Saopštenja

Komitet Saveta Evrope MONEYVAL upozorava da Srbija ne sme da zloupotrebljava borbu protiv finansiranja terorizma za suzbijanje aktivnosti građanskog društva

25. jun 2021.

Komitet eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma Saveta Evrope – MONEYVAL, razmatrajući postupanje srpske Uprave za sprečavanje pranja novca u slučaju “Spisak”, upozorio je da ne sme da se zloupotrebljava pravni okvir za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma za suzbijanje legitimnih aktivnosti civilnog društva.

Na plenarnoj sednici MONEYVAL-a, 28. aprila 2021. godine, visoko na dnevnom redu se našao i slučaj “Spisak” iz jula prošle godine, kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma bez odgovarajućeg pravnog osnova zatražila proveru bankarskih transakcija 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora i na taj način postupila, u suprotnosti sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Prethodno je, u postupku koji su Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija pokrenuli na zahtev organizacija i medija sa “Spiska”, Radna grupa za finansijsku akciju (FATF), ocenila da je Uprava postupila suprotno preporukama ovog glavnog međunarodnog tela za uspostavljanje standarda za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Takođe, ovim povodom UN specijalni izvestioci za ljudska prava ocenili su da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, ograniči njihov rad i uguši kritiku vlasti.

Razmatrajući izjašnjenje države Srbije u vezi sa ovim slučajem, MONEYVAL je u zaključcima sa plenarne sednice još jednom istakao da finansijsko-obaveštajna tela, kakvo je Uprava za sprečavanje pranja novca, nemaju ovlašćenja da traže podatke od banaka bez sumnje na pranje novca, finansiranje terorizma i druga uvezana dela. Dalje, izdato je jasno upozorenje zemljama članicama MONEYVAL-a, uključujući i Srbiju, da ne smeju namerno ili nenamerno da zloupotrebljavaju preporuke FATF-a u svrhu suzbijanja legitimnih aktivnosti građanskog društva.

Takođe, na sednici je posebno napomenuto da neprofitni sektor treba uključiti u pripremu procene rizika od finansiranja terorizma na dobrovoljnoj osnovi, umesto korišćenjem formalnih ovlašćenja koje ima Uprava za sprečavanje pranja novca. Ovime je kritikovano objašnjenje Vlade Srbije da su podatke o bankarskim transakcijama skupljali radi navodne pripreme strateške analize neprofitnog sektora sa aspekta pranja novca i finansiranja terorizma, a koja ni do danas nije objavljena. Tim povodom, podsećamo da je u Srbiji trenutno u toku priprema Nacionalne procene ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma, a bez smislenog uključivanja građanskog društva.  Ova procena je važan dokument na osnovu koga će biti definisane mere državnih organa i banaka koje mogu uticati na rad organizacija civilnog društva, neprofitnih medija, fondacija i zadužbina u Srbiji.

Iz tog razloga, organizacije civilnog društva su već konstatovale da Uprava za sprečavanje pranja novca pokušava da simulira partnerstvo sa civilnim sektorom u uslovima ozbiljnog nepoverenja između dve strane. Prvi korak u ponovnom uspostavljanju poverenja jeste preduzimanje koraka za otklanjanje štete koju je Uprava načinila organizacijama i pojedincima koji su neprimerno targetirani u slučaju “Spisak” time što bi nalaze analize o ispravnosti njihovog poslovanja javno objavili i dostavili bankama. Dok se ovaj korak ne preduzme, nema osnova za učešće u izradi Procene rizika i drugim oblicima saradnje sa Upravom za sprečavanje pranja novca.

Vlada Srbije simulira dijalog sa građanskim društvom o sprečavanju finansiranja terorizma

23. jun 2021.

Mi, dolepotpisane organizacije targetirane od strane Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u slučaju “Spisak”, kao i organizacije okupljene oko platforme “Tri slobode”, ukazujemo da vlasti simuliraju konsultovanje građanskog društva u pripremi Nacionalne procene ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma, i zahtevamo da se ovaj proces zaustavi dok se ne preduzmu koraci za utvrđivanje odgovornosti za prekoračenje ovlašćenja Uprave u slučaju “Spisak”. Ova procena je važan dokument na osnovu koga će biti definisane mere državnih organa i banaka koje mogu uticati na rad organizacija civilnog društva, neprofitnih medija, fondacija i zadužbina u Srbiji, kreiranjem negativne percepcije o radu ovih subjekata i urušavanjem njihove poslovne reputacije i kredibiliteta.

