Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti na nedopustivo ponašanje radnika angažovanih za obezbeđenje Centra za azil u Bogovađi koji su verbalno i fizički maltretirali decu koja u tom centru borave bez pratnje roditelja. Protiv navedenih radnika firme za obezbeđenje Centar je podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštu u Ubu, dok je ovim povodom Centar za azil u Bogovađi 15. maja 2020. godine obišao i Zaštitnik građana.

U noći između 11. i 12. maja 2020. godine u Centru za azil u Bogovađi dogodio se incident u kojem su radnici firme Dekapolit koja obezbeđuje centar, fizički i verbalno maltretirali decu koja u tom centru borave bez pratnje roditelja. Na video-snimcima koji su zabeležili nasilje vidi se kako jedan od radnika obezbeđenja preti deci, a jedno dete udara šakom i predmetom nalik palici. Zabrinjavajuće je i to što je osoba koja je učestvovala u navedenom događaju zastrašivala istu grupu dece kada je saznala da postoje snimci i nakon što su o incidentu obavešteni nadležni organi. 

Beogradski centar za ljudska prava smatra da postupanje radnika firme angažovane za obezbeđenje Centra za azil u Bogovađi sadrži elemente krivičnog dela zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika zbog čega je protiv odgovornih podneta i krivična prijava nadležnom tužilaštvu. Nasilje bilo koje vrste uključujući i unutar institucija u nadležnosti Republike Srbije je nedopustivo, zbog čega je potrebna hitna reakcija nadležnih organa, naročito kada se uzme u obzir da se radi o posebno ranjivoj kategoriji kao što su deca.

Imajući u vidu opasnost od ponavljanja krivičnog dela i to da su deca izložena strahu jer još uvek viđaju nasilnike u istom objektu apelujemo da se radnici koji su učestvovali u incidentu hitno udalje sa poslova obezbeđivanja Centra za azil u Bogovađi ili bilo kojeg drugog objekta u kojem borave kako izbeglice i migranti tako i građani Republike Srbije. Hitna mera imala bi za cilj da odmah zaštiti decu koja trenutno borave u Republici Srbiji, a dugoročno da spreči nove nasilne incidente u centrima za azil i prihvatnim centrima. Obezbeđivanje objekata kao što je centar za azil podrazumeva vršenje javnih ovlašćenja koja su ovim licima poverena od strane države, koja ima obavezu da ne dopusti da ona budu poveravana nasilnicima. Pozivamo tužilaštvo da neodložno i temeljno postupi po krivičnoj prijavi zbog posebne ugroženosti dece u Centru za azil u Bogovađi, a firmu Dekapolit da radnike koji su učestvovali u incidentu udalji iz službe do okončanja istrage navoda o zlostavljanju i otpusti iz službe ukoliko se utvrdi da su učinili krivično delo.

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 5 – javne nabavke uputila je danas inicijativu za odlaganje početka primene Zakona o javnim nabavkama do 1. januara 2021, odnosno najranije 1. septembra 2020. Odlaganje je neophodno da se temeljno pripremila primena Zakona koji donosi niz novina, pravila i tehnika.

Zakon o javnim nabavkama donosi suštinske novine, u vezi sa čijom primenom ne postoje prethodna uporedna iskustva iskustva ni kod jednog od ključnih aktera – ponuđača, naručilaca i nadležnih institucija.

Radna grupa NKEU za Poglavlje 5 smatra da je neophodno da se odloži početak primene Zakona, kako bi se to vreme iskoristilo za izgradnju, testiranje funkcionalnosti i puštanje u rad novog Portala javnih nabavki, donošenje niza podzakonskih akata  i za temeljnu pripremu i obuku ponuđača i naručioca (ali i nadležnih institucija).

Primena Zakona o javnim nabavkama trebalo bi da počne 1. jula 2020, a najbitnija novina je uspostavljanje potpuno novog Portala javnih nabavki preko kojeg će se sprovoditi najvažnije radnje u postupcima javnih nabavki, od podnošenja i otvaranja ponuda, pa sve do zahteva za zaštitu prava i osporavanja radnji i odluka naručioca. Smatramo da nema dovoljno vremena da se ovaj posao kvalitetno obavi do 1. jula.

Inicijativa je upućena Upravi za javne nabavke, Ministarstvu finansija, Vladi Srbije i Skupštini Srbije. Pored članica Radne grupe NKEU za Poglavlje 5, inicijativu su podržale i druge organizacje civilnog društva, kao i profesionalci u oblasti javnih nabavki.

Potpisnici inicijative:

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

Bečejsko udruženje mladih

Biro za društvena istraživanja

Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“

Društvo protiv korupcije

Koalicija za nadzor javnih finansija

Moj tender d.o.o

Protecta

Radna grupa NKEU za Poglavlja 17 i 29

Savez računovođa i revizora Srbije

Slovo d.o.o

Sretenje

Transparentnost Srbija

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava

Udruženje profesionalaca u javnim nabavkama RS

Grupa organizacija civilnog društva podnela je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.

