Saopštenja

Osuđujemo hapšenje mirovnih aktivistkinja Aide Ćorović i Jelene Jaćimović

9. новембра 2021.

Capture 3 slobode

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju hapšenje mirovnih aktivistkinja Aide Ćorović i Jelene Jaćimović, koje su brutalno privedene od strane policajaca u civilu dok su protestovale protiv murala osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću i traže obustavljanje svih postupaka protiv njih. Na dan borbe protiv fašizma, hapšenje aktivistkinja za ljudska prava i svrstavanje na stranu osuđenih ratnih zločinaca pokazuje pravo opredeljenje vlasti u Srbiji.

Podsećamo da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova nelegalno zabranjen skup Inicijative mladih za ljudska prava u okviru kog je planirano uklanjanje murala Ratku Mladiću, zbog navodne opasnosti po bezbednost ljudi i imovine. Ministar Aleksandar Vulin se potom oglasio saopštenjem u kome je ovu akciju okarakterisao kao “licemernu, podlu i vođenu zlom namerom”. Na sam dan prvobitno zakazanog protesta, a prema svedočenjima očevidaca, pripadnici MUP su zaustavljali i legitimisali građane/ke koji su se zatekli u neposrednoj blizini murala.

Podsećamo da je hapšenje Maje Stojanović, sada izvršne direktorke Građanskih inicijativa pre 14 godina nakon slične akcije protiv Ratka Mladića završeno tako što je ona proglašena zatvorenicom savesti od strane Amnesty International, a predsednik Srbije platio tada dosuđenu prekršajnu kaznu. Ponavljanje ovakvih katastrofalnih grešaka od strane vlasti u Srbiji nas vraća u nazad i pokazuje da Srbija ide u pravcu slavljenja zločina, a ne demokratizacije. 

U svom saopštenju, MUP je naveo da je “mnogo onih koji bi da iz Beograda stižu slike razbijenih srpskih glava”. Umesto toga, večeras u Beogradu svedočimo brutalnoj demonstraciji sile nad mirovnim aktivistkinjama od strane neuniformisanih lica, a u svrhu odbrane ratnohuškačke politike.

 Potpisnice: 

  1. Građanske inicijative
  2. Inicijativa mladih za ljudska prava
  3. Centar za kulturnu dekontaminaciju

 

  1. Incijativa za socijalna i ekonomska prava- A11
  2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  3. Trag Fondacija
  4. Slavko Ćuruvija Fondacija
  5. Helsinški odbor za ljudska prava Srbija
  6. Beogradski centar za ljudska prava
  7. Partneri Srbija
  8. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  9. Žene u crnom
  10. Autonomni ženski centar
  11. Novi optimizam
  12. Centar za praktičnu politiku
  13. Srbija u pokretu
  14. CRTA
  15. Naša zadužbina
  16. Catalyst Balkans
  17. Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)
  18. Transparentnost Srbija

Inicijativa Vakciniši se!: Nacionalna frekvencija – nacionalna odgovornost!

4Aktivisti i aktivistkinje okupljeni oko inicijative “Vakciniši se!”, svesni stanja i posledica pandemije COVID-19, koje se svakodnevno mere desetinama preminulih, predlažu da:

1. Sve televizije sa nacionalnim pokrivanjem na vidno mesto ispišu poruku “vakciniši se” ili je dodaju već postojećim porukama na primer poruci “budite odgovorni” na RTS-u;

2. Institut Batut u dnevnim izveštajima prikazuje podatke o:  

  • procentu obolelih koji nisu vakcinisani,
  • procentu preminulih koji nisu vakcinisani i
  • broju i tipu prijavljenih negativnih efekata usled vakcinacije.

3. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima član 24 i član 47, stav 1 uspostavi monitoring izveštavanja medijskih pružalaca usluga na temu pandemije COVID-19 i vakcinacije u kontekstu objektivnost, istinitosti, potpunosti i blagovremenog informisanja.

4. Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine shodno članu 7 Zakona o medijskim javnim servisima:

  • prikazuju emisiju na dnevnom nivou u kojoj će po principu “otvorene linije” građani i građanke moći da pitaju relevantne stručnjake sve u vezi sa vakcinacijom i
  • pripremi tv priloge o pozitivnim primerima vakcinacije u državama u kojima je procenat vakcinacije visok.