Sredinom juna 2021. godine, Radna grupa za izradu procene rizika od finansiranja terorizma i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozvali su organizacije civilnog društva da popune Upitnik za procenu ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma u periodu od 11. do 25. juna 2021. Poziv za popunjavanje upitnika je upućen bez prethodnog predstavljanja svrhe i procesa izrade procene, metodologije prikupljanja podataka i njihove naknadne upotrebe. Sastanak sa organizacijama je najavljen kao moguć tek nakon popunjavanja upitnika u periodu od 28. juna do 7. jula. Ovo ukazuje da je neiskrena namera da „konačna ocena rizika bude zajednički rezultat rada svih institucija i organizacija civilnog društva“ jer se od građanskog društva traži da učestvuje u procesu bez ključnih informacija i dogovora o načinu saradnje. Primer pravog partnerskog odnosa se može naći u Severnoj Makedoniji u kojoj su nadležne institucije napravile zajedničku grupu sa organizacijama civilnog društva koja je koordinirala procesom informisanja građanskog društva u pripremi procene rizika, prikupljanja i analize podataka. Zajedničkim snagama su definisane i preporuke za otklanjanje mogućnosti za zloupotrebu neprofitnih organizacija. Ovaj proces je trajao više meseci, za razliku od mesec dana koliko je predviđeno za konsultovanje građanskog društva u Srbiji. 

Posebno je zabrinjavajuće što se na ovaj način komunicira nakon ozbiljnog narušavanja poverenja između državnih organa i građanskog društva u slučaju Spisak. Podsećamo da je Radna grupa za finansijsku akciju (FATF – the Financial Action Task Force), ocenila da je proverom bankarskih transakcija 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog sektora bez odgovarajućeg pravnog osnova, Uprava za sprečavanja pranja novca prekoračila svoja ovlašćenja i postupila suprotno preporukama ovog glavnog međunarodnog tela za uspostavljanje standarda za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Takođe, ovim povodom UN specijalni izvestioci za ljudska prava ocenili su da je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, ograniči njihov rad i uguši kritiku vlasti. Do danas, Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Vlade Srbije nije odgovorila na zahtev organizacija civilnog društva da javno objavi ključne nalaze tzv. strateške analize u kojoj je potvrđeno da organizacije i pojedinci sa Spiska posluju u skladu sa zakonom i da o ovome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji. 

Borba protiv finansiranja terorizma na osnovu pouzdane i kredibilne analize rizika napravljene u saradnji sa građanskim društvom zahteva otklanjanje štete organizacijama i pojedincima koji su neprimerno targetirani i dogovor oko transparetnog i smislenog procesa konsultacija. 

Potpisnici: 

  1. Centar za vladavinu prava
  2. Omladinski centar CK13
  3. BIRODI
  4. BIRN
  5. Beogradski centar za ljudska prava
  6. Građanske inicijative
  7. Trag fondacija
  8. A11 -Inicijativa za ekonomska i socijalna prava 
  9. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  10. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  11. Autonomni ženski centar
  12. Slavko Ćuruvija fondacija
  13. Centar za praktičnu politiku
  14. NUNS
  15. CINS
  16. Fond za humanitarno pravo
  17. Yucom
  18. Centar za evropske politike
  19. Evropski pokret u Srbiji
  20. CANVAS
  21. Helsinški odbor za ljudska prava
  22. Protecta
  23. Vojvođanski građanski centar
  24. Proaktiv
  25. CRTA

Saopštenje povodom 20. juna Međunarodnog dana izbeglica

19. jun 2021.

Povodom 20. juna Međunarodnog dana izbeglica Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na težak položaj izbeglica, dodatno ugrožen usled globalne pandemije COVID-19. Izbeglice se suočavaju sa značajnim ograničenjima osnovnih ljudskih prava, dok bežeći od sukoba i progona nailaze na niz restriktvinih mera koje u borbi sa virusom primenjuju brojne države. Prema podacima UNHCR-a skoro 80 miliona ljudi prinudno je raseljeno širom sveta usled progona ili konflikata, gde gotovo polovinu čine deca.

Izbeglička populacija koja boravi na teritoriji Republike Srbije poslednjih godinu dana suočavala se sa otežanim pristupom postupku azila, ograničenjima slobode kretanja i otežanim ostvarivanjem pojedinačnih prava iz oblasti integracije. Izbeglice u Srbiji u velikoj meri zavise od podrške organizacija civilnog društva, dok istovremeno izostaju sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa. Pozitivnih pomaka ipak ima, posebno u kontekstu borbe protiv pandemije gde je država izbeglice i tražioce azila prepoznala kao ranjivu kategoriju i uključila ih u proces vakcinacije protiv COVID-19. 

