Saopštenje povodom novog izveštaja organizacije Amnesty International o postupanju prema izbeglicama u Srbiji

9. jul 2015.

Dana 6. jula 2015. godine, Amnesty International objavio je novi izveštaj o položaju i postupanju prema izbeglicama i migrantima u Srbiji, Makedoniji i Mađarskoj. Izveštaj prenosi navode o protivpravnom vraćanju izbeglica u Makedoniju i lošem postupanju srpske policije.Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije izdalo je 7. jula saopštenje povodom ovog izveštaja u kome se, između ostalog, navodi sledeće:

1) da tokom 2014. i 2015. godine nije bilo nijedne prijavljene pritužbe na postupanje policijskih službenika;

2) da su prilikom registracije i prijavljivanja lica koja su izrazila nameru da traže azil u najvećem broju slučajeva prisutni i predstavnici nevladinih organizacija i

3) da se nijedna domaća ili međunarodna nevladina organizacija nije obratila Ministarstvu u vezi sa pritužbom na nezakonito postupanje.

Beogradski centar za ljudska prava izražava neslaganje sa gore navedenim delovima saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova:

1) incidenti u kojima je došlo do lošeg postupanja policijskih službenika navedeni su u izveštaju Human Rights Watch-a od 15. aprila 2015. godine, zaključnim opažanjima Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija o Srbiji od 12. maja 2015. godine, ali i izveštajima više organizacija civilnog društva u Srbiji, uključujući i Beogradski centar za ljudska prava;

2) kada je reč o prisustvu organizacija civilnog društva u postupku azila, organizacije koje pružaju pravnu pomoć izbeglicama nisu prisutne u svakom trenutku i sa svakim pojedincem, već pre svega sa onima koji im se obrate za pomoć. Međutim, čak i u slučaju ovih ljudi, predstavnici nevladinih organizacija uglavnom nisu prisutni tokom inicijalnog kontakta između vlasti i izbeglica prilikom koga izbeglice izražavaju nameru da traže azil pred ovlašćenim službenikom Ministarstva unutrašnjih poslova;

3) pravni zastupnici izbeglica u Srbiji više puta su koristili sve raspoložive pravne lekove kako bi sprečili povrede izbegličkog prava i ljudskih prava. Evropski sud za ljudska prava je, nekoliko puta u poslednje dve godine, na zahtev Beogradskog centra za ljudska prava nadležnim organima Republike Srbije odredio privremene mere kako bi sprečio kršenje prava ovih osoba od strane srpskih organa vlasti.

U Srbiji svakako ne postoji sistemsko zlostavljanje izbeglica i migranata, ali se ne može poreći da do pojedinačnih incidenata dolazi (navodi o fizičkom zlostavljanju, korupciji i sl). Razlozi zbog kojih se žrtve lošeg postupanja ne obraćaju nadležnim organima u Srbiji su višestruki i složeni. Težak položaj, jezička barijera i prethodna traumatična iskustva iz zemlje porekla i drugih zemalja kroz koje su prošli na putu do Srbije (Turska, Grčka i Makedonija) sprečavaju potencijlne žrtve zlostavljanja da podnesu pritužbu.

Beogradski centar za ljudska prava više puta je isticao primere dobre prakse kada je reč o postupanju Ministarstva unutrašnjih poslova. Ipak, izuzetno je važno da se tvrdnje o navodnom kršenju ljudskih prava izbeglica shvate ozbiljno i da Ministarstvo preduzme sve neophodne korake kako bi se eventualno kršenje prava ovih ljudi sprečilo u potpunosti.