Osporenu naredbu doneo je ministar zdravlja u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije na osnovu člana 52. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji ovlašćuje ministra da propiše mere ograničenja kretanja na području zahvaćenom vanrednom situacijom. Međutim, nakon ukidanja vanrednog stanja koje je u Srbiji trajalo 53 dana, od 15. marta do 6. maja 2020. godine, vanredna situacija nije proglašena ni na jednom od područja teritorije Republike Srbije na kojima se nalaze prihvatni centri i centri za azil.

Ova mera ne ispunjava ni uslov srazmernosti, a takođe zabrinjava što zabrana napuštanja prihvatnih centara i centara za azil nije striktno vremenski ograničena, odnosno što traje do prestanka opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19 na teritoriji Republike Srbije, tj. do neutvrđenog roka.  

(više…)

Ograničenje prava na slobodu kretanja građana Srbije koje su odredili predstavnici vlasti u Republici Srbiji u cilju sprečavanja širenja zaraze virusa korona (SARS-COV-2), jedno je od najdrastičnijih u Evropi, zaključak je Beogradskog centra za ljudska prava nakon razmatranja mera ograničenja i zabrane slobode kretanja u evropskim zemljama. Vanredno stanje koje je u Srbiji uvedeno 15. marta ukinuto je posle 53 dana odlukom Narodne skupštine usvojenom 6. maja. Tokom vanrednog stanja, došlo je do odstupanja i ograničavanja brojnih ljudskih prava građana Srbije, garantovanih Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Pravo građana Srbije koje je u najvećoj meri bilo ograničeno svakako jeste sloboda kretanja. Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja na teritoriji Republike Srbije. Dok čekamo odgovor Ustavnog suda na pitanje da li je naredba ministarstva valjan pravni osnov za odstupanje od Ustavom garantovanih prava, neophodno je skrenuti pažnju na još jedno važno pitanje, a to je obim ograničenja slobode kretanja.

Ustav Republike Srbije u stavu 1 člana 202 propisuje da se po proglašenju vanrednog stanja od određenih ljudskih prava može odstupiti, ali samo u obimu u kojem je to neophodno. Slično predviđa i član 4 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima prema kome se od prava garantovanih paktom u slučaju izuzetne opasnosti može odstupiti u strogom obimu koje takva opasnost zahteva, dok u Opštem komentaru 29 na član 4 Pakta, Komitet za ljudska prava ističe da je, između ostalog, striktna neophodnost i srazmernost svake preduzete mere koja predstavlja odstupanje obaveza koje su države preuzele ratifikacijom ovog međunarodnog ugovora.

Spornom naredbom, tokom vanrednog stanja u Srbiji je uveden „policijski čas“ i građanima Srbije je bilo zabranjeno kretanje radnim danima od 17 (nekoliko dana i od 15) do 5 časova, a vikendom, od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova. Potpuna zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina trajala je čak 34 dana, uz mogućnost odlaska u kupovinu jednom nedeljno, tačno određenog dana, u periodu od 4 do 7 časova.

Beogradski centar za ljudska prava analizirao je na koji način i u kojoj meri su evropske zemlje ograničile pravo na slobodu kretanja u cilju sprečavanja širenja zaraze, a rezultati pokazuju da mere ograničenja i zabrane slobode kretanja građana Srbije predstavljaju svakako jedne od najdrastičnijih u Evropi. Česte izmene obima i vremenskog ograničenja zabrane kretanja kao i nelogičnosti sleda uvođenja i otklanjanja mera stvorili su konfuziju među građanima koji su često imali problem da svoje ponašanje/postupanje usklade sa važećim merama ograničenja o čemu govore i brojni slučajevi u kojima su građani kažnjavani zbog kršenja mera zabrane kretanja. Ostaje otvoreno pitanje da li su ovako stroge mere ograničenja i zabrane kretanja bile neophodno potrebne kako bi se postigao cilj – suzbijanje širenja virusa korona, odnosno da li bi isti rezultat bio postignut merama kojima se u manjoj meri zadire u prava građana, kao i da li je država u ovom slučaju postupila suprotno Ustavu i odredbama međunarodnog prava.

Detaljnije pogledajte u infografici. 

Dvanaest udruženja građana podnelo je inicijativu Zaštitniku građana za pokretanje postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, u vezi sa postupanjem policije po prijavama građana koje se odnose na okupljanja grupa građana koje u večernjim satima sa stambenih zgrada pale baklje i pirotehnička sredstva, kao i u vezi sa dodeljivanjem dozvola za kretanje u vreme zabrane kretanja.

Prethodnih nekoliko dana u sredstvima javnog informisanja i na društvenim mrežama objavljivani su snimci koji pokazuju da se tokom večernjih sati, za vreme zabrane kretanja uvedene Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja, širom Beograda i u drugim gradovima po Srbiji okupljaju grupe građana koji sa stambenih zgrada pale baklje i aktiviraju eksplozivne materije (pirotehnička sredstva) velike snage. U jednom takvom slučaju u Nišu, intervenisala je vatrogasna služba zbog opasnosti od izbijanja požara, a bilo je i slučajeva u kojima su se ovi građani verbalno sukobljavali sa stanarima stambenih zgrada sa kojih su bez njihovog odobrenja aktivirana pirotehnička sredstva, paljene baklje i aktivirana sredstva za video snimanje iz vazduha (tzv. dronovi).

(više…)