Saopštenja

Apel da se za vreme vanrednog stanja poštuju ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima

19. mart 2020.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na nadležne državne organe da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa SARS-CoV-2 (korona virus), budu srazmerne svrsi njihovog uvođenja, saglasne obavezujućim odredbama  koje se odnose na vanredno stanje i u skladu sa načelima o zabrani diskriminacije. Pristup Vlade Republike Srbije u rešavanju pandemije COVID-19 mora da bude zasnovan na poštovanju ljudskih prava, a mere koje država privremeno propisuje moraju biti promišljene, srazmerne, pravno utemeljene, dostupne i razumljive svim licima na koja se odnose.

Ograničenje slobode kretanja koje je stupilo na snagu 18. marta 2020. godine naredbom ministra unutrašnjih poslova unosi niz nedoumica, a samim tim otvara prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe. Zabrana kretanja svim građanima sa navršenih 65 i više godina života u urbanim srednima, odnosno sa 70 i više godina života u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika, kao i zabrana kretanja svim građanima bez obzira na uzrast u vremenu od 20 do 5 časova, osim onima kojima MUP izda individualnu dozvolu i licima kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć, mora biti precizirana i zvanično pisano objašnjena.

Ograničeno 24-časovno kretanje lica smeštenih u centre za azil i prihvatne centre u Republici Srbiji izvan tih centara – osim u “opravdanim slučajevima” koje je uvedeno odlukom Vlade Republike Srbije takođe mora biti dodatno pojašnjeno i precizirano, a osobe koje se nalaze u centrima za azil moraju na adekvatan način biti informisane o svim merama koje Vlada preduzima kako bi sprečila širenje korona virusa. 

Član 15 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje da se u vreme vanrednog stanja ne dopušta odstupanje od prava na život, zabrane zlostavljanja, zabrane ropstva i obaveze kažnjavanja samo na osnovu zakona. Članom 202. Ustava Republike Srbije  određeno je da su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom dozvoljena samo u obimu u kojem je to neophodno, kao i da mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Centar ujedno skreće pažnju i na napomene eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji ističu da “restriktivne mere uvedene u odgovoru na virus moraju biti motivisane legitimnim ciljevima zaštite javnog zdravlja, i ne smeju se zloupotrebiti za suzbijanje političkih neslaganja, kao osnov za napad na određene grupe, manjine ili pojedince, niti za ućutkivanje branilaca ljudskih prava”.

Beogradski centar za ljudska prava zato smatra da je neophodno: 

  • da se zvaničnim pisanim dokumentom utvrdi način obezbeđivanja dnevnih životnih potreba građana čije je kretanje ograničeno tokom celog dana,
  • da se građani sa hroničnim oboljenjima pogodnim za razvoj težih posledica korona virusa (poput astme, dijabetesa i drugih) stave u isti režim sa građanima starijim od 65, odnosno 70 godina, u cilju zaštite njihovog zdravlja,
  • da se propišu pravila bezbednog higijenskog ponašanja na javnim mestima za vreme trajanja vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije korona virusa,
  • da se primenjuje individualni pristup u procenjivanju potrebe da se licima koja traže međunarodnu zaštitu ograniči sloboda kretanja, na isti način i pod istim uslovima kao i drugim kategorijama stanovništva (u zavisnosti od zemlje iz koje su došli, kontakata sa drugim licima, godinama starosti, postojanju hroničnih oboljenja i slično),
  • da se sva lica u objektima kolektivnih smeštaja snabdeju zaštitnim sredstvima i individualno upoznaju sa merama zaštite od širenja zaraznih bolesti na jeziku koji razumeju,
  • da se u svim objektima kolektivnog smeštaja (ne samo u centrima za azil i prihvatnim centrima, već i u domovima za starije, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim ustanovama i sl.) obezbedi testiranje lica na prisustvo korona virusa u većem broju i pod lakšim uslovima nego što je to slučaj sa građanima koji stanuju u privatnim smeštajnim objektima (naročito osobama sa mentalnim smetnjama),
  • da se advokatima omogući da, u svojstvu izabranih ili branilaca određenih po službenoj dužnosti, pristupaju svojim branjenicima pred sudovima, javnim tužilaštvima i policijom,  
  • da sve odluke Vlade koje se donose za vreme vanrednog stanja budu zvanično prevedene na engleski jezik i dostupne u svim objektima kolektivnog smeštaja, a da licima koja ne govore srpski ni engleski jezik budu prevedene na jezik koji razumeju.

