Saopštenja

Pozivamo nosioce vlasti u Srbiji da hitno odgovore na tvrdnje o postojanju navodnog sporazuma sa Austrijom o prihvatanju migranata i tražilaca azila

17. april 2020.

Beogradski centar za ljudska prava poziva predstavnike Vlade Republike Srbije da javnosti saopšte tačne informacije u vezi sa navodima o postojanju međudržavnog sporazuma između Srbije i Austrije o prihvatanju iregularnih migranata i odbijenih tražilaca azila.

Nakon više medijskih spekulacija, redakcija na srpskom jeziku nemačkog medijskog servisa Dojče vele objavila je 15. aprila 2020. godine tekst u kojem navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije potvrdilo postojanje „radnog sporazuma“ između Austrije i Srbije o vraćanju odbijenih tražilaca azila, da je sporazum potpisan 24. aprila 2019. godine i da je o međusobnim pravima i obavezama iz dokumenta dogovorena obostrana ćutnja.  Kako je reč o potvrdi koju je Dojče vele dobio posredno, imajući uvid u odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije na dopis predstavnika liberala u austrijskom parlamentu, smatramo da je od izuzetnog značaja da se pitanje postojanja ovog sporazuma hitno i precizno razjasni.

(više…)

„Skype suđenja“ umanjuju garancije za zaštitu od zlostavljanja

8. april 2020.

Beogradski centar za ljudska prava ukazuje javnosti na probleme koji mogu biti prouzrokovani sprovođenjem glavnih pretresa korišćenjem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike (aplikacija Skype), u svetlu apsolutne zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Prema oceni Centra, sprovođenje glavnih pretresa na ovaj način može da umanji garancije za zaštitu od zlostavljanja, koje proizlaze iz člana 25. Ustava Republike Srbije i člana 3. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda od kojih ne sme da se odstupa ni za vreme vanrednog stanja.

Okrivljeni koji je bio žrtva zlostavljanja i koji se tokom glavnog pretresa fizički nalazi pod kontrolom službenih lica koja su ga zlostavljala ili su u bliskoj hijerarhijskoj ili organizacionoj vezi sa učiniocima zlostavljanja, a ne u zgradi suda, zbog straha od odmazde može biti obeshrabren da sudu iznese navode o zlostavljanju koje je pretrpeo. Obeshrabrivanju okrivljenog da sudu ili braniocu iznese navode o zlostavljanju može značajno doprineti situacija u kojoj okrivljeni ni sa svojim braniocem ne ostvaruje lični kontakt, nego komunicira putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

Sem toga, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, nadležni organi su dužni da sprovedu istragu ako postoje jasne indicije da se zlostavljanje desilo (na primer, modrice i povrede na telu okrivljenog) i u slučajevima kada žrtva zlostavljanja formalno ne podnese pritužbu (Stanimirović protiv Srbije, br. predstavke 26088/06, presuda od 18. oktobra 2011, st. 39). U ovom pogledu je upitna mogućnost sudije da uoči povrede na telu okrivljenog tokom glavnog pretresa u kojem je njegovo prisustvo obezbeđeno korišćenjem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike. Ovu mogućnost je u nekim slučajevima Evropski sud za ljudska prava uzimao u obzir ispitujući povredu člana 3. Konvencije (Almaši protiv Srbije, br. predstavke 21388/15, presuda od 8. oktobra 2019, st. 82).

Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta 2020. godine, Centar je podneo tri krivične prijave protiv policijskih službenika zbog sumnje da su, koristeći neopravdanu silu prema građanima koji su prekršili zabranu kretanja, učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137. Krivičnog zakonika. Beogradski centar za ljudska prava još jednom napominje da ukazivanja na pravne nedostatke velikog broja mera, donetih za vreme vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 nemaju za cilj pozivanje građana na nepoštovanje donetih odluka, čak i kada su nesaglasne sa Ustavom Srbije, već da doprinesu očuvanju vladavine prava i poštovanju ljudskih prava svih građana Srbije.

Gradski štab za vanredne situacije u Boru protivustavno i protivzakonito ograničava ljudska prava

Organizacije civilnog društva pozivaju gradski štab za vanredne situacije u Boru da povuče donete naredbe kojima se ograničavaju ljudska prava.

