Podneta krivična prijava protiv NN lica iz tužilaštva i MUP-a zbog sumnje da su tabloidima neovlašćeno otkrili iskaz Ninoslava Jovanovića

11. januar 2020.

 

Beogradski centar za ljudska prava je 11. januara 2020. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu i/ili policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog postojanja osnova sumnje da su novinarima dnevnih listova Srpski telegraf, Informer, Alo i internet-portala republika.rs neovlašćeno otkrili sadržinu iskaza osumnjičenog Ninoslava Jovanovića iz Malče, datog pred višim javnim tužiocem u Nišu početkom januara 2020. godine, u kojem se navode detaljni podaci o načinu izvršenja teških krivičnih dela nad maloletnom žrtvom, ostvarujući na taj način obeležja krivičnih dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (povrede tajnosti postupka iz čl. 337. Krivičnog zakonika, zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359. Krivičnog zakonika i/ili kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika).

Imajući u vidu sadržaj objavljenih informacija u pomenutim dnevnim listovima i internet-portalima i odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje uređuju saslušanje osumnjičenog pred nadležnim javnim tužilaštvom, prisutnost lica toj dokaznoj radnji u postupku i dostupnost zapisnika o saslušanju osumnjičenog, postoje osnovi sumnje da je celokupan sadržaj ili deo iskaza Ninoslava Jovanovića datog tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Nišu učinjen dostupnim novinarima navedenih dnevnih listova i internet-portala od strane lica iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu i/ili policijskih službenika koja su prisustvovala saslušanju, na šta ukazuje i okolnost da je u nekim od tekstova pomenutih dnevnih listova naznačeno da su sačinjavani po informacijama koje potiču od „izvora iz istrage“.

Informacije o tome na koji način i koliko puta je maloletna žrtva teških krivičnih dela bila viktimizirana ne predstavljaju informacije od javnog značaja, odnosno informacije za koje javnost ima opravdan interes da ih zna, a njihovo otkrivanje nanosi nenadoknadivu i tešku štetu dostojanstvu, privatnosti, ugledu i drugim pravima žrtve garantovanim Ustavom Republike Srbije, Konvencijom o pravima deteta i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Važno je podsetiti da Zakonik o krivičnom postupku (čl. 304) propisuje da organ postupka koji preduzima dokaznu radnju ima pravo i obavezu, ako je to neophodno radi zaštite interesa maloletnika, privatnosti učesnika u postupku ili drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu, da naredi licima koja saslušava, odnosno ispituje, ili koja prisustvuju dokaznim radnjama ili razgledaju spise istrage da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i upozoriće ih da odavanje tajne predstavlja krivično delo. Sem toga, Zakon o javnom informisanju i medijima (čl. 74. i 77) određuje da se informacije iz krivičnog postupka koji je u toku mogu objaviti ako su iznete na glavnom pretresu ili ako su pribavljene ili ako su mogle biti dobijene od organa javne vlasti na osnovu zakona kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja, a da se u cilju zaštite slobodnog razvoja ličnosti maloletnika posebno mora voditi računa da sadržaj medija i način distribucije medija ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika.

Krivična prijava je podneta Republičkom javnom tužilaštvu kako bi se obezbedilo nezavisno istraživanje navoda o učinjenim krivičnim delima, uz predlog Republičkom javnom tužilaštvu da sve radnje u postupku po ovoj krivičnoj prijavi preduzme samostalno, ne poveravajući njihovo vršenje Višem javnom tužilaštvu u Nišu i Policijskoj upravi u Nišu.