Saopštenja

Država hitno da reaguje na napade na medicinske radnike i radnice

27. oktobar 2021.

Vakcinisi seLista “Vakciniši se!” smatra da je fizički napad na medicinskog tehničara Hitne pomoći koji se dogodio rano jutros, direktna posledica nedostatka lične i političke hrabrosti Vlade Srbije. Pozivamo odgovorne da jasno, nedvosmisleno i u kontinuitetu sprovedu propise o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ovaj kao i sve intenzivniji napadi na lekare apsolutno su nedopustivi u jednom demokratskom društvu. Zato bi nadležni pod hitno morali da reaguju, preduzmu adekvatne mere, zaustave i sankcionišu ovakve pojave i sve koji propagiraju nasilje, naročito u javnom prostoru i medijima.

Ove nedelje svedočimo vređanju žrtava holokausta, napadima i obračunavanjima sa stručnim delom Kriznog štaba i medicinskim radnicima. Neukusan performans kačenja žutih traka, oponaša dominantan mehanizam ove vlasti koja umesto odgovornog ponašanja godinama unazad jeftino performira i simulira državu. Ovako neodgovorno ponašanje koje dolazi sa najvišeg mesta države, osim što vređa građane i građanke Srbije, imaće za posledicu kupovanje glasova ljudskim životima.

Lista “Vakciniši se!” smatra da je nedopustivo da antivakserski pokret ugrožava bezbednost članova stručnog dela Kriznog štaba protestujući ispred ulaza u zgrade u kojima žive, tokom kojih skandiraju uvredljive parole. Još strašnije je nemo posmatranje policije koja je obezbeđivala neprijavljeni skup. Takođe, smatramo da su bezbednost i radnička prava medicinskih radnika i radnica ugroženi i da institucije pod hitno moraju da nađu način da ih zaštite.

Listu “Vakciniši se!” čine organizacije civilnog društva, medicinska i medijska udruženja.

Potpisnice:

  1. Asocijacija DUGA, Šabac
  2. Građanske inicijative
  3. Nacionalna asocijacija nastavnika/ca i saradnika/ca građanskog vaspitanja NAGVIS
  4. Pokret Novi Optimizam
  5. Centar Biopolis
  6. Centar za razvoj lokalnih medija
  7. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  8. Urban-In
  9. Centar za ženske studije
  10. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  11. Media & Reform centar Niš
  12. Evropski pokret u Srbiji
  13. Forum civilne akcije FORCA
  14. Centar modernih veština
  15. Akademija ženskog liderstva
  16. Biro za društvena istraživanja BIRODI
  17. Timočki Omladinski Centar
  18. Proaktiv Niš
  19. Novi magazin
  20. Fondacija Iskorak
  21. Centar za monitoring i aktivizam CEMA
  22. Canvas
  23. NUNS
  24. Slobodna zona
  25. Podrinske Šabac
  26. Radio Zlatousti
  27. Odbor za ljudska prava Niš
  28. Roma centar Kragujevac
  29. Slavko Ćuruvija Fondacija
  30. Žene u crnom
  31. BeFem
  32. Roma World
  33. Praxis
  34. Društvo za razvoj kreativnosti Aleksinac
  35. YUCOM
  36. Fondacija sloboda štampe Senta
  37. Centar građanskih vrednosti Subotica
  38. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  39. Centar savremene politike
  40. Glas Šumadije
  41. Lokal pres
  42. Nova Naša reč
  43. Centar za praktičnu politiku
  44. Beogradski centar za ljudska prava
  45. Žene za mir Leskovac
  46. IMPULS Tutin
  47. Društvo za održivu budućnost – Koraci
  48. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  49. Organizacija aktivista REFORMA
  50. Kuća ljudskih prava Beograd
  51. FemPlatz

Zajedničko saopštenje organizacija civilnog društva u Srbiji: Solidarnom podrškom protiv napada na Žene u crnom

Žene u crnom Inicjativa mladih za ljudska pravaIzražavamo solidarnu podršku sa Ženama u crnom i pozivamo sve koji to žele i mogu, da nam se pridruže u zajedničkom čišćenju grafita mržnje u sredu 27. oktobra, od 13 časova, u prostorijama ŽUC-a (Jug Bogdanova 18) u Beogradu.
 