Gradski štab za vanredne situacije u Boru je 6. aprila usvojio 11 naredbi kojima se uvode, između ostalog, i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, iako ni Ustavom ni zakonima Srbije nisu predviđena takva ovlašćenja gradskih štabova. Naredbe, donete u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, u značajnoj meri nezakonito ograničavaju ljudska prava i uvode obaveze, tj.odgovornosti pojedinim grupama građana koje zakoni ne poznaju, te u velikoj meri uvode pravnu nesigurnost kod građana.

Naredba uvođenja obaveze „stavljanja na raspolaganje svih raspoloživih ljudskih resursa udruženja građana“ Gradskom štabu za potrebe podele pomoći starijim licima, upućuje na moguće uvođenje „prinudnog rada“ koji je Ustavom zabranjen. Nepoštovanje zabrane da izletišta mogu da se koriste u periodu od ponedeljka do petka u vremenu od 10 do 15 časova i da lica mogu da se kreću u grupi do dve osobe, na rastojanju ne manjem od 2 metra,  povlači za sobom prekršajnu i krivičnu odgovornost. U slučaju maloletnika odgovornost snosi roditelj ili staratelj. Po zakonu, međutim, roditelji ni u kom slučaju ne mogu odgovarati za prekršaj ili krivično delo koje učine njihova maloletna deca. Naredbom Gradskog štaba  uvedena je i stroža  mera kojom se nalaže svim građanima Bora da na svim javnim površinama i u javnim objektima obavezno nose zaštitu preko usta i nosa (masku, šal, maramu..) i rukavice. Ova naredba je sporna jer propisuje strože mere u odnosu na one koje su propisane odlukama Vlade, ministra unutrašnjih poslova i ministra zdravlja. Sporne naredbe odnose se i na zabranu matičnoj službi da izdaje bilo koja dokumenta za lica koja su na privremenom radu u inostranstvu, odnosno lica koja nemaju stalno boravište na teritoriji Bora za vreme trajanja vanrednog stanja, čime se vrši nezakonita diskriminacija tih lica.

Osim činjenice da naredbe nisu obrazložene, da su samo objavljene u Službenom glasniku Grada Bora i da postoji potencijalna opasnost da građani ne budu pravovremeno obavešteni o ovim merama, postavlja se pitanje kako se naredbe mogu osporiti. Imajući u vidu njihovu spornu pravnu prirodu, pitanje je da li se one mogu osporiti u upravnom sporu pred Upravnim sudom ili u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.

Naredbe su donete uz pozivanje na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iako u Srbiji, pa ni na teritoriji grada Bora, nije proglašena vanredna situacija, već vanredno stanje. Po Ustavu za vreme vanrednog stanja, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike, a ne štabovi za vanredne situacije.

Kompletnu analizu na odluku gradskog štaba za vanredne situacije u Boru možete pogledati ovde.

Crta

Beogradski centar za ljudska prava

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Partneri za demokratske promene Srbija 

Građani koji krše „policijski čas“ biće abolirani nakon ukidanja vanrednog stanja

6. april 2020.

Beogradski centar za ljudska prava želi da skrene pažnju Vladi Republike Srbije na štetne posledice pravnog okvira uvedenog za vreme vanrednog stanja u pogledu prekršajnog kažnjavanja građana koji krše Naredbu o ograničenju i zabrani kretanja.

Osim što je, po oceni Centra, Naredba o ograničenju i zabrani kretanja neustavna, s obzirom da ne predstavlja valjan osnov za odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom (u ovom slučaju – prava na slobodu i bezbednost ličnosti i slobode kretanja) i što se Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe dopušta mogućnost kršenja načela ne bis in idem, Centar ukazuje na postojanje pravnih prepreka da građani koji prekrše Naredbu o ograničenju zabrani kretanja budu pravnosnažno kažnjeni u prekršajnom postupku.

Vlada Republike Srbije je 20. marta 2020. godine, uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine. Ovom Uredbom je određeno da za vreme vanrednog stanja prestaju da teku rokovi za žalbu na odluke kojima se okončava prekršajni postupak. Iz navedenog nesporno proizlazi da će rokovi za žalbe protiv prvostepenih odluka o prekršajnom kažnjavanju građana koji prekrše Naredbu o ograničenju i zabrani kretanja početi da teku tek po donošenju odluke o ukidanju vanrednog stanja. Međutim, ukidanjem vanrednog stanja će, po sili Ustava (član 202, stav 3), prestati da važi i Uredba o prekršaju za kršenje Naredbe kojom je ovo ponašanje inkriminisano kao prekršaj.

