Saopštenja

Pravo za pristup informacijama ugroženo, a najavljene izmene zakona ne rešavaju sve bitne probleme

28. septembar 2021.

spikoalicija-logoSaopštenje za javnost povodom Međunarodnog dana pravo javnosti da zna

Koalicija za slobodu pristupa informacijama, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, ukazuje na to da građani Srbije, ni u proteklih 12 meseci nisu mogli da ostvare svoje ustavno i zakonsko pravo u mnogim bitnim slučajevima.

Napretka nije bilo kada je reč o dugogodišnjim nerešenim problemima, uključujući neizvršavanje rešenja Poverenika za informacije, odsustvo odgovornosti zbog takvog kršenja zakona i ignorisanje zahteva za pristup informacijama od strane Vlade Republike Srbije. Povodom izveštaja Poverenika za 2020. godinu, Skupština još uvek nije donela zaključke.

Pored toga, pandemija COVID-19 iskorišćena je za dodatno sužavanje prava javnosti da zna, tako što su informacije o svim nabavkama povezanim sa pandemijom proglašene za tajnu.

Obimne izmene i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koje se čeka godinama, još uvek nisu dovedene do kraja. Predlozi koje je Koalicija dala tokom javne rasprave doprineli su značajnim unapređenjima novog nacrta ovog akta u odnosu na prethodne verzije.

Međutim, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu još uvek nije objavilo razloge za neprihvatanje drugih predloga sa javne rasprave. Ujedno, Koalicija za slobodu pristupa informacijama još uvek čeka rešenja Poverenika po žalbama protiv ovog ministarstva zbog nepostupanja po zahtevima u vezi sa izradom Nacrta zakona.

Za neke od ključnih problema koji su se jasno pokazali u primeni zakona i dalje se ne nude rešenja. Tako će građani i dalje biti uskraćeni za efikasnu pravnu zaštitu u slučajevima kada im informacije uskrate Vlada i Vladine službe, Skupština, Predsednik, Vrhovni i Ustavni sud, kao i Republičko javno tužilaštvo, a nakon usvajanja izmena zakona i Narodna banka. Pored toga što je štetno, ovakvo kvarenje Zakona je suprotno i ustavnom načelu zabrane sužavanja dostignutog nivoa ljudskih prava.

Koalicija još jednom poziva resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da tekst izmena zakona dodatno poboljšaju, da ispune obaveze iz akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije i Akcionog plana za Poglavlje 23 sa EU i da u praksi obezbede dostupnost svih informacija od javnog značaja i odgovornost rukovodilaca institucija koji grubo narušavaju prava građana.

Članice koalicije:

  • RERI
  • Transparentnost Srbija
  • Fondacija za otvoreno društvo
  • Praxis
  • Građanske inicijative
  • Crta
  • Inicijativa mladih za ljudska prava
  • Yucom
  • Partneri za demokratske promene Srbija
  • Beogradski centar za ljudska prava
  • Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  • Odbor za ljudska prava Niš
  • Share fondacija
  • Toplički centar za demokratiju i ljudska prava
  • Udruženje građana Sretenje

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima: zaštita i veća ovlašćenja policije na uštrb prava i sloboda građana

23. septembar 2021.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na najznačajnije nedostatke Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima (dalje: Nacrt) koji mogu imati dalekosežne negativne posledice po ljudska prava i slobode građana.

Na prvom mestu, definisanje policije u članu 25 Nacrta kao „organizovane snage prinude“ nije primereno u demokratskom društvu zasnovanom na ljudskim pravima, u kome bi policija trebalo da predstavlja profesionalnu i politički neutralnu službu koja štiti prava i slobode građana, i čija mogućnost upotrebe prinude u pojedinim slučajevima ne treba da predstavlja njeno osnovno obeležje. Pored toga, zabrinjava ovlašćenje dato jednom funkcioneru (ministru unutrašnjih poslova) da „ostalim subjektima“ daje odobrenja za upotrebu termina „policija“ u svojim nazivima, budući da predstavlja pogodno tlo za moguće zloupotrebe.

Nacrt izostavlja ili umanjuje pojedine garancije zaštite od policijskog zlostavljanja koje propisuje postojeći Zakon o policiji. Tako, za razliku od člana 65 još uvek važećeg Zakona o policiji, član 58 Nacrta izostavlja pravo građana da zahteva prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje prilikom primene policijskih ovlašćenja.