Zahtevamo hitno procesuiranje osoba koje su u noći između petka, 22.10. i subote, 23.10.2021. godine napisale grafite mržnje i uvreda na prostorijama Žena u crnom u Beogradu. Takođe, osuda napada od strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti smatramo neophodnom jer su upravo članovi vladajuće koalicije kao i provladini mediji ovu organizaciju i njene članice često klevetali kao izdajnike.

Ovaj napad je direktna posledica poricanja genocida u Srebrenici i nekažnjivosti huligana koji koriste svaku priliku da slave Ratka Mladića i vređaju pripadanike bošnjačkog naroda, kao što je to bio slučaj 10. oktobra ove godine na rukometnoj utakmici između Crvene zvezde i Novog Pazara.

Zajednička akcija biće organizovana uz poštovanje epidemioloških mera koje je propisala Vlada Republike Srbije.

Potpisnice:

  1. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
  2. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  3. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
  4. Fond za humanitarno pravo
  5. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  6. Odbor za ljudska prava Niš
  7. Građanske inicijative
  8. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  9. Kulturni centar DamaD
  10. Evropski pokret u Srbiji
  11. Institut za evropske poslove
  12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  13. Fondacija Centar za demokratiju
  14. Građanska akcija Pančevo
  15. NVO Impuls
  16. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  17. Akademska inicijativa “Forum10”
  18. Urban-In, Novi Pazar
  19. Centar za primenjenu istoriju
  20. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
  21. Udruženje žena Peščanik
  22. Sos ženski centar
  23. Žene za mir
  24. Autonomni ženski centar
  25. Forum žena Prijepolja
  26. Verujem ti
  27. Forum ZFD – Srbija
  28. Ženska solidarnost
  29. Inicijativa A11
  30. Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD
  31. Organizacija aktivista REFORMA
  32. Beogradski centar za ljudska prava

(Ne)postupanje službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu Nikola Tesla Beograd

12. oktobar 2021.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da poslednjih nedelja dobija povećan broj poziva pre svega državljana Kube, ali i državljana drugih država koji su zadržani u tranzitnom prostoru Aerodroma Nikola Tesla Beograd, nakon što im nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Među tim osobama bilo je i više desetina onih koji su hteli da izraze nameru i podnesu zahtev za azil u Srbiji, te su se obratili Beogradskom centru za ljudska prava radi dobijanja besplatne pravne pomoći. Prema navodima većine koji su nam se obratili, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu nisu reagovali na njihove usmene i pismene molbe da žele da traže azil u Srbiji, a pojedinima su oduzimani mobilni telefoni čime su bili sprečeni da zatraže pravnu pomoć.

Jedno od osnovnih prava koje predviđa Konvencija UN-a o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je Srbija ratifikovala, jeste da svi koji beže od rata ili strahuju od progona u svojoj državi porekla treba da imaju pristup teritoriji države od koje traže međunarodnu zaštitu. Srbiju takođe obavezuje i Konvencija UN-a protiv torture, koja sadrži odredbu o zabrani proterivanja i vraćanja lica na teritoriju gde im preti opasnost da budu podvrgnuta torturi.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, čije se odredbe tumače u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, propisuje da svaki stranac prilikom granične kontrole može pred policijskim službenikom MUP-a izraziti nameru da podnese zahtev za azil. Nakon što je izrazio tu nameru, stranac se registruje i upućuje u centar za azil ili u drugi objekat koji je određen za smeštaj tražilaca azila.

Važno je istaći da zadržani stranci uglavnom borave po više dana u tranzitnom prostoru. U izveštaju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana od 25. Februara 2020. godine, prilikom posete Stanici granične policije Beograd i Aerodromu Nikola Tesla, utvrđeno je da prostorije za smeštaj stranaca koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u Srbiju, nisu primerene višednevnom boravku[1].

