

Beogradski-centar-za-ljudska-pravaJavna potvrda sumnji da su tokom leta objavljivani netačni podaci o broju preminulih lica od COVID – 19, prebacivanje odgovornosti za to na neimenovene „informatičare“, i odsustvo bilo kakve reakcije od strane „informatičara“, instituta „Milan Jovanović – Batut“ i Vlade Srbije, više nego ikad potvrđuje potrebu da javnosti budu stavljeni na raspolaganje autentični podaci iz Informacionog sistema COVID-19. Jedino na taj način je moguće proveriti da li je do netačnosti došlo prilikom unosa podataka u bazu ili su oni naknadno lažirani.

U Srbiji je pravo na pristup informacijama tokom pandemije ozbiljno ugroženo neopravdanim označavanjem tajnosti, naročito kada je reč o nabavkama medicinske opreme. Štaviše, ni podaci o broju testiranih, obolelih i preminulih lica, koji se svakodnevno saopštavaju građanima, i dalje nisu proverljivi, i pored toga što su argumentovane sumnje u njihovu autentičnost ozbiljno narušile poverenje građana.

(više…)

Obeležavamo Dan prava javnosti da zna – Javnost još uvek očekuje potpune i proverljive informacije o testiranim, obolelim i preminulim licima iz informacionog sistema COVID-19

28. septembar 2020.

bg cent 1Međunarodni dan prava javnosti da zna 2020. se širom sveta obeležava uz podsećanje na to koliko je važno da građani dobiju pravovremene i potpune informacije o svim pitanjima koja se tiču zaštite zdravlja, kao i o merama koje su vlade preduzele u cilju otklanjanja krize. U Srbiji je pravo na pristup informacijama tokom pandemije ugroženo neopravdanim označavanjem tajnosti, naročito kada je reč o nabavkama medicinske opreme. Štaviše, ni podaci o broju testiranih, obolelih i preminulih lica, koji se svakodnevno saopštavaju građanima, i dalje nisu proverljivi, i pored toga što su argumentovane sumnje u njihovu autentičnost ozbiljno narušile poverenje građana.

Koalicija za slobodu pristupa informacijama, uz podršku više desetina organizacija građanskog društva i medija, podnela je sredinom jula Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, sa ciljem objavljivanja pouzdanih informacija o epidemiološkoj situaciji u Republici Srbiji i uspostavljanja poljuljanog poverenja između vlasti i građana.

(više…)

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu protiv policijskog službenika koji je udarao građanina na sedištu službenog automobila za vreme vanrednog stanja

25. septembar 2020.

Beogradski-centar-za-ljudska-pravaU slučaju koji se desio sredinom aprila 2020. godine, u kome je jedan policijski službenik Policijske stanice Vračar rukom više puta udarao u lice prethodno savladanog građanina koji je sedeo na zadnjem sedištu policijskog automobila, Beogradski centar za ljudska prava i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a podneli su krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog sumnje da je taj policijski službenik učinio krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137, stava 3, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koju je to tužilaštvo odbacilo.

Iako je snimak događaja izazvao veliko interesovanje javnosti u pravcu ustanovljavanja odgovornosti policijskog službenika, prilika nadležnih organa Srbije da sprovedu delotvornu istragu i pošalju poruku javnosti da će zlostavljanje građana od strane javnih službenika biti kažnjavano propuštena je odlukom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu o odbacivanju krivičnih prijava u ovom slučaju. U obrazloženju odluke, koja nam je dostavljena, Tužilaštvo je najveći značaj dalo izjavi oštećenog (pretučenog) građanina da se on „ne oseća niti zlostavljano niti mučeno“, smatrajući da usled nedostatka subjektivnog osećaja oštećenog da se prema njemu postupalo na način kojim se vređa njegovo ljudsko dostojanstvo nema ni krivičnog dela. 

(više…)

Upućen poziv Policijskoj upravi i tužilaštvima u Novom Sadu da javnosti saopšte precizne i tačne informacije u vezi sa brutalnim prebijanjem mladića

18. septembar 2020.

bg cent 1Beogradski centar za ljudska prava uputio je danas zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Policijskoj upravi u Novom Sadu i Osnovnom i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu tražeći da predoče precizne informacije i tačan redosled koraka koje su preduzimali u vezi sa slučajem prebijanja mladića u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu, zabeleženog na kamerama 24. avgusta 2020. godine.

Različite i protivrečene informacije policije i tužilaštva o ovom događaju, odnosno o njihovom međusobnom obaveštavanju o krivičnom delu i osumnjičenom za njegovo izvršenje, unose dodatnu nesigurnost kod već uznemirene javnosti, produbljujući nepoverenje u pravnu sigurnost i zaštitu bezbednosti svih građana Srbije. S obzirom na samu svirepost izvršenja krivičnog dela, javnost u Srbiji ima pravo da zna šta se tačno desilo, da li su pravosudni i policijski organi postupali blagovremeno i u skladu sa zakonom propisanim dužnostima.

(više…)

Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji za period januar – jun 2020. godine

13. avgust 2020.

Capture koriceBeogradski centar za ljudska prava predstavlja izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u prvoj polovini 2020. godine, koji ima poseban osvrt na poštovanje ljudskih prava u vreme vanrednog stanja. Izveštaj konstatuje dalje nazadovanje Srbije u demokratskim procesima i navodi ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava, naročito u periodu od 15. marta kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog pandemije zarazne bolesti uzrokavane virusom COVID-19.

Od same Oduke o proglašenju vanrednog stanja ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, iako Ustav ovo rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno, a za koje nije bilo valjanog opravdanja. Tokom vanrednog stanja došlo je do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni primeri i svedočenja građana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način.

U tom periodu upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije. Od proglašenja vanrednog stanja do prve odluke Ustavnog suda prošlo je 67 dana, a u tom period Ustavni sud je javno reagovao isključivo na tvrdnje da ne radi. Do sredine maja Ustavnom sudu podneta je ukupno 51 inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja (10) i za pokretanje postupka ocene ustavnosti drugih propisa donetih od 15. marta 2020. godine (41).

(više…)