Članom 6. Zakona o prekršajima određeno je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, odnosno propis koji je najblaži za učinioca u slučaju da je posle izvršenja prekršaja propis izmenjen jednom ili više puta. Zbog svega iznetog, Beogradski centar za ljudska prava ocenjuje da će nakon ukidanja vanrednog stanja građani koji su gonjeni zbog kršenja Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja biti abolirani. Drugim rečima, prekršajni sudovi neće moći da ih kazne, već će biti prinuđeni da obustave sve nepravnosnažne prekršajne postupke.

Pored svega navedenog, ostalo je nerazjašnjeno na osnovu kojih kriterijuma će organi gonjenja kvalifikovati kršenje Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja kao krivično delo (nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije), odnosno kao prekršaj propisan Uredbom Vlade, imajući u vidu identičnost zakonskih obeležja ovih delikata i – nasuprot tome – različitost propisanih kazni i drugih pravnih posledica krivične i prekršajne osude. Osim što se može postaviti pitanje jednakosti građana pred zakonom u ovom slučaju, na ovaj način odstupa se i od pravne sigurnosti u kaznenom pravu, što Ustav ne dopušta ni za vreme vanrednog stanja.

Centar sa žaljenjem konstatuje da je Vlada Republike Srbije neadekvatno pristupila pravnom uobličenju velikog broja akata donetih za vreme vanrednog stanja, što će prouzrokovati ozbiljne posledice po ljudska prava i – u krajnjem – i po budžet građana Republike Srbije.

Institucije države da se bore protiv koronavirusa, a ne slobode medija

2. april 2020.

Skrećemo pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti na nedopustive nedavne poteze državnih organa u Srbiji tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 kojima se urušavaju temelji demokratije, vladavina prava, osnovna ljudska prava, a naročito sloboda medija. Osuđujemo hapšenje novinarke portala nova.rs Ane Lalić, kojoj je PU Novi Sad 1. aprila 2020. godine odredila meru zadržavanja do 48 sati zbog, kako je naveo njen advokat, sumnje da bi mogla da ponovi krivično delo, objavljujući tekstove koji izazivaju paniku i nerede. Ovakvo tretiranje novinara ne samo da direktno predstavlja kršenje slobode medija, nego stvara efekat zastrašivanja za sve novinare u Srbiji, koji su ključna tačka za adekvatno informisanje građana i građanki ove zemlje.   

U teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, boreći se sa zaraznom bolesti COVID-19 koja ugrožava sve nas, aktivnosti i mere državnih organa i u vanrednom stanju moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije,  Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i međunarodnim aktima na koje se Srbija obavezala da će ih poštovati. Jedna od njih je svakako sloboda medija i iznad svega pravo javnosti na tačne, istinite i pravovremene informacije, naročito u situaciji u kojoj preti opasnost po javno zdravlje celokupnog stanovništva.

Najava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da će danas, 2. aprila 2020, svega četiri dana nakon donošenja, Vlada povući Zaključak o informisanju tokom pandemije korona virusa kojim je propisano da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije, predstavlja pozitivan korak. Nadamo se da je odluku o povlačenju Zaključka Vlada Srbije donela slušajući stavove struke, novinarskih udruženja, pravnih eksperata i međunarodnih organizacija u čijem je mandatu zaštita ljudskih prava, koji su ocenili da takva vrsta centralizacije informisanja predstavlja cenzuru i drastično narušavanje Ustavom zajamčenih prava i sloboda – slobode izražavanja, slobode medija i prava na obaveštenost. Sa druge strane, smatramo da izjava predsednice Vlade da će apelovati na relevantne organe da ne bude sličnih privođenja nije u skladu sa Ustavom i načelom podele vlasti, zbog toga se može smatrati pritiskom na tužilaštvo od strane izvršne vlasti, što je postalo učestala praksa na koju smo i ranije ukazivali.