Prema dosadašnjem iskustvu Beogradskog centra za ljudska prava, strancima koji zatraže azil na Aerodromu Nikola Tesla, pristup teritoriji i postupku dopušta se tek nakon intervencije pravnika i insistiranja da Uprava granične policije postupi u skladu sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima.

Ovim putem, Beogradski centar za ljudska prava napominje da je MUP Srbije u obavezi da poštuje i primenjuje Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u odnosu na sve strance koji se obrate policijskim službenicima sa namerom da traže azil u Srbiji. Nadležne insitucije dužne su da ispitaju postojanje opasnosti od progona, mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u pogledu svakog tražioca azila. Naročito treba imati u vidu da među tražiocima azila, koji su u neadekvatnim uslovima zadržani na Aerodromu Nikola Tesla, ima i žena i dece.




[1]Izveštaj NPM je dostupan na:https://npm.rs/attachments/article/966/izvestaj.pdf.

Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju

7. oktobar 2021.

Capture 3 slobodeOrganizacije okupljene oko platforme “Tri slobode” upozoravaju Narodnu skupštinu i javnost Srbije da Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju i međunarodnim standardima koji regulišu pravo na slobodu okupljanja. U trenutku dok se u Srbiji odvija veliki broj javnih rasprava o izmenama zakona koji utiču na vladavinu prava i ljudska prava u kojima je ostavljen veoma kratak rok za analizu propisa i slanje komentara, predlog Vlade Srbije koji ograničava pravo na javna okupljanja prošao je skoro neprimetno.

Članom 20. navedenog Predloga predviđeno je da jedinice lokalne samouprave odlučuju o održavanju onih okupljanja koja mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti indikartora buke. Dodatno, ostavljen je rok za prijavu ovakvih okupljanja od 20 dana. Jedinica lokalne samouprave, odlukom određuje ulice, delove ulica i naselja i druge lokacije namenjene za ovakva okupljanja. Ovo rešenje suprotno je Zakonu o javnom okupljanju koji propisuje da je rok za prijavu javnog okupljanja pet dana pre vremena određenog za početak okupljanja. Zakon o javnom okupljanju detaljno reguliše i mesto okupljanja, načine i uslove za ograničenje javnog okupljana, pa je tako mesto okupljanja svaki prostor koji je bez uslova ili pod istim uslovima, dostupan individualno neodređenom broju lica.

(više…)

Poziv državi da hitno donese adekvatne mere za zaštitu stanovništva od zarazne bolesti i prestane sa zloupotrebom ljudskih prava

1. oktobar 2021.

Capture KLJP logoKuća ljudskih prava i demokratije poziva Vladu Srbije da hitno prestane sa zloupotrebom pozivanja na zaštitu ljudskih prava i Ustava Srbije i da uvede obavezne mere zaštite stanovništva od zarazne bolesti SARS-CoV-2.

Sa 7 549 obolelih dana 30. 9. 2021. godine Srbija je u ubedljivoj prednosti u broju zaraženih od virusa SARS-CoV-2 u regionu, a lekari upozoravaju da su bolnice na ivici kapaciteta. Ipak, krizni štab za borbu protiv koronavirusa se ne sastaje, a nikakve obavezujuće mere nisu na snazi. Većina građana ne nosi zaštitne maske, okupljanja u zatvorenom i na otvorenom prostoru nisu ograničena, pa se redovno održavaju privatne i javne proslave koje pogoduju širenju virusa. Čini se kao da za odgovorne u Srbiji epidemija ne postoji. Na zvaničnom informativnom portalu Srbije koji se odnosi na COVID-19, poslednja vest, izuzev ažuriranja broja zaraženih, datira od 27. avgusta 2021. godine. Istovremeno, zdravstveni inspektori ne donose rešenja o obaveznoj izolaciji u kućnim uslovima, pa zaposleni, iako su bili u kontaktu sa obolelim osobama redovno idu na posao. U ovakvoj situaciji realno je očekivati da će broj zaraženih i umrlih nastaviti da raste.

