Saopštenje povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama mučenja

26. jun 2021.

Povodom 26. juna – Međunarodnog dana podrške žrtvama mučenja (torture), Beogradski centar za ljudska prava skreće pažnju javnosti da dela koja obuhvataju mučenje i druge oblike zlostavljanja, u Srbiji i dalje prati visoka stopa nekažnjivosti, da se učinioci tih dela – i kad se u malom broju slučajeva utvrdi njihova odgovornost – kažnjavaju suviše blagim kaznama, najčešće uslovnom kaznom zatvora, i da u tim postupcima pravo žrtava na obeštećenje redovno biva zanemareno te se one upućuju na vođenje novih postupaka za naknadu štete, čime se izlažu ponovnoj viktimizaciji i dodatnim troškovima. Prava žrtava, naročito na obeštećenje, dodatno ugrožava mogućnost zastarevanja krivičnog gonjenja ovih dela, nakon čega one opet bivaju prepuštene da same u građanskom postupku pokušaju da dokažu da su pretpele “građanskopravnu štetu”, dok se krivičnopravna odgovornost njihovih mučitelja i zlostavljača više ne može postaviti.

Ilustrativan primer nekažnjivosti službenika za dela mučenja i drugih oblika zlostavljanja predstavljaju brojni slučajevi policijskog nasilja tokom prošlogodišnjih julskih protesta. Do danas, nijedan od policijskih službenika nije kažnjen za izvršeno zlostavljanje na protestima, a svega nekoliko njih je identifikovano – i to samo u jednom slučaju koji se desio u Novom Sadu. Beogradsko tužilaštvo je izjave većine žrtava prikupilo tek tokom proleća ove godine. Jedini postupak u kojem je, do danas, utvrđeno kršenje prava građana zbog policijskog zlostavljanja bio je postupak pred Zaštitnikom građana koji se odnosio na osam takvih slučajeva, ali je i u tom postupku propušteno da se od države zatraži neodložno obeštećenje žrtava za koje je utvrđeno da su pretrpele nasilje službenika. 

Centar ovim povodom ukazuje i na ovogodišnje poruke eksperata Ujedinjenih nacija da žrtve torture imaju pravo na rehabilitaciju, a da pojedinci, eksperti i organizacije civilnog društva koje im u tom procesu pomažu imaju pravo na nesmetan rad, bez bilo kakve odmazde, represije ili ograničenja. “Ljudi koji su žrtve torture, koji su pretrpeli mučenje i osećaju dugoročne posledice zbog toga imaju pravo na pravičnu i adekvatnu nadoknadu, uključujući što potpuniju rehabilitaciju”, ukazuju eksperti UN. Oni napominju da je posebno važno da države i vlade širom sveta poštuju i podržavaju parvo žrtava na obeštećenje i omoguće nesmetani rad onima koji im u tome pomažu.

U poruci eksperata Ujedinjenih nacija navodi se da je nivo represalija prema organizacijama civilnog društva i dalje visok, dok mučitelji prečesto ostaju nekažnjeni. “Vlasti ne samo da poriču da vrše torturu, već odbijaju da gone počinioce i koriste zastrašivanje i odmazde protiv organizacija civilnog društva, branitelja ljudskih prava, uzbunjivača i novinara kako bi ih odvratile od javnog govora i traženja i dobijanja odštete za žrtve.”

Beogradski centar za ljudska prava više od 10 godina analizira javnotužilačke i sudske predmete koji su vođeni po prijavama građana da su bili zlostavljani i mučeni od strane službenih lica, a naše iskustvo i neposredan rad sa žrtvama ukazuju da su žrtve torture u Srbiji saplitane na svim nivoima u pokušaju da dođu do pravde i rehabilitacije.