(više…)

Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima ugrožava širok korpus ljudskih prava

17. septembar 2021.

bg cent 1Novi Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiće dostignuti nivo ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.

Predloženim članovima 44, 156 – 158 Nacrta Zakona kojim se uređuju sistemi za obradu podataka, kao i nadzor i snimanje na javnim mestima ugrožava se pravo na privatnost građana i uvodi se totalni nadzor bez ikakve kontrole suda i potpuno suprotno standardima GDPR-a i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ove odrede mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu. Podsećamo da su ove odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru.

(više…)

Otvoreno obraćanje ministarki Gordani Čomić više od 60 organizacija civilnog društva

24. avgust 2021.

Logo beli 1Otvoreno obraćanje više od 60 organizacija civilnog društva ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić koje je na skupu ovog ministarstva „Kultura dijaloga – civilno društvo i mediji“ pročitao predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije Željko Bodrožić. 

Profesionalni mediji i organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji pozivaju ministarku Čomić, nadležnu za kreiranje okruženja za rad civilnog društva, da prepozna, osudi i spreči napade na civilno društvo i medije koje sprovodi vlast.

Pozivamo i relevantne institucije, kao i sve aktere u društvu da se priključe borbi protiv novog talasa pritisaka na medije i organizacije i da se suprotstave zloupotrebama koje vode ka daljem urušavanju demokratije i vladavine prava. Podsećamo da je položaj medija i civilnog društva odavno označen kao nepovoljan po izveštajima svih relevantnih međunarodnih organizacija.

Profesionalni mediji i OCD ponovo su meta žestoke kampanje koju je, po ustaljenom običaju, poveo predsednik Republike, a nastavili mediji pod njegovom kontrolom. Predsednik Vučić izneo je brojne neistine o radu organizacija civilnog društva u Srbiji, optužujući ih da rade za strane interese i da su pod kontrolom tajkuna. Vučić je iskoristio odluku privatne kompanije Tviter da stavi oznaku „sarađuju sa vladom Srbije“ na naloge provladinih medija u Srbiji, da pokrene široku kampanju protiv civilnog sektora i malog broja preostalih profesionalnih medija u zemlji. Jedna od najopasnijih, potpuno netačnih, izjava predsednika je optužba da organizacije civilnog društva ne plaćaju porez i da su se bunile kada je trebalo da ga plate. Za razliku od provladinih medija, poput PINK-a, OCD u Srbiji plaćaju poreze i doprinose, podnose izveštaje Agenciji za privredne registre i nikada se nisu bunile protiv toga. Pošto je ovaj podatak sigurno poznat predsedniku Republike, prinuđeni smo da zaključimo da je u pitanju loša namera i još jedan u nizu koraka ka uništenju dela društva koji se bori za demokratiju i vladavinu prava. Srpski telegraf i drugi provladini mediji priključili su se kampanji objavljujući specijalni dodatak o finansiranju i navodnim vezama medija i OCD sa strancima i najavljujući nastavak kampanje, dok su u isto vreme TV Pink i TV Happy najavili ove članke u jutarnjim programima.

Pozivamo domaću i međunarodnu javnost da nam se pridruži u borbi za ove vrednosti, na sve dostupne legalne načine. Pozivamo predstavnike stranih vlada i međunarodnih organizacija da se odrede prema ovoj i svim drugim kampanjama koje se vode protiv slobodnih medija i civilnog društva.

Pozivamo ministarku Gordanu Čomić, u čijem resoru je i razvoj civilnog društva, da se odmah usredsredi na zaustavljanje napada i pokušaja uništavanja sektora i gušenja slobode udruživanja, a ne da pokreće procese koji nemaju nikakav evident rezultatat.

Profesionalni mediji i OCD nastaviće sa još većim žarom da se bore za demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava u Srbiji i sigurno nećemo odustati pred neprijateljskim kampanjama vlasti i medija koje kontrolišu“.

