Saopštenje

26. avgust 2005.
Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti člana 1 stava 1 Porodičnog zakona, po kome se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola. Ovakva definicija vanbračne zajednice stavlja u značajno nepovoljniji položaj partnere istog pola u sličnim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbračnim partnerima, uključujući i prava na izdržavanje, zajedničku imovinu i zaštitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali žrtve diskriminacije na osnovu pola, odnosno seksualne orijentacije. 

Za razliku od definicije braka kao zajednice muškarca i žene, koja odgovara moralnim stavovima većine članova našeg društva, i za cilj ima, između ostalog, i rađanje dece, jedina svrha instituta vanbračne zajednica je da partnerima u takvim faktičkim zajednicama pruži određena prava. Upravo zato definicija vanbračne zajednice se ne može ograničiti samo na zajednice osoba različitog pola, već mora štiti i druge slične ekonomske, socijalne i emocionalne zajednice.

Beogradski centar se nada da će Ustavni sud Srbije postupiti kao i drugi ustavni sudovi u svetu, poput Ustavnog suda Mađarske i Ustavnog suda Južne Afrike, i obezbediti punu jednakost naših građana. Takva odluka će osigurati i poštovanje međunarodnih obaveza naše države, i otkloniti njenu odgovornost pred međunarodnima institucijama, posebno Evropskim sudom za ljudska prava, koji je u slučaju Karner protiv Austrije presudio da partnerima istog pola mora biti omogućeno uživanje određenih supružničkih prava. Centar smatra da ne postoje nikakvi moralni razlozi da se osobama istog pola koje se nalaze u vanbračnoj zajednici uskrate prava na izdržavanje ili zajedničku imovinu, ili pravo na posetu bolesnom partneru u zdravstvenoj ustanovi. Naprotiv, nemoralno je što se parovima istog pola ova prava uskraćuju.