Srbiji je hitno potreban aktivan i odgovoran krizni štab koji će formulisati mere za sprečavanje širenja epidemije na inkluzivan način, poput ostalih zemlja u regionu i Evropi. Obrazloženje da se pojedine mere ne uvode jer nisu u skladu sa Ustavom, zanemaruje činjenicu da je ljudsko pravo na zdravlje apsolutno i da nije dozvoljeno ograničiti ga.

Zbog alarmantne situacije sa brojem zaraženih, sa pravima zaposlenih koji su primorani da dolaze na posao iako su potencijalni prenosioci virusa, sa stanjem u zdravstvenom sistemu koji je pred potpunim kolapsom, zbog radnih prava lekara koji se već 18 meseci bore sa radom u veoma teškim uslovima,  pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno počne da sprovodi propise o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Građani Srbije imaju pravo na zaštitu svog psihičkog i fizičkog zdravlja, a  uovom trenutku država Srbija to pravo narušava svim ljudima koji u njoj žive.

Preuzmite Saopštenje

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:

  • Građanske inicijative
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Helsinški odbor za ljudska prava
  • Centar za praktičnu politiku

Potrebno usvojiti preporuke Venecijanske komisije, sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

29. septembar 2021.

bg cent 1

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Organizacije civilnog društva su krajem jula već ukazivale na zabrinjavajuća rešenja predviđena Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojima se ugrožava pravo na građansku participaciju, i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Tom prilikom, organizacije su upozorile javnost na to da je javna rasprava u pogledu ovog važnog zakona sprovedena u manjkavom i netransparentnom procesu, čime je obesmišljeno učešće stručne i zainteresovane javnosti.  Nažalost, na nedostatak volje da se ovaj proces sprovede na transparentan i participativan način ukazuje i to što je, nakon produženja javne rasprave zbog propusta nadležnog ministarstva, i objavljene nepostojeće mejl adrese za slanje komentara, predlagač po isteku roka za dostavljanje priloga istog dana Nacrt prosledio Venecijanskoj komisiji. Imajući ovo u vidu, Komisija je u svom mišljenju pozvala nadležne da  u daljem postupku izrade propisa  uvaže komentare civilnog društva.

Iz tog razloga, dolepotpisane organizacije još jednom apeluju na nadležne da, prilikom daljeg rada na Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, izmene sporne odredbe u skladu sa preporukama civilnog društva i Venecijanske komisije. Ovo predstavlja priliku da se problematična rešenja prisutna u Nacrtu, koja bi vodila ka usvajanju nedemokratskog zakona, na vreme isprave, umesto da se predlozi propisa kojima se ugrožavaju prava građana naknadno povlače pod pritiskom javnosti, kao što je nedavno bio slučaj sa Nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima. 

Potpisnice:

  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA
  • Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
  • Građanske inicijative
  • Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  • Transparentnost Srbija

U nastavku slede najvažniji problemi sa Nacrtom na koje ukazuju Komisija i civilno društvo. Ceo tekst komentara potpisanih organizacija na Nacrt Zakona možete pročitati na sledećim linkovima (12).