U tom smislu, nadležnim organima Republike Srbije nudimo svoju ekspertizu kao pomoć u zajedničkoj borbi svih protiv pandemije virusa COVID-19 (korona virusa).

Beogradski centar za ljudska prava se istovremeno uključuje i u projekte volonitranja, pružanja pomoći i podrške posebno najugroženijim  grupama građanja. Za dodatne informacije kontaktirajte nas na bgcentar@bgcentar.org.rs kao i pozivom na telefon +381 11 3085 328.  

 

Osuda pretnji migrantima i tražiocima azila

24. februar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje presretanje tražilaca azila i migranata i pretnje kojima su prethodnih dana izloženi na beogradskim ulicama, a koje su počinile takozvane „narodne patrole“ i na taj način raspirivale nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Centar zahteva hitnu reakciju nadležnih, kao i jasnu i nedvosmislenu osudu i sankcionisanje nezakonitog ponašanja neformalnih grupa čije se nedopustive aktivnosti šire društvenim mrežama. Istovremeno, kao negativnu praksu u političkom govoru ocenjujemo sve glasnije raspirivanje mržnje i diskriminatorski odnos prema migrantima i izbeglicama u Republici Srbiji i ujedno upozoravamo da pitanje migranata i tražioca azila ne sme da se  zloupotrebljava u predstojećoj predizbornoj kampanji.

Zabrinjavajući su podaci do kojih je došao Poverenik za zaštitu ravnospravnosti krajem prošle godine gde je konstantovano da je kod građana Srbije najizraženija socijalna distanca prema tražiocima azila odnosno migrantima. Takođe, u toj analizi tražioci azila i migranti su kategorije ljudi koje građani Srbije percipiraju kao najnepoželjnije grupe da se stalno nastane u Srbiji, da budu komšije, saradnici na poslu, osobe sa kojima bi se družili i drugo. Takođe, istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Ipsos Strategic Marketinga iz novembra prošle godine pokazuje da čak 41% ispitanika ima negativno mišljenje prema izbeglicama i migrantima iz država Bliskog istoka i Afrike. Građani Srbije u velikom broju, 22%, kao prvu asocijaciju na migrante naveli su: pretnja/problemi za državu/treba ih deportovati. 44% ispitanika smatra da bi škola bila manje bezbedna ukoliko su u njoj deca migrant, dok 24% misle da se deca migranti ne bi uklopili u škole zbog kulturoloških razlika i da je bolje da je za decu migrante da slušaju nastavu odvojeno.

Navedeni podaci predstavljaju alarm ne samo za nosioce vlasti nego i za sve aktere u srpskom društvu da su tražioci azila i migranti jedna od najranjivijih i najnepoželjnijih kategorija ljudi u Srbiji. Neophodno je da im se pruži zaštita, pomoć i podrška u skladu sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim propisima na koje se Republika Srbija obavezala. Nasilje i mržnja koji su svakodnevno prisutni u javnom diskursu direktno utiču na dostojanstven život svih građana i građanki, kako onih koji u Srbiji žive tako i onih koji kroz nju prolaze. Nedopustivo je da se migranti i tražioci azila kroz javni govor i postupanja izlože dodatnoj viktimizaciji i progonu.

