Beogradski centar za ljudska prava izražava veliku zabrinutost zbog situacije u kojoj se tražioci azila nalaze u Republici Srbiji. Problem oko nedovoljnih smeštajnih kapaciteta za tražioce azila postoji već duže od godinu dana i neprihvatljivo je da Komeserijat za izbeglice još uvek nije našao trajno rešenje za ovaj problem. Ne samo u vidu otvaranja novog centra za azil, već i u vidu podizanja svesti građana o značaju pružanja pomoći tražiocima azila. Ukoliko se tražiocima azila ne obezbedi adekvatan smeštaj, Republika Srbija se dovodi u poziciju da sa njima postupa nečovečno i ponižavajuće, što povlači i odgovornost pred Evropskim sudom za ljudska prav zbog kršenja člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja je apsolutna i ne može se derogirati. Problem smeštaja jeste samo manifestacija jednog dubljeg i složenijeg problema, a to je sistemska neefikasnost postupka azila u Srbiji. MUP, odnosno Odsek za azil, koji je u sastavu Uprave granične policije, kao prvostepeni organ u postupku azila ima izuzetno male kapacitete i nije u stanju da procesuira veliki broj tražilaca azila. Veoma su paušalne tvrdnje da u Srbiji niko zapravo ne želi azil i da je ona samo tranzitna zemlja. Ceo postupak azila gotovo funkcioniše na ovoj pretpostavci. Neefikasnost i dugo trajanje postupka azila upravo odvraća tražioce azila da percipiraju Republiku Srbiju kao zemlju koja im može pružiti zaštitu. Na taj način se Republika Srbija oslobađa odgovornosti da pruži utočište izbeglicama. Ovim putem apelujemo na Ministarstvo unutrašnjih poslova da unapredi postupak azila u Srbiji, tako što će povećati kapacitete Odseka za azil ili izvršiti reorganizaciju prvostepenog organa.
Beogradski centar za ljudska prava pruža već dve godine pravnu pomoć tražiocima azila u Srbiji kao izvršni partner UNHCR. Pravni tim Beogradskog centra za ljudska prava je skoro svakodnevno u kontaktu sa tražiocima azila koji beže od nasilja i nepodnošljive situacije u svojim zemljama i traže utočište u Republici Srbiji. Dakle, to su ljudi koji imaju veliki problem, a ne oni koji predstavljaju problem.Ti ljudi ne mogu da dobiju zaštitu svoje države od teških kršenja ljudskih prava, bilo zbog toga što njihova država praktično ne postoji, kao na primer Somalija, ili zbog toga što se u državi vodi građanski rat ili su državni organi ti koji im ugrožavaju život i bezbednost.
Srbija je prema Konvenciji UN o statusu izbeglica iz 1951 i Protokolu iz 1967, koji su ratifikovani još za vreme SFRJ, obavezna da omogući strancima da traže utočište na njenoj teritoriji i da ih ne protera u državu u kojoj oni strahuju od progona i teškog kršenja ljudskih prava. Gotovo sve države na svetu su ratifikovale Konvenciju o statusu izbeglica i pružaju zaštitu izbeglicama u skladu sa svojim mogućnostima. Ti međunarodni dokumenti imaju humanitarni karakter i predstavljaju izraz solidarnosti između država. Pored toga, prema članu 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Republika Srbija je dužna da štiti ljudska prava svih ljudi pod svojom jurisdikcijom, bilo da se radi o njenim državljanima ili strancima.
Beogradski centar za ljudska prava poziva građane Republike Srbije da pokažu empatiju i solidarnost prema tražiocima azila i da im pomognu, bar utoliko što će se potruditi da razumeju njihove probleme i da im omoguće miran i dostojanstven boravak u Srbiji. Imajući u vidu sve što se dešavalo na našim prostorima poslednjih dvadeset godina, ne smemo da dozvolimo da svet stekne sliku o Srbiji kao o ksenofobičnoj i rasističkoj državi.