Tokom 2020. godine, 144 osobe su podnele zahtev za azil u Srbiji i taj broj je skoro duplo manji u odnosu na isti period 2019. godine. Razlika je posledica manjeg priliva tražilaca azila, izbeglica i migranata, ali i pandemije COVID-19. Kancelarija za azil je u 2020. godini usvojila ukupno 29 zahteva za azil. U Srbiji je od uspostavljanja sistema azila 2008. godine do početka ove godine dodeljeno ukupno 194 azila.

Istovremeno, u Srbiji još uvek nisu trajno rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica koji su u sukobima devedesetih godina prošlog veka prognani sa prostora bivše Jugoslavije. Procena je da preko 26.500 lica i dalje ima izbeglički status.

Beogradski centar za ljudska prava od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć izbeglicama i tražiocima azila, strateški ih zastupa pred domaćim i međunarodnim telima, pruža podršku u cilju njihovog uključivanja u društvo i zagovara za poboljšanje položaja svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji. Centar takođe svojim aktivnostima i aktuelnom onlajn kampanjom #MiLjudiZajednoMožemoViše široj javnosti želi da ukaže na značaj integracije izbeglica, na važnost socijalne kohezije i multikulturalizma koji doprinosi smanjenju jaza između zajednica i stvaranju tolerantnijeg društva gde svako ima šansu za dostojanstven život.

Na putu oporavka od COVID-19 uz poštovanje osnovnih prava – Izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA ponovo pored zemalja EU obuhvatio i Srbiju i Severnu Makedoniju

10. jun 2021.

Capture FRA report 2021

Agencije Evropske unije za osnovna prava – FRA objavila je izveštaj o stanju osnovnih ljudskih prava za 2021. godinu. U izveštaj su po drugi put, pored zemalja članica EU uključene i zemlje kandidati za članstvo – Srbija i Severna Makednonija. Beogradski centar za ljudska prava po drugi put za redom kao partner FRA učestvuje i pripremi i analizi za Srbiju.

Izveštaj koji se odnosi na Srbiju možete preuzeti ovde, a ceo izveštaj FRA za 2021. možete preuzeti na ovom linku. 

Izveštaj FRA 2021. pokazuje da je pandemija bolesti COVID-19 otkrila nedostatke u poštovanju osnovnih prava na zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje i socijalnu zaštitu u celom društvu. U Izveštaju se opisuje i dalekosežni uticaj pandemije na prava i predlaže najbolje načine za rešavanje sve većih nejednakosti i preetnji društvenoj koheziji.

„Bolest COVID-19 je stavila na test sistem rešavanja zaštite osnovnih prava u celoj EU”, izjavio je direktor FRA Michael O’Flaherty. „Vlade trebaju da uspostave trajne strukture za suzbijanje nejednakosti, rasizma i isključenosti. Samo pristup zasnovan na pravima omogućava vladama da grade inkluzivna društva.”

U Izveštaju za 2021. FRA razmatra ostvarenja, ali i neispunjene ciljeve u području zaštite ljudskih prava u EU tokom prošle godine. U poglavlju o koronavirusu preispituje se uticaj pandemije na osnovna prava u svakodnevnom životu ljudi, posebno ranjivih grupa, kao što su starije osobe, osobe sa invaliditetom, Romi i migranti.

Vlade bi ubuduće trebalo da se savetuju sa nacionalnim telima za ljudska prava radi procene načina na koji njihovo delovanje u području javnog zdravstva utieču na osnovna prava. Trebale bi učiniti i sledeće:

  • povećati otpornost službi za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu kako bi one mogle ispuniti potrebe svih
  • usvojiti digitalna rešenja, premostiti digitalni jaz i sprečiti dezinformacije,
  • obratiti pažnju na visokorizične grupe, kao što su osobe u socijalnim ustanovama, pritvorene osobe ili beskućnici,
  • osigurati pravedan i ravnopravan pristup vakcinama.

Ostala ključna pitanja tokom 2020. godine bila su:

• Rasizam – pandemija je potstakla diskriminaciju, zločine iz mržnje i govor mržnje prema manjinama, posebno imigrantima i Romima. Istovremeno, pokret „Black Lives Matter” i prvi akcijski plan EU-a protiv rasizma mobilizovali su napore za suzbijanje rasizma u Europi. Države članice EU-a trebale bi da pojačaju svoje napore na suzbijanju rasizma putem nacionalnih akcionih planova, kroz kažnjavanje zločina iz mržnje, pružanje podrške žrtvama i sprečavanje diskriminišuće etničko profilisanje u postupanju policije.

• Migracija – EU je nastavila da se suočavati sa izazovima u pogledu poštovanja osnovnih prava na granicama. Migranti su stradali na moru, bili su izloženi nasilju i prisilnom vraćanju na kopnenim granicama i boravili su u prenatrpanim prihvatnim centrima. U skladu sa predlogom Pakta o migracijama i azilu EU, države članice EU trebalo bi da sprovode svrsishofan i nezavistan nadzor sa ciljem borbe protiv kršenja prava na granicama. Takođe bi trebale da osiguraju odgovarajuće objekte u prihvatnim centrima.