Ovim putem Beogradski centar za ljudska prava poziva nadežne državne organe da preduzmu sve mere u cilju sprečavanja svih protivzakonitih radnji preduzimanih protiv tražilaca azila i migranata, te sprečavanje daljeg delovanja neformalnih grupa koje raspiruju nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Političke partije pozivamo da se uzdrže od svakog govora mržnje i organizovanih kampanja protiv tražilaca azila i migranata posebno u predstojećoj predizbornoj kampanji. Medijima skrećemo pažnju u pogledu profesionalnih standarda izveštavanja kada se izveštava o tražiocima azila i migrantima, te neophodnost poštovanja zakona i Kodeksa novinara Srbije. Sve predstavnike vlasti u Srbiji, posebno na najvišem nivou, pozivamo da se u javnom govoru i delovanju ponašaju u skladu sa demokratskim vrednostima solidarnosti i empatije, posebno imajući u vidu iskustva iz naše nedavne prošlosti kada je naš narod, zbog ratova vođenih na ovim prostorima, bio prinuđen da napušta svoje domove i utočište traži u drugim zemljama.   

Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

6. februar 2020.

KLJPKuća ljudskih prava i demokratije još jednom upozorava javnost na opasnost od političkog delovanja Vojislava Šešelja i nastavka pogubne retorike iz devedestih godina koji su nedavno rezultirali i fizičkim napadom na aktiviste organizacija civilnog društva. Aktivisti koji su se okupili u znak protesta zbog promocije knjige ovog osuđenog, ratnog zločinca kojom se negira genocid počinjen u Srebrenici, moraju da budu zaštićeni od fizičkih napada, posebno kada reaguju na nedopustivo korišćenje javnih resursa za promociju ratnih zločinaca.

Podsećamo, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove je Vojislava Šešelja osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja i podržavanja ratnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Uprkos ovoj presudi, odsustvo reakcije nadležnog skupštinskog odbora je Vojislavu Šešelju omogućilo da nezakonito zadrži svoj poslanički mandat i da nastavi da širi pogubne ideje koje su dovele do krvavih ratova 90-tih bez straha da će snositi odgovornost za reč iznetu u javnom prostoru. Kršenja osnovnih sloboda i prava novinara, aktivista i branitelja ljudskih prava mogla su da budu sprečena da su nadležni organi blagovremeno reagovali u skladu sa zakonom. Neshvatljivo je da se javni prostor, finansiran novcem građana Srbije, daje na korišćenje radi promocije ideja koje osporavaju genocid u Srebrenici, nesporno utvrđen odlukama međunarodnih sudova.

Ukoliko Srbija želi da se približi evropskim vrednostima i članstvu u Evropskoj uniji, zaštita branitelja ljudskih prava mora da bude garantovana u zakonu i praksi. Sa druge strane, konstantno prećutno odobravanje, podržavanje i promovisanje ratnih zločina od strane organa javne vlasti mora da postane stvar prošlosti.

Pozivamo i nadležno javno tužilaštvo da bez odlaganja ispita postojanje elemenata krivičnog dela u pogledu ovog događaja, a sve organe javne vlasti da u budućnosti uskrate mogućnost upotrebe javnog prostora radi promocije ideja koje podstiču širenje sterotipa o žrtvama ratnih zločina.

Kuća ljudskih prava koju čine:

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Beogradski centar za ljudska prava
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava
Centar za praktičnu politiku

Saopštenje Kuće ljudskih prava;Zaustaviti korišćenje javnih resursa za negiranje genocida

Nulti izveštaj o pravima mladih: Mladi u Srbiji nezaposleni, depresivni i zanemareni

5. februar 2020.

Nulti izvestaj mladi Od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji. Otvorene su teme migracija mladih, odnosno njihovom odlasku iz Srbije, stanovanja mladih uz najave državnih projekata koji treba da reše probleme održivog stanovanja i izborima kroz praćenje aktivnosti određenih grupa mladih u političkom životu Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava godinama unazad sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije. Uz saradnju i stručnu podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Centar je počeo da izveštava o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou. Aktuelni „Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019″ pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.

