Saopštenja

Nulti izveštaj o pravima mladih: Mladi u Srbiji nezaposleni, depresivni i zanemareni

5. februar 2020.

Nulti izvestaj mladi Od početka 2020. godine, mediji u Srbiji sa pojačanom pažnjom izveštavaju o položaju mladih u našoj zemlji. Otvorene su teme migracija mladih, odnosno njihovom odlasku iz Srbije, stanovanja mladih uz najave državnih projekata koji treba da reše probleme održivog stanovanja i izborima kroz praćenje aktivnosti određenih grupa mladih u političkom životu Srbije.

Beogradski centar za ljudska prava godinama unazad sprovodi aktivnosti u omladinskom sektoru i radi sa mladima širom Srbije. Uz saradnju i stručnu podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Centar je počeo da izveštava o ljudskim pravima mladih na godišnjem nivou. Aktuelni „Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji 2019″ pokazuje da su mladi u Srbiji zanemareni, da odlaze iz zemlje, da su nedovoljno uključeni u procese donošenja odluka, nedovoljno zastupljeni u medijima i posledično u velikom riziku od siromaštva.

Među ključnim nalazima iz izveštaja izdvajamo:

  • da su mladi u Srbiji starosti između 15 i 24. godine u duplo većem riziku od nezaposlenosti od odrasle populacije;
  • da je većina mladih (57%) angažovana u nekom od prekarnih oblika zaposlenosti: na određeno (36%), na privremenim i povremenim poslovima (8%) ili radi na crno (11%);
  • da mladi imaju 20% niže mesečne zarade, da svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima zaradu koja je niža od 2/3 medijalne zarade, da osam od deset mladih prima zaradu koja je niža od republičkog proseka i petina mesečno zarađuje manje od minimalne zarade;
  • da oko pola miliona ljudi u Srbiji starosti između 20 i 34 godine živi sa roditeljima, da jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život jer nema nikakve prihode, da veliki broj njih koji su zaposleni ostaje sa roditeljima jer ne mogu da iznajme stan i da od ostatka zarade pristojno žive i da mladi ljudi do stana dolaze nasledstvom ili uz finansijsku pomoć roditelja;
  • da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000, uglavnom mladih, što je otprilike jedna cela opština u Srbiji;
  • da pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina, da je neophodno raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti, da je 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina seksualno aktivno, da znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode i da je problematičan položaj mladih koji žive sa HIV-om, multiplom sklerozom i drugim težim bolestima.
  • da je kod mladih uzrasta između 15 i 29 godina primetna značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa
  • da među mladima starijim od 18 godina samo 40% redovno koristi pravo glasa, dok 32,4% navodi da nikada ne glasa.

Nulti izveštaj o pravima mladih u Republici Srbiji u 2019. godini pokazuje da su mladi najviše zainteresovani za ostvarivanje svojih ekonomskih i socijalnih prava, koja ocenjuju kao prava koja su sistemski ugrožena i zanemarena.

Preuzmite izveštaj: Nulti-izvestaj-LJPM_net_compressed

 

Izjave najviših državnih funkcionera direktno krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti

20. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog izjave državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića kojom se na najdirektniji način krše načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. Centar upozorava javnost na ozbiljnost posledica do kojih ova, kao i nedavna izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, može dovesti. Ovakve izjave predstavljaju najavu rušenja samih temelja ustavnog poretka i uspostavljanje ustavno-političkog sistema organizacije vlasti u kojoj će izvršna vlast i formalno imati prevagu nad zakonodavnom i sudskom granom vlasti. 

Gostujući na televiziji Prva 19. januara 2020. godine državni sekretar Radomir Ilić je, između ostalog, rekao da su „…sudstvo i tužilaštvo postali neodgovorna grana vlasti, zatvoren sistem koji niko ne kontroliše eksterno…i umesto da predsednik Vučić (po ugledu na „francuski“ model) postavlja sudije ovde imamo (slučaj) da sudije i tužioci sede sa kriminalcima…“. Takođe, državni sekretar je rekao da je od političkog pritiska napravljena fama i da je neophodno promeniti Ustav kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu. 

