Saopštenje povodom zabrane broja lista Svedok

11. jul 2003.
Beogradski centar za ljudska prava smatra da zabrana rasturanja lista “Svedok” u kome je objavljen intervju s Milarodom Lukovićem Legijom predstavlja kršenje slobode izražavanja. I pored toga što ovaj list neodgovorno i senzacionalistički izveštava, pa tako i nema onu ulogu koju slobodni i ozbiljni mediji u demokratskom društvu treba da imaju, mora se istaći da u ovom konretnom slučaju odluka Okružnog suda u Beogradu, kojom je zabrana izrečena, ima nemušto i neuverljivo obrazloženje i predstavlja pogrešnu primenu Zakona o javnom informisanju i međunarodnih ugovora o ljudskim pravima.
         Zabrana distribucije informacije predstavlja jedno od najoštrijih ograničenja slobode izražavanja kojoj se u jednom demokratskom društvu može posezati samo onda kada postoji jak društveni interes i kada ne postoji drugi način za zaštitu tog interesa. Ovim standardima se se Sud u slučaj u “Svedok” nije rukovodio.

  •  Sud je našao da “iako se u tekstu ne poziva na nasilje, to [je] ipak kontekst – objavljivanje intevjua u postojećim društvenim okvira uz opšte poznate činjenice iz prošlosti davaoca intervjua predstavljaju podstrekavanje na nastavak neposrednog nasilja i propagande rata.” Međutim, kako bi uopšte došlo do mogućosti izricanja zabrane rasturanja informacija neophodno je da neposredno podstiče na neki od osnova za zabranjivanje (npr. na nasilno rušenje ustavnog poretka, propagiranje rata ili nasilja), odn. da te osnove zabrane budu direktna posledica informacije. Samo tada zabrana može biti “neophodna u demokratskom društvu”. Oslanjanjem na “kontekst objavljivanja” određenog teksta pogrešno se tumači i primenjuje ovaj standard sadržan u članu 17 Zakona o javnom informisanju, kao i u Evrospkoj konvenciji o ljudskim pravima.
  • Takođe, Sud se u rešenju poziva na Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, naglašavajući da ovi međunarodni ugovori dozvoljavaju ograničenje slobode izražavanja. Iako je u našem pravosuđu samo pozivanje na međunarodne instrumente o ljudskim pravima novo i dobrodošlo, mora se primetiti da Sud uopšte nije razmatrao niti primenio načelo proporcionalnosti ograničenja, koje je prema međunarodnim standardima ključno kod ograničenja ljudskih prava. To načelo sadrži i naš Zakon zahtevajući da zabrana bude “neophodna u demokratskom društvu”.

Kako sloboda izražavanja predstavlja osnovni element slobodnog i demokratskog društva, Beogradski centar smatra da se u slučaju ovako ozbiljnih ograničenja kakva je zabrana distribucije mora naročito obratiti pažnja da je mera “neophodna u demokratskom društvu” kako i da bi objavljena informacija neporedno uticala na neki od zabranjenih osnova. Kao što se vidi, u slučaju “Svedok” ovi uslovi nisu bili ispunjeni.