• Prava dece – mnoga deca patila su tokom pandemije, posebno ona koja u nepovoljnom ekonomskom ili socijalnom položaju. Obrazovanje na daljinu bilo je teško bez pristupa internetu ili kompjuteru. Poraslo je i zlostavljanje dece tokom zabrane kretanja i karantina. EU bi trebalo da podrži inicijative u okviru buduće Evropske garancije za decu, koje je usmerena na područja i grupe najteže pogođene pandemijom. Države članice EU-a trebale bi da obezbede da sva deca imaju ravnopravan pristup obrazovanju te da su zaštićena od zlostavljanja.

U izveštaju FRA sažima i analizira najvažnije događaje iz oblasti ljudskih prava u EU tokom 2020. Navodi se i predlog za delovanje koji se odnosi na Povelju EU o osnovnim pravima i njenu primenu u državama članicama, ravnopravnost i nediskriminaciju, borbu protiv rasizma i srodnih oblika netolerancije, uključivanje Roma, azil, granice i migracije, informaciono društvo, privatnost i zaštitu podataka, prava deteta, pristup pravosuđu i primenu Konvencije UN-a o pravima osoba s invaliditetom (CRPD).

 

Saopštenje: Skupa pravda je nedostižna pravda

26. maj 2021.

KLJPKuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi. Dugo trajanje sudskih postupaka, nepristupačna visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći već sada veliki broj građana ostavlja bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje.

Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite.

Prema Polaznom izveštaju o praćenju stanja pravosuđa za Srbiju  koje je sprovelo 12 organizacija civilnog društva, čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Najavljene izmene naročito će teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa. Primera radi, građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13 700,00 dinara inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Predloženim izmenama se u potpunosti obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi,  može biti uskraćen pristup sudu. Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu.

Budući da predloženo zakonsko rešenje predstavlja povredu Ustavom garantovanih prava i diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, pozivamo Ministarstvo pravde da ovaj Nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg Nacrta zakona radna grupa posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Na Međunarodni dan života u miru šaljemo poruku: Naučimo sadašnje i buduće generacije razumevanju i toleranciji!

15. maj 2021.

Capture 16 majPovodom 16. maja, Međunarodnog dana zajedničkog života u miru Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na značaj zajedničkog života u miru bez obzira na rasne, verske ili bilo koje druge razlike. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ustanovila je 2017. godine 16. maj za Međunarodni dan života u miru, u cilju da održi želju da živimo i delujemo zajedno, ujedinjeni u različitostima, kako bismo izgradili održivi svet mira, tolerancije i harmonije.

Želimo vam mir, solidarnost i razumevanje u odnosu sa bližnjima i svojom zajednicom, kao i da vam predstavimo naš umetnički odgovor na ono što vidimo kao glavni izazov u postizanju mira i blagostanja. Reč je o pesmama “Vekovi”, “Revolucija” i “Plašim se te” koje je su nastale u okviru projekta “Kafanski priručnik” Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer. Pesme predstavljaju rezultat dramskog procesa grupe mladih koja je kroz svoj rad istraživala priče sa ulice, kafe, ili kafane i način na koji diskurs mržnje ulazi u svakodnevni govor.

“U sam proces smo uložili sve naše priče, iskustva i emocije koje su u vezi sa našim nacionalnim, verskim, etničkim ali i svim drugim identitetima,” kaže Demir Mekić, jedan od organizatora projekta. Dodaje da je društveno-angažovana muzika koju je stvarao sa grupom mladih nastavak ideje iz predstave “Kafanski priručnik – dramsko muzički događaj za kafane i birtije”, izvođene tokom 2019. godine, a koja se bavila istim temama koje su kasnije obrađene u pesmama.

“Vekovi” istražuju rasne, nacionalne, verske netrpeljivosti koje vekovima razaraju naše narode, koristeći karakterističan ritam podnevlja i snažne stihove koji nas propituju: „Gde smo stigli, šta smo postigli?” 

“Plašim se te” je druga pesma u nizu, a bavi se prvenstveno ličnim strahom od svega nepoznatog i udaljavanja od drugih ljudi zbog različitosti koje prirodno nose. 

“Revolucija“ je nastala kao volja mladih ljudi da idu dalje, da menjaju svoju budućnost, i da „spakuju“ prošlost na pravi način, uzimajući za sebe važne lekcije i pozivajući na
revoluciju solidarnosti i tolerancije. 

Pesme su predočene i u plejlistu koju možete pronaći na ovom linku.