Potpisnice: 

  1. Građanske inicijative
  2. Centar za praktičnu politiku
  3. Beogradski centar za ljudska prava
  4. Fondacija “Sloboda štampe”, Senta
  5. Udruženje Žene za mir, Leskovac
  6. UG Centar građanskih vrednosti, Subotica
  7. Novi optimizam
  8. Centar za održive zajednice, Novi Sad
  9. Glas Šumadije
  10. Pro.Tok21
  11. Radio Zlatousti
  12. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  13. Centar za razvoj lokalnih medija
  14. Društvo “Koraci”
  15. iRevolucija
  16. Media i reform centar Niš
  17. Urban-In
  18. Centar za razvoj i demokratiju juga Srbije
  19. Regionalna informativna agencija JUGpress
  20. Centar za evropske politike
  21. A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  22. PROTECTA
  23. CINS
  24. Asocijacija Duga
  25. NUNS
  26. Fondacija Iskorak
  27. Autonomni ženski centar
  28. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  29. TRAG fondacija
  30. CRTA
  31. NDNV
  32. Novosadska novinarska škola
  33. Podrinske Šabac
  34. Odbor za ljudska prava Niš
  35. Ozon Media
  36. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  37. Slavko Ćuruvija Fondacija
  38. Fondacija za mlade Obrenovca
  39. BIRODI
  40. YUCOM
  41. EPUS
  42. Fondacija Jelena Šantić
  43. Centar za kulturnu dekontaminaciju
  44. Fond za humanitarno pravo
  45. Partneri Srbija
  46. CANVAS
  47. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  48. Impuls Tutin
  49. Business Info Group
  50. Nova ekonomija
  51. FoNet
  52. Peščanik
  53. Danas
  54. City Smart
  55. Da se zna!
  56. Omladinski centar CK13
  57. VREME
  58. Cenzolovka
  59. NIN
  60. Res Publica Kragujevac
  61. Biopolis / Centar za biopoliticku edukaciju
  62. Bečejsko udruzenje mladih
  63. Europolis
  64. Forca Požega
  65. Centar za kriznu politiku i reagovanje
  66. CESID
  67. Praxis
  68. Radio Koprijan
  69. FemPlatz

Saopštenje povodom situacije u Avganistanu i očekivanog novog talasa izbeglica

18. avgust 2021.

Logo beli 1Povodom aktuelnih događaja u Avganistanu Beogradski centar za ljudska prava ukazuje da su ljudi iz Avganistana najbrojnija migrantska populacija na Balkanskoj ruti, kao i da će razvoj situacije u toj zemlji najverovatnije uticati na novi talas izbeglica u mesecima koji dolaze. Prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), od početka 2021. godine više od 550.000 Avganistanaca interno je raseljeno usled sukoba u njihovoj državi porekla, uključujući i 126.000 novih interno raseljenih lica između 7. jula i 9. avgusta 2021. godine.

S obzirom da sukobi, pravna nesigurnost i kršenja ljudskih prava u Avganistanu traju decenijama delovi stanovništva ove države su već decenijama u potrebi za međunarodnom zaštitiom. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije[1], državljani Avganistana su najbrojnija grupa u državnim kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata. Statistika ove institucije pokazuje da je tokom 2020. godine 22.000 ljudi iz Avganistana prošlo kroz teritoriju naše države dok je taj broj za 2021. godinu 8.500. Prema podacima kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava, u periodu od 2012. do 2020. godine ukupno 181.065 osoba iz Avganistana izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, dok je zahtev za azil u periodu 2016. – 2019. godine podnelo ukupno 300 državljana Avganistana. Status izbeglice u Srbiji je dobilo ukupno 17 ljudi poreklom iz Avganistana u periodu 2016. – 2020. godine, dok je njih 8 dobilo subsidijarnu zaštitu u istom periodu. U Srbiji je od 2008. do kraja 2020. godine odobreno ukupno 194 zahteva za azil.