Potpisnice:

  1. Vesna Mališić (NIN)
  2. Slobodan Georgijev 
  3. Goran Miletic
  4. Podrinske
  5. Glas Šumadije
  6. Radio Boom 93
  7. Nova naša reč
  8. JUGpress
  9. Fondacija Slavko Ćuruvija
  10. Evropski pokret u Srbiji
  11. Slobodna zona, Filmski festival
  12. Magločistač
  13. Pokret Novi optimizam
  14. Impuls Tutin
  15. Odbor za ljudska prava Niš
  16. Centar za razvoj lokalnih medija
  17. Trag fondacija
  18. Udruženje građanki FemPlatz Pančevo
  19. Biro za društvena istraživanja – BIRODI
  20. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  21. NUNS
  22. Centar modernih veština
  23. Građanske inicijative
  24. NDNV
  25. Media i reform centar Niš
  26. Urban-In, Novi Pazar
  27. Asocijacija Duga, Šabac
  28. Beogradski centar za ljudska prava
  29. Centar Biopolis
  30. Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)
  31. Praxis
  32. Novi Magazin
  33. Radio Zlatousti
  34. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  35. Fondacija Iskorak
  36. Forum civilne akcije Požega
  37. YUCOM
  38. Akademija ženskog liderstva
  39. Centar za ženske studije
  40. Res Publika
  41. Partneri Srbija
  42. Okular
  43. Fondacija Sloboda štampe
  44. iRevolucija
  45. Žene u crnom
  46. Canvas
  47. Nagvis
  48. Prijatelji dece Srbije
  49. Društvo za održivu budućnost Koraci
  50. Centar za savremene politike

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio da je Raiffeisen banka diskriminisala izbeglice

2. новембра 2021.

Capture Bg centar i A11

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbi Beogradskog centra za ljudska prava i A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava utvrdio da je Raiffeisen banka a.d. Beograd, povredila odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije Republike Srbije kada je odbila da otvori račune osobama sa odobrenim utočištem, odnosno priznatim statusom izbeglica u Srbiji. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u svom mišljenju konstatovao da nije moguće isključivo na osnovu državljanstva, odnosno države porekla fizičkog lica ili nacionalnosti unapred isključiti mogućnost da se određenim kategorijama lica otvaraju računi kod banke. To je nova odluka Poverenika u postupcima po pritužbama protiv banaka,  pošto je prethodno početkom jula utvrdio da je Banka Intesa diskriminisala izbeglice i tražioce azila. 

Nakon informacija da osobama sa odobrenim utočištem u Srbiji, a koje su poreklom iz Irana, neke banke odbijaju da otvore bankovni račun, Inicijativa A 11 i Beogradski centar za ljudska prava sproveli su u maju 2021. godine situaciono testiranje diskriminacije u Raiffeisen banci. Kako se tokom testiranja potvrdila situacija da je odbijena bankovna usluga, podneli smo pritužbu zbog diskriminacije. Naime, u ovom slučaju se radilo o situaciji da osobe koje imaju ličnu kartu izdatu od strane Kancelarije za azil – MUP, priznat izbeglički status, a samim tim imaju i nameru da se trajno nastane u Srbiji, uz izgovor internih procedura banke, ne mogu da imaju otvoren račun. Poverenik konstatuje da Raiffeisen banka tokom ovog postupka nije dostavila dokaze iz kojih bi se utvrdilo da je iz opravdanih razloga odbila da zaključi poslovni odnos odnosno otvori račun osobi poreklom iz Irana sa odobrenim utočištem u Srbiji. Poverenik navodi da je odbijanje otvaranje računa, odnosno uspostavljanja ili raskid poslovnog odnosa moguć samo ako je banka utvrdila da postoji visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni pojačane radnje i mere u skladu sa zakonom i internim aktom banke.

Poverenik je dao i preporuku da banka bez negativnih generalizacija, u svakom konkretnom slučaju procenjuje i razmatra zahteve za otvaranje računa i da u poslovanju ne krši propise o zabrani diskriminacije. Poverenik napominje da je svojim postupanjem banka neprikosnoveno uskratila primenu korpusa prava garantovanih Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, ali i Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine, kao što su pravo na pristup tržištu rada, pomoć pri integraciji, pravo na svojinu, socijalnu pomoć.

Beogradski centar za ljudska prava i Inicijativa A 11 pozdravljaju postupanje Poverenika prema zajedničkoj pritužbi i ukazuju na važnost da u svakoj budućoj sličnoj situaciji banke moraju obrazložiti svoje sumnje bez paušalnih i diskriminatornih procena, te da bez obzira na procedure, pravila i procene rizika banka mora poslovati u skladu sa zakonima Srbije. Podsećamo i na stav koji je Narodna banka Srbije zauzela nakon zahteva za mišljenje koje je Beogradski centar za ljudska prava uputio početkom godine, navodeći da propisi iz oblasti bankarskog poslovanja ne daju osnov za isključenje mogućnosti uspostavljanja poslovnog odnosa sa celokupnom kategorijom lica, prema nacionalnosti ili državljanjstvu da se otvore računi u banci uz podsećanje na odredbe nacionalnog zakonodavstva koje se tiču zabrane diskriminacije.