I dok smatramo da je važno da Vlada Srbije i Krizni štab nastave da objavljuju informacije o broju testiranih, inficiranih, hospitalizovanih, preminulih i građana u kućnoj izolaciji, karantinskom i sličnom smeštaju u Srbiji, o merama koje država namerava da propiše i daje tumačenja nameravanih i postojećih mera, isto tako smatramo potrebnim da, ne samo institucije na nivou Republike Srbije, već i na pokrajinskom nivou i na lokalu (gradonačelnici, štabovi za vanredne situacije itd.), kao i zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici, saopštavaju javnosti informacije koje mogu biti od značaja za suzbijanje infekcije. Napominjemo da od pravovremene reakcije nadležnih zavise zdravlje i životi ljudi.

Istovremeno apelujemo na Vladu Srbije da tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19 sve mere koje donosi, a naročito one koje se odnose na odstupanje od ljudskih i manjinskih prava, propisuje u formi koju nalaže Ustav Srbije i srazmerno potrebi njihovog uvođenja.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava

Građanske incijative

Centar za praktičnu politiku

Helsinški odbor za ljudska prava

Centar savremene politike

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

CEPRIS – Centar za pravosudna istraživanja

Nacionalni konvent o EU

Saopštenje povodom protesta protiv dovođenja migranata u ŠRC Čardak

27. mart 2020.

bg cent 1

Beogradski centar za ljudska prava najoštrije osuđuje protest građana Deliblata kod Kovina protiv najave Komesarijata za izbeglice i migracije da će grupa migranata biti smeštena u ŠRC Čardak, u paviljonskom kompleksu, u okviru Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara. Sa žaljenjem konstatujemo da se protest grupe meštana i blokada puta u Deliblatu dešava usred pandemije korona virusa i rizika globlanih razmera, u trenucima kada je preko potrebna solidarnost, tolerancija, pomoć i podrška kako bi i Srbija i svet uspeli da se izbore sa tako ozbiljnim problemom koji je iz temelja uzdrmao čitav svet.

Protest koji je organizovan u Deliblatu, nažalost pokazuje koliko je visok stepen ksenofobije, netolerancije i diskriminacije u našem društvu. Tražioci azila i migranti predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, i ovakav protest samo pojačava atmosferu mržnje i linča, koja se u poslednje vreme propagira prema migrantima. Reakcija nadležnih državnih organa, koja je po našem mišljenju izostala, morala je da bude brza i efikasna, naročito zbog činjenice da se usled pandemije korona virusa Republika Srbija nalazi u  vanrednom stanju koje ograničava slobodu kretanja  i okupljanja zbog  ugrožavanje zdravlja stanovništva.

Iznenađujuće je da je skup većeg broja ljudi, kakav je bio u Deliblatu uz izvođenje poljoprivredne mehanizacije i blokade puteva, održan i pored toga što, u ovom trenutku, predstavlja opasnost po javno zdravlje. Nakon odustajanja od ideje o smeštanju migranata u ŠRC Čardak, postavlja se pitanje i da li je država pokazala svoju nemoć pred demonstrantima, kao i da li oni svojim daljim ponašanjem mogu da podstaknu širenje mržnje i netrpeljivosti prema migrantskoj populaciji širom Srbije? Napominjemo i da je u interesu javnog zdravlja neophodno da migranti i tražioci azila koji nemaju odobren boravak na privatnoj adresi, borave u centrima u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije koji je u obavezi da obezbedi sve neophodne uslove smeštaja.

Beogradski centar za ljudska prava poziva nadležne državne organe da se oglase povodom celokupnog slučaja i ponovo apeluje na celo društvo da u ovoj teškoj situaciji pokaže visok stepen solidarnosti i humanosti, kako međusobno, tako i prema tražiocima azila i migrantima. I pored toga što je trenutno na snazi vanredno stanje, svi mi, građani i građanke Republike Srbije, ne smemo zaboraviti da Ustav Republike Srbije štiti osnovna ljudska prava i u vanrednom stanju, te shodno toj činjenici nadamo se da se ovakvi protesti više neće ponavljati ili da ćemo ukoliko se ponove, imati jasan i nedvosmislen odgovor države koji će ići u smeru zaštite zagarantovanih ljudskih prava svakog čoveka.