  • Veoma zabrinjava to što su vlasti izmenama ovog Zakona pristupile tek kada se približio referendum o izmenama Ustava, što je suprotno međunarodnim standardima. Kako navodi Komisija, značajne izmene zakona o referendumu ne bi trebalo primenjivati bar godinu dana nakon usvajanja. Komisija tako preporučuje održavanje prvog sledećeg referenduma nakon  dovoljnog vremenskog razmaka od usvajanja izmena, i naglašava da iste izmene treba usvojiti širokim konsenzusom, i uz javne konsultacije sa svim relevantnim akterima. 
  • Komisija poziva da se produži vremenski rok od dana usvajanja odluke o referendumu do njegovog održavanja, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za javnu debatu, kao i da se ograniči diskreciono pravo Narodne skupštine da taj rok smanjuje. Sa druge strane, previše je dug rok od šest meseci koji je ostavljen Narodnoj skupštini da odluči o ispunjenosti formalnih aspekata zahteva glasača da se održi republički referendum, te Komisija preporučuje da se ovaj rok smanji. 
  • Dalje, Komisija je upozorila da bi moglo doći do preteranih ograničenja osnovnih političkih prava odredbom Nacrta kojom se omogućava izbornim komisijama da donesu posebna pravila u određenim situacijama, uključujući pandemiju. Ovako postavljena odredba je preširoka, i Venecijanska komisija preporučuje da se u samom Zakonu predvide detaljnija pravila. 
  • Izuzetno su problematične odredbe koje omogućavaju vlastima da zaobiđu volju naroda, i da ono što je odbijeno na referendumu ipak usvoje, nakon isteka godinu dana od referenduma. Komisija ističe da tekst koji je odbijen na referendumu ne može biti usvojen u drugoj proceduri bez (novog) referenduma. 
  • Venecijanska komisija je potvrdila ono na šta su organizacije civilnog društva ukazale u komentarima na Nacrt, a to je da tela koja sprovode referendum (izborne komisije na svim nivoima) moraju da budu nezavisna, i ne smeju sistematski da zavise od političke većine, te stoga u njihov sastav treba uključiti i predstavnike pravosuđa i druge nezavisne eksperte.  
  • Organizacije civilnog društva su istom prilikom istakle niz problema u vezi sa referendumskim pitanjem i referendumskom kampanjom. Komisija je potvrdila da sadržinu referendumskog pitanja treba da utvrdi (Republička) izborna komisija ili neko nepristrasno telo, umesto Narodne skupštine. Nepristrasno telo, a ne Vlada, bi trebalo da bude zaduženo za pravovremeno i istinito obaveštavanje građana o različitim stavovima povodom referendumskog pitanja, a rok od osam dana koji je za to predviđen Nacrtom izaziva ozbiljnu zabrinutost.  
  • Civilno društvo je u svojim komentarima prethodno upozoravalo da bi, po postojećem Nacrtu, usled nejasne definicije organizatora referendumske kampanje, svako ko istupa u javnosti povodom referenduma mogao biti kažnjen veoma visokom novčanom kaznom, ukoliko prethodno nije ispunio niz formalnih zahteva. Komisija je takođe upozorila da se odredbe koje propisuju šta se ima smatrati referendumskim aktivnostima ne smeju tumačiti preširoko, tako da uključe zauzimanje stava, organizovanje debate ili anketiranje javnog mnjenja o pitanjima povodom kojih se raspisuje referendum, te da ih je iz tog razloga potrebno revidirati.  
  • Komisija je potvrdila argumente civilnog društva da se pravila o izvorima finansiranja izborne kampanje ne mogu prosto preslikati na referendumsku kampanju. Neki subjekti kojima je zabranjeno da finansiraju učesnike izbora (npr. sindikati, verske zajednice, udruženja) mogu imati legitiman interes da finansiraju kampanju u vezi sa pojedinim referendumskim pitanjima. Takođe, ističemo da Komisija u ovom mišljenju nije analizirala moguća sporna pitanja u vezi sa finansiranjem referendumske kampanje koja bi proizašla usled shodne primene odredaba drugog zakona (o finansiranju političkih aktivnosti). To je još jedan razlog više da se sva pitanja vezana za ovu materiju temeljno razmotre.   
  • U pogledu odredaba Nacrta koje se tiču prikupljanja potpisa za pokretanje referenduma ili narodne inicijative, Komisija je izrazila stav da za overu potpisa ne treba tražiti nikakvu naknadu, ili bi ta naknada trebala da bude vrlo mala. Podsećamo da postojeći Nacrt pokretače narodne inicijative ili referenduma u pogledu obaveze plaćanja taksi izjednačava sa političkim strankama, što bi ove važne institute u praksi učinilo nedostižnim najvećem broju građana.