Država hitno da reaguje na napade na medicinske radnike i radnice

27. октобра 2021.

Vakcinisi seLista “Vakciniši se!” smatra da je fizički napad na medicinskog tehničara Hitne pomoći koji se dogodio rano jutros, direktna posledica nedostatka lične i političke hrabrosti Vlade Srbije. Pozivamo odgovorne da jasno, nedvosmisleno i u kontinuitetu sprovedu propise o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ovaj kao i sve intenzivniji napadi na lekare apsolutno su nedopustivi u jednom demokratskom društvu. Zato bi nadležni pod hitno morali da reaguju, preduzmu adekvatne mere, zaustave i sankcionišu ovakve pojave i sve koji propagiraju nasilje, naročito u javnom prostoru i medijima.

Ove nedelje svedočimo vređanju žrtava holokausta, napadima i obračunavanjima sa stručnim delom Kriznog štaba i medicinskim radnicima. Neukusan performans kačenja žutih traka, oponaša dominantan mehanizam ove vlasti koja umesto odgovornog ponašanja godinama unazad jeftino performira i simulira državu. Ovako neodgovorno ponašanje koje dolazi sa najvišeg mesta države, osim što vređa građane i građanke Srbije, imaće za posledicu kupovanje glasova ljudskim životima.

Lista “Vakciniši se!” smatra da je nedopustivo da antivakserski pokret ugrožava bezbednost članova stručnog dela Kriznog štaba protestujući ispred ulaza u zgrade u kojima žive, tokom kojih skandiraju uvredljive parole. Još strašnije je nemo posmatranje policije koja je obezbeđivala neprijavljeni skup. Takođe, smatramo da su bezbednost i radnička prava medicinskih radnika i radnica ugroženi i da institucije pod hitno moraju da nađu način da ih zaštite.

Listu “Vakciniši se!” čine organizacije civilnog društva, medicinska i medijska udruženja.

Potpisnice:

  1. Asocijacija DUGA, Šabac
  2. Građanske inicijative
  3. Nacionalna asocijacija nastavnika/ca i saradnika/ca građanskog vaspitanja NAGVIS
  4. Pokret Novi Optimizam
  5. Centar Biopolis
  6. Centar za razvoj lokalnih medija
  7. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  8. Urban-In
  9. Centar za ženske studije
  10. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  11. Media & Reform centar Niš
  12. Evropski pokret u Srbiji
  13. Forum civilne akcije FORCA
  14. Centar modernih veština
  15. Akademija ženskog liderstva
  16. Biro za društvena istraživanja BIRODI
  17. Timočki Omladinski Centar
  18. Proaktiv Niš
  19. Novi magazin
  20. Fondacija Iskorak
  21. Centar za monitoring i aktivizam CEMA
  22. Canvas
  23. NUNS
  24. Slobodna zona
  25. Podrinske Šabac
  26. Radio Zlatousti
  27. Odbor za ljudska prava Niš
  28. Roma centar Kragujevac
  29. Slavko Ćuruvija Fondacija
  30. Žene u crnom
  31. BeFem
  32. Roma World
  33. Praxis
  34. Društvo za razvoj kreativnosti Aleksinac
  35. YUCOM
  36. Fondacija sloboda štampe Senta
  37. Centar građanskih vrednosti Subotica
  38. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  39. Centar savremene politike
  40. Glas Šumadije
  41. Lokal pres
  42. Nova Naša reč
  43. Centar za praktičnu politiku
  44. Beogradski centar za ljudska prava
  45. Žene za mir Leskovac
  46. IMPULS Tutin
  47. Društvo za održivu budućnost – Koraci
  48. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  49. Organizacija aktivista REFORMA
  50. Kuća ljudskih prava Beograd
  51. FemPlatz

Zajedničko saopštenje organizacija civilnog društva u Srbiji: Solidarnom podrškom protiv napada na Žene u crnom

Žene u crnom Inicjativa mladih za ljudska pravaIzražavamo solidarnu podršku sa Ženama u crnom i pozivamo sve koji to žele i mogu, da nam se pridruže u zajedničkom čišćenju grafita mržnje u sredu 27. oktobra, od 13 časova, u prostorijama ŽUC-a (Jug Bogdanova 18) u Beogradu.
 
Zahtevamo hitno procesuiranje osoba koje su u noći između petka, 22.10. i subote, 23.10.2021. godine napisale grafite mržnje i uvreda na prostorijama Žena u crnom u Beogradu. Takođe, osuda napada od strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti smatramo neophodnom jer su upravo članovi vladajuće koalicije kao i provladini mediji ovu organizaciju i njene članice često klevetali kao izdajnike.