Među ključnim nalazima iz izveštaja izdvajamo:

  • da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
  • da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
  • da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
  • da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
  • da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
  • da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina, da je neophodno raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti, da je 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina seksualno aktivno, da znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode i da je problematičan položaj mladih koji žive sa HIV-om, multiplom sklerozom i drugim težim bolestima.
  • da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa
  • da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.

Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji u 2019. godini pokazuje da su mladi najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava, koja ocenjuju kao prava koja su sistemski ugrožena i zanemarena.

Preuzmite izveštaj: Nulti-izvestaj-LJPM_net_compressed

 

Izjave najviših državnih funkcionera direktno krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti

20. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog izjave državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića kojom se na najdirektniji način krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. Centar upozorava javnost na ozbiljnost posledica do kojih ova, kao i nedavna izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, može dovesti. Ovakve izjave predstavljaju najavu rušenja samih temelja ustavnog poretka i uspostavljanje ustavno-političkog sistema organizacije vlasti u kojoj će izvršna vlast i formalno imati prevagu nad zakonodavnom i sudskom granom vlasti. 

Gostujući na televiziji Prva 19. januara 2020. godine državni sekretar Radomir Ilić je, između ostalog, rekao da su „…sudstvo i tužilaštvo postali neodgovorna grana vlasti, zatvoren sistem koji niko ne kontroliše eksterno…i umesto da predsednik Vučić (po ugledu na „francuski“ model) postavlja sudije ovde imamo (slučaj) da sudije i tužioci sede sa kriminalcima…“. Takođe, državni sekretar je rekao da je od političkog pritiska napravljena fama i da je neophodno promeniti Ustav kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu. 

Ova izjava visokog predstavnika izvršne vlasti usledila je samo par dana nakon izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojom je osudio odluku tužilaštva u jednom predmetu o obustavi istrage, čime je direktno narušio Ustavom garantovano načelo o samostalnosti javnog tužilaštva, kao i načelo presumpcije nevinosti lica protiv koga je vođena istraga. 

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na sve nosioce funkcija izvršne vlasti da prestanu sa ugrožavanjem nezavisnosti sudske vlasti i poziva Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da stanu u njegovu odbranu. Populističku retoriku kojom preko individualnih slučajeva najviši državni funkcioneri nastoje da diskredituju nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija treba posmatrati kroz prizmu procesa pripreme ustavnih amandmana koji je započeo još 2017. godine.  

Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno je da će Republika Srbija izmeniti Ustav i pravosudne zakone kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca. Tokom 2017. i 2018. godine Ministarstvo pravde je organizovalo proces pripreme nacrta amandmana za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Podsećamo da je sam proces konsultacija bio organizovan na način koji je izazivao najozbiljnije sumnje u iskrenost vlasti da se kroz ustavne reforme onemogući uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe. Sredinom 2019. godine Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije usvojio je predlog Vlade da se uđe u ustavne promene u oblasti pravosuđa, a rešenja koja sadrži poslednja verzija teksta predloga ustavnih amandmana sa kojom je javnost imala prilike da se upozna ne odgovaraju ciljevima iz Akcionog plana za Poglavlje 23, već u određenoj meri predstavljaju i korak unazad u odnosu na važeće odredbe Ustava. 

U zemlji već urušenih institucija da li je suvišno postaviti pitanje gde je i šta radi Republički javni tužilac?

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme”

17. januar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme” i iskreno se nada da će ovo Ministarstvo ubuduće isto tako brzo i prilježno nastaviti da reaguje na pisanja i objave svih ostalih medija, a posebno tabloida koji su do sada, kako potvrđuju brojne odluke Saveta za štampu, više puta prekršili novinarsku etiku i Zakon o javnom informisanju i medijima.  (više…)