Ova izjava visokog predstavnika izvršne vlasti usledila je samo par dana nakon izjava predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojom je osudio odluku tužilaštva u jednom predmetu o obustavi istrage, čime je direktno narušio Ustavom garantovano načelo o samostalnosti javnog tužilaštva, kao i načelo presumpcije nevinosti lica protiv koga je vođena istraga. 

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na sve nosioce funkcija izvršne vlasti da prestanu sa ugrožavanjem nezavisnosti sudske vlasti i poziva Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da stanu u njegovu odbranu. Populističku retoriku kojom preko individualnih slučajeva najviši državni funkcioneri nastoje da diskredituju nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija treba posmatrati kroz prizmu procesa pripreme ustavnih amandmana koji je započeo još 2017. godine.  

Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđeno je da će Republika Srbija izmeniti Ustav i pravosudne zakone kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca. Tokom 2017. i 2018. godine Ministarstvo pravde je organizovalo proces pripreme nacrta amandmana za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Podsećamo da je sam proces konsultacija bio organizovan na način koji je izazivao najozbiljnije sumnje u iskrenost vlasti da se kroz ustavne reforme onemogući uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na pravosuđe. Sredinom 2019. godine Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije usvojio je predlog Vlade da se uđe u ustavne promene u oblasti pravosuđa, a rešenja koja sadrži poslednja verzija teksta predloga ustavnih amandmana sa kojom je javnost imala prilike da se upozna ne odgovaraju ciljevima iz Akcionog plana za Poglavlje 23, već u određenoj meri predstavljaju i korak unazad u odnosu na važeće odredbe Ustava. 

U zemlji već urušenih institucija da li je suvišno postaviti pitanje gde je i šta radi Republički javni tužilac?

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme”

17. januar 2020.

Beogradski centar za ljudska prava iznenađen je hitrinom reakcije Ministarstva kulture i informisanja protiv uglednog nedeljnika “Vreme” i iskreno se nada da će ovo Ministarstvo ubuduće isto tako brzo i prilježno nastaviti da reaguje na pisanja i objave svih ostalih medija, a posebno tabloida koji su do sada, kako potvrđuju brojne odluke Saveta za štampu, više puta prekršili novinarsku etiku i Zakon o javnom informisanju i medijima.  (više…)

Podneta inicijativa za nadzor nad radom Opšte bolnice u Požarevcu

14. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava podneo je inicijativu za vršenje inspekcijskog nadzora nad radom Opšte bolnice u Požarevcu koja je odbila da dozvoli pristup i preda telo mrtvorođenog deteta njegovim roditeljima. Centar je inicijativu za nadzor nad radom požarevačke bolnice kao i za razmatranjem pokretanja prekršajnog postupka podneo zajedno sa Komitetom pravnika za ljudska prava YUCOM i Inicijativom za ekonomska i socijalna prava – A11. (više…)

Podneta krivična prijava protiv NN lica iz tužilaštva i MUP-a zbog sumnje da su tabloidima neovlašćeno otkrili iskaz Ninoslava Jovanovića

11. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava je 11. januara 2020. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu i/ili policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog postojanja osnova sumnje da su novinarima dnevnih listova Srpski telegraf, Informer, Alo i internet-portala republika.rs neovlašćeno otkrili sadržinu iskaza osumnjičenog Ninoslava Jovanovića iz Malče, datog pred višim javnim tužiocem u Nišu početkom januara 2020. godine, u kojem se navode detaljni podaci o načinu izvršenja teških krivičnih dela nad maloletnom žrtvom, ostvarujući na taj način obeležja krivičnih dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (povrede tajnosti postupka iz čl. 337. Krivičnog zakonika, zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359. Krivičnog zakonika i/ili kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika). (više…)

Predstavljeno istraživanje: Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije

9. decembar 2019.

 

Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom sproveo je, povodom međunarodnog Dana ljudskih prava, istraživanje javnog mnjenja o stavovima i percepciji građana/ki o glavnim pitanjima ljudskih prava u Srbiji. (više…)