Prateći razvoj situacije na terenu gde je u velikim delovima Avganistana došlo do rapidnog pogoršanja stanja bezbednosti i ljudskih prava nakon povlačenja međunarodnih trupa iz te države i porasta nasilja koji teško pogađa civile, uključujući žene i decu, UNHCR poziva sve države da civilima koji beže iz Avganistana omoguće pristup svojoj teritoriji i da sve vreme obezbeđuju poštovanje načela zabrane prinudnog vraćanja. UNHCR ukazuje da je nužno obezbediti da ne dođe do ugrožavanja pristupa postupku azila, da granice ostanu otvorena a da se ljudi u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vraćaju prinudno u oblasti u njihovoj državi porekla koje bi mogle biti opasne. UNHCR poziva i na obustavu prisilnog vraćanja državljana Avganistana i lica koja su imala stalni boravak u toj državi, uključujući one čiji su zahtevi za azil odbijeni. Moratorijum na prisilno vraćanje u Avganistan treba da ostane na snazi sve dok se situacija u državi ne stabilizuje i ne bude procenjeno da je situacija u državi promenjena i da je bezbedan i dostojanstven povratak moguć.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na postupajuće organe u Republici Srbiji da pri odlučivanju o zahtevima za azil osoba koja dolaze iz Avganistana uzme u obzir preporuke UNHCR-a uvažavajući trenutnu situaciju u ovoj državi.  

Stav UNHCR o povratku u Avganistan je dostupan na engleskom jeziku na sledećem linku: https://www.refworld.org/pdfid/611a4c5c4.pdf




[1] Radio Slobodna Evropa, Zemlje na balkanskoj ruti spremaju se za izbeglice koje beže pred talibanima. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/avganistan-talibani-izbeglice-balkan/31414941.html.

Kampanjom “Danas pričamo o svima nama” ukazujemo na nepovoljan položaj mladih ljudi u Srbiji

12. avgust 2021.

233702983_1722955221234837_2107186145344055956_nNa Međunarodni dan mladih Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava apeluje na uzdrman položaj mladih u Srbiji u ostvarivanju prava na obrazovanje, rad, informisanost, izražavanje, udruživanje, i prava na zdravlje i pristupa zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije virusa korona. Kampanja “Danas pričamo o svima nama” predstavlja jedinstvene priče mladih aktivista i aktivistkinja iz različitih društvenih grupa o njihovom viđenju izazova sa kojima se mladi suočavaju. Kampanju čini 12 kratkih video klipova koje možete pogledati na YouTube kanalu Omladinskog programa.

234295900_188497736601595_3351229834749760487_n

Mladost – to je prilika da pronađeš svoj put. To je ono kada zastaneš, duboko udahneš i kreneš da pratiš svoj osećaj. Za mnoge mlade osobe prva prepreka u praćenju tog osećaja je nedostatak novca, a samim tim i manjak životnih prilika,” kaže Stefan Štrbac, mladi aktivista iz Bačke Palanke. Njegove reči potkrepljuje i podatak da čak 81% mladih u Srbiji radi na poslovima sa ograničenim trajanjem jer ne mogu da nađu stalan. Prema Izveštaju o ljudskim pravima mladih u 2020. svega polovina mladih u Srbiji je zaposleno, dok je svaka peta aktivna osoba nezaposlena.

233342656_1269499173494161_1868858685005170217_n

Mladi sa invaliditetom nalaze se u još nepovoljnijoj poziciji te je samo 12.4% osoba sa invaliditetom ekonomski aktivno, a 9% njih i zaposleno. U obrazovanju se takođe suočavaju sa velikim izazovima poput nepostojanja jasnih procedura, procene potreba i dodatne podrške za realizaciju inkluzivnog obrazovanja. Mladi Romi su takođe dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave (struja, internet, kompjuteri, tableti, pametni telefoni). Kao najvažniju temu za društvo, mladi su ocenili temu zaštite životne sredine, što i ne iznenađuje imajući u vidu da u gradovima i opštinama sa prekomernim zagađenjem vazduha živi oko 1.250.000 mladih. Za Dejanu Stošić, aktivistkinju iz Vranja, najveći izazov mladih se ogleda u strahu da kažu šta misle, bezbedno rade ono u šta veruju i vole koga god žele. Zato poziva sve mlade: “Hajde da zajedno stvorimo svet gde se mladi pitaju, odlučuju, gde su ravnopravni. Da ne čekamo neka bolja vremena već da ih samistvaramo.”

231348924_537865870788474_5167726161647386060_n

 

Kampanju “Danas pričamo o svima nama” realizuje Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava u partnerstvu i uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.

233427098_365468591701033_6172869085192021018_n

 

*Izveštaj o ljudskimpravima mladih za 2020. godinu je dostupan na linku: http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wpcontent/uploads/2014/01/Izvestaj-o-ljudskim-pravima-mladih-2020-15-04_compressed-compressed.pdf 

236102362_166173905613527_6322562851782778217_n