Ovaj napad je direktna posledica poricanja genocida u Srebrenici i nekažnjivosti huligana koji koriste svaku priliku da slave Ratka Mladića i vređaju pripadanike bošnjačkog naroda, kao što je to bio slučaj 10. oktobra ove godine na rukometnoj utakmici između Crvene zvezde i Novog Pazara.

Zajednička akcija biće organizovana uz poštovanje epidemioloških mera koje je propisala Vlada Republike Srbije.

Potpisnice:

  1. Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
  2. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  3. Nezavisno društvo novinara Vojvodine
  4. Fond za humanitarno pravo
  5. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  6. Odbor za ljudska prava Niš
  7. Građanske inicijative
  8. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  9. Kulturni centar DamaD
  10. Evropski pokret u Srbiji
  11. Institut za evropske poslove
  12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  13. Fondacija Centar za demokratiju
  14. Građanska akcija Pančevo
  15. NVO Impuls
  16. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  17. Akademska inicijativa “Forum10”
  18. Urban-In, Novi Pazar
  19. Centar za primenjenu istoriju
  20. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)
  21. Udruženje žena Peščanik
  22. Sos ženski centar
  23. Žene za mir
  24. Autonomni ženski centar
  25. Forum žena Prijepolja
  26. Verujem ti
  27. Forum ZFD – Srbija
  28. Ženska solidarnost
  29. Inicijativa A11
  30. Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD
  31. Organizacija aktivista REFORMA
  32. Beogradski centar za ljudska prava

(Ne)postupanje službenika Ministarstva unutrašnjih poslova na Aerodromu Nikola Tesla Beograd

12. октобра 2021.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da poslednjih nedelja dobija povećan broj poziva pre svega državljana Kube, ali i državljana drugih država koji su zadržani u tranzitnom prostoru Aerodroma Nikola Tesla Beograd, nakon što im nije dozvoljen ulazak u Srbiju. Među tim osobama bilo je i više desetina onih koji su hteli da izraze nameru i podnesu zahtev za azil u Srbiji, te su se obratili Beogradskom centru za ljudska prava radi dobijanja besplatne pravne pomoći. Prema navodima većine koji su nam se obratili, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova na aerodromu nisu reagovali na njihove usmene i pismene molbe da žele da traže azil u Srbiji, a pojedinima su oduzimani mobilni telefoni čime su bili sprečeni da zatraže pravnu pomoć.

Jedno od osnovnih prava koje predviđa Konvencija UN-a o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je Srbija ratifikovala, jeste da svi koji beže od rata ili strahuju od progona u svojoj državi porekla treba da imaju pristup teritoriji države od koje traže međunarodnu zaštitu. Srbiju takođe obavezuje i Konvencija UN-a protiv torture, koja sadrži odredbu o zabrani proterivanja i vraćanja lica na teritoriju gde im preti opasnost da budu podvrgnuta torturi.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, čije se odredbe tumače u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, propisuje da svaki stranac prilikom granične kontrole može pred policijskim službenikom MUP-a izraziti nameru da podnese zahtev za azil. Nakon što je izrazio tu nameru, stranac se registruje i upućuje u centar za azil ili u drugi objekat koji je određen za smeštaj tražilaca azila.

Važno je istaći da zadržani stranci uglavnom borave po više dana u tranzitnom prostoru. U izveštaju Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana od 25. Februara 2020. godine, prilikom posete Stanici granične policije Beograd i Aerodromu Nikola Tesla, utvrđeno je da prostorije za smeštaj stranaca koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u Srbiju, nisu primerene višednevnom boravku[1].

Prema dosadašnjem iskustvu Beogradskog centra za ljudska prava, strancima koji zatraže azil na Aerodromu Nikola Tesla, pristup teritoriji i postupku dopušta se tek nakon intervencije pravnika i insistiranja da Uprava granične policije postupi u skladu sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima.

Ovim putem, Beogradski centar za ljudska prava napominje da je MUP Srbije u obavezi da poštuje i primenjuje Zakon o azilu i privremenoj zaštiti u odnosu na sve strance koji se obrate policijskim službenicima sa namerom da traže azil u Srbiji. Nadležne insitucije dužne su da ispitaju postojanje opasnosti od progona, mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja u pogledu svakog tražioca azila. Naročito treba imati u vidu da među tražiocima azila, koji su u neadekvatnim uslovima zadržani na Aerodromu Nikola Tesla, ima i žena i dece.



[1]Izveštaj NPM je dostupan na:https://npm.rs/attachments/article/966/izvestaj.pdf.